Ови Словени, победници Асбада, пустошећи редом све до мора, заузеше и приморски град Топер, иако је у њему стајала војна утврда. Овај град бијаше први на обали Тракије и удаљен од Византије дванаест дана хода. Заузели су га овако: Већи дио непријатеља бијаше се скрио испред утврђења у нериступним мјестима, док су се у малом броју били појавили кон источних врата и узнемиравали Римљане на зидинама. Римски војници помисливши да непријатеља нема више него видјеху, одмах узеше оружја и сви изидоше против њих. Варвари кренуше у повлачење претварајући се да су уплашени и да беже а Римљани ужару гоњења удаље се подалеко од утврђења. Тада други изидоше из засједе и нашавши се за прогониоцима, одсјекоше им пут назад у град. А они који се претвараше да узмичу, окренуше се против Римљана, тако да су их ставили између два огња. Варвари су их све побили, а затим пошли на зидине. Градски житељи, лишени подржке војника, бијаху беспомоћни, али су ипак покушавали да одбију нападаче колико су могли у том тренутку. Пређе свега, на нападаче су лили кључало уље и смолу и сви су бацали камење, али одпор није дуго трајао. Варвари су их, обасувши стријелама, приморали напустити зидине и поставивши љестве уз утврђења, силом заузели град. До петнаест тисућа мужких одмах су убили, опљачкали сва блага, а жене и дјетцу одвели у робље. У почетку нису штедјели ни старих ни пола, пошто су оба ова одреда, од тренутка када су упали у област Римљана, убијали све, не правећи разлику у годинама, тако да је цијела земља Илирије и Тракије била прекривена непокопаним тијелима.
Извор: Прокопије из Кесарије. О Словенима и Антима [Текст] // Хрестоматија из историје СССР-а. Том I. Од најстаријих времена до краја XVII века / под ур. В. И. Лебедева, М. Н. Тихомирова, В. Е. Сиројечковског. - М., 1951. - С. 16
Овдје је некакав указ на то да би римски хаплотипови могли бити утјеловљени у Словијене већ у првим фазама додира преко робља, то јест отрока. Ови би веома брзо учили словијенски језик али са својом фонологијом или граматичким својствима влашкога језика стварајући креолски језик на што подсјећају данашњи бугарски и македонски. Чини ми се да је такав језик настао веома рано, а не да се је касније преобличио из старословенскога који би био језик чисто словенских средина, властеле и цркве.