Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 22234 пута)

На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 651
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #320 послато: март 09, 2019, 07:45:23 поподне »
Цара Николе је у ствари данашња Макензијева?  :o
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #321 послато: март 09, 2019, 07:52:07 поподне »
Е, тешко је сад рећи. Макензијева је данашња Макензијева, а до скора Маршала Толбухина. Цара Николе је доскорашња 14. децембра.
Али, мислим да је Макензијева некад била краћа него данас, и да је досезала до данашње Катанићеве (из правца Славије узбрдо), а да је одатле била улица Цара Николе.
Отуд, можда је радња која те занима била у ствари у данашњој Макензијевој, а у 1940-им на адреси у Цара Николе.
Ово би нам могао разјаснити само неки стари Београђанин...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #322 послато: март 09, 2019, 08:01:21 поподне »
Данашња адреса Цара Николаја 61 је далеко од Макензијеве, ближе Црвеном крсту, и мислим да не можемо повезивати данашњу и тадашњу нумерацију, а, изгледа, ни распоред улица.

"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 651
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #323 послато: март 09, 2019, 08:17:16 поподне »
Није сигурно иста улица. Та локација, где су биле радње браће Мандил, је у близини угла данашње Макензијеве и Катанићеве.

Ево занимљиве слике из тог периода. Види се да трамвајска линија скреће лево у Макензијеву/Цара Николе са Славије.




Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #324 послато: март 09, 2019, 09:11:14 поподне »
Да, трамвај је ишао са Калемегдана преко улица Кнеза Михаила, Теразија и Краља Милана, до Славије, затим се пео улицом Светог Саве до Катанићеве и ту је била окретница. На Славију се у супротном смеру спуштао Макензијевом.

Рекао бих да је ту код Катанићеве завршавала Макензијева, а почињала Цара Николе. Ту је негде била и радња Мандила.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #325 послато: март 09, 2019, 09:24:07 поподне »
Ове трачнице које на доњој слици иду десно су на линији Душанова - Савамала - Главна железничка станица - Славија. Претеча данашње "двојке".

Чувена "тројка" била је најдужа трамвајска линија, од Калемегдана, преко Милошеве, до Топчидера. Касније продужена до Раковице.

Говорећи о трамвајима, Београд је био међу првим градовима који су увели трамвајски превоз, 1892. године, у друштву са све самим метрополама: трамваје (тада на коњску вучу) имали су Њујорк, Париз, Лондон, Берлин и Београд.

1894. године уведен је и електрични трамвај, и то управо на линији за Топчидер.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #326 послато: март 11, 2019, 08:26:51 пре подне »
Е, сад се ствари већ одмотавају.
Кафана "Српски војвода" која се помиње у чланку (Do Borine radnje bila je kafana „Srpski vojvoda“) у именику из 1941. године води се на адреси Цара Николе 59, власнице Вукосаве Лазовић.
Ти рече да је радња у којој је радио твој деда била у Цара Николе 61.
Сад се све поклапа.
У тел.именику из 1936г.кафана Славија се налазила на углу Цара Николе II и Светосавске улице...

На мрежи goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #327 послато: март 11, 2019, 08:33:18 пре подне »
Тако да је  вероватно  некадашња улица Цара Николе II  данашња Мекензијева...

На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 651
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #328 послато: март 11, 2019, 09:27:20 пре подне »
Тако да је  вероватно  некадашња улица Цара Николе II  данашња Мекензијева...
То је то онда. :)
Мислим да ће то бити једно добро поглавље у биографији мог деде за коју сакупљам материјал, а то ће се лепо уклопити у монографију о мојој фамилији.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #329 послато: март 11, 2019, 01:07:46 поподне »
Ево објашњења:

"...Ово земљиште је од Симића купио Енглез Франсис Х. Макензи, оснивач Библијског друштва... По овом Енглезу и цео овај крај назван је био „Енглезовац“, а новоформирана улица, пошто је земљиште испарцелисано и распродано за градњу, а која ће повезивати Славију са Чубуром, названа је најпре Орашачком, а 1895. године његовим именом: Макензијева. и тај свој назив задржала је све до 1930. године када је променила назив у улицу Цара Николе II. После другог светског рата ова улица мења још два пута свој назив: Улица Маршала Толбухина и улица Ратник војних инвалида, да би се по последњој одлуци из 1965. године опет назвала: Ул. Маршала Толбухина..."

