Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1641134 пута)

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7020 послато: јун 09, 2019, 04:45:57 поподне »
Свирчевић, Аранђеловдан, Беочин

Припада хаплогрупи I1-A11380. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миленковићем из Мирнице. Такође, близак му је и Даријевић из Старих Бановаца, од кога се разликује на једном од 23 маркера.

Тестирани је навео да има родослов према коме је 8 генерација његових предака живело у Беочину, што значи да су у Беочину били у 18. веку. Нажалост, нисам успео да пронађем ништа о пореклу Свирчевића у Беочину, па ако неко зна нешто више - нека напише.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 654
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7021 послато: јун 09, 2019, 05:20:33 поподне »
Станковић, Никољдан, Пирот, J1-M267

Станковић нема ближих поклапања у пројекту. Можда постоји даља веза са једном породицом из Македоније (САНУ), али и ту има превише разлика. Слично је и у анонимним базама. Старије презиме Станковића гласило је Тричковић.

Хаплогрупа J1-M267 тренутно у Понишављу износи 4,1%.

Malo smo se konsultovali Nebojša i ja, i došli do zaključaka da se najverovatnije radi o J1 PF7263. Vrednosti na DYS19, DYS389I i GATA-H4 u kombinaciji su tipične za PF7263. Vrednosti na nekim drugim markerima (DYS390, DYS391) mada različite od uobičajenih, pojavljuju se u PF7263 grani, mada češće kod BY38105 nego kod ostalih. S obzirom na DYs393 i DYS385ab (uz već pomenute DYS390 i DYS391 kao i DYS456) u nedoumici sam da li bi pripadao domaćoj grani ZS9951 ili bi bio neka pokrajnja linija. Po logici i lokaciji trebao bi biti u okviru nje, ali po vrednostima mogao bi biti i neka druga grana, možda BY38105

Ne znam da li gospodin Stanković prati forum, ili ga možemo obavestiti na neki drugi način o našem domišljanju :)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1973
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7022 послато: јун 10, 2019, 03:48:36 поподне »
Јањић, Аранђеловдан, Слато, Невесиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Два највећа ауторитета за порекло херцеговачких породица, Милићевић и Дедијер, слажу се да су Јањићи дошли "из Бјелица", "на позив Али-паше Ризванбеговића".

Тестирани поседује практично модалан хаплотип, што донекле отежава проналажење блиских породица. Изузетак је маркер DYS635, где има вредност 21.

На мањем броју маркера има већи број потпуних поклапања у свим нашим крајевима. На 23 маркера, пак, можемо да констатујемо да му је најближи Шекуларац, пореклом од шекуларских Ћетковића (поклапање 21/23, али обе разлике двоструке), као и Вукшић са Баније тестиран у оквиру овогодишњег Светског ДНК дана (21/23). Са географски нешто ближим појединцем из Борја код Фоче (истраживање Херцеговаца) има поклапање 20/23. Нажалост, ниједна од ових блиских породица не слави Аранђеловдан.

Постоје поуздане индиције да Јањићи припадају грани S17250, јер је презимењак из истог места тестиран у другој фирми која омогућава одређивање СНП гране. Можда то иде у прилог евентуалној  вези са Ћетковићима, који су такође ова грана.

А можда се ДНК поиграла са нама, па је код Јањића мутирао у скорије време DYS448 - у том случају он би се уклопио у род Озринића. Ипак, верватноћа за ово је јако мала.

У сваком случају, као и другим Северњацима, препоручујем тестираном да уради СНП панел или неки сличан тест.


Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 946
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7023 послато: јун 10, 2019, 04:10:45 поподне »
Јањић, Аранђеловдан, Слато, Невесиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Два највећа ауторитета за порекло херцеговачких породица, Милићевић и Дедијер, слажу се да су Јањићи дошли "из Бјелица", "на позив Али-паше Ризванбеговића".

Тестирани поседује практично модалан хаплотип, што донекле отежава проналажење блиских породица. Изузетак је маркер DYS635, где има вредност 21.

