Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције

[Кековац]

Можемо предложити читаоцима форума једноставну рачуницу како би проверили да ли је мутација маркера била могућа или не. На пример, за стопу мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по рођењу, могу погледати своје породично стабло, пребројати укупни број мушких потомака и упоредити га са бројем потребних рођења да би вероватноћа мутације била 100% – што у овом случају износи 500 рођења (100% подељено са 0.2%). То ће им дати процену вероватноће мутације. Да би видели да ли мутација била могућа од првог потомка до неког тренутка могу да преброје мушке потомаке на стаблу до тог тренутка.

Што се тиче модела 2 мушка потомка по генерацији, он није реалистичан у овом конкретном случају. Чак ни просек од 1.5 мушких потомака по генерацији није сасвим прецизан. Ако бисмо чисто математички рачунали са 2 мушка потомка по мушкарцу, након 12 генерација (300 година, 25 година по генерацији), имали бисмо 16,384 мушка потомка, што очигледно није случај у стварности. Слажем се да таква претпоставка потпуно мења рачуницу. Кажимо такође да у овом конкретном случају породице Миодраг постоји вероватноћа да је до те једне мутације дошло од 1800. године до данас.

Извињавам се за грешку у мом првом посту, да будемо прецизни, дакле није у питању стопа мутације маркера DYS481 од 0,002 (0,2%) по генерацији него по рођењу.

Хајде да предложимо читаоцима форума тачан рачун која је вероватноћа да се међу 500 рођења деси нека мутација чија је вероватноћа за свако рођење 0,2%! То би била вредност 100% - вероватноћа да се мутација неће ни једном десити у свих 500 случајева рођења = 100% - (вероватноћа да се мутација неће десити у једном рођењу)^500 = 100% - (100% - вероватноћа да ће се мутација десити у једном рођењу)^500 = 63,25%.

Не знам да ли овај рачун нешто мења у вези са дискусијом, али надам се да ће да помогне.

[Ojler]

Хајде да предложимо читаоцима форума тачан рачун која је вероватноћа да се међу 500 рођења деси нека мутација чија је вероватноћа за свако рођење 0,2%! То би била вредност 100% - вероватноћа да се мутација неће ни једном десити у свих 500 случајева рођења = 100% - (вероватноћа да се мутација неће десити у једном рођењу)^500 = 100% - (100% - вероватноћа да ће се мутација десити у једном рођењу)^500 = 63,25%.

Не знам да ли овај рачун нешто мења у вези са дискусијом, али надам се да ће да помогне.

Суштина је да се код појава мутација ради о независним догађајима. При сваком новом рођењу вероватноћа да дође до мутације је увек иста и не мења се, без обзира да ли се и колико пута претходно мутација догодила. Нема дакле никакве каузалности између тих догађаја, постоји само статистичка мера очекивања равнотеже. Закон великих бројева каже да ће се, на дуги рок, релативне фреквенције приближавати теоретским вероватноћама. Ако бацимо новчић 1000 пута, вероватно ћемо добити близу 500 глава и 500 писама. Али за свако појединачно бацање вероватноћа је увек 50:50, чак и ако узастопно падне 1000 писама. Исти принцип важи и за мутације. Стопа мутације је дакле мера очекивања.

[sinobadm]

Хајде да предложимо читаоцима форума тачан рачун која је вероватноћа да се међу 500 рођења деси нека мутација чија је вероватноћа за свако рођење 0,2%! То би била вредност 100% - вероватноћа да се мутација неће ни једном десити у свих 500 случајева рођења = 100% - (вероватноћа да се мутација неће десити у једном рођењу)^500 = 100% - (100% - вероватноћа да ће се мутација десити у једном рођењу)^500 = 63,25%.

Не знам да ли овај рачун нешто мења у вези са дискусијом, али надам се да ће да помогне.

Хвала на тачном рачуну и формули, наравно да ће ово бити од користи. Дакле, читаоци могу проценити број рођења и применити формулу: P=1−(1−r)^n  чиме ће добити тачну вероватноћу P да се бар једном деси мутација у n рођења. Са стопом мутације маркера DYS481 од r = 0,2% (у формули 0,2/100) по рођењу за 50% вероватноће да се мутација догоди, потребно је око 347 рођења, а за 99% вероватноће, потребно је око 2,304 рођења. Мислим да је сада ово питање јасно.

