Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 22191 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #260 послато: фебруар 14, 2019, 04:05:42 поподне »
Раније су помињане београдске четврти у којима је живео сиромашан свет, попут Јатаган мале, Маринкове баре и Прокопа. Али, апсолутни шампион по сиромаштву и бедном начину живота била је тзв. Пиштољ-мала, која је налазила на простору између Дорћола и Дунава, некадашњој Јалији, или Дунавском крају како је називано ово подручје почетком 20. века.

Пиштољ-мала је настала у исто време и из истих разлога као и Јатаган-мала. Међутим, за разлику од Јатаганмалаца који су свој крај колико толико уредили и који су били уредни и у извршавању својих обавеза (пореза, комуналних рачуна и сл), у Пиштољ-мали се живело отприлике онако како је (неосновано) приказана Јатаган-мала у серији „Сенке над Балканом“. Дакле, било је ту не само сиромаштва, него и криминала и свакојаких мутних работа. Сам назив - Пиштољ-мала крај је добио из истих разлога због којих је свој понела и Јатаган-мала. Овде су сиромашни досељеници у Београд „на пиштољ“ узимали нечију земљу и градили своје кућерке. Због неорганизованости Пиштољмалци нису успели да одбране своје насеље од градских власти. Тако су поједини његови делови били рушени више пута, а коначном замирању Пиштољ-мале допринела су и повремена изливања Дунава. Како год, до пред Други светски рат, остала је још ту и тамо по нека трошна кућа.

Пиштољ-мала се састојала од три међусобно неповезана дела између којих су се налазили разни погони, електрична централа, трамвајски депо, и др:


ca: https://www.blic.rs/vesti/beograd/pistolj-mala-dorcol-je-danas-srce-beograda-a-da-li-znate-kakvu-mracnu-tajnu-krije/dtecx6v
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #261 послато: фебруар 14, 2019, 04:07:10 поподне »
Абаџијска чаршија је крај између данашњих улица Ломине и Краљице Наталије (раније - Народног фронта).

Заснована је 1836. године на државној ливади по наређењу књаза Милоша. Како би наставио да шири и уређује Савамалу, Милош је испарцелисао ово земљиште и поделио га абаџијама (абаџија = кројач сукнене одеће) који су раније своје радњице имали у вароши.

Ово је један од првих квартова у Београду који је плански грађен по пројекту уз инжењерски надзор. Испрва је Чаршија била само на оној страни према Зеленом Венцу, а касније, како су отваране нове радњице, ширила се даље на југ. И данас је овај потес углавном трговачки.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #262 послато: фебруар 14, 2019, 09:30:04 поподне »
Ваља међу овим топонимима поменути и како су се звале неке варошке махале у Београду у турско време. 1560. године било је 11 хришћанских махала, а према дефтеру из 1640/41. идентификовано је 6 хришћанских махала у градском подручју, и то следеће:

1560. године:
Тржиште,
Махала Милоша сина Степана,
Махала Радкића (?),
Махала Живка сина Ђурице,
Црква,
Махала Николе сина Рајина,
Махала Вукашина сина Димитрија,
Махала Радосава сина Рахоја,
Врачар,
Табачка махала и
Махала Кара-Јована сина Радоње.
(Ема Миљковић Бојанић, „Смедеревски санџак 1476-1560“)

За махалу Врачар поуздано знамо да није била у кругу вароши Београда, а за неколико можемо рећи да највероватније јесу (Тржиште, Црква, Табачка и махала Кара-Јованова), док се за ове уписане по имену старешине (кнеза?) не може рећи сасвим поуздано.

1640/41. године:
Варош Београд, на савској падини (где је касније настала Савамала),
Средишња црква (Orta kilisa), вероватно на простору где је данас Патриаршија,
Рибља пијаца (Balik pazari), негде на Дунаву близу луке,
Махала Кара-Јован, такође (ова махала се помиње и у дефтеру из 1560. године, као махала Кара-Јована сина Радоње; 1640. Кара-Јован вероватно више није жив, али је махала наставила да носи његово име),
Јеврејска махала, налазила се где и касније, на Дунавској Јалији, и
Баркањ (или Паркањ) брод, неубицирано.

