Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Ojler]

Тојагић, Губавчево Поље/Грачац, Врачевдан, I2-S17250*

Припада роду са подручја Лике и Крајине који слави Врачевдан, а за који је до сада утврђено да му припадају породице Вуковић (Цетина/Цивљане), Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град) и Почуча (Липово Поље/Перушић).
Тестирани није навео предање о пореклу породице.

[Зрно]

Тојагић, Губавчево Поље/Грачац, Врачевдан, I2-S17250*

Припада роду са подручја Лике и Крајине који слави Врачевдан, а за који је до сада утврђено да му припадају породице Вуковић (Цетина/Цивљане), Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град) и Почуча (Липово Поље/Перушић).
Тестирани није навео предање о пореклу породице.

Колико видим, Тојаге и Тојагићи су били бројни у селима око Грачаца и то је дефинитивно извориште презимена. У попису Крбаве и Лике 1712. записани су Јанко Тојага (56 година) и Саван Тојага (60 година).

[Јовица Кртинић]

Колико видим, Тојаге и Тојагићи су били бројни у селима око Грачаца и то је дефинитивно извориште презимена. У попису Крбаве и Лике 1712. записани су Јанко Тојага (56 година) и Саван Тојага (60 година).

Тојаге из Велике Попине код Грачаца славе Јовањдан, а на основу једног нејавног резултата знамо да припадају хаплогрупи Ј2b-M205. С друге стране, резултат новотестираног Тојагића из Губавчевог Поља се поклапа с резултатом (такође нејавним) раније тестираног Тојагића из Губавчевог Поља.

[Зрно]

Сад сам мало детаљније гледао. Ова двојица Тојага из 1712. су били на подручју Зрмање, а око Грачаца их тада није било, за разлику од других презимена која постоје и данас, а за које се наводи да имају земљу у Губавчевом Пољу (Совиљ, Јелача, Инђић, Дукић итд).

[Небојша]

Због надимачког карактера презимена, има их више и са више слава.

Тестирани су до сад:

Тојагић, Св. Врачи, Губавчево Поље/Грачац, I2-S17250 (23andMe)
Тољагић (Тојагић), Св. Врачи, Саница, Кључ, I2-S17250 (23andMe), досељени из Лике после окупације
Тојагић, Св. Врачи, Губавчево Поље/Грачац, I2-S17250*

Тојагић, непозната слава, Лика, E-V13 (23andMe)

Тојага, Св. Јован, Велика Попина/Грачац, J2b-M205 (23andMe)


Тојаге / Тољаге са простора Горње Крајине славе Јовањдан, док Тојагићи славе Св. Враче и Василијевдан.

[Јовица Кртинић]

Да ли је неко од ових крајишких родова који славе Св. Враче радио дубљи тест?

[Небојша]

Да ли је неко од ових крајишких родова који славе Св. Враче радио дубљи тест?

Мислим да није. Ерор са Кордуна је радио појединачне, колико видим: S17250+, I-Z16971-, Y4882-.

[Ojler]

Дуба, Старе Бриште/Чешка, Никољдан, I2-Y3120

Тетсирани је по националности Чех, потомак досељеника у Србију из места Старе Бриште у Чешкој.  Деда тестираног прешао је у православље 1918. године и узео за славу Никољдан.

Хаплотип тестираног поседује већи број изражено карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS389i=14, DYS458=16 и DYS456=16. Као што се могло очекивати, овај резултат нема блиских у бази Српског ДНК пројекта, а нисам успео да их пронађем ни међу хаплотиповима I2 пројекта на FTDNA, па би тестираном препоручио да уради неки геномски или СНП панел тест ради утврђивања припадности некој од млађих грана.

[Милош]

Ђекић, Јовањдан, Гомјеница, Теслић

Припада хаплогрупи I2>PH908>Y56203, највероватније грани Y134578>Y134585, пре свега због вредности 643=11. Ово је први припадник ове гране са овом славом. И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, рекао бих да му је најближи Пејић из Кузмана код Теслића, који славе Св. Симеона Богопримца. И генетика и географија, као и предање о доласку из околине Травника, иду у прилог томе да Ђекић највероватније припада великом роду чија је матица планина Влашић, а крсна слава Св. Симеон Богопримац. Да ли је код Ђекића дошло до промене славе и кад, остаје непознаница за сада...

