Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4578901 пута)

Ван мреже Јован Цветковић (Ивановић)

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
  • Р1б М269 Куманово-Горњи Вртогош (Врање)-Краљево
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9600 послато: Фебруар 06, 2025, 03:48:33 поподне »
Цветковић (Аранђеловдан), Горњи Вртогош/Врање

Припада хаплогрупи R1b и вероватно некој Z2103 грани, непознатој и скоро непостојећој код нас. Са другима има најмање 5 маркера разлике, на упоредивих 23, као што је један из источне Македоније. На 6 маркера се разликује од више њих (један је такође из источне Македоније), само што су њима углавном установљене гране, којима Цветковић сигурно не припада. На упоредивих 17 има 5 разлике од једног из околине Лесковца који исто слави Аранђеловдан, али резултат није јаван. 

Тестирани каже да су се раније презивали Ивановић, па променили по Цветку. По литератури су у селу од давнина под Турцима били Ивановци (Аранђеловдан) и не знају своје порекло.

Поздрав, да ли можете да ми кажете по којој литератури су у селу од давнина били Ивановци? Је л сте то нашли на интернету па ставили овде или? Питам јер и ја сам нашо тај податак за Ивановце из Горњег Вртогоша и славу Аранђеловдан, али ја вам нисам написао да знам да имам нешто са њима, нити да смо под турцима били тог презимена, па ме занима по којој литератури сте дошли до тог закључка?

И још једно питање, да ли је, и како могуће, да иако ми је хаплогрупа Р1б, и ја и браћа и отац и деда имамо најкласичније могуће особине динараца? Поздрав
Порекло је светиња. Преци су живи! Ђедовина Стара Србија!

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9601 послато: Фебруар 06, 2025, 07:17:16 поподне »
Поздрав, да ли можете да ми кажете по којој литератури су у селу од давнина били Ивановци? Је л сте то нашли на интернету па ставили овде или? Питам јер и ја сам нашо тај податак за Ивановце из Горњег Вртогоша и славу Аранђеловдан, али ја вам нисам написао да знам да имам нешто са њима, нити да смо под турцима били тог презимена, па ме занима по којој литератури сте дошли до тог закључка?

И још једно питање, да ли је, и како могуће, да иако ми је хаплогрупа Р1б, и ја и браћа и отац и деда имамо најкласичније могуће особине динараца? Поздрав

Јоване,

На прво питање ће вам одговорити колега Зрнић, који је обрађивао ваш резултат.

Што се тиче другог питања, то су замке у које упадају многи људи који се први пут сусретну са генетичком генеалогијом. Психофизичке особине, као што су изглед, боја коже, очију и косе, висина, телесна грађа, темперамент и сл. не преносе се преко Y хромозома.

То је једини хромозом који мушкарци наслеђују 100% од свог оца, али он је најмањи од свих хромозома и садржи јако мало гена, углавном повезаних са функцијом репродуктивних органа.  Осталих 45 хромозома носе преко 99% наше генетике, а то се може и израчунати. Наиме, према досадашњим научним сазнањима, људски геном садржи приближно ~20.000 гена који кодирају протеине. Од тога, на Y хромозому се налази само око 55 гена. То значи да Y хромозом носи 55/20.000 = 0,275% гена који утичу на наш изглед, функционалност органа, психичке особине и сл.

Другим речима, Y хромозом можете посматрати просто као "биолошко презиме", али практично без икаквог утицаја на наш изглед.

Рецимо, овај човек лево је потомак америчког председника Томаса Џеферсона. Имају исти Y хромозом а потпуно различито изгледају (јер женска генетика у свакој генерацији уноси 50% нових гена, и кроз 8 генерација тешко да је ишта и остало од Џеферсонове "оригиналне" генетике осим тог Y хромозома):






Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9602 послато: Фебруар 07, 2025, 03:01:07 поподне »
Јоване, поента је у томе да смо ми родословно друштво и Y хромозом нам је најбитнији ради повезивања презимена и њиховог порекла.

А о селу и презименима сам једноставно прочитао из нашег чланка: https://www.poreklo.rs/2016/09/01/poreklo-prezimena-selo-vrtogos-vranje/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9603 послато: Фебруар 07, 2025, 04:29:43 поподне »
Тољевић, Ђурђевдан, Брани До/Билећа, I2-Y3120>Y508496>S17250>PH908

Тољевићи су огранак херцеговачког рода Тохоља. Деда тестираног је рођен у Браном Долу код Билеће, одакле се касније иселио и променио презиме у Тољевић.

