Аутор Тема: Карађорђевићи I2-CTS10228  (Прочитано 212985 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #140 послато: Август 17, 2017, 10:47:44 пре подне »


Војвода Јован Климента
(око 1698)

Скупише се тридес' Климената,
У Велики у новоме ану,
И пред њима Климента Јоване,
Сташе пити вина и ракије,
Вина пили док се напојили,
Док им винце удари у лице,
А ракија причу отворила,
О свачему енгел затурили,
О женидби и о удавању,
О булама, и о Влаињама,
О коњима, и о јунацима,
О четама, и о бојевима,
На што рече Климента Јоване,
'''А чујте ме моја браћо драга,
Када би сте мене послушали,
Би ве бели мудро сјетовао,
Већ овако живјет не можемо,
Од курвића Муље Чаковића,
И друга му Рама Сујовића,
Кад нам сташе јагње за пециво,
Испече га Муља Чаковићу,
А кад сташе груда за једиво,
Изије је Муља Чаковићу,
А кад сташу коњи за јахање,
Одјаше их Муља Чаковићу,
А кад сташу момци за женидбу,
Убије их Муља Чаковићу,
Ми те јаде бисмо опростили,
Но кад сташу цуре за удадбу,
Продоби их Муља Чаковићу,
Ја те јаде опрости не могу,
Ако ћете мене послушати,
Опет ћу ве мудро сјетовати,
Да чекамо љета Ђурђев данак,
Док се гора преобуче листом,
Црна земља травом и цвијећем,
Да изгуде бабе по планини,
Да идемо врху и планини,
Да чекамо овце Чаковића,
Отишле су у тој Босни равној,
И ш њима су дванаест чобана,
Не бисмо ли штогод одузели,
Сложна браћа па га послушала,
Исчекаше љетњи Ђурђев данак,
Кад се гора преобуче листом,
Црна земља травом и цвијетом,
Изгуђеше бабе по планини,
Једног јутра кад је освануло,
Скупише се Клименти јунаци,
И пред њима Климента Јоване,
А под руке бистре џефердаре,
А на раме лаке обравнице,
Отидоше врху у планини,
Ту сеђеше једну ефту дана,
Док се пуна напуни неђеља,
Једно јутро кад је освануло,
Освануло и сунце грануло,
Ветра нема а планина јечи,
На што веле Клименти јунаци:
Главо наша, Клименто Јоване,
Ветра нема, а планина јечи,
Али грми ал се земља тресе,
Али бије море о брегове,
Ал пуцају на граду топови,
На што рече Климента Јоване:
А чујте ме, моја браћо драга,
Нити грми, нит се земља тресе,
Нити бије море о брегове,
Нит пуцају на бедем топови,
Но то јаве Муљ Чакове овце,
Оне иду из те Босне равне,
И са шњима дванаест чобана,
И пред њима дванаест угича,
На угиче дванаест чектара,
Куд год иду све јече планине,
Од те трке хиљаду оваца,
И те уке дванаест чактара,
Но чујте ме, моја браћо драга,
Да идемо шуми и омару,
Сад ће овце стигнут у Јечмиште,
Ту те бјеле овце уставити,
Зажељети свога вијалета,
Та пут ћемо њима ударити,
Сложна браћа па се послушаше,
Отидоше шуми и омару,
Ал то неби дуго ни за много,
Ту стигоше Муљ Чакове овце,
У Јечмиште овце уставише,
Та пут им је Јован ударио,
Све чобане листом погубио,
И Муљине овце плијенио,
Овце натраг врати у Цикуше,
