Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Шарпланинац]

Станишић, Никољдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406.

Тестирани је у упитнику навео да су Станишићи у Пећ доселили из Призрена, као и то да су раније носили презиме Аксић. Да је то по свему судећи тачно говори чињеница да је Станишићу најближи хаплотип Јаковљевића (Никољдан) из Плањана више Призрена, од којег се разликује на само 2/23 упоредива маркера (439, 549).

Станишићи и Аксићи се не спомињу на списку презимена Срба у Пећкој нахији са почетка 20. века који је Јован Цвијић објавио у раду ''Етнографске промене и њихови узроци; старинци и досељеници''.

Приликом објаве резултата Јаковљевића сам очигледно направио грешку, водивши се упитником раније тестираног припадника истог рода где је наведено да потиче из засеока Калинчићи, што је уједно и назив једног стариначког рода из Плањана. Заправо, Јаковљевићи потичу из махале Рачојки, које се званично води као део Плањанима суседног села Средска. Према подацима из литературе ту махалу су основали припадници већег рода којем припадају Јаковљевићи, али и тамошњи Станишићи.

Према свему наведеном Станишићи би требали бити пореклом од презимењака из Средске, а било би најбоље када би тестирани подробније образложио када су се отприлике доселили у Пећ. Овде се по свему судећи ради о стариначком шарпланинском роду, којем је врло могуће близак и тестирани Николић из околине Кладова, који се од Станишића разликује на свега 4 упоредива маркера. А ту је и Јовановски из Непроштеног са македонске стране Шар планине, који је са Станишићем на 7/23. Код овако ретких хаплотипова су разлике и на толиком броју маркера доста индикативне. Занимљивости ради, и Николићи и Јовановски славе Никољдан.

Најтоплија препорука за дубинско тестирање, с обзиром да је Јовановски увелико на YFull-у.

Са задовољством могу да саопштим да је Станишић наручио БИГ-И тест од ФТДНА. Остаје да се види какав ће бити резултат. Надам се да ће то помоћи да сазнамо више о нашем српско-шарпланинском пореклу. Иако имамо разлике на маркерима мислим да ће ово бити ипак од великог значаја пошто је ретка хаплогрупа и мали географски простор о коме се ради. Идемо….

[Кековац]

Са задовољством могу да саопштим да је Станишић наручио БИГ-И тест од ФТДНА. Остаје да се види какав ће бити резултат. Надам се да ће то помоћи да сазнамо више о нашем српско-шарпланинском пореклу. Иако имамо разлике на маркерима мислим да ће ово бити ипак од великог значаја пошто је ретка хаплогрупа и мали географски простор о коме се ради. Идемо….

Аферим 

[Malesevic]

Продановић, Лучиндан, Вуковићи, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Хаплотип му је прилично близак модалном, једина вредност која значајније одудара је јако ниска DYS570=15, коју не поседује ниједан други припадник ове гране у табели пројекта. Од релативно блиских поклапања издвајају се Павловић из Обудовца код Шамца (Марковдан), Копања из Павловца код Бања Луке (Никољдан) и Шеварика из Бокана код Кнежева (Ђурђевдан), од све тројице се на 23 упоредива маркера разликује само на поменутом DYS570, с тим што је у сва три случаја разлика чак четворостепена (19-15). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио више података о даљем пореклу.

Да ли је Копања можда оставио неку контакт могућност (мејл?)?

[Radul]

Јоцић, Ђурђиц, Гребник, Клина

Припада хаплогрупи J2a-M92 > S8230, и низводној Y230579. Тестирани посједује неуобичајене вриједности за Y230579 на маркерима DYS643=10, DYS533=11, DYS438=9. Затим вриједи рећи да дијели исту вриједности на маркеру DYS448 као и братства из Рашке области и Јаблић из Александровца (поријеклом из Метохије); што може наслућивати везу из прошлости, узимајући у обзир да само они дијеле ту специфичну заједничку вриједност.

Према породичном предању, Јоцићи су стара породица из Метохије, тачније из области Прекорупља. Ова област, са богатом историјом и традицијом, налази се у срцу Метохије, а Јоцићи се сматрају њеним старосједиоцима, без тачно утврђеног времена досељавања.

Међутим, породично предање тестираног сугерише да су Јоцићи некада давно дошли из Херцеговине. Приче преношене кроз генерације говоре о прецима који су, напустивши Херцеговину, кренули на исток, при чему је један дио њих остао у Метохији, док су остали наставили према источним дијеловима Србије.

Историчар и истраживач Милета Букумирић помиње ову породицу у књизи Ономастика Прекорупља, наводећи да је око 1850. године дио породице Јоцића из Дрсника прешао у село Долац, а потом око 1880. године из Доца насељавају се у Гребник. О даљем поријеклу овог братства изван породичног предања о Херцеговини нема додатних података.

