Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1642051 пута)

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 542
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7000 послато: јун 06, 2019, 11:07:21 поподне »
[Шта значи припадају роду А2? Када са неким имам потпуну подударност на 23 маркера до ког кољена уназад би морали имати заједничког претка?

Када с неким имаш подударност на сва 23 маркера, то једино поуздано значи да припадате истом роду.
Било какву реалнију предикцију може дати тек Y67 тј Y111 тест, а коначну и поуздану само BigY или WGS.

Један пример из сопственог теста.
Један од мојих "matches" на ФТДНА има са мном апсолутно поклапање на 25 маркера. Могло би се претпоставити да смо блиско повезани. Међутим, разлике су на неким другим маркерима. Са истом особом имам већ 4 разлике на Y67 и 11 разлика на Y111 маркера, а заједнички предак нам је живео пре 1100 година.

Неке од особа са којима такође немам разлике на 25 маркера, уопште више не излазе као поклапања на нивоу од Y67, јер су отступања на том нивоу превелика.

Зато, немогуће је оценити старост времена до најближег заједничког претка на основу теста од 23 маркера.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7001 послато: јун 06, 2019, 11:27:40 поподне »
Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

Што се тиче Перенчевића из Острожина, ријеч је о бројном и разгранатом роду (преко 40 кућа 1948. године).

Сами Перенчевићи потврђени су у Острожину током друге половине XVIII вијека и тада их је било најмање шест породичних задруга. Тако су 1772. године у Острожину пописани Мишљен Перенчевић, Иван Перенчевић, Тадија Перенчевић, Стојак Перенчевић, Никола Перенчевић (хусар) и Марко Перенчевић (хусар), од којих су тројица најстаријих (Мишљен, Стојак и Никола) рођени око 1738. године у Острожину. По свему судећи, Перенчевићи су у Острожин дошли крајем XVII вијека из Босанске крајине.


Не знам шта је тачно од података оставио тестирани Вукобратовић, али Вукобратовића није било на подручју Вргинмоста (ни према крајишким документима из XVIII и XIX вијека, ни према подацима из 1948. године). Пошто је Вукобратовића било доста на подручју Војнића (Кордун), могуће да су преци тестираног поријеклом са тог сусједног подручја, а да је неко од њих само рођен у Вргинмосту.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1767
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7002 послато: јун 07, 2019, 01:49:37 пре подне »
Смоловић, Ђурђевдан, Мојковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "волго-карпатској" грани Y2902. Са раније тестираним Смоловићем из Добриловине код Мојковца има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца разликује на 2 од 23 маркера.

СМОЛОВИЋИ
(живе у Јасиковцу)

"Воде поријекло из околине Никшића од Петра Ивановића, који је имао сина Симуна, а овај Ивана и Арсенија. Браћа Иван и Арсеније због убиства Турчина у Никшићу бјеже у Дробњак и долазе у Тимар око 1710. године. Они купе земљу у Јасиковцу од Поповића — Кокура и прелазе у Јасиковац гдје су се настанили. Од Арсенија није остало потомства, а Иван је имао сина Петра који је доживио дубоку старост. Петар је имао два сина: Мира и Мата. Мато се бавио трговином. Прича се да је трговао смолом и да му је кабаница увијек била смолава. Тако је добио надимак „Смоло“, па Мирове и Матове потомке назваше Смоловићи око 1770. године. Мато је имао два сина. Ивана и Пера, Иван Димитрија и Неђељка, а Перо Видоја, Алексу, Мирка (од њих тројице није остало потомство) и Милана. Иван Матов погине у сукобу са Турцима, а његов брат Перо преузе бригу око подизања Иванових синова. Миро Петров, старији син, био је храбар и изузетно снажан. Имао је синове Јована, Милосава и Ђорђија. Јован Миров убије своју жену и шурјака, па са два малољетна сина и браћом Милосавом и Ђорђијем побјегне и насели се у Добриловини око 1800. године, гдје постају бројна породица. Тимотије, Јованов потомак, пређе из Добриловине у Прошћење, а Вилотије у Поља код Мојковца, тако да и од њих нарасте бројно братство. Неки од потомака Ђорђијевих и Милосављевих убије у једној свађи комшију Кандића, због чега бјежи у околину Пљеваља и од њега се формира огранак Крвавци. Потомци Ђорђијеви и Милосављеви око 1880. године селе у Гајтан, у бивши Јабланички срез, гдје и данас живе њихови потомци који се презивају Смоловићи."

