Род-братсво

[сɣнце]

У мојем родном крају, Подкозарју, каже се, да су род људи или породице или села који проистичу од истога предка било по отчијој било по матерњој лози.
Нпр. ишадши с отцем на крстну славу гдје-којим селима, отац би ми говорио "сине, они су нам род, моја баба, татина матер је од њих".
За братства се није знало, јер у мјесту скоро да нема заједничких предака старијих од 1820, када су бегови почели дијелити замљу, а ако гдје и има, па ако су у разним мјестима, кажу само "даљњи род".
Није само тако, да се за братства није знало, него су се разни огранци који су потекли од браће често крвили и свадили о земљу и шуму, те је брат на брата ишао. За слогу и тврду вјерност, ту цивилизацију каква влада на истоку србства није се знало, зато су људи олагко преходили што на страну Турака у Босну, што на страну Аустрије у Лику, како је ко врбовао земљом.

[сɣнце]

О том што је племе у Лици
___________________
Pod plemenom narod naš razumijeva —• bar u Lici, Krbavi i sjevernoj Dalmaciji — sve one porodice, koje imaju jednako prezime i održavaju tradiciju, da potječu iz jedne kuće. Pravoslavni imaju zato još jedan jak kriterij — zajedničko krsno ime. Takovi vele, da surod, rođaci, plemenjaci.
Broj porodica nije odlučan. —• Tako i Vladimir Ardalić, opisujući Bukovicu u sjevernoj Dalmaciji, veli: da selo sastoji iz kuća ili vamilija (koratā) —• dimova. „Vamilije istoga prezimena sačinjavaju pleme; „a svako pleme, pa bile i dvije kuće, zovu varošom, a to još ako su osamljene . Zatim nabraja sva prezimenau Đevrskama i veli: „Plemena u ovom selu ima 28, a to su: Ardalići, Baljkovići, Berići, Bilići i t. d. (Zbornik za nar. život i običaje IV. 196). Prema tome i prezimena, što ih u ovom rječniku alfabetičkim redom privodim, zaista su plemenski nazivi. Neki su od njih vrlo stari — još iz vremena prije Turaka; drugi su postali za vrijeme Turaka, a najmlađi su utvrđeni većinom za prvih državnih popisa naroda poslije oslobođenja. U selima, gdje ima više porodica jednoga plemena, više su u običaju porodični nazivi postali obično po ličnom imenu ili nadimku bivšega ili sadašnjeg porodičnog starješine. Zato se često i čuje: „iz pisma (po plemenu) zovu se na pr. Starčevići, a mi im rečemo (po porodici) Petrići, i t. d.
___________________
Izvod iz knjige Plemenski riječnik ličko-krbavske županije str. 275

https://ru.scribd.com/doc/47526542/Plemenski-Rjecnik-Licko-krbavske-Zupanije-R-grujic