Постоје још две махале које би могле бити у оквиру саме београдске вароши (Нова махала и махала Мали поток), премда их Олга Зиројевић лоцира ван саме вароши.

Евлија Челебија 1660-их бележи 11 хришћанских махала у Београду - по три србско-бугарске (Срби и Бугари су наведени заједно, ваљда су Челебији били слични; пре бих рекао да су ови „Бугари“ заправо Срби из неких југоисточних крајева), грчке и циганске, и по једна јеврејска и јерменска, а из других извора сазнајемо да је средином 17. века постојала и једна римокатоличка махала у којој су живели Дубровчани, Босанци и још неки римокатолици. Кад томе додамо 38 муслиманских махала, видимо да је Београд тада био прави Вавилон...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #263 послато: фебруар 14, 2019, 09:35:19 поподне »
Калемегдан је поље испред Београдске тврђаве. „Калемегдан значи: градско поље. И он је, до изласка Турака из Града (1867), одиста био чисто поље око Града. На том пољу некад су се вежбали турски војници; у једном крају, овамо према Великој цркви, до године 1857, Београђани су држали своја сена...“ (Милан Ђ. Милићевић, „Топографске белешке“, из књиге „Стари Београд“)

Има и других тумачења назива Калемегдан, да је овај назив кованица од турцизама кале и мејдан / мегдан, што би у буквалном преводу значили град-бојиште.

Миливоје Томашевић, у књизи „Аура Београд“, износи другачију претпоставку, односно негира оваква објашњења: „...да je овај назив настао од две турске речи „кале“ - што значи тврђава и „мегдан“ - поље. Јасно је одмах да је то објашњење неодрживо, јер се не могу у једно спојити тврђава и поље. Или је поље, или је тврђава. Или је тврђава у пољу. Никако не могу бити једно. Али, никако не може бити ни тврђава у пољу јер Калемегдан није поље, већ стена... Турци су овај простор одиста називали „Фићир бајир“ односно „брег (над реком) за размишљање“, или „Дарол–џихад“ што значи „кућа ратова“, а не Калемегдан. „Кале“ је у турском речнику редовно смештено у другом делу речи, а не на почетку... Зачетак садашњег назива налазимо управо у келтском језику, прецизније: у Епу о Аргонаутима, који је настао знатно пре доласка Турака у ове просторе (трећи век старе ере) у коме је јасно записано да Јасон и његови другови пролазе поред стене Калиујака испод које се, на два тока, раздваја Истар (Дунав), односно, стварно, састају Сава и Дунав. Још тада је Калемегдан добио први слог свога имена – „кали“, остало је обавило време и историја...“

А има и оваквих тумачења:  :D

<a href="https://www.youtube.com/v/j2keb2Jd0xg" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/j2keb2Jd0xg</a>


Калемегдан се дели на Горњи или Велики, Доњи и Мали Калемегдан. Горњи је испред Горњег Града окренут Сави, Доњи испред Доњег Града изнад самог ушћа Саве у Дунав, а Мали је поље испод самих зидина Горњег Града у правцу помињаног Зерека и Дорћола. Мали Калемегдан је био обично празно поље, оивичено густим шибљем, и према тврђави и према вароши, и дуго је остао тако неуређен и након преузимања Београдске тврђаве од Турака.

У турско време „Калемегдан је био пусто, неравне поље, разривено, пуно смећа, цигаља и камења, са рупчагама и јаругама, зарасло y трави и корову. Ниједног дрвета. Тек по нека кржљава зова уздизала се из гомиле камена...“ (Живорад Јовановић, „Из старог Београда“) 

Уређење Калемегдана и његово претварање у парк почело је 1890. године, када је команда Тврђаве предала Београдској општини Калемегданско поље на коришћење.

