Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1288897 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4043
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7040 послато: јун 12, 2019, 09:52:25 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав


Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7041 послато: јун 12, 2019, 10:12:06 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7042 послато: јун 12, 2019, 10:28:39 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав
...
Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице
...
"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији.

Лончаревићи имају предање о пореклу из Бањкана из Затријепча, тако да нема сумње да и Раденовићи потичу одатле. Овим резултатом је поред Кликоваца, који по свој прилици потичу од Тихомира, потврђен још један староседелачки српски R1a род из Куча. О Бањканима се нешто више може овде прочитати:
https://www.poreklo.rs/2019/04/19/banjkani-u-zatrijepcu/

Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Вероватно, али не мора да значи. Према попису из 1913. године су живели у неколико насеља:
- Метех: 15 кућа
- Рожаје: 5 кућа
- Горња Ржаница: 4 куће
- Рудо Поље (данас засеок Плава): 3 куће
- Плав: 2 куће (муслимани)
- Прњавор: 3 куће
- Велика: 1 кућа
- Скић: 1 кућа (муслимани)
С обзиром да је тестирани православац, његова породица сигурно не потиче баш из Плава, већ из неког од околних села.
« Последња измена: јун 12, 2019, 10:30:11 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7043 послато: јун 12, 2019, 10:39:35 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Тестирани једино зна да се његов наврдеда доселио из Цетиња. Не зна од ког цетињског братства потичу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7044 послато: јун 12, 2019, 11:01:49 поподне »
Вучетић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Припада роду Катуњана и Риђана. Поседује две нешто ређе вредности за овај род: DYS390=26 и DYS635=24. Ова друга вредност је карактеристична за Вучетиће којих на пројекту већ имамо двојицу. Од тестираног који је такође из Вилуса се разликује на два маркера, док се од од тестираног Вучетића из Граховца (такође у племену Грахово) разликује на три маркера.

Вучетићи су грана Драгошевића из Куча, а према (испоставиће се нетачном) предању су пореклом од Дрекаловића из Куча.
Чедомир Булајић је забележио доста података о Вучетићима у књизи о Вилусима:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7045 послато: јун 13, 2019, 02:49:32 поподне »
Катанић, Ђурђевдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Вукићевићем из Милатовића код Лучана који такође слави Ђурђевдан, разликују се на само 2 од 23 маркера (за по једну вредност на DYS385 и DYS456), тако да је овим тестом потврђено предање о повезаности ових породица. Поред Вукићевића нема других претерано блиских поклапања, а не поседује ни неке неуобичајене вредности.

"КАТАНИЋИ (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ."

https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-be%C4%8Danj-%C4%8Da%C4%8Dak/

"Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђев-дан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез). Катанићи (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ. (Етнографски зборник, књ. V. О љубићским селима од Рад. Илића стр. 59). Да није погрешно речено Милатовица код Сјенице место Милатовићи у Драгачеву?"

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Од ових Катанића потичу чувени официри, мајор Михаило Катанић, и његови стричеви генерал Марко Катанић и пуковник Милија Катанић.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7046 послато: јун 13, 2019, 04:56:06 поподне »
Занимљив резултат. Пренећу овде оно што је о Катанићима из Бечња забележио Марко Д. Обрадовић у књизи Обрадовићи из Лубница, преносећи делове из мемоара ђенерала Марка Катанића:
Цитат
Једно од већих исељавања из Лимске долине било је 1690. год. под Арсенијем Чарнојевићем када је аустријска војска претрпјела пораз од турске војске код Качаника. Срби су се били дигли на устанак против Турске власти помажући аустроугарску војску. Послије пораза и повлачења аустроугарске војске, бојећи се одмазде, повукао се велики број српског становништва под вођством·патријарха Арсенија III Чарнојевића преко Саве и Дунава. Међу њима је било и становништво из долине Лима. Вјероватно су тада и касније појединци или породице из братства Обрадовића населили у Ново–пазарској нахији како каже генерал Катанић. У својим мемоарима генерал Катанић наводи да су се два брата Обрадовића из тадашње Ново-пазарске нахије 1745. и 1750. населили у село Бечањ. Оба брата прозивали су се Обрадовић Мијат и Милић. Мијат је са својом женом изродио два сина: Арсенија и Обрада, а Милић је изродио: три сина Павла, Петра и Николу. Арсеније је изродио 4 сина: Милића, Живана, Вула и Трифуна, а Обрад је изродио три сина: Ђорђија, Сима и Милана. Ђорђије је имао седам синова: Николу, Јована, Илију, Крсмана, Марка, Коста и Крсту.