На мањем броју маркера има већи број потпуних поклапања у свим нашим крајевима. На 23 маркера, пак, можемо да констатујемо да му је најближи Шекуларац, пореклом од шекуларских Ћетковића (поклапање 21/23, али обе разлике двоструке), као и Вукшић са Баније тестиран у оквиру овогодишњег Светског ДНК дана (21/23). Са географски нешто ближим појединцем из Борја код Фоче (истраживање Херцеговаца) има поклапање 20/23. Нажалост, ниједна од ових блиских породица не слави Аранђеловдан.

Постоје поуздане индиције да Јањићи припадају грани S17250, јер је презимењак из истог места тестиран у другој фирми која омогућава одређивање СНП гране. Можда то иде у прилог евентуалној  вези са Ћетковићима, који су такође ова грана.

А можда се ДНК поиграла са нама, па је код Јањића мутирао у скорије време DYS448 - у том случају он би се уклопио у род Озринића. Ипак, верватноћа за ово је јако мала.

У сваком случају, као и другим Северњацима, препоручујем тестираном да уради СНП панел или неки сличан тест.
Mislim da ce Janjicima biti dovoljan test A1328, 18 dolara, evo linka. http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4653
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7024 послато: јун 11, 2019, 08:30:48 пре подне »
Васиљевић, Ђурђиц, Станина Река, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 390=25, 391=10, 385=13-15, 458=16, 635=22. Иако нема блиских поклапања (сви су му на 4 и више разлике), нема сумње да је повезан са осталим родовима које каркактерише маркер 13-15, а посебно они из колубарског краја и Херцеговине, са славом Ђурђевдан/Ђурђиц.

За Васиљевиће се каже: "Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине*. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц."

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/

Могућа матица овог рода може бити средњовековни град Клобук код данашњег Требиња.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7025 послато: јун 11, 2019, 12:24:46 поподне »
Васиљевић, Ђурђиц, Станина Река, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 390=25, 391=10, 385=13-15, 458=16, 635=22. Иако нема блиских поклапања (сви су му на 4 и више разлике), нема сумње да је повезан са осталим родовима које каркактерише маркер 13-15, а посебно они из колубарског краја и Херцеговине, са славом Ђурђевдан/Ђурђиц.

За Васиљевиће се каже: "Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине*. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц."

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/

Могућа матица овог рода може бити средњовековни град Клобук код данашњег Требиња.
Могуће, али ипак мислим да је  мало западније, око Љубиња њихова матица

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7026 послато: јун 11, 2019, 12:57:14 поподне »
Могуће, али ипак мислим да је  мало западније, око Љубиња њихова матица
Можеш ли мало више објаснити на основу чега мислиш да је матица око Љубиња?Милошева оцена је на основу предања ,мож да бидне не мора да значи,али прилично уверљива.
« Последња измена: јун 11, 2019, 01:18:47 поподне НиколаВук »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1760
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7027 послато: јун 12, 2019, 09:41:16 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из Метохије чији резултат није још увек јаван, а деле и специфичну вредност на једном релативно споријемутирајућем маркеру. Када се уз то дода и релативна географска блискост, врло је вероватно да припадају истом роду. Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице, који му је и географски најближи, и Јеринић из Вировца код Мионице, који слави исту славу, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Можда вреди поменути и Цвијовића из Глиснице код Пљеваља, од ког се разликује на 3 од 23 маркера.

"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији. Раденовићи су од старине ковали и били су врло богати; али за то, што су Турци презирали тај занат, Раденовићи
су га напустили и од тада стали нагло сиромашити. Данас жале, што су то учинили, и веле: "Oд када смо оставили наш занат, прекинули смо своју нафаку".

