Читајући чланак Уроша Шешума "Арбанаси у Поморављу 1815-1834", један податак ми је привукао пажњу - у лето 1823. године је дошло до заоштравања ситуације између Срба и муслиманских Арбанаса у Ћуприји (који су ту били релативно скоро досељени), па су ћупријски Арбанаси као испомоћ у случају српског напада позвали четири барјака фиса Маврић из Голака (обухвата углавном брдско-планински крај источно од Приштине, северно од Косовске Каменице и јужно од Медвеђе), који су им били племеници. Нешто више података о том догађају и о фисној организацији Арбанаса Шешум даје у свом делу "Србија и Стара Србија (1804-1839)", на стр. 197:
"Арбанаси у Топлици, Пустој Реци, Голаку и Прешевско-кумановском Карадагу формирали су и пре почетка 19. века фисну организацију и барјактарски систем по узору на стари завичај у Арбанији.";
"Приликом покушаја турских власти да из Ћуприје протерају голачке Арбанасе, Голачанима је из завичаја дошао у помоћ фис Маврић са сто наоружаних људи распоређених у четири барјака. Маврићи су били само претходница, јер се очекивао фис Краснићи и још један неименовани фис.".
Још информација о насељавању Маврића даје Шешум на стр. 36-37 наведене књиге:
"Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 18. века племе Маврик, односно фис Соп, из околине Пећи, завео је страховладу у Крушевачком Санџаку. Арбанаси овог фиса пљачкали су рају и путнике и узапћивали друмове, у толикој мери да је 1771. године издат ферман о њиховом протеривању у Пећ. Маврићи се нису покорили, већ су по свој прилици искористили ратове Царства 1768-1774. и 1788-1791. да се потпуно учврсте и населе у Изморнику, долини Моравице и Кумановско-Прешевској Црној Гори, Пустој Реци, на Голаку и у Лабу. Управо у време дивљања племена Маврик помињу се Арбанаси муслимани у селима Миратовцу, Никуштаку и Норчи, у околинни Прешева 1750-1782. године."
Ко су били ови Маврићи? Атанасије Урошевић у својој књизи "Топоними Косова" даје следеће податке о родовима Маврића настањеним у три планинска села Горњег Лаба (или Врховине, како гласи старо име ове области):
"ПОТОК –– 1. албанско-српско село у Лабу. У њему је свега један албански род (Маврић), који се ту доселио крајем 18. в. из области фиса Сопа у Албанији." (стр. 110);
"РЕЧИЦА –— албанско село у Лабу. Y њему је свега један албански род (Маврић), који се ту доселио крајем 18. в. Село је у 19. в.
заједно са албанском мањином у суседној Слатини чинило заједницу („џемат") под именом Маврић." (стр. 121);
"СЛАТИНА –– 1. албанско село у Лабу. Албанци су се ту доселили око 1800. г. из области фиса Coпa у Албанији и при досељењу затекли Србе у селу. У првој половини 19. в. српски део села се звао Слатина, а албански део — Маврић по презимену албанског рода у њему." (стр 129.).
Дакле, Маврићи су изгледа били једно веће братство у саставу фиса Соп. Матица фиса Соп у Албанији није прецизније лоцирана; Урошевић је забележио да су Сопи из Задриме (област у доњем току Дрима, северно од Љеша), с друге стране Роберт Елси у својој књизи "Tribes of Albania" их уопште не спомиње као посебан фис већ само у једној реченици каже како они "проистичу од фиса Тачи" (на стр. 187 наведене књиге) док сам на форуму Фољеја наишао на непроверене информације како су наводно "фис Сопи и фис Морина једно те исто". Изгледа да ће понајпре бити истина да Сопи имају племенско предање о пореклу које је врло слично или истоветно предању Тачија; то предање је навео Елси у "Tribes of Albania" (стр. 188):
"The ancestors of the Thaçi tribe came from Muriqan in Anamali on the territory of present-day Montenegro and, for this reason, the surrounding tribes make fun of the Thaçi by saying that they stem from the Slavs. I was not able to ascertain who the ancestral father of the Thaçi was, but tradition holds that he settled in Bushat, from where one of his descendants, Bib Bushati, fled into the mountains of Berisha around 1450-80 and settled in Fusha e Thaçit."
Као што се види, по предању Тачији су у своју садашњу матицу дошли управо из Задриме (из Бушата), што се слаже са предањем Сопа о задримској матици које је прибележио Урошевић. Такође је занимљив топоним Мурићан, који би могао имати везе са именом Маврић. Тачији су након доласка у садашњу матицу (села Буђон и Ибала) дошли у сукоб са Беришама који су ту били старинци; захваљујући преласку на ислам и турској помоћи, успели су да их надвладају и преузму велики део њихове територије, притиснувши их уз Дрим. Познато је да велика већина припадника фисова Бериша и Соп има исти генетски маркер, хаплогрупу E-V13>Z5018>FGC33625, али им се предање разилази. Могуће је да Сопи уствари представљају део Бериша који су се прибратили Тачијима и преузели њихово предање о Задрими али је таква претпоставка, морам приметити, врло натегнута. У сваком случају, у Елсијевој књизи сам наишао на још занимљивих података о Маврићима.
По предању фисова Шаља и Никај, приликом њиховог доласка у област где се данас налазе матице ових фисова у Малесији, они су затекли некакво стариначко становништво које се звало Маврићи, које су они успели да истисну (стр. 121 и 151 књиге "Tribes of Albania"). Предање Никаја је сачувало нешто прецизније податке о пореклу тих Маврића - наводно су они дошли у будућу матицу Никаја неких стотину година пре њих из села Вајуш које се налази северно од Скадра и источно од Копљика (Купелника). Већина Маврића се после сукоба са Никајима иселила у гусињски крај, док су они који су остали асимиловани у Никаје.