Они су се тада и још у наредних 30–40 година проезивали Обрадовићи. Око 1782. године Петар, брат Павлов, пође са Кочом Михајловићем у Аустрију и добровољно ступи у њихову војску, гдје је остао дуже времена ревносно вршећи кордунску службу на Дунаву око Панчева. Вршећи дужност направио је службени прекршај за којег га његов претпостављени официр, мјесто прописане казне, изшамара и истуче, на очиглед свих осталих нејника чиме је Петра понизио и омаловажио. Петар му ово није могао опростити и вршио је припреме за освету. Једне ноћи када је тај официр изашао из свога стана, Петар га убије из пушке, а затим одмах побјегне у Србију на чамцу преко Дунава. Петар је прешао са цјелокупном опремом, одјећом, оружјем. Вратио се у своје село за стално. Носећи стално војничко одијело које је донио из аустријске војске прозову "Катана"–мађарски коњаник. Од тог назива цијела породица - касније братство добије презиме Катанићи и тако се и сада презивају.
Треба поменути један резултат са 23andMe. У питању је резултат једног од Обрадовића из Лубница који припада хаплогрупи R1a-M417. Нажалост, није му утврђена било која нижа грана па се о некој вези са са Катанићима може само спекулисати. Свакако би било занимљиво видети резултат некога од Обрадовића са маркерима.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4945
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7047 послато: јун 13, 2019, 08:09:29 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7048 послато: јун 13, 2019, 08:49:39 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."

Предање о пореклу од Баћовића се односи искључиво на Зечевиће из Раникућа код Невесиња. За Зечевиће из Врбна у Завођу нема никакве дилеме да потичу од Зечевића из засеока Дрпе у Кленку (племе Бањани), барем судећи према подацима које је забележио Дедијер:
Зечевићи су поријеклом с Дрпа из Бањана. У Врбну је живјела једна породица Дутинова, која је изумрла, а само је остала једна дјевојка, за коју се Зечевић „уд'о" и населио се на њезино имање. Слави Св. Јована и прислужује Св. Саву, срп. просветитеља.

Овај резултат је донекле изненађење јер смо основу резултата Аџића из Пиве који потичу из Бањана и имају предање да су се презивали Зечевић очекивали да и Зечевићи из Бањана припадају грани E-L241. Међутим, сада видимо да то ипак није случај.

Зечевићи из Бањана иначе имају предање по коме потичу од Зечевића из Никшићке Жупе који су пак од Зечевића из Васојевића. Овим резултатом је то предање дефинитивно оборено.

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7049 послато: јун 14, 2019, 07:44:11 пре подне »
Раденовић, Илиндан, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из Метохије чији резултат није још увек јаван, а деле и специфичну вредност на једном релативно споријемутирајућем маркеру. Када се уз то дода и релативна географска блискост, врло је вероватно да припадају истом роду. Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице, који му је и географски најближи, и Јеринић из Вировца код Мионице, који слави исту славу, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Можда вреди поменути и Цвијовића из Глиснице код Пљеваља, од ког се разликује на 3 од 23 маркера.

"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији. Раденовићи су од старине ковали и били су врло богати; али за то, што су Турци презирали тај занат, Раденовићи
су га напустили и од тада стали нагло сиромашити. Данас жале, што су то учинили, и веле: "Oд када смо оставили наш занат, прекинули смо своју нафаку".