Раденовићи су се много убијали с Турцима и у тој борби погинуло их је преко 30; но и Турака је од њихове руке пало исто толико. Прије 150 година сваде се са Шабовићима, у свађи убију једнога и утеку у Србију, гдје су у Крагујевцу живјели десетак година. Раденовићи су се после повратили у Плав и измирили са Шабовићима. За вријеме тог бјегства остале су двије њихове куће у Крагујевцу, а једна у Рожају. Иза тога су Турци, због свађе, запалили Раденовићима све куће, и они су морали бјежати
у Полимље, гдје су дуго живјели. Овакве честе свађе и бјегства, паљење кућа и плаћање крвнине донијели су Раденовићима голему сиромаштину, која их и данас прати. Раденовића има 25 кућа православних и 3 куће мухамеданске. Они су, и ако гоњени, чврсто држали своју вјеру."

Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1526
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7028 послато: јун 12, 2019, 09:46:45 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608.
Овим резултатом смо сазнали хаплогрупу Вељка Раденовића, српског официра и родољуба који се прославио ослобађањем Ораховца од арнаутских банди.
<a href="https://www.youtube.com/v/j67468GbzQM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/j67468GbzQM</a>


''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8940
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7029 послато: јун 12, 2019, 09:49:48 поподне »
Раденовићи су давнашњи старинци у Плавској жупи. Могао сам претпоставити овакав неки резултат.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4653
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7030 послато: јун 12, 2019, 09:52:25 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав


Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1760
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7031 послато: јун 12, 2019, 10:12:06 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7032 послато: јун 12, 2019, 10:28:39 поподне »
Раденовић, Илиндан, Плав
...
Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице
...
"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији.

Лончаревићи имају предање о пореклу из Бањкана из Затријепча, тако да нема сумње да и Раденовићи потичу одатле. Овим резултатом је поред Кликоваца, који по свој прилици потичу од Тихомира, потврђен још један староседелачки српски R1a род из Куча. О Бањканима се нешто више може овде прочитати:
https://www.poreklo.rs/2019/04/19/banjkani-u-zatrijepcu/

Раденовићи би требало да су из Лијевог Метеха код Плава.

Вероватно, али не мора да значи. Према попису из 1913. године су живели у неколико насеља:
- Метех: 15 кућа
- Рожаје: 5 кућа
- Горња Ржаница: 4 куће
- Рудо Поље (данас засеок Плава): 3 куће
- Плав: 2 куће (муслимани)
- Прњавор: 3 куће
- Велика: 1 кућа
- Скић: 1 кућа (муслимани)
С обзиром да је тестирани православац, његова породица сигурно не потиче баш из Плава, већ из неког од околних села.
« Последња измена: јун 12, 2019, 10:30:11 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7033 послато: јун 12, 2019, 10:39:35 поподне »
Ђурић, Аранђеловдан, Ћелије, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Тестирани тренутно има само првих 25 маркера (по ФТДНА редоследу), па се поређење са већином припадника ове гране своди на само 13 упоредивих маркера, што је премало за доношење закључака о блиским поклапањима. Са онима који су тестирани код ФТДНА нема ближих поклапања на првих 25 маркера. Од ређих вредности поседује повишену комбинацију DYS389=14-30, а поседује и додатне мутације на вишеструким маркерима DYS459 (трострука уместо двоструке вредности) и DYS464 (осмострука уместо четвороструке вредности) које не поседује ниједан до сада тестирани припадник ове гране. О Ђурићима нисам успео пронаћи детаљније податке тако да је свака информација добродошла, а надам се да ће се и сам тестирани јавити.

Тестирани једино зна да се његов наврдеда доселио из Цетиња. Не зна од ког цетињског братства потичу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7034 послато: јун 12, 2019, 11:01:49 поподне »
Вучетић, Никољдан, Вилуси, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833

Припада роду Катуњана и Риђана. Поседује две нешто ређе вредности за овај род: DYS390=26 и DYS635=24. Ова друга вредност је карактеристична за Вучетиће којих на пројекту већ имамо двојицу. Од тестираног који је такође из Вилуса се разликује на два маркера, док се од од тестираног Вучетића из Граховца (такође у племену Грахово) разликује на три маркера.