Стојан Караџић, Вук Шибалић; Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло

« Последња измена: јун 07, 2019, 02:02:10 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5117
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7003 послато: јун 07, 2019, 02:05:34 пре подне »
Смоловић, Ђурђевдан, Мојковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "волго-карпатској" грани Y2902. Са раније тестираним Смоловићем из Добриловине код Мојковца има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца разликује на 2 од 23 маркера.

СМОЛОВИЋИ
(живе у Јасиковцу)

"Воде поријекло из околине Никшића од Петра Ивановића, који је имао сина Симуна, а овај Ивана и Арсенија. Браћа Иван и Арсеније због убиства Турчина у Никшићу бјеже у Дробњак и долазе у Тимар око 1710. године. Они купе земљу у Јасиковцу од Поповића — Кокура и прелазе у Јасиковац гдје су се настанили. Од Арсенија није остало потомства, а Иван је имао сина Петра који је доживио дубоку старост. Петар је имао два сина: Мира и Мата. Мато се бавио трговином. Прича се да је трговао смолом и да му је кабаница увијек била смолава. Тако је добио надимак „Смоло“, па Мирове и Матове потомке назваше Смоловићи око 1770. године. Мато је имао два сина. Ивана и Пера, Иван Димитрија и Неђељка, а Перо Видоја, Алексу, Мирка (од њих тројице није остало потомство) и Милана. Иван Матов погине у сукобу са Турцима, а његов брат Перо преузе бригу око подизања Иванових синова. Миро Петров, старији син, био је храбар и изузетно снажан. Имао је синове Јована, Милосава и Ђорђија. Јован Миров убије своју жену и шурјака, па са два малољетна сина и браћом Милосавом и Ђорђијем побјегне и насели се у Добриловини око 1800. године, гдје постају бројна породица. Тимотије, Јованов потомак, пређе из Добриловине у Прошћење, а Вилотије у Поља код Мојковца, тако да и од њих нарасте бројно братство. Неки од потомака Ђорђијевих и Милосављевих убије у једној свађи комшију Кандића, због чега бјежи у околину Пљеваља и од њега се формира огранак Крвавци. Потомци Ђорђијеви и Милосављеви око 1880. године селе у Гајтан, у бивши Јабланички срез, гдје и данас живе њихови потомци који се презивају Смоловићи."

Стојан Караџић, Вук Шибалић; Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло
Да ли имају рођаке у Чачку или околини? Мој "брат" са студија, Миро Смоловић (звани Смоле, а Словаци су га звали изгледа изворно "Смоло" :) ) из Чачка:

https://www.pwc.rs/sr/pwc-akademija-home/o-nama/predavaci/miro-smolovic.html
« Последња измена: јун 07, 2019, 02:14:28 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5117
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7004 послато: јун 07, 2019, 02:36:40 пре подне »
Да ли имају рођаке у Чачку или околини? Мој "брат" са студија, Миро Смоловић (звани Смоле, а Словаци су га звали изгледа изворно "Смоло" :) ) из Чачка:

