Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 22181 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #220 послато: јануар 31, 2019, 10:39:04 пре подне »
Детаљ са мапе Темишварског Баната из 1738, где се виде Београд, Вишњица, Винча, Земун, Овча, Борча...

са: https://mapy.mzk.cz



И са друге мапе Темишварског Баната из исте године. Овде се види и Миријево.

Овај Osterbach би требало да је Остружница, међутим, буни положај овог насеља између Мокролушког потока и Топчидерске реке.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #221 послато: јануар 31, 2019, 10:40:32 пре подне »
Београд на мапи тока Дунава из 1730. године, са исписом назива на четири језика.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #222 послато: јануар 31, 2019, 12:17:50 поподне »
Исечци са мапе из 18. века.

https://mapire.eu/en/map/europe-18century-firstsurvey





Занимљиво је да на мапи нема Аде Хује, док су остале аде у близини Београда јасно уцртане (три аде код Вишњице, Велико ратно острво, Ада Циганлија).

На другом исечку види се и Бежанија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #223 послато: јануар 31, 2019, 01:28:40 поподне »
Аустријске мапе из прве половине 18. века на којима су уцртана ишчезла села Шеранка и Чагљан.


1717.


1717.


1738.


1745.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4945
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #224 послато: јануар 31, 2019, 01:33:58 поподне »
Шта би било ово Miravo/Mirawa које се види близу Бање (претпостављам Бањице) и Железника? Прво што пада на ум је Миријево, али локација не одговара, превише је југозападно тј. ближе Сави.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #225 послато: јануар 31, 2019, 01:46:53 поподне »
Шта би било ово Miravo/Mirawa које се види близу Бање (претпостављам Бањице) и Железника? Прво што пада на ум је Миријево, али локација не одговара, превише је југозападно тј. ближе Сави.

Мислим да се ради управо о Миријеву, не знам шта би друго могло бити, али је погрешно уцртано. Слично као у случају Остружнице. Занимљиво да је на свим овим мапама постављено негде у правцу Бањице.

Једино на овој стоји отприлике тамо где би се очекивало:

"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #226 послато: јануар 31, 2019, 01:58:22 поподне »

Овде је вероватно Дунав "спречио" да се Панчево припоји Београду, као што је то Земун , до кога се долазило преко мање Саве :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #227 послато: јануар 31, 2019, 03:24:05 поподне »
Овде је вероватно Дунав "спречио" да се Панчево припоји Београду, као што је то Земун , до кога се долазило преко мање Саве :)

Има вероватно и других историјских и политичких разлога.
Банат је дуго кроз историју имао специјалан статус и био важан део Хабсбуршког царства, односно Аустро-угарске KundK. У Панчеву и околини је живела бројна немачка заједница све до краја Другог светског рата.
Земун је ушао у састав Београдске општине 1934. године. Претпостављам да је таква била воља народа, односно његових представника, у Земуну...
Уназад годинама се покрећу неке иницијативе да Панчево постане 18. београдска општина. Са друге стране, постоје и кругови који су одлучно против тога.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 301
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #228 послато: јануар 31, 2019, 04:40:03 поподне »
Детаљ са мапе Темишварског Баната из 1738, где се виде Београд, Вишњица, Винча, Земун, Овча, Борча...

са: https://mapy.mzk.cz



И са друге мапе Темишварског Баната из исте године. Овде се види и Миријево.

Овај Osterbach би требало да је Остружница, међутим, буни положај овог насеља између Мокролушког потока и Топчидерске реке.


Па и Панчево је прилично померено узводно

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #229 послато: јануар 31, 2019, 07:51:36 поподне »
Па и Панчево је прилично померено узводно

Слажем се. Горња мапа је прилично тачна, доња већ одступа од географије. Не може се приписати евентуалној промени корита Дунава, јер се јасно виде две аде, данашње Велико ратно острво и Кожара, и одмах преко рукавца Панчево, што није могућно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #230 послато: фебруар 01, 2019, 03:38:09 поподне »
Да заокружимо ову причу, односно овај њен балканско-банатски део (ако стигнем, за крај и сремски део Београда), дунавским адама. Помињане су аде на Дунаву између Вишњице и Панчева, а сад коју реч о оним адама на самом саставу Саве и Дунава.

Велико Ратно острво је најпознатија ада у београдском току Дунава. Оно није настало набирањем тла, као нека стена или гребен, већ је настало као спој биљног света и речног талога. Биљке које су расле на подводном гребену за ниског водостаја би биле изнад површине. Њихово корење је задржавало нанос - песак, земљу и сваки други разноврсни талог и тако је, мало по мало, настало острво. Дешавало се да за време високог водостаја острво нестане под водом, па касније поново изрони.

