Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 964890 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2600 послато: Фебруар 11, 2025, 10:41:53 пре подне »
2. ДЕО

Није везано за Никшиће, већ за предачку грану нашег рода (FT190202) - да ли ти је познато ко је Србин из Моравичког округа који је са Хрватом (мислим да је Шимичић у питању) формирао нову подграну испод FT190202, Y248354? ID му је YF133957.

https://www.yfull.com/live/tree/I-FT190202/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2601 послато: Фебруар 11, 2025, 12:06:20 поподне »
САВИЋ, Гостиловина, Мојковац, FT190799+, Y250780-

У питању је мало братство које се у прошлости из Гостиловине претежно исељавало у Мојковац и Србију. Предраг Т. Шћепановић: "Савићи су по казивањима поријеклом или Ровчани или Тарски Никшићи. Али више Ровчани. Могу бити моји Срезојевићи. Приславу немају."

Ово предање Савића о Тарским Никшићима, осим што је по свој прилици тачно, помало је и интересантно, обзиром да слична предања нису очувана међу Потарцима (потврђена су једино казивања Минића и Јовановића, о њиховом староседелачком статусу у селу Прошћење код Мојковца).

Наравно да је интересантно, пошто буквално нико нема предање о пореклу од Тарских Никшића. Та "казивања" су најобичније претпоставке Шћепановића, попут многих других које је до сада износио.

Највероватније су му само рекли да су пореклом Ровчани, а онда је добио инспирацију. Знам да је пуно допринео око проналажења кандидата, али оно што наводи о породицама је у рангу Божидара Кљајевића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2602 послато: Фебруар 11, 2025, 12:52:24 поподне »
Једино предање о пореклу Савића које је доступно у литератури помиње се у раду Милована Јеврића о Мојковцу:
Савићи су поријеклом од Васојевића и сматрају се за једне од најстаријих становника Прошћења.
Јеврић помиње Савиће и у Жарима, али ништа не наводи о њиховом пореклу. Претпостављам да су род са Савићима из Прошћења, пошто нема других Савића у окружењу. Према попису из 1913. године, Савића је била по 1 кућа у Прошћењу и Жарима.

С обзиром да славе Лучиндан, ово "од Васојевића" је вероватно географска одредница. Али свакако је могуће и да је то предање у потпуности нетачно.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2603 послато: Фебруар 11, 2025, 01:07:43 поподне »
Није везано за Никшиће, већ за предачку грану нашег рода (FT190202) - да ли ти је познато ко је Србин из Моравичког округа који је са Хрватом (мислим да је Шимичић у питању) формирао нову подграну испод FT190202, Y248354? ID му је YF133957.

https://www.yfull.com/live/tree/I-FT190202/
Да, наравно да ми је познат.  ;)

У питању је још један мој кандидат, Милојевић из Стубла код Краљева, пореклом из села Ерчеге, Стара Моравица. Слава Никољдан.

Наравно да је интересантно, пошто буквално нико нема предање о пореклу од Тарских Никшића. Та "казивања" су најобичније претпоставке Шћепановића, попут многих других које је до сада износио.

Највероватније су му само рекли да су пореклом Ровчани, а онда је добио инспирацију. Знам да је пуно допринео око проналажења кандидата, али оно што наводи о породицама је у рангу Божидара Кљајевића.
Да, слажем се са тобом. Признајем и мени је било необично предање Савића о Тарским Никшићима, из истог разлога који си поменуо, што сам и навео у анализи. Чак сам Пеђу због тога два пута питао за предања Савића, и оба пута сам добио исти одговор.

У сваком случају, било да је у питању нечија измишљотина, или инспирација, како кажеш (исто тако сада можемо дефинисати и предање Савића о Булатовићима, и не само њихово), битно је истаћи предања, због процеса генетичког испитивања. Зато је веома важна добијена пуна генетичка профилизација Никшића Ровчана, до које смо дошли уз много труда, с обзиром на највећи број оборених предања управо о ровачком пореклу, бројних фамилија у полимскотарској области.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2604 послато: Фебруар 11, 2025, 02:26:31 поподне »
Да, наравно да ми је познат.  ;)

У питању је још један мој кандидат, Милојевић из Стубла код Краљева, пореклом из села Ерчеге, Стара Моравица. Слава Никољдан.

Хвала на информацији, то је значајан резултат.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2605 послато: Фебруар 11, 2025, 09:27:54 поподне »
(исто тако сада можемо дефинисати и предање Савића о Булатовићима, и не само њихово)

Ако мислиш на Савиће из Метеха, они то предање о пореклу од Стајовића никада нису ни имали, већ га је тестирани Савић прочитао у неком родослову Булатовића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2606 послато: Фебруар 28, 2025, 02:09:11 пре подне »
Пековић у својој књизи о Жупи наводи следеће пасове од Никше до родоначелника Драговољића из истоименог села:
Никша-Милутин-Иван-Крајимир-Драго
Драго се по Пековићу одселио из данашњих Ливеровића (где је остао његов брат Ливер) у данашње Драговољиће. Драговољићи не припадају Жупи (није ми баш најјасније због чега, пошто се ради о селу наслоњеном на Жупу које су основали Никшићи), па га Пековић није обрадио у свом раду.

