Можете ли сажетије написати у ком правцу треба гледати прапоријекло J1-PF7263 у свијетлу доласка на Балкан, те релација тестираних?
Можда размишљати у правцу неког рада или чланка.
Порекло на нивоу хаплогрупа J1 (J1-M267) која датира око 31600 година пре садашњости, са процењеном TMRCA од 18300 година је доста добро истражено. Иако је на овом нивоу већа концентрација данашњих популација хаплогрупе примећена у Јемену (72,6%), у поређењу са Турском (8,99%), извориште се ипак процењује у Анатолији на основу археогенетских узорака. Процењена старост хаплогрупе у Турској износи 15,4 хиљаде година, док у Јемену износи 9,7 хиљада година. Ово указује на раније формирање у Анатолији и на миграције које су довеле до касније веће фреквенције хаплогрупе у јужноарапским популацијама (видети чланак Cadenas et al., 2008).
Анализу прапорекла хаплогрупе J-ZS9949 бих започео од нивоа J-L136. С обзиром на то да се често помиње порекло са Загроса, треба имати на уму да је данашња распрострањеност ове хаплогрупе управо у том региону најмања. Анатолија, Јужни Кавказ и Загрос су добро истражени, док Месопотамија има врло мало архео-генетских података. Ово значи да се Загрос често сматра извориштем хаплогрупа, али ова претпоставка може бити последица недостатка података из суседних области. Ширење истраживања на Месопотамију и Арабију могло би пружити другачију слику о пореклу и ширењу ових хаплогрупа (видети Eirini Skourtanioti et al.(2020)). Од нивоа J1 до J-L136, тежиште хаплогрупе се помера са Анатолије ка Јужној Арабији, пролазећи преко Месопотамије и Леванта.
Рачвање хаплогрупе J-L136 на J-P58 и J-ZS4393 представља први кључни догађај за разумевање прапорекла хаплогрупе J-ZS9949. Померање тежишта хаплогрупе J-L136 из Анатолије ка Јужној Арабији може указивати на уско грло у Анатолији, које је могло ограничити ширење предака хаплогрупе J-ZS9949. Значајна разлика у диверзификацији хаплогрупа J-P58 и J-ZS4393 отвара питања о факторима који су утицали на овакав драстично различит развој. Док је J-P58 доживела интензивну диверзификацију са више од 30 подграна, J-ZS4393 је остала ограничена на само четири подгране, са великим временским размаком између њих, што указује на могућа популациона уска грла, географску изолацију или историјске (тачније праисторијске, још увек не историјске) догађаје који су утицали на њен развој.
Три хаплогрупе (J-ZS4374, J-ZS4416 и J-ZS4452) имају идентичне мапе распрострањености у данашњој популацији, што указује на то да у периоду од формирања J-ZS4374 (пре 10900 година) до J-ZS4452 (пре 3700 година) није било значајних миграција или ширења популације. Ово указије да је током тог времена вероватно дошло до демографског уског грла, односно драстичног смањења популације, што је ограничило ширење ових хаплогрупа.
На нивоу J-ZS4452, који датира пре 3700 година са TMRCA од 3100 година, након периода уског грла, потомци ове хаплогрупе доживљавају наглу експанзију, што указује на значајно проширење мале почетне популације, вероватно због повољних историјских или климатских фактора. Ово запажање представља други кључни догађај који би требало детаљно анализирати за разумевање порекла хаплогрупе. На овом месту се разматрају хипотезе које смо раније разрађивали, а од свих, хипотеза о ширењу преко Кавказа чини се најмање вероватном. Остале хипотезе, пак, могу бити тачне при чему би се односиле се не само на ширење предака хаплогрупе J-ZS9949, већ и на ширење њених паралелних грана.
Миграције предака хаплогрупе J-ZS9949 су, по мом мишљењу, биле ограничене и највероватније су се одржале на раном копненом миграционом путу из Анатолије ка Балкану. Ово је поткрепљено археогенетским узорцима хаплогрупе J-L620. Најстарији узорак, KRD003 из Хатаја, Турска (7602 године старости), показује присуство хаплогрупе J-L620 у Анатолији у неолитском периоду. Следећи узорак, I8216 из Емпориеса, Каталонија, Шпанија (1795 година старости), указује на исту хаплогрупу J-L620 (могуће везано за претке хаплогрупе J-ZS9949, јер је направљена веза на FTDNA) у Шпанији у римском периоду, што потврђује ране миграције из Анатолије ка Европи. Додатно, анализа археогенетских узорака хаплогрупе J1 из чланка објављеног у јануару ове године показује присуство подгрупе J-ZS4393 у Европи током касног аварског периода (650–800 CE). Узорци MGS206, MGS251, MGS396 и MGS403 из тог чланка указују на то да је хаплогрупа J-ZS4393 већ била присутна на Балкану у овом периоду. Управо овај налаз оспорава предложене влашке миграције са југоистока ка северозападу Балкана, подржавајући теорију о миграцијама са севера ка Балкану, што је према чланку било условљено доласком Франака (Ke Wang et al., 2025).
Предлажем да неко из друштва Порекло упути званичну поруку YFull како би унели и анализирали јавно доступне археогенетске узорке који су наведени у чланцима и изворима.
Што се тиче питања релација са тестираним, у последњих два месеца доста је тога разјашњено, укључујући и покретање питања могућег порекла Влаховића са подручја Призрена ка Херцеговини што би можда могло да се расветли анализом Дечанских хрисовуља. Међутим, сматрам да је одлука управника форума да уклони 10 страна расправе о Влаховићима и Синобадима као најстаријим родовима хаплогрупе J-ZS9949 код нас и премести их на другу страну била непримерена. Ово уклањање је извршено без консултација и накнадног обавештавања учесника расправе.