Аутор Тема: Примјери народнога језика у Средњем Вијеку  (Прочитано 228 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
  • I-S17250>Y4882>A1328
Примјери народнога језика у Средњем Вијеку
« послато: децембар 10, 2020, 02:01:48 поподне »
Примјер онога што су називали хрватским језиком у 16. вијеку.
Пјесма је писана муслиманом Мехмедом 1588. год. арабским писмом.
Језик бити ће да је из сјеверне Далмације, штокавски с икавским одјеком јата и типичним звучањем љ као ј.

Хрватска турћија (народна пјесма)

Ах невиста, душо моја,
дај ми да те обвеселим,
доклем не изишла душа,
дај ми се, да повеселим.

Кад те виде очи моје
весели се срце моје;
Ја сам твоје, ти си моје
Дај ми се, да обвеселим;

Ова' свит је каконо цвит,
нећемо дуго ми живи бит';
не буд' свагди тако срдит,
дај ми се, да повеселим;

Не мори ме, просим тебе
изгубил сам ја сам себе,
обдан - обноћ молим тебе,
дај ми се, да обвеселим;

Из срца ја тебе јубим,
хоћ' ли бит' јошт, да те грлим,
од жалости не знам, што чиним,
дај ми се, да повеселим;

Гиздава си, гиздав буди,
што ћу истом, здрав ми буди,
ову песму Мехмед згоди,
дај ми се, да обвеселим.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Примјери народнога језика у Средњем Вијеку
« Одговор #1 послато: децембар 10, 2020, 02:51:53 поподне »
Пјесма о освојењу Кандије писана 1669 арабским писмом. Кандија је турски назив за Крит.
Ради се о рату између турскога царства и млетачке републике за превласт на Криту или Кандији.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

Језик је веома разумљив и разликује се од данашњега покојим турским изразима који се тичу исламске философије, а у граматичком смислу употребом старога дативнога наставка -ом умјесто данашњега -има, тако ће Турцима (кому?) гласити Турком, Хрватима ће бити Хрватом, а Србима (Србљем).

Увод:
Њих бијаше неколико буљука (чета),
задаћа им бијаше војеват',
отален настаће туфан (тајфун, вихор),
изаћи ће величанствени султан,
чудеса су ово Мустафина.

Од старина бијаху владари,
они отворише пут освјању,
сјећи ће се главе, а крв пролијеват;
Који ће учинити, да буде обћи мир,
а освојење је помоћ божија;
Не може се казати, да је то учинио ко други,
већ је то божији калем (перо, оловка) створио (што ће рећ - било је тако суђено).


Ој ви Власи млетачки, отић' ће вам Кандија,
будите сужаљ турски, кад вам оде Кандија,
Одкако сте постали, изгубисте властели,
нисте тако остали, кад вам оде Кандија.

Клис хоћете градити, дуварове (зидове) кратити;
Пусто ће га вратити, кад вам оде Кандија;
Немојте се кладити, а Хрвате палити,
зато ћете платити, кад вам оде Кандија;

Није ово коза рит, богме ћете не сварит,
Турци ће вас пожарит, кад вам оде Кандија;
Чудо (много) ћете кукати, Турци ће вас тукати,
отидоше дукати, кад вам оде Кандија.

Није ово глушит и говеда душит,
чудо ћете сушит, кад вам оде Кандија;
Кам вам Фрањо и Михат, нит је мртав ни духат,
не морете опухат, кад вам оде Кандија.

Хоћеш звоном кретат, бос Марко шетат,
богме ће вас сметат, кад вам оде Кандија;
Поврзите (повежите) халију и велику галију,
примише вам јалију (обалу), кад вам оде Кандија;

Не држите ћор (слијепога) Феза, раскиде се трапеза,
отвори се реза, кад вам оде Кандија;
Направи се година, осамдесет љетина,
и хиљада љетина, кад вам оде Кандија;

Што дадосте у Меза, не имасте образа,
не чекајте до мраза, кад вам оде Кандија;
Врз'те Сплит и Котор, камо ђенерал Тодор,
загон'те козе у тор, кад вам оде Кандија;

Из Дубровника у Омиш, све јалијом (обалом) у Комиш,
из Габеле у Омиш, кад вам оде Кандија.
Клис хоћете тврдити, тер се с Турцим грдити,
немојте се срдити, кад вам оде Кандија.

Сплит поврг'о ва Трогир, те чините с царом мир,
и Шибеник оде вир, кад вам оде Кандија;
У Задар се не уздај, цару благо све подај,
ко ће рећи сад "не дај", кад вам оде Кандија.

Заповиједи Исукрст, турчите се, дигни прст,
обори се на тле 'Рист, кад вам оде Кандија;
Турци хоће, још веле, тако слова сва веле,
поврзите тако кове, кад вам оде Кандија.

И планине Аламан и Велебић, Киламан,
опустише Киламан, кад вам оде Кандија;
Ка' Истрија и Рава и држава Морава,
све је земља царева, кад вам оде Кандија!

Не имате мира, сотона вас дира,
остав'те се вира, кад вам оде Кандија!
Доћ' ће Турчин до мора, подајте му комора,
док не буде помора, кад вам оде Кандија.

Немојте се тужит, сами себе ружит,
Турци ће вас кружит, кад вам оде Кандија;
Турци коње утове, хем дукате готове,
све прејаше свјетове, кад вам оде Кандија.

Једног бога робови, једног отца синови,
невјера вас обори, кад вам оде Кандија;
Не знасте ли огањ врући, нита и шта цар поручи,
сами себе Турком (Турцима) кручи, кад вам оде Кандија.

Бог је један, сунце једно, и сва слова (ријечи) кажу једно,
остадосте врло јадно, кад вам оде Кандија;
Није рећ' то стунути, већ с Богом право скивати,
невјерником (невјерницима) власте бити, кад вам оде Кандија.

Од Бога смо, Бог поручи, Божије се слово проучи,
заблуду се властел мучи, кад вам оде Кандија;
примише вам све кадове, опразнише све градове,
задаше вам све јадове, кад вам оде Кандија.

Каимија уходи и у навик доходи,
у ћитабу (књизи) находи, отић ће вам Кандија;
вире (вјере) памет погоди, тер се амо догоди,
у кули се нагоди, кад вам оде Кандија.

Свуд ми туде ходисмо, гледајућ ми видисмо,
све је турско, видисмо, кад вам оде Кандија;
Ово је сада аламет (знак, упозорење), нек је Турчину селамет (поздрав),
невјернику меламет (јуродство - лудост у име вјере), кад ми оде Кандија;

Отић ће вам Кандија!



« Последња измена: децембар 10, 2020, 02:59:50 поподне сɣнце »