Фићир-баир је турски назив за део Горњег Калемегдана, који се пружа од тврђаве (данашњег платоа на којем је Победник) према Саборној цркви, гребен високо изнад Саве. Топоним на турском значи - „брег за размишљање“. Често се у ширем смислу овај назив, баш као и назив Калемегдан, односио на цео гребен на којем се налази Тврђава.

« Последња измена: фебруар 14, 2019, 09:36:50 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #264 послато: фебруар 14, 2019, 11:19:40 поподне »
Сама Тврђава је оно што се заправо изворно звало Београд, а већ је помињано које је све називе кроз прошлост Град носио. Кроз историју је мењана, рушена, дограђивана.

Тврђава стоји већ два миленијума на месту за које су још стари народи који су се овде настанили закључили да је на одличном месту са којег се може контролисати изузетно важан речни ток, као и равница с оне стране двају река. Овај гребен, висине око 125 метара, је завршни део београдске греде која је најсевернији део шумадијске геолошке плоче.

Тврђава се дели на Горњи Град и Доњи Град (називан је још и Водени Град). Горњи град се налази на крајњој ивици београдске греде, а Доњи град на северној падини гребена и делом на платоу према Сави и Дунаву.


1. Горњи Град
2. Доњи Град
3. Горњи Калемегдан
4. Мали Калемегдан
5. Доњи Калемегдан
6. Фићир-баир
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #265 послато: фебруар 14, 2019, 11:23:39 поподне »
Археолошки налази указују да је на подручју Доњег Града постојало насеље почетком 1. века. Што се саме Тврђаве тиче, за ваљан извор можемо узети Прокопија који каже: „град по имену Сингидунум био је први који су на тамошњој обали (Дунава) подигли (Римњани)“ (Ргосор., De aedif. IV, 122, 15—12.3, 4). Према ауторима „Историје Београда“ изградња првог војног логора у Сингидунуму датира око 13. до 11. године пре Христа. Неки други извори наводе да је најстарије утврђење на простору данашње Београдске тврђаве подигнуто између 6. и 11. године нове ере. Овај други податак се односи на земљано утврђење са палисадама који се налазио између данашњих Народног позоришта и Народног музеја и Студентског парка. У 2. веку изграђен је класични римски каструм, на подручју Горњег Града и дела Калемегданског парка (до Париске улице). Он је био основа за све касније фортификације Београдске тврђаве.


Највероватнији положај каструма

441. године тврђава је разорена од Хуна, а крајем 5. века обнављају и држе је Остроготи, који је напуштају 498. године приликом сеобе у Италију. Јустинијан је град обновио 530-их година. Зидине су биле од беличастог камена који је бљештао на сунцу, те су га Словени, који су се населили по околини крајем 6. века, прозвали - Белград.

Током средњег века, тврђаву држе наизменично Византинци, Бугари и Мађари, да би 1284. године коначно, но не за дуго, посто србски град. Тада га је, као зет угарског краља, добио на управу сремски краљ Драгутин. А Мађари су га преотели од краља Милутина 1319. године. Београдска тврђава је поново србска у раздобљу између 1403. и 1427. године, за време Деспотовине Србије, деспота Стефана Лазаревића. Он је у самој Тврђави себи саградио двор и извршио значајну обнову утврђења оштећеног приликом турског упада 1397. године. 1405. године, Београд постаје престоница Србије. Након Стефанове смрти, Тврђаву поново преузимају Мађари. У раздобљу од 1521, када Сулејман Величанствени осваја Београд, па до 1867. године, Београдску тврђаву држе Турци. Уз неколико прекида од краја 17. до краја 18. века (када Аустријанци у три наврата освајају северну Србију укључујући и Београд) и током Првог српског устанка.

Београдска тврђава је коначно србска од 1867. године. Ево једног кратког описа тог догађаја:

„На Калемегдану, на нарочитој трибуни, пред војском турском и српском, пред кнезом Михаилом, митрополитом, министрима и саветницима, пред Риза-пашом, последњим београдским мухафизом, и пред многобројним светом, 6. априла 1867, око 10 сати пре подне, прочитан је султански ферман од 5. дана Зилхиџе 1283 године - 29. марта 1867, којим се градови у Србији уступају кнезу Михаилу. Тада је на градским бедемима српска стража заменила стражу турску, и кнез Михаило свечано је ујахао у Град београдски као у српску тврђаву. Народној радости тога дана није било мере!“

(Милићевић, наведени рад)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #266 послато: фебруар 14, 2019, 11:31:05 поподне »
У самој Тврђави налазимо још неке занимљиво називе.