Род Тољевића је у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" детаљно обрадио Иван Вукићевић:
Цитат
Тохољи су род чија је матица у прошлости била у Богдашићима у Билећким Рудинама, одакле су се раселили у неколико херцеговачких области. Исељеници у Љубињу су задржали старо презиме, док су у другим областима узели нова презимена: Тољ у Љубомиру, Лазовић и Божићевић у околини Невесиња и Топаловић на Хргуду. Крсна слава рода је Ђурђевдан.

ИСТОРИЈСКИ ПОМЕНИ: Лично име Тохољ, као и презиме Тохољевић, јављају се у историјским изворима из 15. и 16. века широм Херцеговине. Међутим, ниједан помен Тохоља и Тохољевића из тог периода не може се директно везати за Тохоље из Богдашића. Презиме Тољ, које је краћи облик презимена Тохољ, јавља се и код римокатолика у западној Херцеговини, који немају предање о сродству с православним Тохољима и Тољима. У области Заврш код Фоче постоји насеље Тохољи, за које такође нема назнака да је назив добило по овом роду.

У Богдашићима су, према турском попису из 1701. године, једино живели муслимански поседници, док се раја претходно раселила током Морејског рата. На основу тога може се закључити да су се Тохољи у Богдашиће настанили током 18. века. Презиме Топаловић се помиње 1770. године у селу Аргуз (данашњи Хргуд) у тадашњем џемату Берковићи.

ПРЕДАЊА: Тољи с локалитета Тољеве куће на Браном Долу у  Љубомиру су, према предању, некада живели на Богдашићима, где су се презивали Дуждевић. Сматрају да су били староседеоци у том селу, које је цело било у њиховом власништву, али су изгубили све имање због неплаћеног дуга. Планина им је била Сомина у Бањанима.

Тохољи су у варошицу Љубиње дошли с Богдашића у другој половини 18. века, а из Љубиња је део братства касније прешао у оближње Крајпоље на читлук. У Почитељ у Дубравама и Клепце у Габели доселили су се с Хргуда у Дабру, где им живе рођаци Топаловићи, а даљим пореклом су такође с Богдашића. Тохољи из Почитеља, где их је почетком 20. века било осам кућа, познати су и као Тољи, а памте да су се тамо доселили средином 19. века. Упркос томе што су у Почитељу били доста бројни почетком века, тамо их није било 1991. године, према попису становништва. Из Браног Дола су се иселили након Другог светског рата. Тохољи из Љубиња, према једном предању, даљим пореклом потичу „од Охрида” у Македонији. Предак им је најпре дошао у Брани До у Љубомиру, одакле је прешао у Богдашиће. У Љубиње су се из Богдашића доселили 1770. године.1760 Према другој верзији истог предања, које имају Тохољи у Крајпољу, предак Тохоља се из околине Охрида доселио у Богдашиће око 1730. године, одакле су се раселили у Брани До и друга херцеговачка места.

Топаловићи из Крајпоља су, према предању, дошли с Хргуда на Сердаревића читлук. У једном извору се наводи да Топаловићи из ова два места потичу из Грахова у Црној Гори. С обзиром на то да Тохољи и Топаловићи из Крајпоља нису генетички ближе повезани, или је предање о сродству ова два братства настало због тога што су се и једни и други у Крајпоље доселили с Хргуда, или Топаловићи из Крајпоља не потичу од Топаловића с Хргуда већ су староседеоци у Крајпољу који су преузели предање од досељених Тохоља. Имајући у виду то да су Топаловићи из Крајпоља генетички сродни неким староседелачким братствима из околине Љубиња, друга могућност делује вероватније.

Баћине из Удрежња код Невесиња раније су имали презиме Лазовић, а, према предању, потичу од Тохоља из Богдашића. Исто предање имају и Баћине из суседног Биограда, где живе у засеоку Пребиша. Божићевићи из Бежђеђа код Невесиња, према предању, потичу од Тоља из Богдашића, а неко време су живели у Зовом Долу и на Трусини. Доселили су се у Бежђеђе средином 19. века.