Породична стабла са 347 мушких имена у периоду о којем је реч од 1800. до данас постоје, док су она са 2,304 вероватно изузетно ретка. Нисам сигуран шта би овде био закључак. Вероватноћа да се таква мутација деси постоји, она може да буде и већа ако је стопа мутације маркера DYS481 већа од наведене 0,2%. Међутим, у овом конкретном сучају, питање је колика је вероватноћа да се таква мутација деси баш у случају друге породице са којом је потребно утврдити везу?

[Ojler]

Хвала на тачном рачуну и формули, наравно да ће ово бити од користи. Дакле, читаоци могу проценити број рођења и применити формулу: P=1−(1−r)^n  чиме ће добити тачну вероватноћу P да се бар једном деси мутација у n рођења. Са стопом мутације маркера DYS481 од r = 0,2% (у формули 0,2/100) по рођењу за 50% вероватноће да се мутација догоди, потребно је око 347 рођења, а за 99% вероватноће, потребно је око 2,304 рођења. Мислим да је сада ово питање јасно.

Породична стабла са 347 мушких имена у периоду о којем је реч од 1800. до данас постоје, док су она са 2,304 вероватно изузетно ретка. Нисам сигуран шта би овде био закључак. Вероватноћа да се таква мутација деси постоји, она може да буде и већа ако је стопа мутације маркера DYS481 већа од наведене 0,2%. Међутим, у овом конкретном сучају, питање је колика је вероватноћа да се таква мутација деси баш у случају друге породице са којом је потребно утврдити везу?

Вероватноћа појаве мутације чак нема везе са сродничким односима. Једнаке су шансе да ће се мутација догодити у 100 независних парова отац-син унутар неке хаплогрупе, као и у случају 100 парова отац син који припадају једној фамилилији исте хаплогрупе.

[sinobadm]

Желео бих да се осврнем на свој пост Одговор #797 и да направим паралелу између тамо наведеног примера о старости и распростањености хаплогрупе J-L136 и старости и распростањености хаплогрупе J-ZS9949, о којој расправљамо. Док је популација са хаплогрупом J-L136 у Анатолији данас ниска (8.99%), а процењена старост велика, у Јемену је ситуација обрнута – висока популација (72.6%) и нижа старост. У случају J-ZS9949, претпоставка је да је матица у Херцеговини, где је популација данас ниска, док је највећа заступљеност у Босанској Крајини.

Моје питање је: Да ли је могуће проценити старост хаплогрупе (или подгране) без археогенетских података, само на основу распрострањености и диверзитета хаплогрупе у данашњој популацији? Може ли се овакав модел применити на J-ZS9949 да бисмо боље разумели њено порекло и миграције?

[Драган Обреновић]

Желео бих да се осврнем на свој пост Одговор #797 и да направим паралелу између тамо наведеног примера о старости и распростањености хаплогрупе J-L136 и старости и распростањености хаплогрупе J-ZS9949, о којој расправљамо. Док је популација са хаплогрупом J-L136 у Анатолији данас ниска (8.99%), а процењена старост велика, у Јемену је ситуација обрнута – висока популација (72.6%) и нижа старост. У случају J-ZS9949, претпоставка је да је матица у Херцеговини, где је популација данас ниска, док је највећа заступљеност у Босанској Крајини.

Моје питање је: Да ли је могуће проценити старост хаплогрупе (или подгране) без археогенетских података, само на основу распрострањености и диверзитета хаплогрупе у данашњој популацији? Може ли се овакав модел применити на J-ZS9949 да бисмо боље разумели њено порекло и миграције?

То је питање "од милион долара"...

Ево рецимо, ово је филогенетско стабло рода Никшића, који је вероватно најбоље истражен род на целом YFull стаблу (барем ја не знам за боље профилисани род, било где у свету). За то су најзаслужнији ентузијазам и теренски рад нашег члана Владимира Бојановића, али и допринос бројних других истраживача (Главоњић итд.):

https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/

Истовремено, на овој форумској теми се још од 2014. године води страствена (на моменте и превише) расправа о старости рода Никшића, њиховој изворној географској матици и историји миграција припадника овог рода кроз векове:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.0

Закључци о горе наведеним питањима и даље нису дефинитивни, тј. озбиљно се ломе копља. Обзиром да имате истраживачки дух, а рекао бих да и познајете генетичку генеалогију као помоћну научну дисциплину, позивамо вас да се укључите у дискусију као неко ко је непристрасан, анализирате изнете аргументе и поделите своје мишљење на теми. Материјала за анализу има у изобиљу, па ће свака нова перспектива бити од користи.