Јоцићи славе Ђурђиц и прислужују Ђурђевдан.

[Милош]

Живковић, Аранђеловдан, Горња Црнућа, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности маркера се могу издвојити 391=10 и 460=11, док су остале вредности модалне. Нисам нашао ближа поклапања Живковићу. Можда Благојевић из Такова, са којим дели 391=10 и исту славу. Зато му предлажем неки од напреднијих тестова.

Живковиће нема у Горњој Црнући, али их има у Доњој Црнућу:

-Живковићи, старо презиме Матићи. Они су старинци. Славе Аранђеловдан. Једна су фамилија са Милановићима у Великој Реци.

https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-donja-crnuca-gornji-milanovac/?script=cir

[Црна Гуја]

Дукић, Ђурђевдан, Дукићи, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. С обзиром да је тестирао 37 маркера преко YSEQ-a има велики број потпуних поклапања на малом броју упоредивих маркера (15/17), али се на тако малом броју маркера не може са сигурношћу утврдити ближа веза ни са једним од поменутих поклапања. Поменућу само да се међу тим потпуним поклапањима налазе двојица којa славе Ђурђевдан, Шеварика из Бокана код Кнежева и Марић из Шеменоваца код Купреса. Тестирани дефинитивно није повезан са раније тестираним Дукићима из Томингаја и Дерингаја код Грачаца који славе Стевањдан, а за које је утврђено да припадају хаплогрупи I2-PH908. Са друге стране, вероватно јесте повезан са Дукићима из (Горње) Плоче код Грачаца који такође славе Ђурђевдан, али и то би требало потврдити додатним тестирањем. С обзиром да тестирани већ има узорак у YSEQ-у, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Небојша]

Дукић, Ђурђевдан, Дукићи, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. С обзиром да је тестирао 37 маркера преко YSEQ-a има велики број потпуних поклапања на малом броју упоредивих маркера (15/17), али се на тако малом броју маркера не може са сигурношћу утврдити ближа веза ни са једним од поменутих поклапања. Поменућу само да се међу тим потпуним поклапањима налазе двојица којa славе Ђурђевдан, Шеварика из Бокана код Кнежева и Марић из Шеменоваца код Купреса. Тестирани дефинитивно није повезан са раније тестираним Дукићима из Томингаја и Дерингаја код Грачаца који славе Стевањдан, а за које је утврђено да припадају хаплогрупи I2-PH908. Са друге стране, вероватно јесте повезан са Дукићима из (Горње) Плоче код Грачаца који такође славе Ђурђевдан, али и то би требало потврдити додатним тестирањем. С обзиром да тестирани већ има узорак у YSEQ-у, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Дукића са овом славом било је у Далмацији, тачније у Жагровићу и Вароводама. Ови из Жагровића припадају N2-P189.2. У Унцу их има исељених управо из Жагровића, док су били веома бројни у Колунићу (Бјелајско поље). Чак 16 кућа, а пореклом су, према Рађеновићу, из Грахова.

Да ли је било неког призећивања у Дукиће са овом славом, видећемо временом. Презиме је типчно за тај крај, Северна Далмација, Лика.

[Црна Гуја]

Томић, Ђурђевдан, Врбљани, Рибник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модални хаплотип, без неких специфичних вредности. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Требовцем из Шљивног код Бања Луке, Мојићем из Балатуна код Бијељине и Берићем из Жабља, док се на само 1 од 23 маркера разликује од Војводића из Јелашиноваца код Санског Моста и Берића из Уздоља код Книна, а на 1 од 18 упоредивих маркера од Шкорића из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца. Сви наведени славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Блиско поклапање са Требовцем, Шкорићем и Војводићем иде у прилог предању да Томићи, као и Требовци и Шкорићи, потичу од братства Војводића. Иако тестирани Томић слави Ђурђевдан, у упитнику је навео да им је стара слава Савиндан, прецизније Св. Сава Освећени, који је заменска слава за Никољдан.

У селу Врбљанима код врела реке Сане има група родова чије је најстарије заједничко презиме Војводићи. Старином су са Херцеговине и Крсно име им је Никољдан. Разгранали су се толико и разродили да се могу међу се женити. Пошто су сви славили и није имао ко да буде коме званица, »здоговоре се« и поделе се да неки узму славити прва три најближа свеца пред Св. Николу. Тако Којићи 11 кућа узму Св. Софонија (на два дана пред Никољдан); Томићи 10 кућа и Танасићи 2 к. Вариндан (сутра дан по Софонију); Савице (у очи Никољдана) Томићи 3 к., Јанковићи 3 к. и Томишићи 2 к.; Никољдан; Томићи 3 к. и Перишићи 3 к. Село је у једној котлини стрмих страна под низом коса са прашумом. Изоловани су од околног становништва које их сматра за заостале и »замужене« са много предрасуда из старине.