Хаплотип Тољевића уклапа се у модални хаплотип рода Тохоља, којег карактеришу повишена вредност DYS19=17 и снижена вредност (<=17) на маркеру DYS570=16. Поред Тољевића, до сада су тестирана још два припадника овог рода: Тохољ (Ђурђевдан, Крајпоље/Љубиње) и Топаловић (Ђурђевдан, Хргуд/Берковићи).
Тољевићу препоручујем геномски тест, ако је заинтересован.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9604 послато: Фебруар 09, 2025, 09:27:59 поподне »
Живковић, Никољдан, Нехорићи, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, немодалне вредности има на неколико релативно бржемутирајућих маркера (DYS576=19, DYS570=17, DYS533=12). Узимајући у обзир наведене маркере, славу и географску блискост, најближа поклапања (1 разлику на 23 маркера) има са неколицином тестираних из околине Пријепоља, чији резултати нажалост нису још увек јавни. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Црне Горе, из Пиве или околине Никшића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9605 послато: Фебруар 09, 2025, 10:05:45 поподне »
Сломић, Аранђеловдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Поседује већи број специфичних вредности, па нема ближих поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера. Поред вредности DYS19=14 и DYS439=14 које су карактеристичне за грану Y56203, Сломић поседује и следеће немодалне вредности: повишене DYS458=18, DYS437=16 и DYS576=20, као и снижену DYS533=12. Најближи су му поједини припадници гране Y56203>FT25907 са славом Никољдан: Пендо из Чваљине код Требиња, Драгин из Чуруга код Жабља и Плавшић из Сомбора, од све тројице разликује се управо на четири горепоменута маркера. Због специфичног хаплотипа препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији Сломић у Мајуру помиње у попису из 1824. године (Васо Сломић), као и да су према породичном предању даљим пореклом из Коњица у Херцеговини, а исто се наводи и у доступној литератури:

Цитат
СЛОМИЋИ (Аранђеловдан, 3-2 к), из Коњица у Херцеговини.

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-majur-%C5%A1abac/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9606 послато: Фебруар 15, 2025, 09:17:56 пре подне »
Љубојевић (Ђурђевдан), Почитељ/Госпић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. По маркерима су му најближи већином они који славе Ђурђевдан, што је већ добар знак.

Разлике на упоредива 23 СТР маркера:

1 маркер разлике - Топаловић (Ђурђевдан), Хргуд/Берковићи (Херцеговина)
1 маркер разлике - необјављени (Никољдан), околина Пријепоља
2 маркера разлике - Крњевић (Аранђеловдан), Фатница/Билећа (Херцеговина)
2 маркера разлике - Брујић (Ђурђевдан), Голиња/Вргинмост (Кордун)
2 маркера разлике - Тохољ (Ђурђевдан), Крајпоље/Љубиње (Херцеговина)
2 маркера разлике - Живковић (Никољдан), Нехорићи/Пале (Источна Босна)
2 маркера разлике - Каришик (Ђурђевдан), Зијемље/Мостар (Херцеговина)

За Каришика је утврђена низводна грана FT16449 (https://www.yfull.com/tree/I-FT16449/), којој би могао припадати и Љубојевић. 

Из Почитеља имају још двојица тестираних који су PH908, само су разлике 5 и 6 маркера, што је много, а и славе су различите. Први је Мишчевић (Јовањдан), а други Дошен (Никољдан).

Љубојевићи су пописани у Почитељу 1712. године, као и скоро сва друга презимена из тог села. Само су накарадно записани као Ciuboevich и слично томе (могуће грешка у читању оригинала). У једном домаћинству су била браћа Милин (35 година), Милисав (32), Тодор (28), непознат/нечитко написан (25) и Михаил (17), а у другом домаћинству браћа Богдан (40), Сава (35), Тома (33) и Дмитар (23).

Вероватно су исти род са Љубовићима из Далмације (Биовичино Село, Кистање, Кожловац), који исто славе Ђурђевдан.




« Последња измена: Фебруар 15, 2025, 09:20:48 пре подне Зрно »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4551
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9607 послато: Фебруар 15, 2025, 11:16:40 пре подне »
Љубојевић (Ђурђевдан), Почитељ/Госпић

Припада хаплогрупи I2a-PH908. По маркерима су му најближи већином они који славе Ђурђевдан, што је већ добар знак.

