Слажем се са твојим запажањима о миграцијама које нису у једном смеру, као и са повезивањем ових миграција са предањима и историјом. Међутим, када говоримо о прапореклу хаплогрупе и њеном доласку на Балкан, веома је вероватно да се ради о праисторијском, а не историјском периоду са писаним изворима. Историја на Блиском истоку почиње раније, са појавом писаних извора око 3000 година пре Христа, док на Балкану први писани трагови датирају тек неколико векова пре Христа, са изузетком винчанског писма. Упоредо, археогенетски узорак из Каталоније и гранање са данашњим узорком са југа Немачке (Руденклау) указује на двосмеран правац кретања који помињеш. Наши преци су врло вероватно прошли Балкан пре нове ере, а гранање хаплогрупе могло би се догодити негде између Каталоније, Немачке и Балкана (вероватно север Италије), након чега су се преци вратили на Балкан под утицајем Франака.
Слажем се са твојим запажањем да су наши преци, имајући у виду порекло из Анатолије, веома вероватно почели да се баве пољопривредом и сточарством од самог почетка (око 10.000–8.000 година пре Христа). У Анатолији се такође налазе неки од најранијих траговa сточарства, са доказима о припитомљавању овце, краве и свиње. Међутим, када говоримо о влашким заједницама на Балкану, треба напоменути да оне постају видљиве тек у 9. или 10. веку, дакле након периода који сам поменуо у вези са археогенетским узорцима из 7. до 9. века (650–800 CE).