Предлажем или тестирање појединачних СНП-ова у Yseq-y или неки од напреднијих тестова, попут WGS-a или BigY-a.

[Милош]

Јанковић, Никољдан, Азбресница, Мерошина

Припада грани I2-PH908. Међутим делимичну сумњу на ово баца поклапање које има са једним тестираним из Гагинца код Лесковца. Иако имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, деле врло карактеристичне вредности: 19=15, 385=14-16, 458=16, 576=16. Иако не славе исте славе, тестирани је навео да је славу Никољдан тек његов отац почео да слави, па она у овом случају није меродавна. Међутим једна од главних разлика њих двојице је вредност на маркеру 448, где тестирани из околине Лесковца има вреднист 20. Како обојици недостаје маркер 449, за сада се не може са сигурношћу рећи којој грани тачно припадају.

Из тог разлога тестираном предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY) или тестирање појединачних СНП-ова, како би се потврдила хаплогрупа којој припада.

[Милош]

Младеновић, Томиндан, Горња Речица, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 385=14-14. Ове две карактеристичне вредности дели са једним стариничким родом из околине Косовске Витине, који славе Вартоломијевдан. Имају само једну разлику на упоредива 23 маркера. Тестирани је навео да су накнадно преузели славе Томиндан и Преображење. Мислим да је овим тестирањем пронашао матицу свог рода.

Нисам ништа нашао о Младеновићима из Горње Речице. Свакако предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Драган Обреновић]

Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак, род Морачана - Богићеваца (R1b-U152 > R-Y175368)

Тестирани је у упитнику навео да се предак доселио у Бељину код Чачка око 1800. године из околине Невесиња и да су се раније вероватно презивали Радовић.

Хаплотип има блиско поклапање на 22 од 23 упоредива маркера са дубински профилисаним Ракочевићем, Аранђеловдан, из Павиног Поља код Бијелог Поља, који припада роду Морачана Богићеваца. Сви остали, Ерићу по хаплотупу најближи тестирани, такође припадају овом роду:

• Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље (1/23)
• Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (генетичка дистанца 1/23)
• Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
• Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (2/23)
• Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
• Војводић, Аранђеловдан, Драговића Поље/Колашин (3/23)
• Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
• Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)
• Перовић, Аранђеловдан, Јасиковица/Раичевина/Колашин (3/23)
• Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (3/23)
• Гмијовић, Велика Госпојина, Кашевар/Блаце (3/23)

Уколико жели да настави истраживање и има финансијских могућности, било би свакако корисно да Ерић уради и велики тест (WGS или Big Y-700) што би помогло да се додатно профилише овај знаменити српски род.

[Небојша]

Насуповић, Калесија, Североисточна Босна, J1-ZS9949


Тестирани припада генетичком роду Влаховића, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Прецизније, групи родова коју карактерише вредност 14-19 на маркеру 385. Блиски су му према томе Срби Крајишници са славом Ђурђевдан: Саџак, Дубица; Вуруна, Градишка; Врачар, Приједор; Војновић, Славонија; Вукојевић, Славонија и остали. Насуповић има блиско поклапање и са Халиловићем који је такође родом из Калесије. Интересантно да је Насуповић као предање оставио околина Ваљева, а Халиловић околина Ужица. Муслимани из овог краја воде порекло делом из Западне Србије, али даље херцеговачко порекло не треба доводити у питање.

[Иван Вукићевић]

Савић, Ђурђиц, Дреновац, Клина, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Припада роду Ралевића, чија је матица у Калудри код Берана. Од хаплотипова двојице тестираних Ралевића разликује се на по три маркера. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS389i=14.

Данило Стијовић наводи следеће у свом раду Ономастика дела северне Метохије:
Савић 5к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су се, још у турско време, доселила три брата: Добро, Саво и Степо. Од њих потичу данашњи Добрићи, Савићи и Степићи. И данас имају истог кума. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

То што је прислужба Савића (Алимпијевдан) уједно и слава Ралевића додатна је потврда да Савићи потичу од Ралевића. Предање о пореклу Савића из Дробњака нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.