Разлике на упоредива 23 СТР маркера:

1 маркер разлике - Топаловић (Ђурђевдан), Хргуд/Берковићи (Херцеговина)
1 маркер разлике - необјављени (Никољдан), околина Пријепоља
2 маркера разлике - Крњевић (Аранђеловдан), Фатница/Билећа (Херцеговина)
2 маркера разлике - Брујић (Ђурђевдан), Голиња/Вргинмост (Кордун)
2 маркера разлике - Тохољ (Ђурђевдан), Крајпоље/Љубиње (Херцеговина)
2 маркера разлике - Живковић (Никољдан), Нехорићи/Пале (Источна Босна)
2 маркера разлике - Каришик (Ђурђевдан), Зијемље/Мостар (Херцеговина)

За Каришика је утврђена низводна грана FT16449 (https://www.yfull.com/tree/I-FT16449/), којој би могао припадати и Љубојевић. 

Из Почитеља имају још двојица тестираних који су PH908, само су разлике 5 и 6 маркера, што је много, а и славе су различите. Први је Мишчевић (Јовањдан), а други Дошен (Никољдан).

Љубојевићи су пописани у Почитељу 1712. године, као и скоро сва друга презимена из тог села. Само су накарадно записани као Ciuboevich и слично томе (могуће грешка у читању оригинала). У једном домаћинству су била браћа Милин (35 година), Милисав (32), Тодор (28), непознат/нечитко написан (25) и Михаил (17), а у другом домаћинству браћа Богдан (40), Сава (35), Тома (33) и Дмитар (23).

Вероватно су исти род са Љубовићима из Далмације (Биовичино Село, Кистање, Кожловац), који исто славе Ђурђевдан.

Љубојевићи у Лици су потомци сродника митрополита Атанасија Љубојевића, једног од најзначајнијих владика у историји наше цркве. На сајту Епархије горњо-карловачке, наводи се да се митрополит родио у Поповом пољу 1630. године: https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Episkop-Ljubojevic-c.htm

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9608 послато: Фебруар 19, 2025, 01:45:47 пре подне »
Стевановић, Ђурђевдан и Ђурђиц (преславе Спасовдан и Мали Петковдан), Ресник, Сокобања, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Има потпуно поклапање хаплотипова са презимењаком из истог места:

94. Стевановић, Јовањдан, Ресник, Сокобања, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385b=17 и DYS448=19. На три маркера се разликује од хаплотипа једног тестираног из околине Рашке чији резултат још није објављен. Са њима дели карактеристичну вредност DYS448=19, док разлике на два маркера нису од неког већег значаја, па би могли бити ближе повезани.

Тестирани је навео да су Стевановићи староседеоци у Реснику.

Није најјасније због чега тестирани славе различите славе. Раније тестирани Стевановић слави Јовањдан, а новотестирани слави и преславља чак четири славе (мислим да нисмо имали овакав случај до сада), од којих ниједна није Јовањдан.

Тестирани је навео да Стевановићи припадају роду Младеноваца, за које Петар Јовановић у свом раду Бања наводи следеће:
-Младеновци, Св. Ђорђе, су досељени из Давидовца –Сврљиг.
Дакле, изворна слава овог рода је ипак Ђурђевдан.

На основу хаплотипа овај род вероватно припада грани E-PH2180. Свакако би припадност овој грани ваљало проверити SNP тестом у YSEQ лабораторији: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=56763
Наравно, дубљи тест (BigY или WGS) је свакако најбоље решење за даље истраживање.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9609 послато: Фебруар 23, 2025, 03:17:33 поподне »
Лазић, Јовањдан, Годљево, Косјерић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине вредности које благо одступају су снижене DYS570=17 и DYS533=12. Самим тим има и велики број блиских поклапања, али ниједног који му је уједно и географски близак и слави исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Пајовићем из Срезојеваца код Горњег Милановца (Ђурђевдан), али без SNP профилизације обојице ово поклапање не мора имати превелики значај, с обзиром на скоро модалан хаплотип. Како би се утврдила млађа/терминална подграна којој припада, препорука Лазићу је даље тестирање, по могућству помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а Лазићи се не помињу ни у тексту о Годљеву на порталу. Једина фамилија у Годљеву која слави Јовањдан су Митровићи-Реновчићи, па је могуће да Лазићи потичу од њих:

Цитат
Митровићи-Реновчићи су на путу из Маковишта за Сечу Реку поред Реновице, дошли су из Пиве опет као свештеничка породица, која је до пре неколико година поповала. Ова истакнута и угледнија породица изродила је и селу подарила многе попове, кметове и друге сеоске представнике. Ово су вредни, врло предузимљиви и борбени људи. Има их 24 куће, славе Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/19/poreklo-prezimena-selo-godljevo-kosjeric/