Вучетићи су грана Драгошевића из Куча, а према (испоставиће се нетачном) предању су пореклом од Дрекаловића из Куча.
Чедомир Булајић је забележио доста података о Вучетићима у књизи о Вилусима:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1760
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7035 послато: јун 13, 2019, 02:49:32 поподне »
Катанић, Ђурђевдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Вукићевићем из Милатовића код Лучана који такође слави Ђурђевдан, разликују се на само 2 од 23 маркера (за по једну вредност на DYS385 и DYS456), тако да је овим тестом потврђено предање о повезаности ових породица. Поред Вукићевића нема других претерано блиских поклапања, а не поседује ни неке неуобичајене вредности.

"КАТАНИЋИ (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ."

https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-be%C4%8Danj-%C4%8Da%C4%8Dak/

"Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђев-дан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез). Катанићи (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ. (Етнографски зборник, књ. V. О љубићским селима од Рад. Илића стр. 59). Да није погрешно речено Милатовица код Сјенице место Милатовићи у Драгачеву?"

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Од ових Катанића потичу чувени официри, мајор Михаило Катанић, и његови стричеви генерал Марко Катанић и пуковник Милија Катанић.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7036 послато: јун 13, 2019, 04:56:06 поподне »
Занимљив резултат. Пренећу овде оно што је о Катанићима из Бечња забележио Марко Д. Обрадовић у књизи Обрадовићи из Лубница, преносећи делове из мемоара ђенерала Марка Катанића:
Цитат
Једно од већих исељавања из Лимске долине било је 1690. год. под Арсенијем Чарнојевићем када је аустријска војска претрпјела пораз од турске војске код Качаника. Срби су се били дигли на устанак против Турске власти помажући аустроугарску војску. Послије пораза и повлачења аустроугарске војске, бојећи се одмазде, повукао се велики број српског становништва под вођством·патријарха Арсенија III Чарнојевића преко Саве и Дунава. Међу њима је било и становништво из долине Лима. Вјероватно су тада и касније појединци или породице из братства Обрадовића населили у Ново–пазарској нахији како каже генерал Катанић. У својим мемоарима генерал Катанић наводи да су се два брата Обрадовића из тадашње Ново-пазарске нахије 1745. и 1750. населили у село Бечањ. Оба брата прозивали су се Обрадовић Мијат и Милић. Мијат је са својом женом изродио два сина: Арсенија и Обрада, а Милић је изродио: три сина Павла, Петра и Николу. Арсеније је изродио 4 сина: Милића, Живана, Вула и Трифуна, а Обрад је изродио три сина: Ђорђија, Сима и Милана. Ђорђије је имао седам синова: Николу, Јована, Илију, Крсмана, Марка, Коста и Крсту.

Они су се тада и још у наредних 30–40 година проезивали Обрадовићи. Око 1782. године Петар, брат Павлов, пође са Кочом Михајловићем у Аустрију и добровољно ступи у њихову војску, гдје је остао дуже времена ревносно вршећи кордунску службу на Дунаву око Панчева. Вршећи дужност направио је службени прекршај за којег га његов претпостављени официр, мјесто прописане казне, изшамара и истуче, на очиглед свих осталих нејника чиме је Петра понизио и омаловажио. Петар му ово није могао опростити и вршио је припреме за освету. Једне ноћи када је тај официр изашао из свога стана, Петар га убије из пушке, а затим одмах побјегне у Србију на чамцу преко Дунава. Петар је прешао са цјелокупном опремом, одјећом, оружјем. Вратио се у своје село за стално. Носећи стално војничко одијело које је донио из аустријске војске прозову "Катана"–мађарски коњаник. Од тог назива цијела породица - касније братство добије презиме Катанићи и тако се и сада презивају.
Треба поменути један резултат са 23andMe. У питању је резултат једног од Обрадовића из Лубница који припада хаплогрупи R1a-M417. Нажалост, није му утврђена било која нижа грана па се о некој вези са са Катанићима може само спекулисати. Свакако би било занимљиво видети резултат некога од Обрадовића са маркерима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5874
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7037 послато: јун 13, 2019, 08:09:29 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7038 послато: јун 13, 2019, 08:49:39 поподне »
Зечевић, Јовањдан, Билећа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим вредности 22 на бржем маркеру DYS635, има потпуно модалан хаплотип.

