Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 40382 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #260 послато: Октобар 09, 2021, 06:11:13 поподне »
Хвала Лајбницу на коментарима. Занимљива запажања, нарочито за речни систем са претпостављеним предсловенским називом Калабара. Месапско племе са називом Дарди је такође врло занимљива индиција о изворишту наведеног народа на простору централног Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1236
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #261 послато: Октобар 22, 2021, 11:34:11 пре подне »
Неколико занимљивости:

1. Један од врхова планине Кукавице у јужној Србији (била део Дарданије) зове се Тунатовац. Неодољиво подсећа на дарданске Тунате.

2. У југоисточној Србији и Македонији меси се посебан обредни хлеб кравај за различите празнике. У околини Ниша о Божићу кравај се дели укућанима, а на крају и воловима. У селима око Лесковца кравај се котрља по њиви која је прва засејана житом. У питању су магијски обреди који повезују ново жито са култом крава и волова. Занимљиво је да се у италијанској Калабрији хлеб који се меси од новог жита приликом вршидбе зове vaccarella (од vacca - крава).

3. Једине топониме са основом Калабар које сам пронашао ван Србије  су топоними Калабара  у селу Орах у Херцеговини и Калабарски Рид у Пелагонији близу Демир-Хисара. Интересантно је да се за Пелагонију везују многа пред-античка племена: микенска, Пелагони, Пеонци, Бриги. За Бриге (европске Фригијце) се чак сматра да су насељавали горњи ток Црне Реке чије се извориште налази баш негде код Демир-Хисара – Црна Река или Калабар предсловенски како је бугарски академик Иван Дуриданов преводи (какве ли случајности!). Калабара  у селу Орах у Херцеговини уз презиме Колобарић које се јавља у Херцеговини (махом код Хрвата), код Дубровника и у пар села код Теслића (Жарковина, Горња Радња) можда указује на  Херцеговину као међулокацију Галабра и Туната пре преласка Јадрана до Апулије. Либурни који су били вешти морепловци живели су релативно близу уз чију помоћ су можда прешли Јадран.

3/3

1. назив врха Тунатовац потиче од личнога имена Тунат. Има у Приморју и колико знам међу Албанцима име Туна, Туно, које потиче од Антон, итл. Тони. Тако, да се ради о простој случајности. Топоним тунат*, када би га било, придошли Словијени би били преобратили у тнат или тынот зависно од наглашенога слога. Постоји и у сјеверној Русији ријека Тунат, али сви ови случаји највјерније су тек случајност.

2. Ријеч к р а в а ј без сумње потиче из прасловенскога, јер је имају и источни и јужни Словјени рус. каравай, укр. коровай, буг. кравай, слн. kravej. Ја га познајем под називом ковртањ и вјешали смо га о божићу крави или рогатој живини о рог и давали свакому живинчету по кусак, да поједу. Бјелоруси га називају коврига.

3. У контексту дотакнуте теме о Калабрима, ваља знати, да се је простор данашње Калабрије у Италији изворно називао Brittium, а Калабријом се називала област Саленто у Апулији.
Када су обе области пале под држање Византије, извршен је пренос назива Калабрија и на Бритиј. Дакле Калабри се требају везивати заправо за Апулију.  Γαλάβριοι се могу доводити у везу са Калабријом, али Галабри се помињу на простору данашњега источнога Косова. Што се тиче ријеке Колубаре, етимологију отежава фактум, да се ријеч веома лијепо уклапа у словјенске двосложне ријечи и топоними Ибабара, Бјелобара, Милкова Бара и слични. Ја не знам ни за један књижни извор који упомиње да се у даном крају у предсловјенско доба спомиње ријека Colubra или слично. Једини спомен је у касносредњевјековним књигама, када су ту већ пребивали Срби. Назив калобара, калибара или слично састоји се из двије словјенске ријечи кал и бара (кал је муљ, блатна прљавштина, стога и каљав, укаљати се). У нас су нешто-нешто-баре* вазда хидроними, а Галабри је етноним и иако слични, не бих их доводио у непосредну везу.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 11:36:47 пре подне сɣнце »
Мислимо да владамо нашим речима, но уистину речи, попут татарскога лука, дејствују на ум, те моћно мрсе и сукају мисао; зато у свим споровима и беседама ваља најпрво установити међе речима и изразима, да би други знали, како их ми видимо.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9452
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #262 послато: Новембар 09, 2021, 01:01:17 пре подне »
Ивана и Предраг Коматина: Византијски и Угарски Срем од X до XIII века

https://www.academia.edu/38450452/Vizantijski_i_ugarski_Srem_od_X_do_XIII_veka_The_Byzantine_and_Hungarian_Syrmia_in_the_10th_13th_centuries_?email_work_card=title

Занимљиво како се у овом раздобљу назива Срем у документима. Од каснолатинског Sermium имамо грчи назив Сирмион. Византинци га зову још и Франкохорион (Франачка земља; о дуготрајном присуству Франака у Срему говори и словенски назив Фрушка Гора) и неодређено – „Земља између Саве и Дунава“ (неки извори наводе како је у питању „острво“ између ове две реке), а Угри Marchia („Крајина“). Почетком 13. века, када Угри држе и области јужно од Саве, постоји подела на „Овострани“ и „Онострани“ Срем, при чему је онострани каснија Мачва.
"Наша мука ваља за причешћа"