Ван мреже Сломић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 9
  • I2-PH908>FT14506>Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9610 послато: Фебруар 25, 2025, 10:59:36 пре подне »
Сломић, Аранђеловдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Поседује већи број специфичних вредности, па нема ближих поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера. Поред вредности DYS19=14 и DYS439=14 које су карактеристичне за грану Y56203, Сломић поседује и следеће немодалне вредности: повишене DYS458=18, DYS437=16 и DYS576=20, као и снижену DYS533=12. Најближи су му поједини припадници гране Y56203>FT25907 са славом Никољдан: Пендо из Чваљине код Требиња, Драгин из Чуруга код Жабља и Плавшић из Сомбора, од све тројице разликује се управо на четири горепоменута маркера. Због специфичног хаплотипа препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији Сломић у Мајуру помиње у попису из 1824. године (Васо Сломић), као и да су према породичном предању даљим пореклом из Коњица у Херцеговини, а исто се наводи и у доступној литератури:

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-majur-%C5%A1abac/

Поздрав свима на Форуму..
Од скоро сам почео да се активније бавим пореклом мог презимена и дашао сам до тачке када ми је потребна помоћ или бар смернице, а верујем да људи са Форума и њихово искуство могу ми помоћи.. Тренутно сам фази креирања временског оквира, када се шта десило на основу доступних података..

Као што је наведено, према предању (мог прадеде) Сломићи потичу из Херцеговине, из (или околине) Коњица, али немам податак када се то десило. Једини мршав траг на који сам наишао јесте да се помиње један Сломић око 1920. г. у селу Мокро. Село Мокро налази се између Калиновика и Коњица (ближе Калиновику, али потпада под Општину Коњиц).

Према већ наведеном предању мог прадеде, презиме Сломић је настало тако што је Турчин тешко повредио Србина док је био на њиви. Из тог догађаја је проистекао надимак Сломљени, Слома и сл. а затим и презиме.. Из освете, Турчин је убијен, а затим су побегли из тог краја..

Као што сам навео и приликом тестирања, први Сломић се помиње у мачванском Мајуру (код Шапца) 1824. године (Васо Сломић - мој аскурђел) и од тад па до данас успео сам да већим делом направим породично стабло, уз мање недостатке.. За све ове податке помогла ми је књига Мајур Шабачки, од мр. Горана Стефановића и Зорана Стефановића. Прво издање има недостатака и непотпуних инфо. Чуо сам да постоји и друго издање, али до ње још нисам дошао...

Остала су отворена питања шта се дешавало пре 1824., а то је:
1. Када су се Сломићи доселили у Мајур?
2. Одакле су се доселили? Велики број Сломића данас се помиње у Босни, у околини Тузле (иако се могу наћи и у осталим градовима) и нешто мање по Хрватској (Истра).
3. Одакле Сломићи у Тузли? Да ли је можда једна породица бежећи из Коњица ту населила, а друга отишла преко Дрине за Мачву, а трећа ка Хрватској? Да ли постоје тефтери за регион Тузле? Где и како доћи до њих?
3. Да ли постоје писана документа (турски тефтери) за подручје Коњица и околине? Где их могу наћи? Оно што нам говоре историске чињенице јесте следеће:
    Турци окупирају подручје Херцеговине (Коњиц) 1463. год, док први попис су извршили 1477. Такође, наишао сам на траг да су пописи вршени у том подручју 1536. и 1585.

Пуно питања,а тешко доћи до одговора.. :)
Уколико неко има податке који би ми били од користи или би желео да ми помогне у истраживању, био бих веома захвалан. Такође, можете ме и контактирати поруком, како не би спамовао људе даље овом причом уколико их не занима..

Хвала унапред и поздрав..


Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9611 послато: Фебруар 25, 2025, 11:43:39 пре подне »
Пише да је презиме било Слома. Предак је уписан као Сима Слома, од њега су Сломићи у Мајуру. Из дигиталне библиотеке. Пошто пише да је старије презиме Слома, када се по врши претрага термина "Слома" можете мислити шта све излази. Било је много сломова у историји  ;D. У попису не пише одакле је дошао.