Из времена деспота Стефана Лазаревића (који је обновио и утврдио град, чиме је удесетостручио површину оивичену зидинама) имамо Кастел – утврђени деспотов двор са кулом Небојшом (не ова коју данас знамо, већ она у Горњем Граду), која је типична донжон-кула. Западно Подграђе је падина према Сави, испод брега који су Турци назвали Фићир-баир. Уз ово подграђе било је Ратно пристаниште. Северније од овога било је Градско пристаниште чији улаз је чуван са куле коју су Мађари касније, око 1460. године, прерадили у артиљеријску кулу – данашња кула Небојша у Доњем Граду.

Доњоградска кула Небојша представља примерак најранијег типа артиљеријских кула, за ово време била је чудо војног градитељства. Током Сулејманове опсаде Београда 1521. године, затворници су се дуго и успешно бранили понајвише захваљујући дејству артиљерије са куле Небојше. Тек кад је Турцима успело да запале кулу, одбрана града је пала. О томе пише турска хроника:

“У доњем утврђењу Београда на Дунаву, према положају Мустафа-пашином, била је једна кула. Та кула је неверницима служила као упориште. Онемогућавала је јуриш. Када је јуче извршен јуриш, из те куле су топовима многе од њих побили. Ту кулу је данас после инћидије један газија запалио. Неверницима је пребијена кичма, савили су се. Са положаја Мустафа-пашиних направи се згода за јуриш.”

Турци су ову значајну одбрамбену кулу обновили и називали је Бела кула, а касније и - Темишварска кула. Кула Небојша прозвана је тако током другог раздобља аустријске власти у првој половини 18. века, и то као замена за праву кулу Небојшу, ону код Кастела деспота Стефана Лазаревића, која је скоро сасвим уништена током турске опсаде аустријског Београда 1690. године. У другој половини 18. века доњоградска кула Небојша претворена је у тамницу и тако постала један од мрачних симбола турске владавине Београдом.


са: https://www.beogradskatvrdjava.co.rs/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #267 послато: фебруар 14, 2019, 11:38:26 поподне »
Тврђава је имала већи број капија и других важних фортификацијских објеката.

Данас су ту у Горњем Граду:

- Деспотова капија (и изнад ње донжон кула): саграђене у време деспота Стефана Лазаревића; у 15. веку то је био главни улаз у Тврђаву; кулу су Турци звали – Диздарева кула; као што је речено скоро сасвим је уништена крајем 17. века; кула је данас обновљена и претворена у опсерваторију), 
- Мала капија: такође из времена Деспотовине, повезивала је Горњи Град са савском обалом,
- Јужна капија: такође из времена Деспотовине,
- Зиндан-капија (са две куле): изградили је Мађари у 15. веку; њени подруми су служили као тамница, отуд и назив – зиндан (zindân, персијски – подземна тамница),
- Леополдова капија: изградили је Аустријанци око 1688-90; изнад данашњег Зоолошког врта,
- Барокна капија: према пројекту Николе Доксата де Мореза, саградили је Аустријанци 1720-их,
- Сахат-капија: 18. век, саградили је Аустријанци,
- Јужна капија: 18. век,
- Краљ-капија или Западна капија: око 1725. године, саградили је Аустријанци,
- Дефтердарова капија: 18. век; повезује Горњи и Доњи Град,
- две Стамбол-капије (спољашња и унутрашња): грађене 1750-их (не треба их мешати са злогласном Стамбол-капијом која се налазила на подручју данашњег Трга Републике, а која је била један од улаза у варош, у оквиру спољашњег београдског бедема),
- Карађорђева капија: 18. век; тако названа касније по томе што је кроз њу Карађорђева војска продрла у Тврђаву 1806. године,
- Велики равелин: од француског - ravelin, изворно латински - ravelere = одвојити; троугаони истурени зид који је штитио прилаз Тврђави са предње стране из правца вароши; изградили су га Аустријанци у 18. веку; Турци су овај равелин звали Султан-табија.
« Последња измена: фебруар 14, 2019, 11:45:04 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #268 послато: фебруар 14, 2019, 11:44:24 поподне »
У Доњем Граду:

- Jaкшића кула (негде се наводи и као – Јакшићева кула): настала је између 11. и 15. века; Аустријанци су је уклонили током 1720-их, тако да је ова коју знамо док шетамо Београдском тврђавом – реконструкција из 1937. године,
- Сава-капија: налази се уз савску обалу, подигнута је у 14. веку, а значајно преуређена од Аустријанаца крајем 17. века; 1740. године Турци су изградили нову Сава-капију,
- Источна капија: из времена Деспотовине; била је источни улаз у Доњи Град са дунавске  стране; у пролеће 1944. године, овде је дошло до експлозије складишта муниције, којом приликом је капија готово потпуно разрушена,
- Пристанишна капија: из времена Деспотовине, служила за одбрану Пристаништа; Евлија Челебија је назива - Мала пристанишна капија; испред капије је постојала и дрвена платформа за пристајање чамаца, па је називана и - Рибарска капија,
- Бастион Светог Јакова: саграђен крајем 17. века; Турци су га називали - Табија султана Мустафе,
- Видин-капија: саградили је Аустријанци у 1720-их, али је она срушена, па су нову изградили Турци средином 18. века,
- Капија Карла VI (често се погрешно назива капијом Еугена Савојског): саграђена је 1736. године у част цара Карла VI који је освојио Београд од Османлија; рађена је по пројекту немачког барокног архитекте Балтазара Нојмана; на капији се налази грб Трибалије са главом вепра прободеном стрелом, што је најстарији очуван грб на подручју Београда,
- Мрачна капија (турски – Karanlik kapusi): називана је и Савска, Шабачка и Босанска капија; саграђена је средином 18. века.


Обиље података о Београдској тврђави на страници:

https://www.beogradskatvrdjava.co.rs/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #269 послато: фебруар 14, 2019, 11:50:45 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #270 послато: фебруар 14, 2019, 11:54:25 поподне »
Толико о топонимији Београда за сада. Обрадио сам сву мени познату топонимију овог балканског + банатског дела Београда. Ако неко зна још неки топоним, нека дода!

Касније ћу, Боже здравља, обрадити и топониме сремског дела данашњег Београда - Земун, Нови Београд и села Јужног Срема која припадају београдским општинама.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7299
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #271 послато: фебруар 15, 2019, 12:48:02 пре подне »
Толико о топонимији Београда за сада. Обрадио сам сву мени познату топонимију овог балканског + банатског дела Београда. Ако неко зна још неки топоним, нека дода!

Касније ћу, Боже здравља, обрадити и топониме сремског дела данашњег Београда - Земун, Нови Београд и села Јужног Срема која припадају београдским општинама.

Nebo, свака част на импресивној, и до краја занимљивој теми! :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3803
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #272 послато: фебруар 15, 2019, 01:07:31 пре подне »
Браво Небо!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #273 послато: фебруар 15, 2019, 11:35:26 пре подне »
Захваљујем, момци!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #274 послато: фебруар 15, 2019, 11:37:58 пре подне »
Овај гребен, висине око 125 метара, је завршни део београдске греде која је најсевернији део шумадијске геолошке плоче.

Овде сам мало омашио. Најсевернији гребен шумадијске плоче је Бела стена у Вишњици, а Калемегдански гребен је други по истурености:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 301
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #275 послато: фебруар 15, 2019, 05:20:53 поподне »
Толико о топонимији Београда за сада. Обрадио сам сву мени познату топонимију овог балканског + банатског дела Београда. Ако неко зна још неки топоним, нека дода!