Već imamo rezultat jednog Čekića iz Gusinja sa 23andme, haplogrupa E-M5021, tako da možemo oboriti predanje da su isti rod za sada...

9. Ћекић/Чекић, муслиман, Црна Гора, E-M5021

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7050 послато: јун 14, 2019, 06:28:55 поподне »
Već imamo rezultat jednog Čekića iz Gusinja sa 23andme, haplogrupa E-M5021, tako da možemo oboriti predanje da su isti rod za sada...

С обзиром на хаплогрупу и порекло из Затријепча, за очекивати је да су Чекићи од Бонкећа тј. да припадају роду Куча.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9298
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7051 послато: јун 17, 2019, 02:48:00 поподне »
Масликовић, Ђурђевдан, Лика (вероватно Удбина), J2a-M67

Старије презиме гласило је Масликоса, односно Масникоса. Масникосе из околине Удбине су део струје од Бриња (Вилићи), мада их неки аутори сврставају у досељеничку струју "од Книна". Генетски Масликовић нема потпуних поклапања у пројекту. Најближе су му чини се неке породице из јужне и централне Србије (углавном M67/M319). Што се Крајине тиче, можда постоји даља веза са Самцем из Бањана у Поуњу, који такође слави Ђурђевдан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7052 послато: јун 17, 2019, 09:07:17 поподне »
Ракић, Ђурђиц, Шетоње, Петровац на Млави, E-V22>Y2498>L1250

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS549=14.

Тестирани је навео да је старије презиме Миловановић, а још старије Томић:
По предању, наш род су звали "Корновићи", али немамо никаквих писаних доказа. Један род са готово идентичним именом је поменут у истраживању за Шетоње. Оно што се подудара јесте да и поменути род слави Ђурђицу, да је у Ивору, да има 5 кућа, а мој предак Милован Томић је имао 5 синова (потврђено у попису 1863.)

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 350
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7053 послато: јун 17, 2019, 09:19:36 поподне »
Ракић, Ђурђиц, Шетоње, Петровац на Млави, E-V22>Y2498>L1250

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS549=14.

Тестирани је навео да је старије презиме Миловановић, а још старије Томић:
По предању, наш род су звали "Корновићи", али немамо никаквих писаних доказа. Један род са готово идентичним именом је поменут у истраживању за Шетоње. Оно што се подудара јесте да и поменути род слави Ђурђицу, да је у Ивору, да има 5 кућа, а мој предак Милован Томић је имао 5 синова (потврђено у попису 1863.)
Иване, има ли неких индиција како је ова грана дошла на Балкан? Видим да има највише припадника на северу Египта, Леванту и Етиопији. Да ли је реално претпоставити да су на Балкан дошли преко Италије?

---

Иначе, род тестираног се доселио у Шетоње из Крупаје, Хомоља, према подацима истраживања презимена нашег села. Текст постоји на сајту порекла.

Отправлено с моего SM-G975F через Tapatalk


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7054 послато: јун 17, 2019, 09:22:18 поподне »
Вујовић, Никољдан, Суви До, Липљан, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Сви остали тестирани припадници овог рода су из Херцеговине и углавном славе Никољдан, али те резултате не могу да коментаришем јер су из затвореног истраживања.

Вујовићи су колонисти из Билеће, а према предању тестираног, родоначелник братства је Васиљ из села Риђани код Никшића који је живео у 17-18. веку. Сви Вујовићи из Херцеговине се рођакају и имају предање о пореклу из Риђана, међутим овај резултат потврђује да то није случај. Предање о пореклу из Риђана је до сада једино потврђено за Вујовиће из Прераца код Билеће који припадају грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833 и роду Катуњана и Риђана.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7055 послато: јун 17, 2019, 09:34:44 поподне »
Иване, има ли неких индиција како је ова грана дошла на Балкан? Видим да има највише припадника на северу Египта, Леванту и Етиопији. Да ли је реално претпоставити да су на Балкан дошли преко Италије?