У Цикуше овце уставио,
А од вина софре поставио,
Вина пије, ни брига му није,
Но да видиш бјелогорске виле,
Посестриме Муље Чаковића,
Кличе вила с планине Одјела,
У Плав зове Муља Чаковића,
''Побратиме, Муља Чаковићу,
а видиш ли шњима не видио,
пленише ти хиљаду оваца,
погубише дванаест чобана,
погуби их Климента Јоване,
с његовијех тридес Климената,
ако лежиш логом на душеку,
јаки Боже, главе не дигнуо,
ако пијеш вино по меана,
вино ти се на ране излило,
а ракија очи извадила,
ако љубиш ти вјерну љубовцу,
други ти је Муља обљубио.
Но кад зачу Муља Чаковићу,
Ала, рече, шта се учинило,
Удари се шаком по кољену,
Колико се лако ударио,
Од чоје му прскоше чакшире,
Па се отле Муља подигнуо,
Те он оде на своје дворове,
Кол ко Муља бјеше усхитио,
На гола је коња закрочио,
Изагна га на канат капију,
Па окрену право подно Липе,
Машио се шуме и Метеу,
Докле дође равноме Јечмишту,
Кад на велко чудо ударио,
Нађе Муља дванаест чобана,
Свијема су откинуте главе,
Од муке га забољела глава,
Из бисага извади јаглука,
Те је мало главу утегнуо,
Па се отле Муља подигао,
Те он дође у Цикуше равне,
Кад на веље чудо ударио,
Кад ту ево Климента Јована,
С његовијех тридес Климената,
У ливаде овце уставио,
А од вина софре поставио,
Вина пије ни брига га није,
Но да видиш Муља Чаковића,
Ђе се дере из грла бијела:
А чули ме Климента Јоване,
А чије си овце плијенио,
А чобане чије погубио,
Јеси л чуо Чуљу Чаковића,
Па на њега нишан саставио,
На добро га мјесто погодио,
Усред чела ка да печи чела,
Иза њега друга најбољега,
Но да видиш Муљу Чаковића,
Ђе исука оштра јатагана,
Неколико под сабљу турио,
Неколико уз гране зајмио,
И ту Муља бјеше погинуо,
Но да видиш Клименте јунаке,
Она пола што је претекнуло,
Окренуше овце низ Велику,
Но да видиш Рама Сујковића,
Побратима Муље Чаковића,
Он покупи једну чету малу,
Па окрену навиш уз Метехе,
У индату побратиму своме,
Кад је дошо у Јечмишта равна,
Ту су нашли дванаест чобана,
Па се отле они подигоше,
И дођоше у Цикуше равне,
Ђе на велко чудо ударише,
Погинуо Муља Чаковићу,
И до њега Климента Јоване,
И његових неколико друга,
Климената сивих соколова,
Што с Јованом бјеху погинули,
Па кренуше право низ Велику,
Све за трагом од оваца иду,
За Виситор стигоше Клименте,
Ту су њима пушку ударили,
Пуно их је друштво изгинуло,
И овце су натраг повратили,
У Плав овце натраг доведоше,
На шта вели Рамо Сујковићу,
О Плављани моја браћо драга,
Од Плава ми глава погинула,
Убише ми Муљу Чаковића,
Сад устајте ја вас богом кумим,
Јер ће листом устати Клименти,
И нама ће јадом дојадити.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #141 послато: Август 17, 2017, 10:55:29 пре подне »
Р. Вешовић, Племе Васојевићи, репринт из 1935. Ступови, Андријевица – Подгорица, 1998. стр. 271.
 
