Одговор господину Ивану ВукићевићуДа, познато је да у литературама постојe предања које сте навели из рада М. Пековића.
Најпре, предање о селидби Никшиног сина Гојака у Ровца, последица је убиства бана Угрена чији је егзекутор био управо Гојак, о чему је Пековић опширно писао на стр. 8-9. Предања о Никшиним синовима Радовану, Милутину и Владимиру, оборена су резултатима савремених дубинских генетичких тестирања, тако да њихово коришћење као некаквог аргумента о пореклу појединих грана од Никше више није методолошки одрживо.
Подсетићу да се према генетичким налазима досељени Никша у Грачаници доводи у везу са граном Y250780. Међутим, није потврђено ни да је овај SNP маркер настао код самог Никше, нити се може сматрати оснивачком граном рода Никшића. Исто тако, ни сам досељени Никша у Грачаници, који је према предањима најчешће описиван и као „Никша Други“, живео је крајем 14. и почетком 15. века и не сматра се родоначелником свих Никшића.
Управо зато је корисно погледати и сам цитат који сте навели:„
Никша се насели у село Подгорје, данашњи Заград, гдје је и умро.“
Ево и цитата са 43. странице истог рада, у којој Пековић поново истиче предање:
"
Као што је познато, Никша је, када се доселио у Жупу, изабрао ово мјесто (Заград) да се у њему настани."
Кључне речи у овим предањима су дакле
"насели“, "доселио“ и "настанио“, указивање на ове формулације представља читање извора онако како је записан.
У етнографској литератури ове формулације се тумаче као
показатељ досељења, односно тренутка када се род појављује у одређеној области, а не као доказ да је та област његова изворна матица. Према томе и сам цитат који сте навели говори о насељавању Никшића у Заград, односно у жупу Грачаницу, што је у складу и са широм историографијом која Никшиће на том простору такође третира као неаутохтон, досељенички род, који се ту временом учврстио и проширио према Оногошту.
С друге стране, историјски извори и генетичке анализе недвосмислено доказују ово предање, односно да је појава Никшића у Грачаници одражај каснијег процеса досељавања и локалне консолидације, а уједно указују и на рану и географски широку појаву Никшића.
Наиме, помињања Никшића крајем 14. века јављају се и у области Таре, конкретно у податку
из 1399. године о Вукославу Никшићу као Пашајитовом изасланику, дакле савременику досељеног Никше у жупу Грачаницу. Такође, први попис нахије Никшићи
из 1455. године, која је и у каснијим пописима обухватала села у некадашњој жупи Брсково и Потарју, бележи одредницу
Lim Nikšiçler (Лимски Никшићи) и међу никшићким спахијама наводи Стјепана, сина
Никшића (властито име Никшић).Пошто је пописани Стјепан могао бити рођен око 1420. године, оправдано је претпоставити да је његов отац Никшић рођен око 1390. године, што значи да је и ова особа била савременик Никше у Грачаници. То, у комбинацији са податком о Вукославу Никшићу на Тари, указује на истовремено присуство рода на том простору, као и на чињеницу да је род са документованим именом Никшић (независно од Никше у Грачаници) већ крајем 14. и током 15. века био територијално формиран и стабилизован у ширем полимско-тарском подручју.
Уз то, савремени генетички резултати показују значајну разноврсност како
Y52621 тако и никшићких грана на северу, које се на стаблу налазе и на узводним и на бочним нивоима у односу на Никшине потомке у Грачаници:
Гезимировиће и Гојаковиће-Ровчане. Нарочито се издваја неколико независних и разноврсних грана хаплогрупе
I2-FTT190799>Y189944>Y483870 у области Брскова и Потарја. Ова грана, уз три квалитетна SNP-а (Y251117, Y251345 и Y596558/A39463), представља
предачку грану за Y250780, чији је припадник био досељени Никша у Грачаници. Добијена профилизација Y483870 огранака, уз пратеће линкове ка резултатима, објављена је у трећем делу најновије анализе:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg215136#msg215136Овај податак, у комбинацији са наведеним историјским помињањима Никшића у жупи Брскову и на Тари, указује да је
први Никшић и прави родоначелник рода Никшића највероватније био носилац Y483870 хаплогрупе, те да се један од каснијих Никшића, припадника млађе Y250780 гране, доселио управо из ширег полимско-тарског простора у жупу Грачаницу.
Уколико би жупа Грачаница била изворна матица рода Никшића, односно уколико би Никша припадник млађе Y250780 гране у Грачаници био родоначелник читавог рода, очекивало би се да се управо у селима некадашње жупе Грачанице јавља највећа генетичка разноврсност Никшића, као и његове узводне гране. Међутим, то није случај. Понављам, генетички резултати показују да се старије и разноврсније гране, попут Y483870, јављају у области Брскова и Потарја, као и у Бихору (нпр.
Милекић са предањем о пореклу из Бихора - Y483870*[/b]).
Ово у оквиру популационе генетике представља типичан образац средњовековног ширења једног рода из једног старијег језгра ка новијим срединама.На овакав смер досељења указује и опис ширења Никшића према Оногошту. Тако Милан Пековић на стр. 12-13 наводи:
„
Племе Никшићи брзо је израсло у утицајно и јако племе и почело је да се спушта из сјеверо-источних села према Оногошту, посебно потискујући најјаче племе Риђане, а нарочито Дробњаке који су се пружали до самог града.“
Када се подаци о Вукославу Никшићу на Тари из 1399. године и наведени подаци у дефтеру из 1455. године, упореде са традиционалним предањима о досељењу Никшића у Грачаницу и савременим генетичким налазима, добија се конзистентна слика која недвосмислено упућује на закључак да је шири полимско-тарски простор представљао примарни простор формирања рода, додатно разоткривајући смер миграције ка Грачаници, супротно романтизованом наративу о фиктивном, племићком пореклу Никшића од Грбља и Немањића.