[Иван Вукићевић]

Рашевић, Лазарева Субота, Закмур, Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду Рашовића, чија је матица у Коравлици у Опутним Рудинама. Овом роду по предању припадају још и Ноге из околине Калиновика и Перућице из Коравлице. Део Рашовића је у околини Фоче узео презиме Рашевић, а део је задржао старо презиме.

До сада је, поред Рашевића и Нога, утврђено да овом генетичком роду припадају и следећи тестирани:
- Илић, Лазарева Субота, Растошница/Сапна
- Благојевићи, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча

Судећи по хаплотипу, од Рашовића би могли потицати и следећи тестирани:
- Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Марчетић, Аранђеловдан, Пакрац
- Вукић (Видовић), Јовањдан, Пакрац

Рашевићи и њима сродна братства која славе Аранђеловдан по предању даљим пореклом потичу из Куча, за шта не постоји потврда у досадашњим генетичким резултатима.

Овај генетички род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/

[Небојша]

Рашевић, Лазарева Субота, Закмур, Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду Рашовића, чија је матица у Коравлици у Опутним Рудинама. Овом роду по предању припадају још и Ноге из околине Калиновика и Перућице из Коравлице. Део Рашовића је у околини Фоче узео презиме Рашевић, а део је задржао старо презиме.

До сада је, поред Рашевића и Нога, утврђено да овом генетичком роду припадају и следећи тестирани:
- Илић, Лазарева Субота, Растошница/Сапна
- Благојевићи, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча

Судећи по хаплотипу, од Рашовића би могли потицати и следећи тестирани:
- Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Марчетић, Аранђеловдан, Пакрац
- Вукић (Видовић), Јовањдан, Пакрац

Рашевићи и њима сродна братства која славе Аранђеловдан по предању даљим пореклом потичу из Куча, за шта не постоји потврда у досадашњим генетичким резултатима.

Овај генетички род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/

Од овог рода тестирани су на 23andMe још:

Владичић, Лазаревдан, Тјентиште, Фоча, E-L241
Перућица, Лазаревдан, Билећа, E-L241

[Иван Вукићевић]

Спасовски, Никољдан, Дренак, Старо Нагоричане, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Хаплотип тестираног одступа од модалног хаплотипа ове гране са вредностима маркера DYS385=16-18, DYS481=23, DYS549=13 и DYS533=12. На три маркера се разликује од хаплотипова неколико тестираних, али нема поклапања на основу којих би се могла претпоставити нека ближа веза. Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Тестирани је навео да им је родовски надимак Бабаангици.

[Ранко Бубања]

Савић, Ђурђиц, Дреновац, Клина, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Припада роду Ралевића, чија је матица у Калудри код Берана. Од хаплотипова двојице тестираних Ралевића разликује се на по три маркера. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS389i=14.

Данило Стијовић наводи следеће у свом раду Ономастика дела северне Метохије:
Савић 5к. Чувају предање да су старином из Дробњака. У ово село су се, још у турско време, доселила три брата: Добро, Саво и Степо. Од њих потичу данашњи Добрићи, Савићи и Степићи. И данас имају истог кума. Св. Ђорђе, мс св. Ђорђе Алемпије.

То што је прислужба Савића (Алимпијевдан) уједно и слава Ралевића додатна је потврда да Савићи потичу од Ралевића. Предање о пореклу Савића из Дробњака нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.

Да ли неко (нпр. Радул) може да израчуна када је живио заједнички предак Ралевића и Савића?

[Иван Вукићевић]

Да ли неко (нпр. Радул) може да израчуна када је живио заједнички предак Ралевића и Савића?

Не може да се направи процена само на основу 23 маркера. Чак ни оријентациона.

[Krnja Jela]

Pozdrav svima,

Ne znam jesam li na pravoj temi, pa prebacite ako je za neku drugu.

Jeknić, Šćepandan, Krnja Jela
G-L14, (MyHeritage)

Starije porijeklo je Gornja Morača, do neke 1800. godine.