Е сада мали додатак. Мислим да је погрешно уписано презиме и да је вероватније гласило Сломо а не Слома. Сломо није ретко презиме у Херцеговини и вероватно је предање тачно. Под Симо Сломо (а не Слома) сам пронашао ово:



Ако имате у широј фамили предање да је у доба првог устанка неки предак Симо био чланом суда шабачког онда имамо целу ствар.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Сломић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 9
  • I2-PH908>FT14506>Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9612 послато: Фебруар 25, 2025, 11:58:24 пре подне »
Пише да је презиме било Слома. Предак је уписан као Сима Слома, од њега су Сломићи у Мајуру. Из дигиталне библиотеке. Пошто пише да је старије презиме Слома, када се по врши претрага термина "Слома" можете мислити шта све излази. Било је много сломова у историји  ;D. У попису не пише одакле је дошао.


Е сада мали додатак. Мислим да је погрешно уписано презиме и да је вероватније гласило Сломо а не Слома. Сломо није ретко презиме у Херцеговини и вероватно је предање тачно. Под Симо Сломо (а не Слома) сам пронашао ово:



Ако имате у широј фамили предање да је у доба првог устанка неки предак Симо био чланом суда шабачког онда имамо целу ствар.

Здраво Ивице, хвала за одг.

Познат ми је Сима Слома, али он није наш предак (бар смо до тог закључка дошли, зато га и нисам помињао).
А ево га и цитат из поменуте књиге..

« Последња измена: Фебруар 25, 2025, 12:04:09 поподне Сломић »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9613 послато: Фебруар 25, 2025, 12:07:48 поподне »
...
Сломо није ретко презиме у Херцеговини
...

Не бих рекао да није ретко. Чак мислим да је непостојеће. Јесте забележено у једном случају у Мостару почетком 20. века, али од тада ја не знам да има било каквих Слома или Сломића у Херцеговини. Нема ни у БиХ Срба са овим презименима: Сломе су Хрвати, а Сломићи Бошњаци. Једино слично српско презиме у БиХ су Сломовићи из Луке код Чајнича, али не знам да ли још увек има мушких потомака ове породице.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9614 послато: Фебруар 25, 2025, 12:41:26 поподне »
Онда ништа, ако нису дошли пре устанка то није иста породица иако се поклапа што се Мачве тиче. А нашао сам и да је овом Карађорђевом Сими право презиме Михајловић а Сломо је изгледа био надимак. То није то, извините. Чепркајући нашао сам Сломо у све три вере, и не само у Херцеговини већ и у Брдима. Више среће други пут.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Крсман

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 26
  • И мисао има боју - пронађи своју (Копривице ил'..)
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9615 послато: Фебруар 25, 2025, 10:54:45 поподне »
Поштовани г. Сломићу!
Запазио сам недавно Ваше појављивање на "Пореклу", и као ваш земљак хтедох већ тада да се позабавим  родословом Сломоћа. Нисам ово стигао да учиним али директан позив за истраживачку солидарност ме је иницирао да одмах делам.
На мах сам закључио да вас с обзиром на постављена питања више занима историја породице него само родословно стабло. Мислим дa су то "детаљи" до којих је јако тешко доћи, вероватно и немогуће када је реч о породицама које нису имале неке историјски упечатљивије личности.

Управо из ових разлога, саветовао бих вам да већ на почетку сами себи не затварате пут због појединачног коментара неког истраживача, без обзира што он можда и није нетачан.
Наиме, сматрам да је добро круће се држати аутора капиталног дела "Мачва", археолога Миливоја Васиљевића из шабачког музеја. Он свакако заслужује поверење свих нас, иако, наравно, није непогрешив.
Он ваш род, Сломиће из Мајура (нешто раније село се звало Мотовило) сврстава у досељене у 18. веку. Следећа група досељеника припада родовима од 1. Српског устанка до 1829. итд. Ово, а и то што за место порекла Сломића аутор помиње Коњиц, идентично вашем предању, говори да истраживање никако није површно, посебно што је Мајур село у самом предграђу Шапца. Исто искуство када је реч о аутору овог дела имам и када је реч о мом роду иако је место мог порекла удаљено преко 30 км. Хоћу да кажем да ми је познато да је посећивао и мој Глоговац.

