Аутор Тема: Племе Клименти  (Прочитано 81947 пута)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Племе Клименти
« Одговор #180 послато: Фебруар 17, 2026, 05:59:16 поподне »
Može li mi neko objasnit na koju foru su klimenti imali pravo nošenja oružja i privilegije od Turaka a da nisu mijenjali vjeru i štaviše često napadali Turke? Jesu li bili toliko moćni?.... Kako je to najviše “kliknulo” na tom podneblju a ne u ostatku Balkana? Da li ima geografski položaj veze sa tim?

Наравно да има везе са географским положајем. Као у вестернима, ради се о frontier people, то јест о људима са  "границе" (или "лимеса"-у балканској варијанти, који овде траје још од Римске империје) - то јест о географском (и менталном) простору  који се налази између  цивилизације и дивљине.  У вестернима -  нема закона, нема школе, нема цркве,  нема шерифа, а ако он и постоји - плаћеник је локалног тајкуна, па се човек може ослонити једино на свој пиштољ, пушку и коња, и свој кодекс граничарске правде и части (чојства и јунаштва, рекао би Марко Миљанов). У балканској варијанти, уместо усамљених појединаца - постоје  институције братства и племена које  спроводе правду по обичајном праву (знаменитог Леке Дукађинија),  тј. по принципу "зуб за зуб, глава за главу".

Зашто су Турци, као држава, као оличење "цивилизације" трпели граничарске уцене? Из истих разлога, због чега је "велики бели поглавица из Вашингтона" склапао мир са Апачима (или Чејенима, или...) - зато што им је то била прескупа мета јер је трошак организације казнене експедиције против планинских племена био  далеко већи од пореза који би од њих донео. Зато је било лакше дати им земљу у резервату, понеко ћебе, мало ватрене воде, а да заузврат  не дирају трговачке караване који пролазе њихову област. То је био  модел "наоружане аутономије". Између себе могу да ратују колико хоће, да носе оружје, да отимају стоку, пале усеве, посећују цркве...Важно је да каравани пролазе. 

Али, друштвено-економске  околности на Балкану су ускоро промениле: што нису могли Турци, учиниле су модерне државе - Југославија,  Црна Гора и Албанија, па су сва племена границе, то јест "лимеса" -  мало, помало - нестала. Сада се у Црној Гори и Албанији више не могу снимати ни вестерни ни истерни - него само гангстерске саге о шверцу и трафикингу. Част је замењена потрошачком корпом, а пушка партијском књижицом и царинском декларацијом.  :)  Јенкији су победили!

« Последња измена: Фебруар 17, 2026, 06:06:42 поподне Небо_Сав »
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже stefan333

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 208
Одг: Племе Клименти
« Одговор #181 послато: Јун 05, 2026, 09:31:37 пре подне »
Наравно да има везе са географским положајем. Као у вестернима, ради се о frontier people, то јест о људима са  "границе" (или "лимеса"-у балканској варијанти, који овде траје још од Римске империје) - то јест о географском (и менталном) простору  који се налази између  цивилизације и дивљине.  У вестернима -  нема закона, нема школе, нема цркве,  нема шерифа, а ако он и постоји - плаћеник је локалног тајкуна, па се човек може ослонити једино на свој пиштољ, пушку и коња, и свој кодекс граничарске правде и части (чојства и јунаштва, рекао би Марко Миљанов). У балканској варијанти, уместо усамљених појединаца - постоје  институције братства и племена које  спроводе правду по обичајном праву (знаменитог Леке Дукађинија),  тј. по принципу "зуб за зуб, глава за главу".

Зашто су Турци, као држава, као оличење "цивилизације" трпели граничарске уцене? Из истих разлога, због чега је "велики бели поглавица из Вашингтона" склапао мир са Апачима (или Чејенима, или...) - зато што им је то била прескупа мета јер је трошак организације казнене експедиције против планинских племена био  далеко већи од пореза који би од њих донео. Зато је било лакше дати им земљу у резервату, понеко ћебе, мало ватрене воде, а да заузврат  не дирају трговачке караване који пролазе њихову област. То је био  модел "наоружане аутономије". Између себе могу да ратују колико хоће, да носе оружје, да отимају стоку, пале усеве, посећују цркве...Важно је да каравани пролазе. 

Али, друштвено-економске  околности на Балкану су ускоро промениле: што нису могли Турци, учиниле су модерне државе - Југославија,  Црна Гора и Албанија, па су сва племена границе, то јест "лимеса" -  мало, помало - нестала. Сада се у Црној Гори и Албанији више не могу снимати ни вестерни ни истерни - него само гангстерске саге о шверцу и трафикингу. Част је замењена потрошачком корпом, а пушка партијском књижицом и царинском декларацијом.  :)  Јенкији су победили!

Ovo si odlično opisao. Nego meni je zanimljiva ta njihova volja da ostanu u planinama i bore se, mogli su samo da se spuste u ravnicu i da se pokore, imali bi kolko tolko sigurniju budućnost ali oni su izabrali da žive u surovim uslovima i da se ne poklone nikom i to mi je fascinantno