[шуљин џула]

Нисам баш сигуран да је матица ових Јовањштака у пријепољском крају, вероватније је то да им је ту претпоследња станица била. Грана је не тако значајно заступљена у нас па би вероватно са два три дубинска теста дошло до великих помака у профилисању. Пробај са уредницима да видиш да ти дају контакте тестираних па ако ништа попричајте. Понекад људима треба само мало мотивације.

По причи која се преносила са колена на колено Пријепоље се јавља као привремно боравиште Гавриловића - Вајдића тада. Међутим језгро је на релацији Требиње - Мостар. У Пријепољу одвајају се кумови Шевићи ( Св. Алимпије Столпник) и одлазе у "Преко" ( преко Дунава ) а већи део ПРИВРЕМЕНО се настањује на планини Рудник тј. у селу Трешњевица Горња. Из Горње Трешњевице насељавају се у Шумадији у селу Ковачевцу. Кумови Шевићи остали су у Блазнави на Руднику а део је отишао у Страгаре. Вајдићи или Колаци заузимају простор у Ковачевцу познат као Велики Бунар близу извора воде и пута за Смедеревску Паланку. Тај крај села је познат и као "стари крај" - "доњи крај". За Папе и Микичиће се мислило да нису "ближи род" али генетика је у случају Папића показала супротно тј. да јесу. " Предпоследња станица" је Горња Трешњевица. Међутим у Горњој Трешњевицу је врло мало родова који су дошли пре првог устанка 1804 ( већ је то после неуспеха Крађорђа на Сјеници 1809). Долазак Колака у Ковачевац је прва четвртина 18. века.

[шуљин џула]

Нисам баш сигуран да је матица ових Јовањштака у пријепољском крају, вероватније је то да им је ту претпоследња станица била. Грана је не тако значајно заступљена у нас па би вероватно са два три дубинска теста дошло до великих помака у профилисању. Пробај са уредницима да видиш да ти дају контакте тестираних па ако ништа попричајте. Понекад људима треба само мало мотивације.

Колико је то привремено било у Пријепољу не зна се али постоје Јеремијевићи који су близак род и славе Св. Јована. Покушао сам неки контакт али за сада без успеха. Заборавио сам да кажем да је насеље Ковачевац постојало некада у Пријепољу а сада се зове Велика Жупа односно Ковачевац је у склопу исте.

[шуљин џула]

@Шуљин Џула, твоје корисничко име ми је занимљиво. Ако „Џула“ има везе са мађарском титулом Gyula, онда разумем твоје интересовање за порекло или евентуалну везу са Секељима. Да ли истражујеш своје порекло и ако јеси, да ли можеш да поделиш са нама свој резултат тестирања? Било би занимљиво видети да ли има повезаности J-ZS9949 са наведеним Секељима.
  Istraživanje nije bilo teško, ostali su neki detalji ( odlazak na Vlahoviće). Nije bilo teško uz pomoć porekla, hvala.
ЏУЛА надимак је за младића рођеног у малој вароши чији је отац сиромашни занатлија са села (опанчар), Шуља надимак његовог друга који је волео покер па је "шуљио" друге. Милан Ж. Гавриловић је касније завршио правни у Бг-у, био секретар општине, судија,адвокат, јавни правобранилац и председник суда али је надимак заувек остао. Шуљин је отишао у Ниш, раскршће путева кроз историју, возио је Taxi а трећу смену остављао је за оно у чему му није било премца у старој Yu gde je bio poznat i kao Grof. Шалу на страну, Секељи отпадају али Тикрит ми је у Ираку занимљив. Што због Садам Хусеина и због Салахудина ( широј јавности познатог као Саладин из крсташких ратова) више због велике присутности Ј1. Наравно, историјско-генетички сам успео да затворим причу за себе иако сам што се генетике тиче тотални непознавалац па покушавам да будем самоук јер овде има пуно познавалаца. Нажалост ето нисам још причао са Др. Владаном П. ЧОКИЋЕМ који је стручњак за ту област. Видим да је био активан овде на сајту ( он је из Ковачевца пореклом).

[sinobadm]

С обзиром на то да смо дискутовали о стопи мутација STR маркера, хтео сам да поделим са вама податке са YFull сајта које могу да видим. У следећој табели је поређење мог резултата са другим резултатима:

Compared STRs | Differences | Distance | ID
452 | 16 | 0.035 | YF110053
486 | 18 | 0.037 | YF015547
510 | 20 | 0.039 | YF127523
485 | 24 | 0.049 | YF016649

Вредности у опсегу (0.01 - 0.04) означавају блиску сродност, вероватно у последњих неколико стотина година, док вредности у опсегу (0.04 - 0.07) означавају могуће заједничко порекло пре неколико стотина до 1000 година. Најмања генетска удаљеност је са узорком из Србије YF110053 (0.035), са којим је додуше упоређен најмањи број маркера 452, док је узорак из Пазарџика у Бугарској YF016649 (0.049) најдаљи од мог резултата.