[Зрно]

Петровић (Никољдан), Рударе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562 и низводнoј грани FT44409. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Николићем из суседног села Висока, који такође слави Никољдан. Несумњиво су исти род. Два маркера разлике имају са једним из Мајура код Јагодине (исто Никољдан), Милијићем (Аранђеловдан) из Јошанице код Сокобање и више њих са Баније који славе Митровдан (Булат и други).

Тестирани је написао да су пореклом из Црне Горе, али није сигурно.


Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

[Милош]

Петровић (Никољдан), Рударе/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562 и низводнoј грани FT44409. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Николићем из суседног села Висока, који такође слави Никољдан. Несумњиво су исти род. Два маркера разлике имају са једним из Мајура код Јагодине (исто Никољдан), Милијићем (Аранђеловдан) из Јошанице код Сокобање и више њих са Баније који славе Митровдан (Булат и други).

Тестирани је написао да су пореклом из Црне Горе, али није сигурно.


Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Голуб Јашовић наводи да су Петровићи из Рудара пореклом из Себимиља код Новог Пазара. Док се за Николиће из Високе каже да су се доселили са простора између Рашке и Сјенице, што опет одговара Себимиљу. У Себимиљу има Ракитића који имају одељаке и у Топлици, па би се претпоставило да су од њих. Ракитићи и Видићи су један род даљим пореклом из Корита код Пљевље (?). Биће да се ради о Бихору. Међутим тестирани Ракитић из Себимиље не припада овој  хаплогрупи.

https://www.poreklo.rs/2017/12/13/poreklo-porodica-selo-sebimlje-raska/?script=cir

[Иван Вукићевић]

Кокот, римокатолик, Горњи Оштрц, Жумберак, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y160784

Припадност грани E-Y160784 утврђена је на основу SNP тестирања (E-V13 панел) у лабораторији YSEQ.
YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-Y160784/

Највећи род који припада овој грани је род Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини, а даље порекло у селу Прераца у Билећким Рудинама. Крсна слава Ђурица је Тривуњдан. Хаплотип тестираног није доступан, па није могуће рећи да ли породица тестираног потиче од Ђурица.

Кокоти су Хрвати римокатолици. Имају магловита предања о пореклу од Сењских ускока, као и о даљем пореклу из Црне Горе. Доста дуго су у Жумберку. За ову област је познато да су је највећим делом населили Срби, који су касније већим делом постали гркокатолици, а потом добрим делом и римокатолици. Наравно, то не значи да су Кокоти нужно српског порекла.

Тестираном бих препоручио да уради дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Слобо]

Кокот, римокатолик, Горњи Оштрц, Жумберак, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y160784

Припадност грани E-Y160784 утврђена је на основу SNP тестирања (E-V13 панел) у лабораторији YSEQ.
YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-Y160784/

Највећи род који припада овој грани је род Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини, а даље порекло у селу Прераца у Билећким Рудинама. Крсна слава Ђурица је Тривуњдан. Хаплотип тестираног није доступан, па није могуће рећи да ли породица тестираног потиче од Ђурица.

Кокоти су Хрвати римокатолици. Имају магловита предања о пореклу од Сењских ускока, као и о даљем пореклу из Црне Горе. Доста дуго су у Жумберку. За ову област је познато да су је највећим делом населили Срби, који су касније већим делом постали гркокатолици, а потом добрим делом и римокатолици. Наравно, то не значи да су Кокоти нужно српског порекла.

Тестираном бих препоручио да уради дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Да ли херцеговачки Кокотовићи припадају овом роду Ђурица?

[Ojler]

Да ли херцеговачки Кокотовићи припадају овом роду Ђурица?

Кокотовића у Херцеговини има две врсте, барем. Ни једни нису тестирани да је мени познато. Они невесињски из Биограда, са славом Томиндан, требали би бити Матаруге-Братићи, E-V13>Z5017>A18833>A18844. Други, билећки из Нарта који славе Никољдан, требали би бити E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241 и род са тестираним Вујовићима из Враћеновића у Опутним Рудинама. Има и неких у Доњим Давидовићима са славом Лучиндан, али не знам чији су они. Могуће да су од ових из Нарта, па да су се код некога призетили, а можда су и трећи род. Углавном, ниједни нису грана Ђурица.