https://www.pwc.rs/sr/pwc-akademija-home/o-nama/predavaci/miro-smolovic.html
"Петар је имао два сина: Мира и Мата. Мато се бавио трговином. Прича се да је трговао смолом и да му је кабаница увијек била смолава. Тако је добио надимак „Смоло“, па Мирове и Матове потомке назваше Смоловићи око 1770. године."
Обзиром да се и он зове Миро, могуће да је њихов потомак (ако узмемо у обзир да се негде понављају имена, а и специфично је презиме а и крај који може имати миграцијске везе са Дробњаком)...овај стари лаптоп ми не отвара старе странице везане за порекло презимена , па не могу да видим да ли Смоловићи код Чачка имају везе са тестираним Смоловићем...(стара "крнтија" од рачунара коју морам да заменим :) )
« Последња измена: јун 07, 2019, 02:45:09 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5117
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7005 послато: јун 07, 2019, 02:48:11 пре подне »
Колико је Смоловић близак са тестиранима који нису јавни из Ибарског Колашина, са истом хаплогрупом, а и са истом славом и предањем о припадности Дробњацима? (једна грана коју Гиле истражује, а има предање да је део његовог рода, што генетика није потврдила,има то предање везано за Дробњаке, али могуће да се ради о старинцима у Ибарском Колашину, али ме је овде заинтригирала иста хаплогрупа и боравак у Дробњаку)
"СМОЛОВИЋИ
(живе у Јасиковцу)

"Воде поријекло из околине Никшића од Петра Ивановића, који је имао сина Симуна, а овај Ивана и Арсенија. Браћа Иван и Арсеније због убиства Турчина у Никшићу бјеже у Дробњак и долазе у Тимар око 1710. године. Они купе земљу у Јасиковцу од Поповића — Кокура и прелазе у Јасиковац гдје су се настанили."
« Последња измена: јун 07, 2019, 02:55:16 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5896
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7006 послато: јун 07, 2019, 08:14:46 пре подне »
Колико је Смоловић близак са тестиранима који нису јавни из Ибарског Колашина, са истом хаплогрупом, а и са истом славом и предањем о припадности Дробњацима? (једна грана коју Гиле истражује, а има предање да је део његовог рода, што генетика није потврдила,има то предање везано за Дробњаке, али могуће да се ради о старинцима у Ибарском Колашину, али ме је овде заинтригирала иста хаплогрупа и боравак у Дробњаку)
"СМОЛОВИЋИ
(живе у Јасиковцу)

"Воде поријекло из околине Никшића од Петра Ивановића, који је имао сина Симуна, а овај Ивана и Арсенија. Браћа Иван и Арсеније због убиства Турчина у Никшићу бјеже у Дробњак и долазе у Тимар око 1710. године. Они купе земљу у Јасиковцу од Поповића — Кокура и прелазе у Јасиковац гдје су се настанили."

Не припадају истом роду с обзиром да је Смоловић одређен као Y2902 док се за Колашинце може на овом броју маркера и без СНП потврде рећи само да су Z280.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7007 послато: јун 07, 2019, 08:56:41 пре подне »
Не припадају истом роду с обзиром да је Смоловић одређен као Y2902 док се за Колашинце може на овом броју маркера и без СНП потврде рећи само да су Z280.

Један од Колашинаца је пристао на даље тестирање, баш би било занимљиво да постоји "веза" са Смоловићем.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10257
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7008 послато: јун 07, 2019, 10:56:43 пре подне »
Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

Неколико родова са Баније има ДНК рођаке на простору између Врбаса и Босне, што може указивати на пут миграција. Поред ових EV13>L241, ту су још и Демићи J2b-M205, којима су генетски блиски Обрадовићи из Љубачева код Бања Луке, затим Булати R1b-BY16680, који имају поклапање са Шестићима и осталама, итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10257
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7009 послато: јун 07, 2019, 10:59:17 пре подне »
Јанковић, Никољдан, Пећ, Метохија, J2a-M410

Јанковићи су, према предању, пореклом од Јањине, или од Солуна (могуће цинцарско порекло). У YHRD бази нема блиских хаплотипова, а из наше табеле им је најближа једна породица из околине Сврљига. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10257
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7010 послато: јун 07, 2019, 11:26:10 пре подне »
Треба нагласити да су Перенчевићу, осим родова који славе Илиндан, блиски и крајишки родови који славе Михољдан (Ћопић, Ђукић, Јагуз и Клеут).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10257
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7011 послато: јун 07, 2019, 01:17:11 поподне »
Станковић, Никољдан, Пирот, J1-M267

Станковић нема ближих поклапања у пројекту. Можда постоји даља веза са једном породицом из Македоније (САНУ), али и ту има превише разлика. Слично је и у анонимним базама. Старије презиме Станковића гласило је Тричковић.

