Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1129192 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3646
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7040 послато: јун 12, 2019, 09:52:25 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав


Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1555
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7041 послато: јун 12, 2019, 10:12:06 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1562
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7042 послато: јун 12, 2019, 10:28:39 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав
...
Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице
...
"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији.

Лончаревићи имају предање о пореклу из Бањкана из Затријепча, тако да нема сумње да и Раденовићи потичу одатле. Овим резултатом је поред Кликоваца, који по свој прилици потичу од Тихомира, потврђен још један староседелачки српски R1a род из Куча. О Бањканима се нешто више може овде прочитати:
https://www.poreklo.rs/2019/04/19/banjkani-u-zatrijepcu/

Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Вероватно, али не мора да значи. Према попису из 1913. године су живели у неколико насеља:
- Метех: 15 кућа
- Рожаје: 5 кућа
- Горња Ржаница: 4 куће
- Рудо Поље (данас засеок Плава): 3 куће
- Плав: 2 куће (муслимани)
- Прњавор: 3 куће
- Велика: 1 кућа
- Скић: 1 кућа (муслимани)
С обзиром да је тестирани православац, његова породица сигурно не потиче баш из Плава, већ из неког од околних села.
« Последња измена: јун 12, 2019, 10:30:11 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1562
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7043 послато: јун 12, 2019, 10:39:35 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Тестирани једино зна да се његов наврдеда доселио из Цетиња. Не зна од ког цетињског братства потичу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1562
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7044 послато: јун 12, 2019, 11:01:49 поподне »
Вучетић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Припада роду Катуњана и Риђана. Поседује две нешто ређе вредности за овај род: DYS390=26 и DYS635=24. Ова друга вредност је карактеристична за Вучетиће којих на пројекту већ имамо двојицу. Од тестираног који је такође из Вилуса се разликује на два маркера, док се од од тестираног Вучетића из Граховца (такође у племену Грахово) разликује на три маркера.

Вучетићи су грана Драгошевића из Куча, а према (испоставиће се нетачном) предању су пореклом од Дрекаловића из Куча.
Чедомир Булајић је забележио доста података о Вучетићима у књизи о Вилусима:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1555
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7045 послато: јун 13, 2019, 02:49:32 поподне »
Катанић, Ђурђевдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Вукићевићем из Милатовића код Лучана који такође слави Ђурђевдан, разликују се на само 2 од 23 маркера (за по једну вредност на DYS385 и DYS456), тако да је овим тестом потврђено предање о повезаности ових породица. Поред Вукићевића нема других претерано блиских поклапања, а не поседује ни неке неуобичајене вредности.

"КАТАНИЋИ (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ."

https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-be%C4%8Danj-%C4%8Da%C4%8Dak/

"Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђев-дан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез). Катанићи (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ. (Етнографски зборник, књ. V. О љубићским селима од Рад. Илића стр. 59). Да није погрешно речено Милатовица код Сјенице место Милатовићи у Драгачеву?"

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Од ових Катанића потичу чувени официри, мајор Михаило Катанић, и његови стричеви генерал Марко Катанић и пуковник Милија Катанић.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 313
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7046 послато: јун 13, 2019, 04:56:06 поподне »
Занимљив резултат. Пренећу овде оно што је о Катанићима из Бечња забележио Марко Д. Обрадовић у књизи Обрадовићи из Лубница, преносећи делове из мемоара ђенерала Марка Катанића:
Цитат
Једно од већих исељавања из Лимске долине било је 1690. год. под Арсенијем Чарнојевићем када је аустријска војска претрпјела пораз од турске војске код Качаника. Срби су се били дигли на устанак против Турске власти помажући аустроугарску војску. Послије пораза и повлачења аустроугарске војске, бојећи се одмазде, повукао се велики број српског становништва под вођством·патријарха Арсенија III Чарнојевића преко Саве и Дунава. Међу њима је било и становништво из долине Лима. Вјероватно су тада и касније појединци или породице из братства Обрадовића населили у Ново–пазарској нахији како каже генерал Катанић. У својим мемоарима генерал Катанић наводи да су се два брата Обрадовића из тадашње Ново-пазарске нахије 1745. и 1750. населили у село Бечањ. Оба брата прозивали су се Обрадовић Мијат и Милић. Мијат је са својом женом изродио два сина: Арсенија и Обрада, а Милић је изродио: три сина Павла, Петра и Николу. Арсеније је изродио 4 сина: Милића, Живана, Вула и Трифуна, а Обрад је изродио три сина: Ђорђија, Сима и Милана. Ђорђије је имао седам синова: Николу, Јована, Илију, Крсмана, Марка, Коста и Крсту.

