Тестирани Булатовић-Бајовић из Мртвог Дубоког ипак дели два SNP маркера испод FT257011, са
Поповићем из села Ба код Љига (Аранђеловдан), то су
Y526047 и Y525641. Видећемо који је од ова два терминални, чини се да би то могао бити Y526047, у сваком случају, ново гранање ће ових дана бити видљиво на стаблу:
https://www.yfull.com/live/tree/R-FT257011/ И овде ће највероватније доћи до погрешне процене старости гране Булатовића и Поповића од стране YFull-a. Поповићу су од раније користили само 3 новела за естимацију, од којих су 2 била управо Y526047 и Y525641, али Поповићу ће након ажурирања стабла остати још 8 приватних новела, од којих су 4 хомолога и 2 која су добијена након Т2Т надоградње узорка (Y481214 и Y490195).
Старост Y526047 ће по YFull-у бити око 300 година (уколико не буду користили сва 4 приватна новела Булатовића, или бар 3, а то се највероватније неће догодити због њихових чудних критеријума), што је нереално. С обзиром да је Булатовићу поручен WGS у YSEQ-у, не знамо да ли је позитиван на нека од она два Т2Т приватна новела Поповића, тако да је реална процена Y526047 (са заједничким Т2Т новелима или без њих) између 500 и 600 година. Самим тим се и старост узводне FТ257011 може проценити на најмање 700-750 година, колико је највероватније стара и бочна FT371439.
Што се тиче матице FТ257011, овде немам никакву дилему,
Ровца су матица, судећи по предањима њених припадника и резултатима дубинских тестирања (разноврсност и распрострањеност грана), што је можда од пресудног значаја и за одређивање матице за узводну
BY149000. Булатовић је из Роваца, Капурани из Фоче имају забележено предање да су из Роваца, Мијачи из Бара су по предању из Васојевића, док су Поповићи пореклом из Црне горе и славе Аранђеловдан, а она је и слава Васојевића, а и добро позната чињеница је да се Ровчани управо граниче са Васојевићима (ово су и два највећа ривалска племена била на том простору, бар до 1690. године, одакле се Васојевићи шире на простор Горњег Полимља). Да је култ Аранђеловдана очигледно некада у давној прошлости био присутан у Ровцима, доказ тога је иста слава исељених Мацура у Далмацији, а којима је по хаплотипу најближи тестирани Драшковић "Шћепановић" (Срезојевић) у Ровцима. Да ли је Аранђеловдан изворна слава и за све припаднике FТ257011, то је упитно, мада то и није толико битно, за одређивање њене матице. Можда је она изворна за грану којој припадају Булатовић и Поповић, а Ђурђевдан за засебну грану којој припада Капуран FT257011*, под претпоставком да њој припадају и исељени Ђурђевштаци у Крајини, а то су STR тестирани Гаљен, Кладар и двојица под презименом Матаруга. И ово презиме Матаруга указује на њихово даље порекло из Роваца, јер су стари Ровчани свакако били у суживоту и
пре слома Николе Алтомановића са Матаругама, на простору планине Лукавице.
Да се њихове миграције на запад могу довести управо са овим крупним историјским догађајем, и са добро познатим амбицијама Краља Твртка Котроманића и у изворима забележеним сеобама православног становништва на простор Далмације и Крајине које је лично организовао (а у случају старих Морачана/Ровчана и Потараца, и уз посредовање кнеза Лазара, свакако, јер Морача и Ровца су били од стратешког значаја за трговину са богатим приморјем и потребно је било најпре успоставити војну контролу, а затим и да се одмах ту уместо старијег, домицилног и нелојалног слоја становништва, доведу и војни најамници и ново становништво у циљу даљег обезбеђивања трговачких путева првенствено од Балшића (преци Новљана, Никшића Жупљана и Ровчана, Љешњана Војинића, Морачана Богићеваца и осталих родова који су се касније формирали и развили у Потарју, Ровцима, Морачи, Оногошту (попут рецимо и Угреновића, чији предак је био очито Твртков вазал) и убрзо се ставили и у службу Османлија), доказ тога је и непостојање (на истоку) бочне генетике у односу на FТ257011, а то је веома разграната FT371439 лоза, која за сада има 6 низводних грана, од којих је 5 на западу:
https://www.yfull.com/live/tree/R-FT371439/ Да се ова генеалогија развијала у Ровцима или Морачи до 16. века (а не до 1373. године), негде би се до сада морали разоткрили њени припадници на ширем подручју Мораче, Зете, Потарја, Полимља и тд. Једино се за сада за грану FT371439>FT371988, тачније за низводни низ SNP мутација које дефинишу Y512470 (не и за остале две крајишке FT371988*), може претпоставити да се развијала у матици (могуће баш у Ровцима, заједно са појединим припадницима бочне FТ257011 генеалогије), због предања Пејића из села Сучани код Шековића (пореклом из Дробњака, а ту област можемо свакако посматрати и као претпостављену транзитну станицу, из Роваца), а и његов најближи рођак на стаблу, Милосављевић из Стрмова код Бајине Баште, налази се источно од Дрине.
Развој R1a-FТ257011 грана у Ровцима није био нимало лак. Прекретница је свакако била 1373. година, али њихов тежак положај ни у наредним вековима, са нешто каснијим догађајима локалног типа (од сукоба Ровчана Срезојевића са Васојевићима, крвних освета међу Никшићима Ровчанима и неникшићима и тд.), није омогућавао опстанак њихове генеалогије међу Ровчанима у већем броју од данашњег, као што је то уосталом био случај и са изворним Мацурама I1-Y16434, као и са R1a-YP3987 (призећен припадник међу Булатовиће-Стајовиће). Уколико бисмо се строго усредсредили на Ровца, ово су хаплогрупе које се сигурно могу довести у везу са
старијим слојем Ровчана. Да ли је међу њима било и припадника бочне R1a-FT371439 (врло вероватно), или претка/предака Васојевића, који су 1373. могли бити избачени из Роваца и гурнути у суседну Лијеву Ријеку (нису ли можда и сукоби са Ровчанима доказ тога?), или њихових рођака морачких Петровштака Томића, на чијем имању је саграђен по предању манастир Морача (јер не заборавимо ни њихове бројне генетичке рођаке у Крајини са крсном славом Часне Вериге апостола Петра као и далматинске Ђурђевштаке), или понеког Матаруге, или можда Крича, отворено је и даље питање.