[Atlantische]

Вишњић, Никољдан, Руњани, Лозница

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип Вишњића одликује низ ређих вредности, 439=13, 389II=28, 458=15, 576=15 и 570=20. Иако међу Y128480 нема оних који имају све ове вредности, мислим да постоји веза са Давинићем из Мишара код Шапца који такође слави Никољдан. Њих двојица деле специфичне 389II=28 и 458=15, a оваква комбинација је примећена код још само једног резултата из Баната. Како у бази имамо преко 150 хаплотипова гране Y128480 јасно је колика је ово реткост. Давинић и Вишњић се разликују само на 439, а пошто је Мишарац тестиран на 17 маркера нису познате његове вредности на 576 и 570.

Као додатну потпору могућој повезаности треба додати и да Вишњићи говоре да су досељени око 1830. из Јаловика у Мачви, који је удаљен 10-ак километара од Мишара. Давинићи важе за стариначки род у Мишару, за које ''не зна нико отклен су дошли''.

Наравно, ове претпоставке је могуће потврдити само неким од дубинских тестова, а ја ћу их свакако груписати у исти род у табели.

[Глигорија]

У Власотинцу такође постоји фамилија Давинић. Каже се да су они и Диманићи дошли из Буковице код Задра.

[Кековац]

Шаранчић, Никољдан, Вијенац, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно модалан хаплотип па се на основу овог резултата не може одредити дубља подграна, већ је за то неопходно урадити СНП тест, идеално WGS или BigY-700.

За Шаранчиће Милета Војиновић у књизи Пљеваљски крај пише да су се доселили око 1835. године из Језера код Дурмитора у Отиловиће. Потичу од Новаковића, а презиме су добили по мајци, чији је надимак био Шара, а имала је два сина, Саву и Николу. Николини потомци су живели у Вијенцу, а Савини у Отиловићима, тако да је тестирани Шаранчић по свему судећи Николин потомак. Никола је имао сина Теодосија, а Теодосије три сина: Тодора, Вукола и Јелисија.

[Дробњак]

Шаранчић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно модалан хаплотип па се на основу овог резултата не може одредити дубља подграна, већ је за то неопходно урадити СНП тест, идеално WGS или BigY-700.

За Шаранчиће Милета Војиновић у књизи Пљеваљски крај пише да су се доселили око 1835. године из Језера код Дурмитора у Отиловиће. Потичу од Новаковића, а презиме су добили по мајци, чији је надимак био Шара, а имала је два сина, Саву и Николу. Николини потомци су живели у Вијенцу, а Савини у Отиловићима, тако да је тестирани Шаранчић по свему судећи Николин потомак. Никола је имао сина Теодосија, а Теодосије три сина: Тодора, Вукола и Јелисија.

Танасије Пејатовић и Петар Мркоњић бележе да су досељени из Шаранаца. Па отуда вероватно и презиме.

[Zipevski]

Вишњић, Никољдан, Руњани, Лозница

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип Вишњића одликује низ ређих вредности, 439=13, 389II=28, 458=15, 576=15 и 570=20. Иако међу Y128480 нема оних који имају све ове вредности, мислим да постоји веза са Давинићем из Мишара код Шапца који такође слави Никољдан. Њих двојица деле специфичне 389II=28 и 458=15, a оваква комбинација је примећена код још само једног резултата из Баната. Како у бази имамо преко 150 хаплотипова гране Y128480 јасно је колика је ово реткост. Давинић и Вишњић се разликују само на 439, а пошто је Мишарац тестиран на 17 маркера нису познате његове вредности на 576 и 570.

Као додатну потпору могућој повезаности треба додати и да Вишњићи говоре да су досељени око 1830. из Јаловика у Мачви, који је удаљен 10-ак километара од Мишара. Давинићи важе за стариначки род у Мишару, за које ''не зна нико отклен су дошли''.

Наравно, ове претпоставке је могуће потврдити само неким од дубинских тестова, а ја ћу их свакако груписати у исти род у табели.

 Јел могуће довести у везу овај род са Филипом Вишњићем?

[Nebo]

Јел могуће довести у везу овај род са Филипом Вишњићем?

Није, јер су тестирани Вишњићи старији мачвански род (из Јаловика), док је Филип Вишњић из источне Босне (Мајевица), а презиме Вишњић понео је по мајци Вишњи. Рођено презиме било му је Вилић.

[Кековац]

Танасије Пејатовић и Петар Мркоњић бележе да су досељени из Шаранаца. Па отуда вероватно и презиме.

Милета Војиновић износи много више детаља па бих више поверења у овом случају дао њему. Свакако би било добро додатно проверити све информације. Могуће је и обрнуто, да је прича о Шаранцима настала као последица презимена.