Може ли неко да наведе гранање Драговољића и сва братства која су временом настала?

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2607 послато: Фебруар 28, 2025, 03:10:13 пре подне »
Питаћу опет тестираног Никића, таман да искористим прилику да га питам и да ли је пронашао још једног Драговољића за WGS, потребан нам је. Овде сам нешто укратко писао о њиховој генеалогији: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190664;topicseen#msg190664

Ван мреже Игорски75

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2608 послато: Фебруар 28, 2025, 10:15:34 пре подне »
Једино предање о пореклу Савића које је доступно у литератури помиње се у раду Милована Јеврића о Мојковцу:
Савићи су поријеклом од Васојевића и сматрају се за једне од најстаријих становника Прошћења.
Јеврић помиње Савиће и у Жарима, али ништа не наводи о њиховом пореклу. Претпостављам да су род са Савићима из Прошћења, пошто нема других Савића у окружењу. Према попису из 1913. године, Савића је била по 1 кућа у Прошћењу и Жарима.

С обзиром да славе Лучиндан, ово "од Васојевића" је вероватно географска одредница. Али свакако је могуће и да је то предање у потпуности нетачно.

Из Родослова Грдинића цитирам казивање Ђура Радовановог, рођеног 1877 :
Око 1780 године Радев син Секула, са синовима Луком, Радованом, Филипом, Војином, Грујицом и Марком убија чувеног зулумћара Мују Скробановића и још два Турчина на Милеча и бјеже куд који. Турци за освету убијају у Гојаковићима Грујицу, а његову жену Саву са синовима Радем и Савом проћерују у Гостиловину. Они се данас презивају САВИЋИ и рођаци су са нама. Такође су нам роћаци и Војиновићи који су настали од Војина Секуловог. Ми Грдинићи у Пољима и у Ускоцима смо од старог Филипа, сина Секуловог.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2609 послато: Фебруар 28, 2025, 12:23:02 поподне »
Питаћу опет тестираног Никића, таман да искористим прилику да га питам и да ли је пронашао још једног Драговољића за WGS, потребан нам је. Овде сам нешто укратко писао о њиховој генеалогији: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190664;topicseen#msg190664

Има још породица из Драговољића које славе Лучиндан поред Никића и Матијашевића, па би ваљало то разјаснити. А има и исељеника.

Милета Војиновић помиње следеће две породице у Затарју:
1. Мацановићи су пореклом из Драговољића код Никшића. Тамо су се презивали Дамјановићи. Имају веома прегледан родослов. Због сиромаштва су дошли на Жабљак 1822. године Богдан и Бајо (у село Босачу). Једна њихова грана иде овако: Бајо – Перо – Петар – Миле – Живко – Мирко. На Косаницу су доселили 1875. године, а одатле једни прешли 1897. године у Глибаће и Збјево, на имање паше Бајровића. Живко је био перјаник, Никола је погинуо на Дрини, у црногорској војсци, 1915. године. Николин син Данило интерниран је у Мађарску 1916. године и тамо је умро, Данило је био хајдук.
2. Симовићи су пореклом из Драговољића код Никшића. Отуда су побегли због крвне освете пре 200 година и населили се као чифчије у Крушеву. Памте имена предака од Милована (1850). Њихови синови су: Јелисије и Малиша. Биле су их 1912. године 2 куће; једна на Врбици, а друга у Крушеву. У I светском рату у црногорској војсци био је Малиша.

Мацани и Мацановићи су 1913. године пописани у Глибаћима, Збљеву и Шљиванском, а Симовићи у Крушеву. Мацановића и даље има у Драговољићима, тако да је поменуто старије презиме Дамјановић вероватно из даље прошлости.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2610 послато: Фебруар 28, 2025, 12:27:50 поподне »
Из Родослова Грдинића цитирам казивање Ђура Радовановог, рођеног 1877 :
Око 1780 године Радев син Секула, са синовима Луком, Радованом, Филипом, Војином, Грујицом и Марком убија чувеног зулумћара Мују Скробановића и још два Турчина на Милеча и бјеже куд који. Турци за освету убијају у Гојаковићима Грујицу, а његову жену Саву са синовима Радем и Савом проћерују у Гостиловину. Они се данас презивају САВИЋИ и рођаци су са нама. Такође су нам роћаци и Војиновићи који су настали од Војина Секуловог. Ми Грдинићи у Пољима и у Ускоцима смо од старог Филипа, сина Секуловог.