Међутим, нестајало је и као последица људског деловања. Кад је опседао Београд 1521. године, Сулејман Величанствени је са главнином војске прешао Саву код Палежа (данашњи Обреновац) и кроз Срем дошао до Земуна. Одатле је направљен понтонски мост ка Великом Ратном острву, преко којег је на острво пребацио топове, којима је оданде тукао београдске зидине. Том приликом, да би очистили простор за своју артиљерију, турски војници су исекли све растиње (дрвеће и ниску шикару) на острву. У том тренутку, то није имало никакве последице (осим по Београд, који је после месец и по дана опсаде освојен), међутим, биљке без свог надземног дела нису могле дуго опстати, и острво се добрим делом разградило, а затим га је река сасвим покрила. Отуд, није бесмислен запис енглеског лекара Брауна, који је 1669. године записао о Великом Ратном острву: „Нема више oд 35 година откако се први пут појавило из вoдe, пocтaвши oд речног талога“. Да ли се у међувремену, између Сулејмана и Брауна, острво појављивало, или је све време било под водом, не зна се. Предања кажу да је Велико Ратно острво кроз новију историју више пута нестајало и поново израњало. Иначе, најранији записани помен овог острва је на уграској мапи из 1514. године, где је уцртан омањи спруд на ушћу Саве у Дунав.

Постоје неке легенде како је острво настало. Према једној, настало је у време кад су Аргонаути допловили до места где се спајају Сава и Дунав. Укотвили су се испод гребена на којем је касније заснована београдска тврђава и заноћили. Док су Аргонаути тако спавали, неки речни гусари су се прикрали њиховом броду и украли им златно руно. Међутим, све ово је видела чаробница Медеја, заштитница вође аргонаута Јасона, која је напала гусаре и преврнула им чамац, те су се сви подавили. На крми потопљеног чамца остао је прамен златног руна. Од тог чамца и прамена златног руна зачело се острво...

Друга легенда каже да је острво почело да се образује од подводног гроба Атиле Хунског, који је баш ту сахрањен испод воде са великим благом.

Трећа легенда настанак острва везује за аварско освајање Београда (Сингидунума) 579. године. Том приликом, аварски каган Бајан је наредио изградњу моста којим је његова војска прешла Дунав и дошла у подножје београдске тврђаве. Пред византијском посадом правдао се да хоће да нападне Словене који су се улогорили источно од Београда. Наравно, радило се о превари, и чим су прешли реку, Авари су на јуриш пробили византијску одбрану и заузели тврђаву. Онај мост је река временом разрушила, а на његовим остацима се почео хватати речни нанос од којег је касније настало острво...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #231 послато: фебруар 01, 2019, 03:42:49 поподне »
С обзиром да је кроз целу историју служило као етапа за пребацивање са једне на другу дунавску обалу у ратним дејствима, ово острво је понело придев „ратно“. Оно „велико“ је свакако због чињенице да се поред њега налази мања ада, такође углавном ратне намене кроз историју. Раније је називано и Дунавско острво (16. век), Велико острво (16, 17. век), Циганско острво (17, 18. век, када се тамо била запатила једна циганска махала) и Ратно острво (тако забежено 1775. године, немачки - Kriegsinsel). После Првог светског рата, Београђани су ову велику аду прозвали Сиротињско острво, јер је градска сиротиња тамо прелазила чамцима због риболова и обрађивања земљу на ади.

Често је мењало власника, углавном између Хабсбуршког и Османског царства. Због чињенице да је са њега увек лако могао бити угрожен Београд и онај ко њиме господари, у Цариграду је потписана конвенција 1741. године (као саставни део Београдског мировног споразума из 1739), којом је Велико Ратно острво подељено између Османлија (југоисточна)  и Аустријанаца (северозападна половина), тако да граница иде средином острва, уз забрану боравка било чије војске на острву. Наравно, ни једни ни други се овога нису придржавали. Једно време, након Цариградског мира, један београдски јаничар - Бабалик Ахмед, узурпирао је турски део острва и тамо продавао земљу некој сиротиња (муслиманима), те је тако заснована једна махала на самом острву, а подигли су себи чак и џамију. Ово насеље Турци су звали Бабалик-ада. Ахмед је, заједно са групом њему сличних, ухапшен због разних проневера, узурпације управних овлашћења, завођења раји неких измишљених дажбина (услед чега је један број београдских хришћана пребегао на аустријску територију). Већина је протерана из Београда, а четворица, укључујући и Ахмеда, су осуђени на смрт и погубљени 1762. године.

Карађорђе је, у зиму 1806. године урадио исто што и Сулејман Величанствени безмало три столећа раније: преко Саве, па поред Земуна, пребацио је своје топове на Велико Ратно острво и оданде бомбардовао турски Калемегдан.