("Београд вечити град", Маринко Пауновић)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #330 послато: март 11, 2019, 01:51:23 поподне »
То је то онда. :)
Мислим да ће то бити једно добро поглавље у биографији мог деде за коју сакупљам материјал, а то ће се лепо уклопити у монографију о мојој фамилији.
Постоји неколико презимена Мандил у тел. именику из 1936год.
Мандил Н. Давид дрогерија Поенкарева 36
Мандил А.Јаков чиновник текстила
Мандил и комп. друштво за промет угља Дубровачка 35
Мандил и Русо трговци
Мандил Самуило инж.
Немојте заобићи Архив Србије у коме се чувају подаци о питомцима Привредника.Желим Вам срећу и успех. :) :)

На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 651
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #331 послато: март 11, 2019, 02:03:02 поподне »
Постоји неколико презимена Мандил у тел. именику из 1936год.
Мандил Н. Давид дрогерија Поенкарева 36
Мандил А.Јаков чиновник текстила
Мандил и комп. друштво за промет угља Дубровачка 35
Мандил и Русо трговци
Мандил Самуило инж.
Немојте заобићи Архив Србије у коме се чувају подаци о питомцима Привредника.Желим Вам срећу и успех. :) :)
Хвала! Ишао сам у Архив Србије и тамо пронашао податке само за прадеду, али не и за деду. Они не знају где је његов картон и световали су ме да пробам у Загребу. Њима сам слао писмо, али они међу сређеном грађом немају Привредникове картоне и нису могли ни да ми кажу да ли их уопште имају у архиву.
Догодине у Холштајну!

На мрежи goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #332 послато: март 11, 2019, 02:11:45 поподне »
Хвала! Ишао сам у Архив Србије и тамо пронашао податке само за прадеду, али не и за деду. Они не знају где је његов картон и световали су ме да пробам у Загребу. Њима сам слао писмо, али они међу сређеном грађом немају Привредникове картоне и нису могли ни да ми кажу да ли их уопште имају у архиву.
У Архиву Србије постоји књига Питомци Привредника.Потражите је, а још боље ако Вам је познат ID број Вашег деде, каопитомца. Онда ћете добити цео досије Вашег деде. Е то је већ нешто.... :)

На мрежи Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 651
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #333 послато: март 11, 2019, 02:15:31 поподне »
У Архиву Србије постоји књига Питомци Привредника.Потражите је, а још боље ако Вам је познат ID број Вашег деде, каопитомца. Онда ћете добити цео досије Вашег деде. Е то је већ нешто.... :)
Имам ту књигу у својој библиотеци. Наравно, знам број, али у Архиву Србије се не налазе картони свих питомаца. Део је остао у Загребу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #334 послато: март 20, 2019, 12:13:10 поподне »
Да се вратимо на Земун и околна места...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #335 послато: март 20, 2019, 12:15:41 поподне »
Насеље Алтина јесте сасвим ново, али се тај крај тако звао и пре насеља. Негде сам нашао тумачење да назив долази по неком турском новцу које је ту пронађено (?). Мени логичније звучи да назив долази од латинског altus - висок, јер је овде био брег који се издизао из равнице. Према неким мишљењима постаја на путу Сингидунуму - Сирмијум из римско доба, Altina, налазила се ту на земунској Алтини. Да ли можда ова Алтина има везе са оном (Altina) из које су Власи Сермезијани предигли на југ у 7. веку?

Говеђи брод је локалитет уз Дунав узводно од Земуна. Појам брод на реци означава место где је река најужа и омогућава најбржи прелазак скелом. Овде су терана скелом стада говеда из Срема у Банат и обрнуто, на испашу. Нисам утврдио од када тачно датира овај топоним, али свакако није производ савременог доба, већ времена када су овуда превожена велика стада. Занимљиво је да се на реци Цијевни у Зети још у 15. веку као један од бродова наводи - Говеђи брод. Постоји топоним Говеђи брод у сокобањском крају (село Дуго Поље), овде није у питању речни брод, већ њиве и ливаде.