Врло занимљиво предање. Хвала на овим подацима.
С обзиром да је један Војиновић већ урадио дубљи тест, уколико би сличан тест урадио и неко од Грдинића, утврдило би се да ли је то предање тачно.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2611 послато: Фебруар 28, 2025, 01:24:40 поподне »
2. Симовићи су пореклом из Драговољића код Никшића. Отуда су побегли због крвне освете пре 200 година и населили се као чифчије у Крушеву. Памте имена предака од Милована (1850). Њихови синови су: Јелисије и Малиша. Биле су их 1912. године 2 куће; једна на Врбици, а друга у Крушеву. У I светском рату у црногорској војсци био је Малиша.

Јовановићи из Прошћења имају предање према коме им је старо презиме Симовић. Можда су повезани са Симовићима из Крушева.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2612 послато: Март 01, 2025, 08:49:40 пре подне »
Из Родослова Грдинића цитирам казивање Ђура Радовановог, рођеног 1877 :
Око 1780 године Радев син Секула, са синовима Луком, Радованом, Филипом, Војином, Грујицом и Марком убија чувеног зулумћара Мују Скробановића и још два Турчина на Милеча и бјеже куд који. Турци за освету убијају у Гојаковићима Грујицу, а његову жену Саву са синовима Радем и Савом проћерују у Гостиловину. Они се данас презивају САВИЋИ и рођаци су са нама. Такође су нам роћаци и Војиновићи који су настали од Војина Секуловог. Ми Грдинићи у Пољима и у Ускоцима смо од старог Филипа, сина Секуловог.
Хвала на јављању и информацији.

Питао сам нашег Предрага Т. Шћепановића, родословца из Колашина, да ли му је познато предање, добио сам малопре одговор:

"Јесте, познато ми је то предање Грдинића.Али га Савићи не узимају за озбиљно. Ја сам познавао старога Мартина Савића који није био сигуран јесу ли Срезојевићи или старосједиоци. А и Војиновићи никад Грдиниће нијесу држали за ближњи род. Познајем Петра Момирова Грдинића. Обећао је да се тестира. Но га слабо виђам. За Савиће, сада сам мишљења да су највероватније род са старим родом Требаљевцима."

С обзиром да Петрово тестирање никако да се реализује (годинама већ чекамо његов узорак), да ли сте Ви заинтересовани за то?

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2613 послато: Март 01, 2025, 10:05:12 пре подне »
Чуо сам се са тестираним Момчилом Никићем из Драговољића.

Постоје 4 ужа братства у Драговољићима. Прво братство о којем сам писао чине Никићи, Савићи, Мркићи и Шућури

Друго братство су Симовићи и Бабићи.

Треће Кнежевићи.

Четврто Ивановићи, Мишовићи, Миковићи, и Поповићи којих данас нема.

Сви они по предању потичу од Драга.

За Матијашевиће се не зна поуздано коме су блиски, али је извесно да потичу од неког од ових братстава, Мацановићи такође.

План је био да се Драговољићи додатно испрофилишу са још једним WGS тестом неког из остала 3 братства, а затим и са SNP тестовима, на њихов заједнички SNP када га номинујемо.

Јовановићи из Прошћења имају предање према коме им је старо презиме Симовић. Можда су повезани са Симовићима из Крушева.
Јовановићи немају предање о пореклу из Драговољића, а немају га ни остала братства у Прошћењу, тако да их не треба везивати за те Симовиће. Тим пре што међу Јовановићима постоје 3 предања, да су староседеоци Прошћења, Шћепановићи или Срезојевићи, и што се ни Минићи нису потврдили да су пореклом од њихових презимењака Минића Булатовића (па се и оно друго предање Минића о староседеоцима Прошћења потврдило као тачно).
« Последња измена: Март 01, 2025, 10:09:07 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2614 послато: Април 01, 2025, 08:38:46 пре подне »
ЗEЧЕВИЋ, село Попе, Тутин, Лучиндан, резултатом WGS теста му је откривена припадност I2-PH908-FT14506>Y330253>Y331025. Претходно је преко SNP тестова испао негативан на никшићку FT190799 и нешто узводнију Y52621 грану. У Y331025 се налазе још Јовашевић из Марковице код Чачка, са славом Ђурђевдан, и резултат Краговића, из села Ковраге код Истока, пореклом са Рогозне, слава Аранђеловдан: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y331025/

У литератури се о Зечевићима наводи следеће:
-Зечевићи (7 к., Лучиндан) досељени су после Сташевића. Говоре да су од Васојевића. Кажу да су раније славили Аранђеловдан.