Касније ћу, Боже здравља, обрадити и топониме сремског дела данашњег Београда - Земун, Нови Београд и села Јужног Срема која припадају београдским општинама.
Ево једног интересантог прилога о најстаријој улици на Калемегдану и  најстаријој кући у Земуну, док чекамо наставак  :)
<a href="https://www.youtube.com/v/THFiP6PCIao" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/THFiP6PCIao</a>

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #276 послато: фебруар 16, 2019, 07:25:59 поподне »
Ево једног интересантог прилога о најстаријој улици на Калемегдану и  најстаријој кући у Земуну, док чекамо наставак  :)
<a href="https://www.youtube.com/v/THFiP6PCIao" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/THFiP6PCIao</a>

Занимљиво је да знам породицу која живи у кући у Земуну где је била кафана "Бели медвед". Али, нисам знао да је још из турског доба, из средине 17. века. Углавном се памти боравак Еугена Савојског у том здању.
« Последња измена: фебруар 16, 2019, 08:13:15 поподне Amicus »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #277 послато: март 06, 2019, 10:26:27 пре подне »
Прелазимо на сремски део Београда.

На месту данашњег Земуна насеље се налазило још у неолиту (у време старчевачке и винчанске културе), и то на месту данашњег Гардоша. Насеље постоји и кроз цео стари и средњи век, па коначно и у новом веку до данас.

Овде је било једно од средишта Скордиска, за које се сматра да је засновано почетком првог века пре нове ере (око 85. године п.н.е). Римљани заузимају подручје Земуна када и Београд, на прелазу старе у нову еру. Они дају назив граду Taurunum, што би у слободном преводу значило – Биковац (латински taurus = бик). Таурунум је током античког времена био важна утврђена лука на Дунаву, пристаниште и једно време седиште римске дунавске флоте. Насеље се налазило на платоу испред три брда које данас знамо под називима Гардош, Ћуковац и Калварија.

У 5. веку град су разорили Хуни и од тада о њему нема података све до пред крај 8. века, кад су Срем, укључујући и Земун запосели Франци (797-820). Франачки назив за Земун био је – Малевила или Маловила (биће да је то кованица од латинских речи malus и villa, што би значило - лоше, злокобно село). Овај назив за Земун користили су и крсташи у каснијим вековима када су пролазили овуда, што је, свакако, франачко наслеђе. Назив који данас знамо долази од Словена који су се овде населили у 9. веку. Прва верзија била је - Землин. Претпоставља се да је град у то време био „утврђен“ зидинама од земљаног набоја, те отуд и назив. Друга верзија говори да су Словени тамо затекли неки живаљ који је живео по земуницама. Овај назив, Землин, налазимо најчешће у немачким документима и мапама, уписан као - Semlin.

Као византијско утврђење Земун је забележен 1114. године. Када га је угарски краљ Стефан заузео, он 1127. године наређује да се земунска тврђава додатно утврди и то од камена из разрушених зидина Београда, страдалих управо приликом угарског напада. Цар Манојло Комнин преотима Земун од Угара 1165. године и враћа истом мером: од разрушених земунских зидина обнавља београдске.

Утврђени земунски град налазио се на брду изнад дунавске обале које данас знамо као Гардош. Првобитно утврђење (Castrum Semlen) било је мало, опасано зидинама са кулама и јарком који је окруживао зидине. Касније ће ова првобитна тврђавица бити само средишњи део утврђеног Земуна.

Већи део позног средњег века Земун је угарска тврђава. Једно време био је у поседу деспота Ђурђа Бранковића. Земун је, као и Београд, три пута опседан од Турака. Коначно, освојили су га кад и Београд, 1521. године. Турски опис осим података о бици, даје и слику околине Земуна. Варош је била унутар спољних зидина, а око тврђаве су биле баште и виногради, испод којих је било пусто поље. Део вароши налазио се у пољу на запад од тврђаве. Земун је освојен после тродневне битке. Надајући се да ће им то спасити главе, посадници су се предали. Међутим, султан Сулејман је са њима поступио као и са браниоцима Београда - свих три стотине угарских војника је на лицу места погубљено, становништво је пресељено у околину Цариграда, а тврђава је разрушена. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #278 послато: март 06, 2019, 10:29:00 пре подне »
У време турске власти Земун је био седиште истоимене нахије у оквиру Сремског санџака, који је успостављен 1543. године.