[sinobadm]

Анализирао сам SNP резултате и дошао до следећих закључака. Пре свега, узорци YF127523 (Бугарска, Ћустендил) и YF110053 (Србија, Београд) су најбоље обрађени, што се види и по статистици на YFull (Info - Samples страна). YF127523 има највећу дужину мапираног Y-DNA генома (45.0 Mbp, Mbp = милиона парова база), док се за анализу Y хромозома обично користи 10-30 Mbp (од укупно око 57 Mbp). Са друге стране, узорци YF016649 (Бугарска, Пазарџик) и YF015547 (Босна и Херцеговина, Република Српска) су мање обрађени, са 13.2 Mbp и 12.7 Mbp мапираног генома.

С обзиром на ово, највише поклапања имам са узорцима YF127523 и YF110053, што је логично јер су најкомплетније секвенцирани. Међутим, могуће је уочити специфичне SNP везе између појединачних узорака:

• Са узорцима YF110053 (Србија) и YF016649 (Бугарска, Пазарџик) делим SNP-ове BY29654 и BY29655.
• Са узорцима YF110053 (Србија) и YF015547 (БиХ, Република Српска) делим SNP BY26057.

Узорак YF110053 се и према SNP анализи испоставља као најближи мом резултату. Ови подаци указују на могуће подгрупе унутар J-ZS9949, али за бољу анализу било би корисно урадити дубљу SNP проверу или тестирати додатне узорке. Што би Exiled рекао, потребни су дубинци.

[шуљин џула]

Анализирао сам SNP резултате и дошао до следећих закључака. Пре свега, узорци YF127523 (Бугарска, Ћустендил) и YF110053 (Србија, Београд) су најбоље обрађени, што се види и по статистици на YFull (Info - Samples страна). YF127523 има највећу дужину мапираног Y-DNA генома (45.0 Mbp, Mbp = милиона парова база), док се за анализу Y хромозома обично користи 10-30 Mbp (од укупно око 57 Mbp). Са друге стране, узорци YF016649 (Бугарска, Пазарџик) и YF015547 (Босна и Херцеговина, Република Српска) су мање обрађени, са 13.2 Mbp и 12.7 Mbp мапираног генома.

С обзиром на ово, највише поклапања имам са узорцима YF127523 и YF110053, што је логично јер су најкомплетније секвенцирани. Међутим, могуће је уочити специфичне SNP везе између појединачних узорака:

• Са узорцима YF110053 (Србија) и YF016649 (Бугарска, Пазарџик) делим SNP-ове BY29654 и BY29655.
• Са узорцима YF110053 (Србија) и YF015547 (БиХ, Република Српска) делим SNP BY26057.

Узорак YF110053 се и према SNP анализи испоставља као најближи мом резултату. Ови подаци указују на могуће подгрупе унутар J-ZS9949, али за бољу анализу било би корисно урадити дубљу SNP проверу или тестирати додатне узорке. Што би Exiled рекао, потребни су дубинци.

Postavio sam ga na YF 110053.

[sinobadm]

Свака част за постављање резултата на YF! Поставља се питање да ли је могуће да израчунамо време до заједничког претка користећи само наша два резултата?

Хтео сам још јендом да се осврнем на пређашњу анализу вероватноће да се догодила бар једна мутација на DYS481 међу мушким потомцима Саве Миодрага (Синобада), рођеног око 1764. године, уз претпоставку да је просечан број мушких потомака по генерацији био 1.4, а генерација у просеку трајала 25 година. Са овим претпоставкама он би имао процењених 99 рођења мушких потомака до данас. За стопу мутације од 0.002 (0.2%) по рођењу, израчунао сам да је вероватноћа да се догодила бар једна мутација око 18%, док је за стопу од 0.003 (0.3%) по рођењу вероватноћа већа, око 26%.

[Љиљан]

Покушао сам да реконструишем како би стабло на YFUll изгледало када би се убацили подаци са ФТДНА који тамо нису пребачени. Пошто немам комплетне податке онда нисам сигуран гдје бих на стаблу неке снипове убацио. Мапа можда некоме помогне у разумијевању ове гране. Волио бих ако неко има приједлог како да се ово боље уради, или гдје ове снипове који нису убачени ставити....