Овај податак о старијој крсној слави је интересантан, јер исту славе и тестирани Краговићи, па ових дана можда можемо очекивати и формирање ниже гране Зечевића и Краговића испод Y331025: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg207073#msg207073

С обзиром да у нашем Пројекту генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића, посебну пажњу поклањамо дубинским тестирањима прибраћених родова са славом Лучиндан, желели смо и тутинске Зечевиће да испитамо, у нади и у циљу откривања и њихових генетичких повезница са неким родом који је егзистирао током средњег века уз полимскотарске Никшиће. Познато је већ да је ова тактика уродила бројним плодовима и откривеним повезницама, међутим, сада након овог резултата Зечевића, рекао бих како нисам толико сигуран да се њихов предак некада у прошлости прибратио или призетио, неком од бројних огранака Никшића који су се развијали у суседном Бихору, мењајући том приликом крсну славу. Можда и јесте, па се касније током 20. века догодила идентификација са познатим васојевићким братством Зечевићима из Бијелог Поља, којима је као што је познато крсна слава Аранђеловдан, па отуд и "предање" о Васојевићима и Аранђеловдану. А можда је појава Лучиндана међу Зечевићима последица неке друге тежње и жеље прослављања нашег заједничког свеца. Не можемо ништа још увек са сигурношћу да закључујемо, јер у нашем регистру тестираних постоји приличан број Лучинштака без хаплотипова а који су испали FT190799-, па постоји могућност да неко од њих припада управо Y331025.

У сваком случају, било да се ради о неком староседелачком, средњовековном српском роду, на данашњој територији општине Тутин или на некој од суседних територија (Бијело Поље, Сјеница, Нови Пазар/Рогозна и тд.), или да се ради о средњовековној конекцији Y331025 са Никшићима у Бихору/Бијелом Пољу и промени славе, оно што се ипак поуздано може рећи јесте следеће, да је у овим наведеним крајевима, током раног средњег века формиран један од првих, ако не и први, српски племенски савез, из кога је касније у 12. веку конституисана независна српска држава Рашка. Да су у овом процесу формирања Рашке највероватније учествовали припадници Y52621, то смо констатовали на основу најновијих SNP резултата, а већ сада са приличном сигурношћу можемо исто закључити и за припаднике Y331025.

Битно је истаћи и интересантно предање Јовашевића из Марковице, да су они по речима тестираног у Драгачеву били присутни још пре боја на Косову. И овај податак (уз наравно позиције Јовашевића и Краговића на стаблу и процену старости Y331025, која је приближна Y52621), може ићи у прилог дубокој старини ове хаплогрупе на ширем простору Старе Рашке.

Готови су и резултати WGS теста БУЛАТОВИЋА - Бајовића, Мртво Дубоко/Ровца, Колашин, Лучиндан. Још једном бих се захвалио Горану Грбићу на спонзорисању тестирања Булатовића, који је припао очекивано R1a-Z280>Y2608>BY149000>FT257011, потврдивши тако од раније позитиван SNP резултат на FT257011: https://www.yfull.com/live/tree/R-FT257011/

Занимљиво, ипак је остао на том нивоу гранања. О овој грани немам ништа ново рећи, остајем веран извршеној генетичкој класификацији Ровчана у 3 слоја (Никшићи Гојаковићи, старинци и остаци Лазареве/Вукове војске или војних најамника), када сам припаднике ове хаплогрупе довео у везу са Морачким старинцима:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg201109#msg201109


R1a-Z280>Y2608>BY149000 род морачких старинаца. Овом роду припао је Булатовић-Бајовић у Мртвом Дубоком. Најближи су му Поповић (Ба/Љиг,Аранђеловдан) и Капуран (Милотина/Фоча,Ђурђевдан) са предањима о пореклу из Црне Горе (по једном предању Капурани воде порекло управо из Роваца). Такође и Мијач из Бара припада овој грани, по предању дошли из Васојевића (Митровдан). Рекло би се на основу ових података да су Ровца највероватнија матица FT257011. Уколико јесу, онда је велика вероватноћа да је и матица бочне гране FT371439 област Мораче, а интересантно је да се њена распрострањеност на западу поклапа са родом Мацура Y16434. Иначе, на још старијем нивоу генетичког раздвајања налазе се и Величани алимпијевштаци, старинци плавске жупе.
« Последња измена: Април 01, 2025, 08:48:45 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2615 послато: Април 01, 2025, 04:14:18 поподне »
ЗEЧЕВИЋ, село Попе, Тутин, Лучиндан, резултатом WGS теста му је откривена припадност I2-PH908-FT14506>Y330253>Y331025. Претходно је преко SNP тестова испао негативан на никшићку FT190799 и нешто узводнију Y52621 грану. У Y331025 се налазе још Јовашевић из Марковице код Чачка, са славом Ђурђевдан, и резултат Краговића, из села Ковраге код Истока, пореклом са Рогозне, слава Аранђеловдан: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y331025/

У литератури се о Зечевићима наводи следеће:
-Зечевићи (7 к., Лучиндан) досељени су после Сташевића. Говоре да су од Васојевића. Кажу да су раније славили Аранђеловдан.