Неки Љеворечани (Јован Алексин, М. Паунов и др.) који су, веле, слушали признатог паметара, Муша Бојова, казују да је предак Карађорђев прешао с Лопата у лимску долину.
Краљани (Ђуришићи) веле да је он ''одигао'' из Краља, а поп М. Велимировић вели у својим биљешкама како је чуо казивања да је он био испод Берана, из Бихора села Црнче, од васојевићких Србљака, гдје је мало братство Гурешића (чифчије Ћоровића) који као да су рођаци Вождови (славе св. Климентија).
Али предање Гурешића о поклону ''чутуре'' и ''казана'' њиховим прецима од стране Карађорђеве нема довољно основе, јер се зна, да Карађорђе није долазио у Бихор (то је могао бити тек који од војвода које је Вожд шиљао до Васојевића).
Код Куча и у Подгорици се чује казивање да су преци Карађорђеви из Зете са Враке (Врања, примједба Р.Б.), али неодређено и без везе са ма којим братством или племеном (уосталом и Васојевића је било у Зети). Друго је и не изгледа више основано саопштење г. А. Лубурића по којему су преци Карађорђеви од неких Мршића из Климената пресељених код Никшића. (Можда је то поникло на основу њихове прислужбе – св. Климента).

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #142 послато: Август 17, 2017, 10:57:45 пре подне »
М. Мемић, Плав и Гусиње у прошлости, ИЗ ''Вељко Влаховић'', КИЗ ''Култура'', Београд, 1989. стр. 60.

Мрша и његов син Јован, у вријеме Морејског рата, били су ''десна рука'' климентском вођи Уљи – ''Малом краљу''. Мрша је био кељмендски војвода и алај бајрактар над 7 барјака Скадарске малесије. И данас се на Вјетернику, узвишење између Врмоше и Гусиња, гдје је побијао бајрак када је одлазио према Гусињу и Плаву назива Мршина плоча. Током Кандијског рата (1645 – 1695), Кељменди су извршили најезду на плавско – гусињски крај и Горње Полимље, гдје су се у току Морејског рата (1683 – 1699) још више учврстили. Према Јовићевићу, тамо су владали око 50 година. После смрти ''краља'' Уље око 1696. и барјактара Мрше 1699. вођство над племеном Кељменди преузео је Јован, епска личност, харамбаша и племенски поглавица – војвода. Борио се са зетом, Симом Рашовићем Дрекаловићем из Куча, и са сестрићима Мирком и Новицом, синовима Пиперског војводе Лијеша. Према епској пјесми, с четом, Јован је око 1698. опљачкао 1.000 оваца јунаку из Плава, Муљи Чаковићу. У коментару овог епа Лубурић је записао да се Муља Чаковић сам дао у потјеру, да је у Цикушама напао Јована и његове хајдуке, и да је тада у жестокој борби јуначки погинуо.
У плавско – гусињском крају, Кељменди су присутни до 1700. Под командом Ходаверди паше Махмутбеговића, Турци су их протјерали на Пештер. Са групом сабораца, Јован се вратио у Клименте одакле се дуго одупирао. Послије неколико година, 1707. и 1711. са Пештера је успио да поврати већину својих саплеменика.
На позив Петра Великог у јуну 1711., са племенима Брда, Боке, Црне Горе, Херцеговине и Јован са Климентима напада Турке. Прича се да је погинуо на брду Сохи изнад манастира Дечани, док други кажу у Рашком Долу у Велики, издајом неке крчмарице. Према Лубурићу, имао је ''сина Петра, Карађорђевог оца, који се родио око 1690. да ли у Климентима или у Гусињу, не знамо''.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #143 послато: Август 17, 2017, 10:58:05 пре подне »
2. Вукли: Вукдедај, Гилдедај и Делај. Међусобно се не жене, али се жене са осталим клименташким братствима. Њихова хаплогрупа још није позната.

И Вукли су вјероватно као и Селчани E-V13>CTS9320>Z16988, јер су тестирани припадници рода Балотића (Кујевићи) из Рожаја, који су по предању Вукли/Клименте, а по хаплотипу се уклапају у овај род.

Jelic

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #144 послато: Август 17, 2017, 10:59:55 пре подне »
У црмничким селима има пуно породица пореклом са севера Албаније. Тако у Годињу има Никача, пореклом управо из Климента (Никчи), а у Томићима има Ђоновића, пореклом из северне Албаније. Видех код Миљанића да се за Ђоновиће каже да је даље порекло Штип у Македонији (14. век).

Колико је реалан тај миграциони правац? С обзиром да су у питању централни крајеви Балкана, I2-CTS10228 не одудара превише.

Ту су и Перазићи из Црмнице. Било би занимљиво видети јесу ли повезани са Горњацима из Цеклина.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #145 послато: Август 17, 2017, 11:31:20 пре подне »
Али предање Гурешића о поклону ''чутуре'' и ''казана'' њиховим прецима од стране Карађорђеве нема довољно основе, јер се зна, да Карађорђе није долазио у Бихор (то је могао бити тек који од војвода које је Вожд шиљао до Васојевића).
Или то, или мислим да је неке од Гурешића преко својих војвода позвао у Сјеницу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #146 послато: Август 17, 2017, 11:37:50 пре подне »
Занимљиво је да су Клименте тада заузимале простор два села: Селца и Чпаје (ово Чпаја не знам да ли је убицирано).

