Аутор Тема: Словенско насељавање Балканског полуострва  (Прочитано 23924 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #180 послато: јануар 31, 2019, 09:11:10 поподне »
Шта се у том случају догодило са пораженим Гепидима? И међу њима је могло бити доста I2a.

Наравно да је могло бити. У војној књижици ником тада није уписивана хаплогрупа  :). Познат је пример (по Herwig-у Wolfram-у), да су у готске редове примани и велики број одбеглих римских поданика.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #181 послато: новембар 12, 2019, 09:09:00 пре подне »
Недавно, читајући "Српски народ и његов језик" од Павла Ивића, запао ми је за око један пасус у коме је написано сљедеће:

"Сасвим недавно, истраживања у карпатској зони украјинске језичке територије указала су на то да у тим крајевима и данас живе многобројне речи какве се иначе сматрају јужнословенским особеностима. Међу оваквим речима налазе се и бумбар, доста, загртати, играти (у значењу „плесати“), кућа, навиљак, наште срце, полазник, слепи миш, слепо око, смрека, стаја, туча (у значењу „град“), уштипак, чедо, читав- разуме се, све у гласовном лику који одговара тамошњим украјинским дијалектима.  Јасно је шта се морало догодити: у време кад су се преци Јужних Словена издвајали из оних крајева, овакве су речи свакако већ постојале, као прасловенски дијалектизми, па су се задржале у пределима одакле је кретала миграција пут Балкана. Друге јужнословенске особености тада још нису биле уобличене, тако да их нема у тој области. Што је још занимљивије, у забаченом и архаичном Полесју које се простире северније одатле, дуж реке Припета, такође се налазе многе од поменутих речи. Недавни радови совјетских лингвиста неочекивано су нам отворили неслућене увиде у трагове наших предака; даља проучавања биће потребна да се сви ти трагови ваљано интерпретирају и да се извуку сви закључци које они омогућују."

Не кажем да су припадници I2-YP196 имали неки посебан дијалекат прасловенског, али је занимљиво да су ове јужнословенске особености, како их Ивић назива, присутне управо у оним подручјима гдје I2-YP196 има највећу учесталост: карпатској зони и Полесју.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 56
  • Е, па да!
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #182 послато: новембар 12, 2019, 11:52:25 пре подне »
Можда је назив и алански, али је код Срба раног средњег века дошао посредним путем, а не у корелацији једних и других. Можда је тај назив био везан за статус или сталеж, можда коњанике или сл.

Бодигардове. Чуваре. Нарочито нпр врата (и стварних а између осталог и оног света тј КЕРБере).

С(е)рби чувају и брину тј опСКРБљују (a не служе, то је тек много касније кад прото-Византија тј касни грчки -- негде већ од раног 3. века, у већини случајева тек у високом Средњем веку -- више не разликују /v/ и /b/).

Дакле Срби су били стари Чемберлени.