[drajver]

Ali ono što me zaista zanima jeste ko je (i posebno odakle je) pomenuti FT335593

Ово и даље остаје кључно питање за ово грану. Ко је FT335593, односно сад би се питање могло преформулисати: ко су J1-FT335593>FTA78658. Сад су ту већ тројица тестираних,а веза између њих је средњовјековна. На жалост, сва тројица су прилично самозатајни и ниједан није оставио било какве податке о поријеклу.

Што се тиче старости оквирно се може рећи: балканска грана J-ZS11470 старости око 1000 година, њемачка грана J-ZS9959 старости око 1200 година, старост везе балканске и њемачке гране на нивоу J-ZS9951 око 1600 година и на крају веза гране J-ZS9951 са J1-FT335593>FTA78658 на око 2800 година.

[sinobadm]

Свака част Љиљану на труду који је уложио у састављање стабла! Било би изузетно корисно да имамо тај узорак из Немачке на YFull-у, јер би нам дао прецизније податке. Процењена старост заједничког претка са немачким узорком од 1600 година додатно потврђује археогенетске узорке поменуте у Nature чланку из јануара ове године (Ancient DNA reveals reproductive barrier despite shared Avar-period culture). Све указује на то да је наша грана присутна на овим просторима бар 1600 година, што се изненађујуће добро поклапа са поменутим истраживањем. Вероватно се гранање догодило у околини Беча, након чега су миграције након 4. века нове ере кренуле са северозапада ка Балкану, док су старије миграције несумњиво биле са југоистока. Остаје неразјашњено питање, да ли се тај процес одиграо током Римског царства, под утицајем Персијског царства или у доба Феничана (видети хипотезе). Следећи корак је да сазнамо више о три непозната узорка, јер би управо они могли донети одговоре на ова отворена питања.

[sinobadm]

Љиљане, проверио сам код себе снипове унутар гране којe си навео, и заиста припадају нивоу J-ZS9949 (проверено). Ситуација је следећа:

• Y568532 – није очитан
• Y367811 – није очитан
• Y367387 – негативан
• Y351361 – позитиван
• Y188683 – позитиван
• Y158799 – позитиван
• FT432536 – позитиван
• FT342329 – позитиван
• FT342214 – позитиван
• FT341681 – позитиван
• FT335337 • Y208114 – позитиван

[Radul]

Можете ли сажетије написати у ком правцу треба гледати прапоријекло J1-PF7263 у свијетлу доласка на Балкан, те релација тестираних?

Можда размишљати у правцу неког рада или чланка.

[шуљин џула]

Можете ли сажетије написати у ком правцу треба гледати прапоријекло J1-PF7263 у свијетлу доласка на Балкан, те релација тестираних?

Можда размишљати у правцу неког рада или чланка.

 Прапорекло је планина Загрос, Анадолија, Северна Грчка, Албанија, Херцеговина Стара. Одатле у више праваца, Далмација и Дубровник, Лика, Шумадија, Војводина..Можда други век а вероватно дванаести. Шта се подразумева под појмом "прапорекло" = B.C.

[sinobadm]

Можете ли сажетије написати у ком правцу треба гледати прапоријекло J1-PF7263 у свијетлу доласка на Балкан, те релација тестираних?

Можда размишљати у правцу неког рада или чланка.

Порекло на нивоу хаплогрупа J1 (J1-M267) која датира око 31600 година пре садашњости, са процењеном TMRCA од 18300 година је доста добро истражено. Иако је на овом нивоу већа концентрација данашњих популација хаплогрупе примећена у Јемену (72,6%), у поређењу са Турском (8,99%), извориште се ипак процењује у Анатолији на основу археогенетских узорака. Процењена старост хаплогрупе у Турској износи 15,4 хиљаде година, док у Јемену износи 9,7 хиљада година. Ово указује на раније формирање у Анатолији и на миграције које су довеле до касније веће фреквенције хаплогрупе у јужноарапским популацијама (видети чланак Cadenas et al., 2008).