Ово Чпаја ме неодољиво подсећа на назив села Шпај код Беле Паланке.  :)

http://www.geonames.org/785656/spaj.html

Гледао сам на албанском ДНК пројекту како стоје ствари са Климентама:

Како стоје ствари са Климентима Љајићима из Ругове? Колико се сећам, они би требалo да су Z5018>S2979>Z16659>L241.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #147 послато: Август 17, 2017, 11:46:58 пре подне »
Ово Чпаја ме неодољиво подсећа на назив села Шпај код Беле Паланке.  :)
http://www.geonames.org/785656/spaj.html

У транскрипцијама се појављује и тај облик. Çpaja-Spai-Ishpaja
У Пријепољу постоји српско презиме Чпајак.

Како стоје ствари са Климентима Љајићима из Ругове? Колико се сећам, они би требалo да су Z5018>S2979>Z16659>L241.

Они су урадили тест код 23андме и E-V13 су. Прије ће бити да су као и остале Клименте E-V13>CTS9320>Z16988, сем ако нису нешто додатно тестирали,а да нисам упознат.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #148 послато: Август 17, 2017, 11:49:13 пре подне »
Ово Чпаја ме неодољиво подсећа на назив села Шпај код Беле Паланке.  :)

http://www.geonames.org/785656/spaj.html

Како стоје ствари са Климентима Љајићима из Ругове? Колико се сећам, они би требалo да су Z5018>S2979>Z16659>L241.
Постоји и мало братство Шпајак у околини Колашина. Мислим да на албанском Шпаја или Чпаја има значење као кућа или нешто слично као Селце.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #149 послато: Август 17, 2017, 12:02:51 поподне »
Гледао сам на албанском ДНК пројекту како стоје ствари са Климентама:

По предању Клименте су потомци петорице браће, од којих су настала сљедећа братства:

1. Селце: Никмартинај, Бујај, Мернаћај, Дедколај, Вушмачај, Никђонај, ова братства се међусобно не жене па су вјероватно повезана. У Селца спадају још два братства која се узимају међусобно,а и са осталим Селчанима, па је могуће да су другачијег поријекла: Реџај и Радатина. У Селце спадају и Љељчаји, који би по оцу требали бити Шекуларци,али су тестирани и повезани су са Климентама из Санџака и још једним тестираним Селчаном Вушајем из Врмоша. Вјерујем да су Селце набројније клименташко братство и да су вјероватно сви ( осим можда Реџаја и Радатина) E-V13>CTS9320>Z16988. И један исељени Климента у Хртковцима овог је хаплотипа, а и већи број Климената из Рашке области.

2. Вукли: Вукдедај, Гилдедај и Делај. Међусобно се не жене, али се жене са осталим клименташким братствима. Њихова хаплогрупа још није позната.

3. Никчи, такође се међусобно не жене, жене се са осталим Климентама. Двојица Никча из различитих братстава су тестирана и припадају хаплогрупи J2b2 L283>Z1297>Y23094, па мислим да се може закључити да је ово хаплогрупа Никча.

4. Боге За Боге нема пуно података. Чини ми се да је неко писао да су Боге придружено племе, а било је спомена и о вези  са Богићевићима Морачанима, па и Марашима из Мосјтира због славе Михољдана. Колико знам нису тестирани.

5. Лекини потомци: Врата и Ђонај(Ђоновићи). Ови су најинтереснатнији, јер је катун Ђоновић забиљежен у Климентама још 1485. године,а цеклињски Горњаци су од овог братства, дакле и ово братство би требало бити I2-CTS10228. Чини ми се да се Ђоновићи спомињу и у оним верзијама о поријеклу Карађорђевића. Било би добро имати тестираног неког од Албанаца из овог братства.

На албанском Пројекту су тестирани и Клименте Мурићи (Kelmendi - Muriqi (Palaj)), као    R1b CTS9219>BY611. Мурићи су такође стар катун забиљежен још 1485. године у Климентама.

Још два катуна Климената из 1485. године су ми интересантна: Гољемади и Лијешевићи, управо због могуће везе са зетским Љешњанима, који су такође I2-CTS10228. Колико ми је познато зетска села Гољемаде и Лијешње су једно до другог, у сваком случају интересантна подударност.