Хаплогрупа J1-M267 тренутно у Понишављу износи 4,1%.


Ван мреже Милан Степановић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 45
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7012 послато: јун 07, 2019, 04:32:13 поподне »
Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1169
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7013 послато: јун 07, 2019, 04:53:48 поподне »
U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

1736/7.године и наведени су у попису Тусе-Старих Бановаца наведени Недељко и Срдан Ференчевић (Nedelco Ferencevich ,Serdan Ferencevich), у попису Стејановаца 1736/7.године се помињу Веренчић Петко и Вуја, а Вујица Ференчевић се помиње у попису граничара Војке 1749.године.
У попису Митровице 1736/7 помиње се Јован Веренчовић (Jovan Ferenczovith).
Данас Веренчевића има у селу Белегишу и крсна слава им је Никољдан. Управо је моја прабаба по мајчиној страни од Веренчевића из Белегиша.

Срета Пецињачки наводи да је велики део становништва Бановаца у периоду  1737-1745.године населио суседно село Белегиш па се за белегишке Веренчевиће може рећи да су из Бановаца и да су се презивали Ференчевићи. Иначе најстарији пронађени предак белегишких Веренчевића звао се Младен Веренац (1839.рођен), тако да је то презиме можда претеча свих осталих.

Такође, горње-Карловачој епархији се помињу Веренчевићи/Ференчевићи/Перенчевићи који су православци и славе Никољдан и Ђурђевдан и има их на Кордуну па је порекло сремских Веренчевића можда баш из тих крајева.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7014 послато: јун 07, 2019, 09:57:09 поподне »
U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

Само на Банији постоје двије гране Перенчевића, од којих једна слави Ђурђевдан, а друга Никољдан. Обје гране потврђене су на Банији у другој половини XVIII вијека. Тачније, Перенчевићи су 1772. године пописани у пет банијских села (Бестрма, Млинога, Острожин, Словинци, Стражбеница) и у сваком од њим пописани су у облику „Perenchevich”. Исте године пописани су и католици Веренчевићи (Пријека), у облику „Verenchevich”.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1786
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7015 послато: јун 07, 2019, 10:31:10 поподне »
U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

Ако се не варам, Ференчевића данас има у Станишићу поред Сомбора.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7016 послато: јун 07, 2019, 10:47:33 поподне »
Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

Шта радити даље око Перенчевића? Да ли чекати Big Y резултате Прерадовића, па гађати одређене SNP-ове или скупљати одмах средства за Big Y тест?
« Последња измена: јун 07, 2019, 10:50:47 поподне Банска крајина »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2250
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7017 послато: јун 07, 2019, 10:54:58 поподне »
Шта радити даље око Перенчевића? Да ли чекати Big Y резултате Прерадовића, па гађати одређене SNP-ове или скупљати одмах средства за Big Y тест?

Увек су потребна два BigY теста да би се формирала нова грана, тако да би било пожељно ићи тим путем.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2250
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7018 послато: јун 08, 2019, 12:22:43 пре подне »
Поповић, Митровдан, Врање, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује две не тако честе вредности за ову грану: DYS448=21 и DYS635=20.

Тестирани је навео да Поповићи потичу из Призрена и се тако презивају чак од 1575. године.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1976
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7019 послато: јун 08, 2019, 07:02:12 поподне »
[Шта значи припадају роду А2? Када са неким имам потпуну подударност на 23 маркера до ког кољена уназад би морали имати заједничког претка?

Драги Бодирога, премда вам је Златан већ одговорио, додаћу само пар речи. Припадате роду А2 у Табели Српског ДНК пројекта - то значи да се судећи по вашем хаплотипу (а и слави и месту порекла) уклапате у род који већ чини неколико људи пореклом из Херцеговине.

На основу 23 маркера не можемо са сигурношћу рећи пре колико генерација је живео заједнички предак. Ако бисте ви и други појединци из рода имали више маркера, на пример 111, могла би се направити прецизнија процена, мада је "опсег грешке" и тада значајан.