Анализу прапорекла хаплогрупе J-ZS9949 бих започео од нивоа J-L136. С обзиром на то да се често помиње порекло са Загроса, треба имати на уму да је данашња распрострањеност ове хаплогрупе управо у том региону најмања. Анатолија, Јужни Кавказ и Загрос су добро истражени, док Месопотамија има врло мало архео-генетских података. Ово значи да се Загрос често сматра извориштем хаплогрупа, али ова претпоставка може бити последица недостатка података из суседних области. Ширење истраживања на Месопотамију и Арабију могло би пружити другачију слику о пореклу и ширењу ових хаплогрупа (видети Eirini Skourtanioti et al.(2020)). Од нивоа J1 до J-L136, тежиште хаплогрупе се помера са Анатолије ка Јужној Арабији, пролазећи преко Месопотамије и Леванта.

Рачвање хаплогрупе J-L136 на J-P58 и J-ZS4393 представља први кључни догађај за разумевање прапорекла хаплогрупе J-ZS9949. Померање тежишта хаплогрупе J-L136 из Анатолије ка Јужној Арабији може указивати на уско грло у Анатолији, које је могло ограничити ширење предака хаплогрупе J-ZS9949. Значајна разлика у диверзификацији хаплогрупа J-P58 и J-ZS4393 отвара питања о факторима који су утицали на овакав драстично различит развој. Док је J-P58 доживела интензивну диверзификацију са више од 30 подграна, J-ZS4393 је остала ограничена на само четири подгране, са великим временским размаком између њих, што указује на могућа популациона уска грла, географску изолацију или историјске (тачније праисторијске, још увек не историјске) догађаје који су утицали на њен развој.

Три хаплогрупе (J-ZS4374, J-ZS4416 и J-ZS4452) имају идентичне мапе распрострањености у данашњој популацији, што указује на то да у периоду од формирања J-ZS4374 (пре 10900 година) до J-ZS4452 (пре 3700 година) није било значајних миграција или ширења популације. Ово указије да је током тог времена вероватно дошло до демографског уског грла, односно драстичног смањења популације, што је ограничило ширење ових хаплогрупа.

На нивоу J-ZS4452, који датира пре 3700 година са TMRCA од 3100 година, након периода уског грла, потомци ове хаплогрупе доживљавају наглу експанзију, што указује на значајно проширење мале почетне популације, вероватно због повољних историјских или климатских фактора. Ово запажање представља други кључни догађај који би требало детаљно анализирати за разумевање порекла хаплогрупе. На овом месту се разматрају хипотезе које смо раније разрађивали, а од свих, хипотеза о ширењу преко Кавказа чини се најмање вероватном. Остале хипотезе, пак, могу бити тачне при чему би се односиле се не само на ширење предака хаплогрупе J-ZS9949, већ и на ширење њених паралелних грана.

Миграције предака хаплогрупе J-ZS9949 су, по мом мишљењу, биле ограничене и највероватније су се одржале на раном копненом миграционом путу из Анатолије ка Балкану. Ово је поткрепљено археогенетским узорцима хаплогрупе J-L620. Најстарији узорак, KRD003 из Хатаја, Турска (7602 године старости), показује присуство хаплогрупе J-L620 у Анатолији у неолитском периоду. Следећи узорак, I8216 из Емпориеса, Каталонија, Шпанија (1795 година старости), указује на исту хаплогрупу J-L620 (могуће везано за претке хаплогрупе J-ZS9949, јер је направљена веза на FTDNA) у Шпанији у римском периоду, што потврђује ране миграције из Анатолије ка Европи. Додатно, анализа археогенетских узорака хаплогрупе J1 из чланка објављеног у јануару ове године показује присуство подгрупе J-ZS4393 у Европи током касног аварског периода (650–800 CE). Узорци MGS206, MGS251, MGS396 и MGS403 из тог чланка указују на то да је хаплогрупа J-ZS4393 већ била присутна на Балкану у овом периоду. Управо овај налаз оспорава предложене влашке миграције са југоистока ка северозападу Балкана, подржавајући теорију о миграцијама са севера ка Балкану, што је према чланку било условљено доласком Франака (Ke Wang et al., 2025).

Предлажем да неко из друштва Порекло упути званичну поруку YFull како би унели и анализирали јавно доступне археогенетске узорке који су наведени у чланцима и изворима.

Што се тиче питања релација са тестираним, у последњих два месеца доста је тога разјашњено, укључујући и покретање питања могућег порекла Влаховића са подручја Призрена ка Херцеговини што би можда могло да се расветли анализом Дечанских хрисовуља. Међутим, сматрам да је одлука управника форума да уклони 10 страна расправе о Влаховићима и Синобадима као најстаријим родовима хаплогрупе J-ZS9949 код нас и премести их на другу страну била непримерена. Ово уклањање је извршено без консултација и накнадног обавештавања учесника расправе.