Тестирани није навео предање о пореклу а за места порекла је ставио Фочу и Билећу. У питању су вероватно билећки Зечевићи о којима Ристо Милићевић у својој књизи "Херцеговачка презимена" пише:

"ZEČEVIĆ (p,k). Zečevići (p), u Vrbnom i Vrbici (Bileća), Ranikućama (Nevesinje) i Nevesinju. Starinom su iz Zete. Živjeli su u Banjanima pod prezimenom Baćevići, odakle su oko 1760. doselili u Koleško, a odatle, oko 1840. prešli u Ranikuće. U Vrbicu su doselili iz Banjana oko 1860. godine. U Vrbnu je živjela jedna porodica Dutina koja je izumrla. Ostala je samo jedna djevojka iz ove porodice za koju se Zečević "ud'o" i naslijedio njeno imanje. Slave Jovanjdan, a prislužuju Sv. Savu (59:128,173,218)."

Предање о пореклу од Баћовића се односи искључиво на Зечевиће из Раникућа код Невесиња. За Зечевиће из Врбна у Завођу нема никакве дилеме да потичу од Зечевића из засеока Дрпе у Кленку (племе Бањани), барем судећи према подацима које је забележио Дедијер:
Зечевићи су поријеклом с Дрпа из Бањана. У Врбну је живјела једна породица Дутинова, која је изумрла, а само је остала једна дјевојка, за коју се Зечевић „уд'о" и населио се на њезино имање. Слави Св. Јована и прислужује Св. Саву, срп. просветитеља.

Овај резултат је донекле изненађење јер смо основу резултата Аџића из Пиве који потичу из Бањана и имају предање да су се презивали Зечевић очекивали да и Зечевићи из Бањана припадају грани E-L241. Међутим, сада видимо да то ипак није случај.

Зечевићи из Бањана иначе имају предање по коме потичу од Зечевића из Никшићке Жупе који су пак од Зечевића из Васојевића. Овим резултатом је то предање дефинитивно оборено.

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7039 послато: јун 14, 2019, 07:44:11 пре подне »
Раденовић, Илиндан, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из Метохије чији резултат није још увек јаван, а деле и специфичну вредност на једном релативно споријемутирајућем маркеру. Када се уз то дода и релативна географска блискост, врло је вероватно да припадају истом роду. Од јавних резултата најближи су му Лончаревић из Андријевице, који му је и географски најближи, и Јеринић из Вировца код Мионице, који слави исту славу, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Можда вреди поменути и Цвијовића из Глиснице код Пљеваља, од ког се разликује на 3 од 23 маркера.

"Дервишевићи, Чекићи, Чкулићи, Аџилевићи, Цуриновићи, Фератовићи и Раденовићи су уопште из Затријепча. За Раденовиће се прича да су један "фис" са Чекићима у Гусињу; неки, опет, кажу да су Раденовићи од старине у Плаву и да су овде били и онда, кад су Дечани грађени. По казивању старог попа Радосава Поповића, Раденовићи су [род] са Неимаровићима, којих има негдје у Пећкој Нахији. Раденовићи су од старине ковали и били су врло богати; али за то, што су Турци презирали тај занат, Раденовићи
су га напустили и од тада стали нагло сиромашити. Данас жале, што су то учинили, и веле: "Oд када смо оставили наш занат, прекинули смо своју нафаку".

Već imamo rezultat jednog Čekića iz Gusinja sa 23andme, haplogrupa E-M5021, tako da možemo oboriti predanje da su isti rod za sada...

9. Ћекић/Чекић, муслиман, Црна Гора, E-M5021