Овај податак о старијој крсној слави је интересантан, јер исту славе и тестирани Краговићи, па ових дана можда можемо очекивати и формирање ниже гране Зечевића и Краговића испод Y331025: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg207073#msg207073

С обзиром да у нашем Пројекту генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића, посебну пажњу поклањамо дубинским тестирањима прибраћених родова са славом Лучиндан, желели смо и тутинске Зечевиће да испитамо, у нади и у циљу откривања и њихових генетичких повезница са неким родом који је егзистирао током средњег века уз полимскотарске Никшиће. Познато је већ да је ова тактика уродила бројним плодовима и откривеним повезницама, међутим, сада након овог резултата Зечевића, рекао бих како нисам толико сигуран да се њихов предак некада у прошлости прибратио или призетио, неком од бројних огранака Никшића који су се развијали у суседном Бихору, мењајући том приликом крсну славу. Можда и јесте, па се касније током 20. века догодила идентификација са познатим васојевићким братством Зечевићима из Бијелог Поља, којима је као што је познато крсна слава Аранђеловдан, па отуд и "предање" о Васојевићима и Аранђеловдану. А можда је појава Лучиндана међу Зечевићима последица неке друге тежње и жеље прослављања нашег заједничког свеца. Не можемо ништа још увек са сигурношћу да закључујемо, јер у нашем регистру тестираних постоји приличан број Лучинштака без хаплотипова а који су испали FT190799-, па постоји могућност да неко од њих припада управо Y331025.

У сваком случају, било да се ради о неком староседелачком, средњовековном српском роду, на данашњој територији општине Тутин или на некој од суседних територија (Бијело Поље, Сјеница, Нови Пазар/Рогозна и тд.), или да се ради о средњовековној конекцији Y331025 са Никшићима у Бихору/Бијелом Пољу и промени славе, оно што се ипак поуздано може рећи јесте следеће, да је у овим наведеним крајевима, током раног средњег века формиран један од првих, ако не и први, српски племенски савез, из кога је касније у 12. веку конституисана независна српска држава Рашка. Да су у овом процесу формирања Рашке највероватније учествовали припадници Y52621, то смо констатовали на основу најновијих SNP резултата, а већ сада са приличном сигурношћу можемо исто закључити и за припаднике Y331025.

Битно је истаћи и интересантно предање Јовашевића из Марковице, да су они по речима тестираног у Драгачеву били присутни још пре боја на Косову. И овај податак (уз наравно позиције Јовашевића и Краговића на стаблу и процену старости Y331025, која је приближна Y52621), може ићи у прилог дубокој старини ове хаплогрупе на ширем простору Старе Рашке.

Зечевићи су пописани у Попама још 1832. године, и с обзиром да је у 19. веку било више појединачних задруга које су славиле Св. Луку у Попама и суседним селима, врло лако се може десити да сви заједно представљају неки старији слој становништва. Поред њих је у Попама, као и околним селима у истом периоду било и Вељовића, па је у овом тренутку мало теже разграничити две групе Лучинаца.

Најстарији пописани Зечевићи, од којих потиче тестирани, су Стеван (1754) и Радосав (1792), синови Милутина, који није био жив у време пописа нахије Трговиште 1832. године. Стеван је имао синове Милана (1804) и Ивана (1810), а Радосав сина Вукашина (1829).

У Попама су остали и развили огранци који потичу од Милана и Радосава док се Иванова грана угасила.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2616 послато: Април 02, 2025, 01:00:37 пре подне »
Зечевићи су пописани у Попама још 1832. године, и с обзиром да је у 19. веку било више појединачних задруга које су славиле Св. Луку у Попама и суседним селима, врло лако се може десити да сви заједно представљају неки старији слој становништва. Поред њих је у Попама, као и околним селима у истом периоду било и Вељовића, па је у овом тренутку мало теже разграничити две групе Лучинаца.

Најстарији пописани Зечевићи, од којих потиче тестирани, су Стеван (1754) и Радосав (1792), синови Милутина, који није био жив у време пописа нахије Трговиште 1832. године. Стеван је имао синове Милана (1804) и Ивана (1810), а Радосав сина Вукашина (1829).

У Попама су остали и развили огранци који потичу од Милана и Радосава док се Иванова грана угасила.
Хвала пуно на овим веома значајним информацијама, о најранијој документованој генеалогији Зечевића у Попама! Тестирани према породичном родослову припада огранку наведеног Вукашина, сина Радосава, није им до сада било познато како се звао Радосављев отац.