Велико Ратно острво је данас права оаза, како биљног, тако и птичјег света: чак 185 врста птица тамо живи, стално или привремено.

Један занимљив топоним је и Галијаш: чине га два канала - Велики и Мали Галијаш који иду средином Великог Ратног острва у правцу тока Дунава. Како Дунав стално наноси разни речни нанос, тако је, временом, Галијаш затворен са северне стране и претворен у мртвају. 2006-2007. године, канал Галијаш је поново отворен.

На мапама с краја 18. века, Ратно острво чине три аде, једна поред друге. Заправо се ради о Великом Ратном острву подељеном на два дела каналом Галијаш, а трећа ада је Мало Ратно острво.

(неки подаци о Великом Ратном острву из књиге „Аура Београд“ Миливоја Томашевића и „Историје Београда“ групе аутора)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #232 послато: фебруар 01, 2019, 03:44:45 поподне »
Мало Ратно острво се налази између јужне обале Великог Ратног острва и новобеоградске дунавске обале.

Данас је то острвце дужине око 250-300, и ширине 20-60 метара, у зависности од водостаја. Некада је било знатно веће, али је приликом изградње Новог Београда, велика количина песка са острва искоришћено за насипање мочварног земљишта с оне стране Саве, те је острво смањено на безначајну површину.

Све до краја 20. века, Мало Ратно острво је било у склопу војног артиљеријског комплекса уз дунавску обалу и није му био могућ приступ. Данас се тамо више не налазе артиљеријска оруђа, али је острвце сасвим зарасло у густ шумарак тополе, тако да је сасвим неприступачно. Ту сада живе чапље и корморани. Између светских ратова ова ада је у народу звана - Коњска ада.

"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #233 послато: фебруар 01, 2019, 05:01:35 поподне »



Овде видимо обележавање Саве и Дунава...ја сам мислио да је ушће тек код спортско-рекреативног центра, али Дунав почиње раније, испод Калемегдана...мада и даље је то правац Саве, а и видимо да је боја воде Саве и Дунава различита, и да се вода Саве протеже до спортског центра, иако већ носи име Дунав :) (ушће је ту где је, мада од ушћа па до спортско-рекреативног центра је више савске него дунавске воде, што се види по боји, а и то је правац тока Саве, али се зове већ Дунав...ја бих тих пар стотина метара продужио Саву :) )
« Последња измена: фебруар 01, 2019, 05:10:28 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #234 послато: фебруар 01, 2019, 05:12:41 поподне »
...практично се овај крак Дунава улива у Саву код малог острва, а тек после се Сава улива у главни ток Дунава, где се по боји може видети да још неко време тече паралелно савска вода, и после сусрета са главним током Дунава, иста ширина те боје је као ширина ранијег тока)
« Последња измена: фебруар 01, 2019, 05:17:39 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #235 послато: фебруар 01, 2019, 07:22:25 поподне »
Да, иако многи мисле да је овај рукавац Дунава део крајњег доњег тока Саве, то је у ствари - Дунав. Велико Ратно острво је цело у кориту Дунава, иако то можда не изгледа тако гледајући мапу. Ушће је код оног новобеоградског шпица, са друге стране испод саме Београдске тврђаве, то је она шпицаста избочина на средини при дну ове слике. Аустријанци су јој наденули и назив - Саушпиц, односно - Врх Саве.
« Последња измена: фебруар 01, 2019, 07:26:31 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #236 послато: фебруар 01, 2019, 07:25:35 поподне »


Ушће Саве у Дунав је на заокруженом месту.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #237 послато: фебруар 01, 2019, 07:31:23 поподне »
Саушпиц:



Премда, ово је данашње стање ствари. Другачије је све то изгледало пре седамдесетак година, пре него је почела изградња Новог Београда. Али, крај Саве (Савски врх, Саушпиц), био је ту негде, отприлике.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3802
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #238 послато: фебруар 01, 2019, 07:37:28 поподне »
Вероватно је и сам настанак острва формирао овај крак Дунава који је отишао удесно...кад би се замислио Дунав без острва, неприродно изгледа да се из једног прецизног тока, формира "базен", па да се опет врати у стари ток. Дизање тла и формирање острва је учинило вероватно да Дунав "пробије" тај крак

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #239 послато: фебруар 01, 2019, 07:59:07 поподне »
Управо тако. Да није настала ова ада - Велико Ратно острво, Дунав би наставио свој ток праволинијски, правцем исток-југоисток. Тада би се Сава уливала у Дунав нешто северније како ти и написа. Овако, вишак воде пробио је себи ток јужно од острва. Природа не мари много за неке наше људске обзире...
"Наша мука ваља за причешћа"