Онај део данашњег Горњег Града (крај око улице цара Душана на самом излазу из Земуна у правцу Батајнице) узводно од Гардоша некада је називан Прегревица. Постоји још једна Прегревица, не тако далеко од земунске, у атару Нових Бановаца. Велико место са овим називом постоји у Бачкој код Апатина. Оно се данас назива Пригревица, али се из све старије грађе јасно види да је стари назив био Прегревица (до 1947. село је носило двојни назив Прегервица - Свети Иван, мађарски: Bacsszentivan), баш као што се и за земунску Прегревицу понекад може наћи - Пригревица. Прегревица / Пригревица би требало да означава неко присојно, осунчано место.

Нови делови Земуна изграђени након Другог светског рата носе називе из социјалистичког доба или ове сасвим модерне и нису нарочито занимљиви за тумачење, попут: „13. мај“, „Галеника“, „Железничка колонија“, „Земун Поље“, „Марија Бурсаћ“, „Меандри“, „Нови Град“, „Плави хоризонти“, „Сава Ковачевић“, „Сутјеска“. Није ми најјасније зашто се једно насеље на периферији Земуна назива „Бачки Иловик“? У сред Срема!

Један део Земуна на граници са Новим Београдом носи назив „Ретензија“. Насеље је овај назив добило по ретензији - подземном резервоару за кишницу који се ту налази од 1980-их.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #336 послато: март 20, 2019, 12:17:43 поподне »
Пре изградње Новог Београда и формирања општине са овим називом, Тошин Бунар је сматран делом Земуна. Овај топоним долази по бунару који је у првој половини 19. века ту ископао земунски трговац Т(е)одор - Тоша Апостоловић. Легенда каже да су Тоши оболеле очи што је, временом, узроковало готово потпуно слепило. Усрдно се молио Светом Николи да му помогне у болести. Једне ноћи, сањао је како испод његових винограда тече неки поток лековите воде, који ће му повратити вид. У сну му се јавио и Свети Никола који му је дао тачна упутства шта му је чинити. Одмах изјутра, он одлази у своје винограде, који су били на брегу између Земуна и Бежаније. Одатле низ падину гурну буре и тамо где се буре зауставило мајстори ископаше бунар. Према легенди, Тоша се умио водом са свог бунара и вид му се заиста повратио. Земљиште за бунар је откупио од неког мештанина Бежаније, а завештао га је народу, како му је саветовано од Светог Николе.

Иначе, Апостоловић је родом био негде из јужне Србије, а у Земун је прешао из Београда, кад су се Аустријанци повукли преко Саве и Дунава 1791. године.

Касније, по Тошином бунару, цео крај је тако прозван, као и модерно насеље ту изграђено крајем 1940-их.     


Бурма, локалитет који је поменут раније је био турски назив за шпиц Саве на сремској страни, на самом ушћу у Дунав (насупрот Београдској тврђави). Свакако од турског burun = рт, гребен. Аустријанци су по немачки овај рт звали Саушпиц (Sauschpitz) = врх Саве. Ту су се све до почетка изградње Новог Београда налазили остаци неке мање аустријске фортификације.

На југозапад од Саушпица налазила се Ракина бара, а даље на запад од ње Бежанијска бара. Њиховим исушивањем и насипањем земље створена је подлога за изградњу новобеоградских блокова.