Они су се тада и још у наредних 30–40 година проезивали Обрадовићи. Око 1782. године Петар, брат Павлов, пође са Кочом Михајловићем у Аустрију и добровољно ступи у њихову војску, гдје је остао дуже времена ревносно вршећи кордунску службу на Дунаву око Панчева. Вршећи дужност направио је службени прекршај за којег га његов претпостављени официр, мјесто прописане казне, изшамара и истуче, на очиглед свих осталих нејника чиме је Петра понизио и омаловажио. Петар му ово није могао опростити и вршио је припреме за освету. Једне ноћи када је тај официр изашао из свога стана, Петар га убије из пушке, а затим одмах побјегне у Србију на чамцу преко Дунава. Петар је прешао са цјелокупном опремом, одјећом, оружјем. Вратио се у своје село за стално. Носећи стално војничко одијело које је донио из аустријске војске прозову "Катана"–мађарски коњаник. Од тог назива цијела породица - касније братство добије презиме Катанићи и тако се и сада презивају.
Треба поменути један резултат са 23andMe. У питању је резултат једног од Обрадовића из Лубница који припада хаплогрупи R1a-M417. Нажалост, није му утврђена било која нижа грана па се о некој вези са са Катанићима може само спекулисати. Свакако би било занимљиво видети резултат некога од Обрадовића са маркерима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4549
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7047 послато: јун 13, 2019, 08:09:29 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1562
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7048 послато: јун 13, 2019, 08:49:39 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."

Предање о пореклу од Баћовића се односи искључиво на Зечевиће из Раникућа код Невесиња. За Зечевиће из Врбна у Завођу нема никакве дилеме да потичу од Зечевића из засеока Дрпе у Кленку (племе Бањани), барем судећи према подацима које је забележио Дедијер:
Зечевићи су поријеклом с Дрпа из Бањана. У Врбну је живјела једна породица Дутинова, која је изумрла, а само је остала једна дјевојка, за коју се Зечевић „уд'о" и населио се на њезино имање. Слави Св. Јована и прислужује Св. Саву, срп. просветитеља.

Овај резултат је донекле изненађење јер смо основу резултата Аџића из Пиве који потичу из Бањана и имају предање да су се презивали Зечевић очекивали да и Зечевићи из Бањана припадају грани E-L241. Међутим, сада видимо да то ипак није случај.

Зечевићи из Бањана иначе имају предање по коме потичу од Зечевића из Никшићке Жупе који су пак од Зечевића из Васојевића. Овим резултатом је то предање дефинитивно оборено.

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7049 послато: јун 14, 2019, 07:44:11 пре подне »
Раденовић, Илиндан, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из Метохије чији резултат није још увек јаван, а деле и специфичну вредност на једном релативно споријемутирајућем маркеру. Када се уз то дода и релативна географска блискост, врло је вероватно да припадају истом роду. Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице, који му је и географски најближи, и Јеринић из Вировца код Мионице, који слави исту славу, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Можда вреди поменути и Цвијовића из Глиснице код Пљеваља, од ког се разликује на 3 од 23 маркера.

"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији. Раденовићи су од старине ковали и били су врло богати; али за то, што су Турци презирали тај занат, Раденовићи
су га напустили и од тада стали нагло сиромашити. Данас жале, што су то учинили, и веле: "Oд када смо оставили наш занат, прекинули смо своју нафаку".

Već imamo rezultat jednog Čekića iz Gusinja sa 23andme, haplogrupa E-M5021, tako da možemo oboriti predanje da su isti rod za sada...

9. Ћекић/Чекић, муслиман, Црна Гора, E-M5021

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1562
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7050 послато: јун 14, 2019, 06:28:55 поподне »
Već imamo rezultat jednog Čekića iz Gusinja sa 23andme, haplogrupa E-M5021, tako da možemo oboriti predanje da su isti rod za sada...

С обзиром на хаплогрупу и порекло из Затријепча, за очекивати је да су Чекићи од Бонкећа тј. да припадају роду Куча.