Да, слажем се са тобом да би Зечевићи могли представљати стариначко становништво у Попама, или његовој широј околини, и да нису морали имати конекције са Никшићима, као што сам навео, без обзира на географску близину. Међутим, не треба одбацивати хипотезу прибраћивања/призећивања претка Зечевића некој од грана Никшића у Бихору, којој сам сада након данашњег обављеног разговора са тестираним Скерлићем, још наклоњенији.

Наиме, данас сам се сетио да у селу Липовац, у шумадијској Горњој Јасеници код Тополе, постоји род са славом Лучинданом и преславом Великом Госпојином, и да међу њима постоји и фамилија Зечевић. И био сам у праву. Скерлић ми је потврдио да у селу следеће фамилије обележавају ова два празника, то су: Зечевићи и Реаци или Реаковићи (Ђорђевићи, Тодоровићи, Гавриловићи-Калцани и Лукићи), док су на другој страни Лучинштаци Скерлићи, Петровићи, Јовановићи, Лазићи, Гавриловићи и Аврамовићи, са преславом Преображење, који се и дан-данас поштују и сматрају као род, па се као такви не узимају између себе, док ове друге са преславом Велика Госпојина не препознају за род.

Подсећања ради, и једни (Зечевићи и Реаци са преславом Велика Госпојина) и други (Скерлићи и њима сродне фамилије са преславом Преображење), имају предање о досељењу из Бијелог Поља. Да се ради о изворним Бихорским Никшићима, доказао је резултат WGS теста Скерлића, када су му откривене најближе генетичке повезнице са муслиманским фамилијама из сјеничког (Тахировићи и Вејсиловићи из Урсула) и новопазарског (Бихорци из Јанче) краја у FT190799>Y189944>Y264395 гранама: https://www.yfull.com/tree/I-Y264395/

Да ове две скупине Лучинштака у Липовцу нису блиске, осим различитих преслава то доказује и хаплотип тестираног Зечевића из Липовца и неколико карактеристичних вредности на појединим маркерима. Зечевићу није по маркерима близак ни Зечевић из Тутина, па се ипак може претпоставити да Зечевић из Липовца ипак припада Никшићима, што би требало испитати тестом на FT190799. Уколико буде позитиван, могућа је њихова веза са Y331025 Зечевићима, односно са Y331025 Аранђеловштацима у матици, у неком од бихорских села где се одвијао суживот ова два рода, и у којем је постојао култ празновања и обележавања Велике Госпојине, одакле су га пренели касније у својим исељеништвима (међу Зечевићима у Попама је преслава временом највероватније занемарена и заборављена, услед обележавања сеоске преславе Благе Марије). Пре тога да видимо да ли ће Зечевић формирати млађу грану са Краговићем, а овој хипотези не би представљао ни проблем њихове евентуалне старије везе од 600-700+ година.

Потребно је тестирати и Лучинштаке из села које помињеш, који се налазе близу Зечевићима и Вељовићима у Попама, јер сматрам да ће се међу њима сасвим сигурно открити и неки изворни Никшић (као што смо такав епилог добили међу исељеним Требаљевцима), можда баш неко генетички близак Никшићима у Липовцу, што би било још једно значајно откриће. Мада, ако их и нема тамо, не треба заборавити ни остале сличне примере, где међу прибраћеним родовима није остало генетичког трага изворних Никшића, као што је то рецимо случај са Лучинштацима у Требињу код Куршумлије са преславом Марковдан (тестирани Аврамовићи из Доње Сабанте код Крагујевца, са никшићким хаплотипом и овом преславом, имају предање о досељењу из тог села, као и Марковићи из Дулена, а који су генетички блиски Раковцима и бијелопољским Конатарима са славом Никољдан), или са Веруовићима из Пријепоља (међу којима нема гране Новитовића FT190799*, прибраћеност овој линији Никшића у матици откривена је са резултатом Јоксимовића-Милошевића у Добрачама у Ариљу, а којима су опет генетички најближи Бихорски Никољштаци) и тд.
« Последња измена: Април 02, 2025, 01:12:15 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2617 послато: Април 04, 2025, 08:49:53 пре подне »
Завршена је обрада сирових података Зечевића на YFull-у, као што сам претпоставио, Зечевић је формирао млађу грану испод Y331025 са Краговићем: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y331025/ Грану су означили под А40953, коју дефинише нешто старији Y34220. С обзиром да је старост Y331025 отприлике датирана на крај 7. века, њихова веза до заједничког претка је највероватније 11-12. век, што значи да је овај род дефинитивно неки староседелачки род на простору Старе Рашке, укључујући наравно и целу Y331025 хаплогрупу. Вероватно да потврду ове процене старости А40935 нећемо добити на YFull-у, јер Зечевићу остају 3 квалитетна приватна новела испод А40953, док их Крговић има 8, од којих су 2 хомолога а њих сигурно неће користити за естимацију старости гране, иако су и они филогенетски значајни (што је доказано на примеру Никшића Ровчана). Осим тога, већ је констатовано на бројним примерима да ни многе "Best Novel" не узимају у прорачуне старости, из само њима знаних разлога (Мирослав Главоњић је о томе писао нашироко), тако да очекујем нереалан TMRCA и за А40935.