Грана L1250 је стара 8000 година, тако да на Балкан није дошла директно, већ преко својих даљих подграна. Свега пар подграна L1250 је присутно у Италији, па је самим тим неопходно утврдити којој тачно подграни припада тестирани да би било шта могло да се претпостави. У сваком случају, далеко је вероватније да је ова грана на Балкан дошла са истока, него са запада. Највише је заступљена у арапским земљама.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7056 послато: јун 17, 2019, 10:35:21 поподне »
Грана L1250 је стара 8000 година, тако да на Балкан није дошла директно, већ преко својих даљих подграна. Свега пар подграна L1250 је присутно у Италији, па је самим тим неопходно утврдити којој тачно подграни припада тестирани да би било шта могло да се претпостави. У сваком случају, далеко је вероватније да је ова грана на Балкан дошла са истока, него са запада. Највише је заступљена у арапским земљама.

Треба поменути и да Ракић најближа поклапања има са тестиранима из европских земаља, неколико кипарских Грка, Британац, Италијан и Тоск из јужне Албаније. Низводно од V22 постоји неколико прилично старих грана које су јако давно могле стићи у Европу, било би занимљиво сазнати којој од њих Ракић припада. Yseq тренутно нема посебан V22 панел, међутим мислим да Е Superclade panel јако добро покрива ову грану (са преко 40 SNP-ова):

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51240&osCsid=1bd95293cb9ba57e48fe2e5211fde648

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 350
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7057 послато: јун 18, 2019, 10:53:34 пре подне »
Треба поменути и да Ракић најближа поклапања има са тестиранима из европских земаља, неколико кипарских Грка, Британац, Италијан и Тоск из јужне Албаније. Низводно од V22 постоји неколико прилично старих грана које су јако давно могле стићи у Европу, било би занимљиво сазнати којој од њих Ракић припада. Yseq тренутно нема посебан V22 панел, међутим мислим да Е Superclade panel јако добро покрива ову грану (са преко 40 SNP-ова):

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51240&osCsid=1bd95293cb9ba57e48fe2e5211fde648

Хвала вам на саветима и одговорима.
Постоји реална шанса да Ракић крајем јула наручи овај панел.
---

Од 5 тестераних из нашег места сви припадају Е-хаплогрупи. Четворица без усменог предања E-A18833 и Ракић E-V22. Баш ме интересује дали је ово случајност или можемо једног дана када одрадимо планска истраживања очекивати у источној Србији веће присуство Е хг од српског просека.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1871
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7058 послато: јун 18, 2019, 04:57:41 поподне »
Баш ме интересује дали је ово случајност или можемо једног дана када одрадимо планска истраживања очекивати у источној Србији веће присуство Е хг од српског просека.

Чиста случајност - и то без икакве дилеме. E-V22 је присутна у траговима широм Балкана, док се за A18833 одлично зна где је матица.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7059 послато: јун 19, 2019, 05:29:27 поподне »
Пупавац, Ђурђевдан, Дебело Брдо, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближе поклапање има са Медићем из Бастаса код Дрвара, разликују се на 2 од 23 маркера, а блиски су му и Грубор из Босанског Петровца и Новаковић из Крупе на Врбасу, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Медић и Грубор такође славе Ђурђевдан, док Новаковић слави Стевањдан. Једина специфичнија вредност је повишена DYS389=14-31 (остали углавном имају 13-30). Ово је једино што сам нашао о Пупавцима у литератури, ако неко има више података нека напише:

"На територији Дабробосанске митрополије Пупавци су крајем 19. века живели само у парохији Међеђе код Босанске Дубице. Крсна слава босанских Пупаваца је Ђурђевдан. Управо су се y том периоду доселили и Пупавци y Мулићсело код Бихаћа из Лике. Они славе исту крсну славу. Године 1898. су Пупавци забележени и y Пакрачкој епархији, тачније y парохији Клокочевик код Нове Градишке. Сви наведени Пупавци и Пуповци су сродни, како међусобно, тако и са својим презимењацима y Далмацији."

Александар Бачко, Породице далматинских Срба