1) Ceлчaни блиcки Бjeлoпaвлићимa...

2) Вукљи вepoвaтнo иcтo...

3) Никчи блиcки Шкpeљимa

4) Бoгe мoгући R1b-U152

5) Лeкини нajбoљи кaндидaти зa I2a


Како стоје ствари са Климентима Љајићима из Ругове? Колико се сећам, они би требалo да су Z5018>S2979>Z16659>L241.


Oвaj je CНП кapaктepиcтичaн кoд Taчи, aли и Гaши... Нe знaм дa ли cу Љajћи paдили нeкa дoдaтн тecтиpaњa...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #150 послато: Август 17, 2017, 12:04:08 поподне »
У транскрипцијама се појављује и тај облик. Çpaja-Spai-Ishpaja
У Пријепољу постоји српско презиме Чпајак.

Они су урадили тест код 23андме и E-V13 су. Прије ће бити да су као и остале Клименте E-V13>CTS9320>Z16988, сем ако нису нешто додатно тестирали,а да нисам упознат.
Колико се сећам Лелчаји и Љајићи (Lajçi) су доста удаљени, мислим да су једни Z5017 а други Z5018, или обрнуто. Ако грешим нека ме неко исправи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #151 послато: Август 17, 2017, 12:10:39 поподне »
Постоји и мало братство Шпајак у околини Колашина. Мислим да на албанском Шпаја или Чпаја има значење као кућа или нешто слично као Селце.

Shpija знaчи кућa, дoк je у књижeвнoм (тocкa диjaлeкту) shtepi. Oтудa и peч шпиљa...

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #152 послато: Август 17, 2017, 12:25:04 поподне »
Колико се сећам Лелчаји и Љајићи (Lajçi) су доста удаљени, мислим да су једни Z5017 а други Z5018, или обрнуто. Ако грешим нека ме неко исправи.

Колико се сјећам Љајићи нису радили ништа испод E-V13, а неке тестиране породице које су од Љајића из Рашке области по маркерима се уклапају у остала клименташка братства дакле требало би да су исто E-V13>CTS9320>Z16988

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #153 послато: Август 17, 2017, 12:30:49 поподне »
Они су урадили тест код 23андме и E-V13 су. Прије ће бити да су као и остале Клименте E-V13>CTS9320>Z16988, сем ако нису нешто додатно тестирали,а да нисам упознат.

Колико се сјећам Љајићи нису радили ништа испод E-V13, а неке тестиране породице које су од Љајића из Рашке области по маркерима се уклапају у остала клименташка братства дакле требало би да су исто E-V13>CTS9320>Z16988

Руговац са нашег форума, који је од руговских Љајића, је по маркерима који су неко време били истакнути на Фољеји сврстан у L241, колико се сећам. Сада његових маркера тамо више нема, изгледа да су повучени на његов захтев јер се споречкао са админима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #154 послато: Август 17, 2017, 12:33:38 поподне »
Shpija знaчи кућa, дoк je у књижeвнoм (тocкa диjaлeкту) shtepi. Oтудa и peч шпиљa...

Мислим да је шпиља од латинског (а у латинском је то позајмљеница из старогрчког) spelaea. Ако би Шпај потицао од албанске (гегијске) речи за кућу shpija, то би био други топоним из југоисточне Србије који се може повезати са албанским језиком (први је име области Бурел код Димитровграда).
« Последња измена: Август 17, 2017, 12:49:18 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #155 послато: Август 17, 2017, 12:43:20 поподне »
Руговац са нашег форума, који је од руговских Љајића, је по маркерима који су неко време били истакнути на Фољеји сврстан у L241, колико се сећам. Сада његових маркера тамо више нема, изгледа да су повучени на његов захтев јер се споречкао са админима.
Сад нађох, ја сам својевремено евидентирао у ексел табели за Љајиће да су E-L117.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #156 послато: Август 17, 2017, 12:48:29 поподне »
Руговац са нашег форума, који је од руговских Љајића, је по маркерима који су неко време били истакнути на Фољеји сврстан у L241, колико се сећам. Сада његових маркера тамо више нема, изгледа да су повучени на његов захтев јер се споречкао са админима.