На Бежанијској бари, која је била отока Саве, постојао је један мост и уз њега још једна мања аустријска фортификација, која је служила да надзире савску обалу насупрот Аде Циганлије, где је била најужа за прелазак. Ова кулица названа је „Мртва Стража“. Према предању, негде у 18. веку, Турцима је успело да неопажено чамцима пређу Саву једне ноћи, а затим су извршили препад на кулу и побили све стражаре (Србе крајишнике).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #337 послато: март 20, 2019, 03:19:51 поподне »
Земунској општини припадају и нека села Јужног Срема:

Батајница

Постоји неколико прича о пореклу топонима Батајница. Једна, најмање вероватна, каже да назив потиче од речи la bataille - на француском битка, ратовање. Наводно, у 18. веку овде су вођене значајне битке које су Аустријанци водили против Османског царства, те је крај по тим биткама добио овакав назив. Друга звучи као народно довијање да се објасни нејасан корен речи. По тој верзији, назив потиче од речи - блато, јер је такво тло овде било, те су први насељеници место назвали Блатајница, где се током времена изгубио глас „Л“. Трећа прича каже да је село засновано почетком 16. века од пребега из Србије, а како су се населили на поседу мађарског грофа Батаја (вероватно Batay, Battay, Bathay), по њему је прозвано и новозасновано село. Мени највероватније звучи ова трећа верзија, премда нигде нисам успео наћи никакве податке о реченом грофу.

Прича о la bataille је можда звучала вероватно раније, пре него што су преведени турски дефтери за Сремски санџак из 16. века, с обзиром да се веровало да је Батајница настала 1725. године. Међутим, како је наведено раније, Батајница је под тим називом пописана још 1546. године, као село Земунске нахије. Отуд као веома вероватна појављује се верзија по којој је село засновано најкасније почетком 16. века, пре пада Срема под османску власт.

У дефтеру из 1546. године пописано је 25 кућа у Батајници. 1570. у Батајници је било 28 кућа, а крајем 16. века (дефтер 1588-96), 41 кућа. У континуитету кроз цео 16. век у Батајници налазимо србска имена, што указује да је веома вероватна прича о досељењу пребега из Србије. Занимљивији топоними на подручју батајничког атара из тог времена су: Вишњевац, Блажевац, Ђурино поље.

(подаци из радова „Земун и Земунска нахија у XVI веку“ (2005) и „Два пописа Земунске нахије из 1578/9. и 1588–1596. године“ (2006) Драгане Амедоски)

Батајница је запустела крајем 17. века, током Великог бечког рата. 1720. године ову сада пустару купио је аустријски гроф Одвајер и ту 1725. године населио нове пребеге из Србије и мањи број из околних места. 1753. године, ту је већ 90 кућа. Од тада село је насељено у континуитету до данас.

У Батајници данас постоји неколико крајева који имају своје посебне називе, попут Црвени Барјак, Економија, Шангај. Поред Батајнице налази се брдо Клисина.


Бусије су насеље између Батајнице и Угриноваца које се оформило уназад 20-ак година, насељено већином Србима избеглим из Крајине 1995. године. Топоним је знатно старији и постоји још у 18. веку (записано од аустријских картографа као Buzias или Busias, касније Busia), као пустара, а веома је вероватно да је у ранија времена ту било и наcељено место. Бусије су чест топоним код нас. Настао од турцизма busiya = заседа.

„Бусије, највеће крајишко село на свету“

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:409614-Busije-najvece-krajisko-selo-na-svetu


Још један топоним са подручја Батајнице - Велика хумка. Ради се о тумулу са главним гробом неког војсковође из раног бронзаног доба, као и са мешовитом мађарско-словенском гробницом накнадно укопаних средњевековних ратника (11. век). Ширењем Батајнице и насељавањем Бусија, Велика хумка се нашла притешњена између ова два насеља и због људске небриге, ово налазиште је већ претрпело бесповратна разарања.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8072
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #338 послато: март 20, 2019, 03:23:36 поподне »

Мапа Батајнице из 1770, на којој се види положај Велике хумке (западно од села)


Батајница 1880, види се и положај Бусија

(мапе са Википедије)
« Последња измена: март 20, 2019, 03:26:13 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2576
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #339 послато: март 20, 2019, 06:19:49 поподне »
...
Трећа прича каже да је село засновано почетком 16. века од пребега из Србије, а како су се населили на поседу мађарског грофа Батаја (вероватно Batay, Battay, Bathay), по њему је прозвано и новозасновано село. Мени највероватније звучи ова трећа верзија, премда нигде нисам успео наћи никакве податке о реченом грофу.
...

Можда се ради о породици Batthyány?
Kамене рабъ и госодинъ