Поштовани г. Сломићу!
Запазио сам недавно Ваше појављивање на "Пореклу", и као ваш земљак хтедох већ тада да се позабавим родословом Сломоћа. Нисам ово стигао да учиним али директан позив за истраживачку солидарност ме је иницирао да одмах делам.
На мах сам закључио да вас с обзиром на постављена питања више занима историја породице него само родословно стабло. Мислим дa су то "детаљи" до којих је јако тешко доћи, вероватно и немогуће када је реч о породицама које нису имале неке историјски упечатљивије личности.
Управо из ових разлога, саветовао бих вам да већ на почетку сами себи не затварате пут због појединачног коментара неког истраживача, без обзира што он можда и није нетачан.
Наиме, сматрам да је добро круће се држати аутора капиталног дела "Мачва", археолога Миливоја Васиљевића из шабачког музеја. Он свакако заслужује поверење свих нас, иако, наравно, није непогрешив.
Он ваш род, Сломиће из Мајура (нешто раније село се звало Мотовило) сврстава у досељене у 18. веку. Следећа група досељеника припада родовима од 1. Српског устанка до 1829. итд. Ово, а и то што за место порекла Сломића аутор помиње Коњиц, идентично вашем предању, говори да истраживање никако није површно, посебно што је Мајур село у самом предграђу Шапца. Исто искуство када је реч о аутору овог дела имам и када је реч о мом роду иако је место мог порекла удаљено преко 30 км. Хоћу да кажем да ми је познато да је посећивао и мој Глоговац.
А, ево, до чега сам ја, за сада, дошао. Најпре, додао бих да Васиљевић говори о три куће Сломића од којих су две на страни и да вам је слава Аранђеловдан. Не знам да ли вам је познато где се ти одвојени Сломићи данас налазе? Вероватно је у питању Шабац? Даље, Васиљевић у истој књизи у - тефтеру пореских глава кнежине мачванске, за 1929. годину - (моја допуна, негде у то време седиште ове кнежине, за 35 села Мачве, било је у Глоговцу). У овом тефтеру Сломићи се помињу у две куће, а пореске главе су били Стеван и Васо Сломић.
У харачком тефтеру капетаније Мачве из 1831. године, уписана је само једна кућа Сломића! Васо Сломић, син Јован као арачка глава, дакле он има више од 7 година, а ту је и син неуписаног имена од 2,1/2 године. Овде следи питање, да ли се у међувремену брат Стеван преселио у Шабац или је захваљујући намештењу у Шапцу изостављен из пописа опорезованих. У тефтеру за 1832. годину уписан је само Васо, што и Васиљевић у фусноти посебно истиче. Овде може бити реч о неком пропусту пописивача али и о томе да је Васо у међувремену изгубио синове. Било је то време када је у Србији и посебно Мачви "царовала" куга, увежена из суседних земаља.
Коначно, дотакнуо сам се се и Протокола шабачког магистрата за (1808-1812), а ту пронађох следеће податке о Сломићима. И то најпре у именском регистру, цитирам: "Сломо Сима, видети Мијаиловић Сима из Шапца. А тамо, увећаним масним словима уписано је тачно следеће: "Мијаиловић (Сломо) Симо, из Шапца, кнез у шабачком магистрату од 1823.Ту проналазим више података, које не бих дословно преносио. Но, најпре да је 1808. примио капару 1000 гроша за воденицу "дунавску" од једног Земунца и Белегишанина, али им новац враћа јер им воденица "није била по вољи".
Потом у 1809. се говори о кметовима села Мотовило (Мајур), Јовану Црвендлакићу и Стевану Јевтићу, који му донеше 4 свиње јер су за Давида "добро били"(гарантовали), а он је од Симе Сломе различите марве покро, и ускоро ће и њега суду довести.
Напомена: Ово баш наговештава да је и Сима Сломо из Мајура тј. Мотовила.
Коначно, у 1808-ој - не успевајући претходно да утврдим и ничим додатно потврдим везу између презимена Сломо и Мијаиловић, премда се са великом извесношћу може рећи да је у питању иста личност - пронађох и податак да је извесни Мојсило продао кућу Сими Мијаиловићу за 370 гроша.
Још да напоменем да попис из 1863. говори о две куће Сломића у Мајура. То обиље података овде не бих наводио али је очигледно да су куће заиста скромног имовинског стања. Ово, барем мени, не оповргава могућност да је кнез Симо, понегде и Сима Сломо од истих Сломића, што може значити и то да је Симо захваљујући својој писмености, сасвим реткој у то време, стекао неупоредиву имовинску моћ у односу на остатак свога рода.