А, ево, до чега сам ја, за сада, дошао. Најпре, додао бих  да Васиљевић говори о три куће Сломића од којих су две на страни и да вам је слава Аранђеловдан. Не знам да ли вам је познато где се ти одвојени Сломићи данас налазе? Вероватно је у питању Шабац? Даље, Васиљевић у истој књизи у - тефтеру пореских глава кнежине мачванске, за 1929. годину - (моја допуна, негде у то време седиште ове кнежине, за 35 села Мачве, било је у Глоговцу). У овом тефтеру Сломићи се помињу у две куће, а пореске главе су били Стеван и Васо Сломић.
У харачком тефтеру капетаније Мачве из 1831. године, уписана је само једна кућа Сломића! Васо Сломић, син Јован као арачка глава, дакле он има више од 7 година, а ту је и син неуписаног имена од 2,1/2 године. Овде следи питање, да ли се у међувремену брат Стеван преселио у Шабац или је захваљујући намештењу у Шапцу изостављен из пописа опорезованих. У тефтеру за 1832. годину уписан је само Васо, што и Васиљевић у фусноти посебно истиче. Овде може бити реч о неком пропусту пописивача али и о томе да је Васо у међувремену изгубио синове. Било је то време када је у Србији и посебно Мачви "царовала" куга, увежена из суседних земаља.

Коначно, дотакнуо сам се се и Протокола шабачког магистрата за (1808-1812), а ту пронађох следеће податке о Сломићима. И то најпре у именском регистру, цитирам: "Сломо Сима, видети Мијаиловић Сима из Шапца. А тамо, увећаним масним словима уписано је тачно следеће: "Мијаиловић (Сломо) Симо, из Шапца, кнез у шабачком магистрату од 1823.Ту проналазим више података, које не бих дословно преносио. Но, најпре да је 1808. примио капару 1000 гроша за воденицу "дунавску" од једног Земунца и Белегишанина, али им новац враћа јер им воденица "није била по вољи".
Потом у 1809. се говори о кметовима села Мотовило (Мајур), Јовану Црвендлакићу и Стевану Јевтићу, који му донеше 4 свиње јер су за Давида "добро били"(гарантовали), а он је од Симе Сломе различите марве покро, и ускоро ће и њега суду довести.
Напомена: Ово баш наговештава да је и Сима Сломо из Мајура тј. Мотовила.
Коначно, у 1808-ој - не успевајући претходно да утврдим и  ничим додатно потврдим везу између презимена Сломо и Мијаиловић, премда се са великом извесношћу може рећи да је у питању иста личност - пронађох и податак да је извесни Мојсило продао кућу Сими Мијаиловићу за 370 гроша.

Још да напоменем да попис из 1863. говори о две куће Сломића у Мајура. То обиље података овде не бих наводио али је очигледно да су куће заиста скромног имовинског стања. Ово, барем мени, не оповргава могућност да је кнез Симо, понегде и Сима Сломо од истих Сломића, што може значити и то да је Симо захваљујући својој писмености, сасвим реткој у то време, стекао неупоредиву имовинску моћ у односу на остатак свога рода.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9616 послато: Фебруар 26, 2025, 08:05:56 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан (преслава Ђурђиц), Вишевац/Рача, J2b-M205>Y22059


Тестирани наводи да им је предак Стојак доселио средином 18. века из Дубнице код Сјенице. Презиме носе по Адаму, праунуку Стојаковом. Према предању, Адама је крстио вожд Карађорђе. У литератури се могу наћи слични подаци (род Стојаковића):

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:
Стојаковићи (Радовановићи, Илићи, Стевановићи, Дамњановићи, Марковићи, Адамовићи, Јовановићи, Милановићи, Андрејевићи, Арсенијевићи, Лазаревићи, Срећковићи, Станојевићи, Јаковљевићи, Миловановићи, Павловићи и Радојевићи), Сјеница, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2015/03/26/poreklo-prezimena-selo-visevac-raca/


Карађорђев споменик у Вишевцу


По свему судећи, Стојаци су најстарији досељеници у Вишевцу.


(Степковићи, Палавестре, Карађорђевићи, Аутор: Роберт Радић, 2001)


Генетички је ово практично модални хаплотип Y22059. Изузетак је вредност 389II=29, која се у 90% случајева јавља код припадника подгране Y22063. Према томе, блиских хаплотипова има од Старог Влаха до српског југа, па је дубински тест овде више него пожељан.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9617 послато: Фебруар 26, 2025, 09:34:28 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан (преслава Ђурђиц), Вишевац/Рача, J2b-M205>Y22059


Тестирани наводи да им је предак Стојак доселио средином 18. века из Дубнице код Сјенице. Презиме носе по Адаму, праунуку Стојаковом. Према предању, Адама је крстио вожд Карађорђе. У литератури се могу наћи слични подаци (род Стојаковића):

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:
Стојаковићи (Радовановићи, Илићи, Стевановићи, Дамњановићи, Марковићи, Адамовићи, Јовановићи, Милановићи, Андрејевићи, Арсенијевићи, Лазаревићи, Срећковићи, Станојевићи, Јаковљевићи, Миловановићи, Павловићи и Радојевићи), Сјеница, Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2015/03/26/poreklo-prezimena-selo-visevac-raca/


Карађорђев споменик у Вишевцу


По свему судећи, Стојаци су најстарији досељеници у Вишевцу.