Мишљења сам и даље да је до интеракције неког претка Зечевића са Никшићима било негде на простору Бихора, можда управо са исељеним Зечевићима у Јасеници. Уколико је овај родовски назив неког никшићког огранка настао у матици, што је најизгледније, онда се прибраћивање/призећивање претка Зечевића А40935, изворним Зечевићима, могло догодити и непосредно пре 1690. године (Милутинов прадеда или неко старији), или можда чак и нешто касније (Милутинов деда, отац, или сам Милутин), уколико је миграција правих и призећених Зечевића била одложена за другу половину 18. века, јер по предањима, наведена групација Лучинштака са две различите преславе се из Бијелог Поља у Липовац (Сјеница им је била привремена транзитна станица) доселила за време Кочине крајине. У сваком случају, приоритет у овом правцу генетичких истраживања су дубинска тестирања Зечевића из Липовца и Лучинштака из околине Тутина.
« Последња измена: Април 04, 2025, 09:01:08 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2618 послато: Април 06, 2025, 06:54:48 пре подне »
Тестирани Булатовић-Бајовић из Мртвог Дубоког ипак дели два SNP маркера испод FT257011, са Поповићем из села Ба код Љига (Аранђеловдан), то су Y526047 и Y525641. Видећемо који је од ова два терминални, чини се да би то могао бити Y526047, у сваком случају, ново гранање ће ових дана бити видљиво на стаблу: https://www.yfull.com/live/tree/R-FT257011/ И овде ће највероватније доћи до погрешне процене старости гране Булатовића и Поповића од стране YFull-a. Поповићу су од раније користили само 3 новела за естимацију, од којих су 2 била управо Y526047 и Y525641, али Поповићу ће након ажурирања стабла остати још 8 приватних новела, од којих су 4 хомолога и 2 која су добијена након Т2Т надоградње узорка (Y481214 и Y490195).

Старост Y526047 ће по YFull-у бити око 300 година (уколико не буду користили сва 4 приватна новела Булатовића, или бар 3, а то се највероватније неће догодити због њихових чудних критеријума), што је нереално. С обзиром да је Булатовићу поручен WGS у YSEQ-у, не знамо да ли је позитиван на нека од она два Т2Т приватна новела Поповића, тако да је реална процена Y526047 (са заједничким Т2Т новелима или без њих) између 500 и 600 година. Самим тим се и старост узводне FТ257011 може проценити на најмање 700-750 година, колико је највероватније стара и бочна FT371439.

Што се тиче матице FТ257011, овде немам никакву дилему, Ровца су матица, судећи по предањима њених припадника и резултатима дубинских тестирања (разноврсност и распрострањеност грана), што је можда од пресудног значаја и за одређивање матице за узводну BY149000. Булатовић је из Роваца, Капурани из Фоче имају забележено предање да су из Роваца, Мијачи из Бара су по предању из Васојевића, док су Поповићи пореклом из Црне горе и славе Аранђеловдан, а она је и слава Васојевића, а и добро позната чињеница је да се Ровчани управо граниче са Васојевићима (ово су и два највећа ривалска племена била на том простору, бар до 1690. године, одакле се Васојевићи шире на простор Горњег Полимља). Да је култ Аранђеловдана очигледно некада у давној прошлости био присутан у Ровцима, доказ тога је иста слава исељених Мацура у Далмацији, а којима је по хаплотипу најближи тестирани Драшковић "Шћепановић" (Срезојевић) у Ровцима. Да ли је Аранђеловдан изворна слава и за све припаднике FТ257011, то је упитно, мада то и није толико битно, за одређивање њене матице. Можда је она изворна за грану којој припадају Булатовић и Поповић, а Ђурђевдан за засебну грану којој припада Капуран FT257011*, под претпоставком да њој припадају и исељени Ђурђевштаци у Крајини, а то су STR тестирани Гаљен, Кладар и двојица под презименом Матаруга. И ово презиме Матаруга указује на њихово даље порекло из Роваца, јер су стари Ровчани свакако били у суживоту и пре слома Николе Алтомановића са Матаругама, на простору планине Лукавице.