Мислим да је са Руговчевим резултатима био други проблем...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #157 послато: Август 17, 2017, 01:36:17 поподне »
Још два катуна Климената из 1485. године су ми интересантна: Гољемади и Лијешевићи, управо због могуће везе са зетским Љешњанима, који су такође I2-CTS10228. Колико ми је познато зетска села Гољемаде и Лијешње су једно до другог, у сваком случају интересантна подударност.

Гољемади у Климентима и Љешанској нахији могли би бити истог порекла, из Доње Зете. С тим, што је могућ сценарио по којем су ово два огранка једног братства које се разишло још у Доњој Зети и свако је отишао на своју страну, те даље нису имали додира. Они што су отишли у Алтин (могуће да су тамо лети Гољемади издизали стада) су постали Клименти, а они што су дошли у Горњу Зету (каснију Љешанску нахију) су постали властела Црнојевића. 

У Земљишнику Скадра и његовог дистрикта из 1416/17. године, у Светом Срђу налазимо Бенка Гољемада (Bencho Gogliamadi).

Божидар Вукчевић сматра да љешански Големади немају везе са климентским катуном Гољемада. Ово објашњава и тиме што се ово љешанско село до пред крај 19. столећа доследно изговарало и писало са гласом „л“, као - Големади, док млетачки запис презимена из 1416. јасно даје глас „љ“ у словној конструкцији „gl“.

У повељи Ивана Црнојевића из 1492. године, којом су утврђиване границе између љешанских кнежина, као сведоци јављају се двојица Големада (једнина: Големадо) - Мијач и Радојко. Ово је вредан запис где видимо да се у једнини ово братствено име писало са слогом -до на крају речи. У нашој историјској науци прихваћено је мишљење да назив старог братства, средњевековног катуна и касније села Гољемада потиче од латинске конструкције „gulae magnae“ („велике њушке“) преузете из арбанашког у исквареном облику „гољемаде“. Без намере да оповргавам став званичне науке, ваљало би добро проучити и неке друге могућности, нарочито имајући у виду словенску реч „голем“, као и словенски наставак -до.

У повељи Ђурђа Црнојевића о давању поседа Шћепану Малоншићу, из 1494. године, наводи се властела од Љешњана, између осталих и Новак Големада.

У турским дефтерима са почетка 16. столећа село се зове Големат, а у Опису Скадарског санџака из 1614. године - Големади.

Старо братство Гол(љ)емада у Љешанској нахији је изумрло и раселило се, а данас у овом селу живе Вукчевићи. Могући потомци Големада су Берилаже, који су живели у овом љешанском селу (у крају Веља Страна), а крајем 16. века се иселили у Зету (Понари) и Љешкопоље (Доња Горица).

Према расположивим подацима, љешански Големади не би требало да имају родовске везе с љешанским братствима за која можемо закључити да су носиоци I2-CTS10228.

« Последња измена: Август 17, 2017, 09:19:50 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #158 послато: Август 17, 2017, 01:40:31 поподне »
Још занимљивије је предање цеклинских Горњака о пореклу из Климената и њихова хаплогрупа.
Ту би могла постојати нека веза и објашњење ко су били староседеоци климентске области.
И, мимо свих предања, можда и неки старошекуларски родови. Из случаја Лелчаја видимо да је било орођавања између Шекулараца и Климената, што не мора бити пука случајност, већ показатељ неке давније везе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #159 послато: Август 17, 2017, 01:48:10 поподне »


 У нашој историографији прихваћено је мишљење да назив старог братства, средњевековног катуна и касније села Гољемада потиче од латинске конструкције „gulae magnae“ („велике њушке“) преузете из арбанашког у исквареном облику „гољемаде“. Без намере да оповргавам став званичне науке, ваљало би добро проучити и неке друге могућности, нарочито имајући у виду словенску реч „голем“, као и словенски наставак -до.


Meни oвa кoвaницa личи нa cлoжeницу нeкe билигвaлнe зajeдницe, кoja je нaзив/имe Гoл(љ)eм (вeлики) cпojилa ca aлбaнcкoм peчjу madh (вeлики)...