(Степковићи, Палавестре, Карађорђевићи, Аутор: Роберт Радић, 2001)


Генетички је ово практично модални хаплотип Y22059. Изузетак је вредност 389II=29, која се у 90% случајева јавља код припадника подгране Y22063. Према томе, блиских хаплотипова има од Старог Влаха до српског југа, па је дубински тест овде више него пожељан.

Изузетно важан резултат за Шумадију. Ону предустаничку.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9618 послато: Март 01, 2025, 12:27:47 поподне »
Мандић (Јовањдан), Ђеврске/општина Кистање (Далмација)

Припада хаплогрупи I2a-PH908. На 1 маркеру од упоредивих 23 разликује се од Капларевића (Никољдан) из Милатовића код Лучана/Драгачево (DYS576=19 код Мандића, а код другог 18), затим Париповића (Никољдан) из Бунића код Удбине/Лика (DYS481=30, а код другог 31) и Шојића (Ђурђевдан) из Јасеника код Гацког/Херцеговина (DYS389ii=30, а код другог 31).

Постоји двадесетак тестираних у нашој табели од којих се разликује на 2 маркера. Међу њима је Мандић (Ћириловдан) из Паруновца код Крушевца, али тешко да имају било какве везе, чак и да је ретко презиме у питању, а не Мандић. Територијално најближи (из Далмације) са 2 маркера разлике су Поповић (Лучиндан) из Мокрог Поља, Граоња (Ђурђевдан) из Ервеника и род из Жегара који слави Лазареву суботу (Комазец, Милић). Што се тиче оних који славе Јовањдан, на 2 маркера се разликује од Чордашевића из околине Бијељине и једног необјављеног са Косова.

Из Лике су тестирана двојица Мандића из различитих села, са славом Јовањдан, али они припадају хаплогрупи J2 (Кричи).   

Тестирани је од Мандића из Ђеврсака који имају надимак Дробари. На млетачком катастру из 1709. у Ђеврскама су записани Боже Мандић пок. Лазара са 16 чланова породице и Јован Мандић пок. Томе са 4 члана.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9619 послато: Март 01, 2025, 05:15:07 поподне »
Мандић (Јовањдан), Ђеврске/општина Кистање (Далмација)

Припада хаплогрупи I2a-PH908. На 1 маркеру од упоредивих 23 разликује се од Капларевића (Никољдан) из Милатовића код Лучана/Драгачево (DYS576=19 код Мандића, а код другог 18), затим Париповића (Никољдан) из Бунића код Удбине/Лика (DYS481=30, а код другог 31) и Шојића (Ђурђевдан) из Јасеника код Гацког/Херцеговина (DYS389ii=30, а код другог 31).

Постоји двадесетак тестираних у нашој табели од којих се разликује на 2 маркера. Међу њима је Мандић (Ћириловдан) из Паруновца код Крушевца, али тешко да имају било какве везе, чак и да је ретко презиме у питању, а не Мандић. Територијално најближи (из Далмације) са 2 маркера разлике су Поповић (Лучиндан) из Мокрог Поља, Граоња (Ђурђевдан) из Ервеника и род из Жегара који слави Лазареву суботу (Комазец, Милић). Што се тиче оних који славе Јовањдан, на 2 маркера се разликује од Чордашевића из околине Бијељине и једног необјављеног са Косова.

Из Лике су тестирана двојица Мандића из различитих села, са славом Јовањдан, али они припадају хаплогрупи J2 (Кричи).   

Тестирани је од Мандића из Ђеврсака који имају надимак Дробари. На млетачком катастру из 1709. у Ђеврскама су записани Боже Мандић пок. Лазара са 16 чланова породице и Јован Мандић пок. Томе са 4 члана.
Занимљив,ако је расположен могли би га проверити на нашу грану,можда би могао да поцепа између мене и Видовића. Гране Капларевића,условно речено,још увек нема на западним странама па би ја дао предност вези са нама. Како год,ту сам па да видимо шта нам је чињети.