Да се њихове миграције на запад могу довести управо са овим крупним историјским догађајем, и са добро познатим амбицијама Краља Твртка Котроманића и у изворима забележеним сеобама православног становништва на простор Далмације и Крајине које је лично организовао (а у случају старих Морачана/Ровчана и Потараца, и уз посредовање кнеза Лазара, свакако, јер Морача и Ровца су били од стратешког значаја за трговину са богатим приморјем и потребно је било најпре успоставити војну контролу, а затим и да се одмах ту уместо старијег, домицилног и нелојалног слоја становништва, доведу и војни најамници и ново становништво у циљу даљег обезбеђивања трговачких путева првенствено од Балшића (преци Новљана, Никшића Жупљана и Ровчана, Љешњана Војинића, Морачана Богићеваца и осталих родова који су се касније формирали и развили у Потарју, Ровцима, Морачи, Оногошту (попут рецимо и Угреновића, чији предак је био очито Твртков вазал) и убрзо се ставили и у службу Османлија), доказ тога је и непостојање (на истоку) бочне генетике у односу на FТ257011, а то је веома разграната FT371439 лоза, која за сада има 6 низводних грана, од којих је 5 на западу: https://www.yfull.com/live/tree/R-FT371439/

Да се ова генеалогија развијала у Ровцима или Морачи до 16. века (а не до 1373. године), негде би се до сада морали разоткрили њени припадници на ширем подручју Мораче, Зете, Потарја, Полимља и тд. Једино се за сада за грану FT371439>FT371988, тачније за низводни низ SNP мутација које дефинишу Y512470 (не и за остале две крајишке FT371988*), може претпоставити да се развијала у матици (могуће баш у Ровцима, заједно са појединим припадницима бочне FТ257011 генеалогије), због предања Пејића из села Сучани код Шековића (пореклом из Дробњака, а ту област можемо свакако посматрати и као претпостављену транзитну станицу, из Роваца), а и његов најближи рођак на стаблу, Милосављевић из Стрмова код Бајине Баште, налази се источно од Дрине.

Развој R1a-FТ257011 грана у Ровцима није био нимало лак. Прекретница је свакако била 1373. година, али њихов тежак положај ни у наредним вековима, са нешто каснијим догађајима локалног типа (од сукоба Ровчана Срезојевића са Васојевићима, крвних освета међу Никшићима Ровчанима и неникшићима и тд.), није омогућавао опстанак њихове генеалогије међу Ровчанима у већем броју од данашњег, као што је то уосталом био случај и са изворним Мацурама I1-Y16434, као и са R1a-YP3987 (призећен припадник међу Булатовиће-Стајовиће). Уколико бисмо се строго усредсредили на Ровца, ово су хаплогрупе које се сигурно могу довести у везу са старијим слојем Ровчана. Да ли је међу њима било и припадника бочне R1a-FT371439 (врло вероватно), или претка/предака Васојевића, који су 1373. могли бити избачени из Роваца и гурнути у суседну Лијеву Ријеку (нису ли можда и сукоби са Ровчанима доказ тога?), или њихових рођака морачких Петровштака Томића, на чијем имању је саграђен по предању манастир Морача (јер не заборавимо ни њихове бројне генетичке рођаке у Крајини са крсном славом Часне Вериге апостола Петра као и далматинске Ђурђевштаке), или понеког Матаруге, или можда Крича, отворено је и даље питање.
« Последња измена: Април 06, 2025, 07:05:03 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2619 послато: Април 09, 2025, 08:01:18 пре подне »
Након резултата Зечевића и Булатовића, настављамо даље са анализама резултата прибраћених родова.

РОВЧАНИН из села Захумско код Сјенице, који је испао негативан на FT190799, поручиће ускоро тест на мањи број маркера, како би се за почетак утврдило којој хаплогрупи тестирани припада.
Стигао је резултат за Ровчанина (Захумско, Сјеница, Лучиндан):

Your predicted haplogroup is R1a
We recommend the YSEQ R1a Superclade Panel:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=56701

STR Haplotype:
DYS385 11-14
DYS388 12
DYS389I 13
DYS389II 29
DYS390 24
DYS391 10
DYS393 13
DYS426 12
DYS437 14
DYS438 11
DYS439 10
DYS447 24
YCAII 19-23

DYS19 processing
DYS392 processing
Y-GATA-H4 processing

Рекао бих да постоји могућност да Ровчанин припадне управо новој грани Булатовића и Поповића FT257011>Y526047, највише због вредности DYS389II=29 коју дели са Булатовићем. Међутим, због DYS390=24 код Ровчанина, могуће је да он није носилац FT257011, јер је код осталих припадника она модална 25, а модална је и за остале бочне гране, па и за оне на узводним, доста старијим нивоима гранања. Колико је ретка ова промена на том маркеру 25>24, довољно говори податак да се једино код тројице носилаца бочне BY149000>FT371439 јавља DYS390=24, па бих Ровчанину најпре због тога предложио тест на YP6098, или да окуша одмах срећу са BY149000 (или FT257011).