Према дефтеру из 1546. године у земуснкој нахији било је 10 насеља: Село - варош Земун, Кумша, Живац, Бежанија, Добановци, Батајница, Биљарица (или Бељарица), Сурчин, Буњавци и Камендин.

1566/67. године уписан је већи број села, укупно 15; новоуписана села су: Грабовац, Кизил Килисе (Црвена Црква), Тврдењава, Бигавац и Јаково.

1570. године у Земунској нахији уписано је и село Бановци.


Земунска нахија


Нека од ових села и данас постоје: Бановци, Бежанија, Добановци, Батајница, Сурчин, Грабовац, Јаково, под истим називима; Камендин је данас део Земун Поља, између Земуна и Батајнице; Црвена Црква је Црвенка код Сурдука на Дунаву.

У дефтерима из 1546. и 1566/67. пописани су само хришћани (а 1570. и муслимани којих је било у самој земунској вароши). Становништво саме земунске вароши има статус дербенџија, с обзиром да има задатак да се стара о безбедности и одржава прелаз на Дунаву (у 16. веку овде је постојао мост на стубовима, око 4000 корака дугачак, који је повезивао Београд и Земун). Да подсетимо да је Велико ратно острво у овом периоду (16. век) вероватно било испод речне површине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8068
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #279 послато: март 06, 2019, 10:32:01 пре подне »
Османлије Земун држе читавих 167 година без прекида. 1688. године осваја га војвода Максимилијан II Емануел Баварски. Међутим, већ 1690. године Турци га повраћају. У оба наврата град је разорен. 1717. године Земун преотима Еуген Савојског, када и Београд и већи део Србије.

„Аустријанци су тада Земун нашли сасвим у рушевинама. Турци су на одласку сами своје куће попалили, тако да је принц Евгеније Савојски морао да станује у једном бедном чардаку на Ћуковцу када је једно време у Земуну боравио.“ (Земунски војни комунитет (1717 - 1881.) Лазар Ћелап, 1967).

Тај „бедни чардак је она кућа која се помиње у снимку који је Азот горе поставила - некадашња кафана „Бели медвед“.

Међутим, након 1739, Аустријанци су се морали повући северно од Саве и Дунава. Земун тада остаје у аустријској граници. Од тада, Београд и Земун, који су до тада били у непосредној вези, настављају да живе потпуно засебне историје. Све до после Првог светског рата и уједињења Срема са Србијом.

Једно време у првој половини 18. века, Земун са околином био је посед грофа Шенборна, који је ту почео насељавати Немце. Почетком 19. века овде се населила и већа група колониста из Француске (из Лорене на граници Француске и Немачке). Део Земуна где су живели Немци и Французи, заснован 1816. године, звао се Францтал (Franztal), који су домаћи римокатолици звали и - Фрањин до. Крај је назив добио по тадашњем цару Францу. Негде је остао уписан и као - Franzenstahl. Францтал се налазио на запад од Горњег града, на простору данашње Првомајске улице. У Францталу се налазила и велика готичка катедрала Светог Венделина, која је тешко оштећена 1945. године, приликом ослобађања Земуна (тада су протерани и сви становници Францтала), а по налогу комунистичких власти потпуно порушена 1957. године.

Почетком 19. века на простору Земуна забележени су следећи квартови: Доњи град, Ћуковац, Гардош, Бурма, Горњи град, Нови град, Калварија, Тошин бунар, Баре, Виногради, Мале Ледине. И потеси: Аласка, Мале ледине, Opaчкo поље, Црвенка, Ливаде, Брестић, Камендин, Орачка пустара, Ораће земље, Фрањева рудина (биће да је то Францтал), Маријин двор, Парлог, Баре, Виногради.

О неким од наведених топонима биће још помена.
"Наша мука ваља за причешћа"