3. ДЕОДакле, оно што је такође заједничка карактеристика за српске I2-Z17855-BY190177>FT154835, I2-Z17855-А20030>Y135654 и I2-Z17855-А20030>Y55537, осим прибраћивања појединих њихових припадника роду Никшића јесте и
присутно слављење Никољдана, а значајан је и податак да потврђени припадници BY55537 грани SNP тестом, да никољштаци
Рендулићи из Лучана, имају предање о пореклу управо из
Бијелог Поља. У Y135654 су и никољштаци
Новчићи из Буђева код Сјенице и
Радовић са Романије, а потребно је истаћи и да су у Крајини, поред Ковачевића и осталих у Z17855-BY190177>FT154835, такође присутни и бројни никољштаци у Z17855-А20030>Y135654. Наравно, и даља порекла ових фамилија се несумњиво могу везати за Стару Рашку одн. бијелопољски крај.
С тим у вези, треба напоменути и да је у акцији генетичке профилизације рода
Раковаца из околине Рашке са славом Лучиндан, такође откривено и њихово даље порекло из Бијелог Поља. Раковци су смештени у грани I2>Y16449>Y151633>
FTA49542 заједно са
старинцима Лимске долине Конатарима. Конатари такође славе
Никољдан, као и њихови тестирани рођаци, бијелопољски
Гољевићи. Интересантне су и поједине бијелопољске муслиманске фамилије, за које би се могло претпоставити на основу хаплотипова да припадају овом генетичком роду или евентуално некој бочној грани. Тестиране никољштаке имамо и у другим I2-FT16449 гранама, тачније у
MF4021 и A28710, иако међу њима нису откривене фамилије са славом Лучиндан, средњовековни генеалошки развоји и ових грана су се ван сваког спора такође одвијали у Средњем Полимљу одн. бијелопољском крају, као и у суседном Потарју. О свему овоме се можете подсетити на овој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4757.msg187070#msg187070За већину ових тестираних фамилија постоје предања о пореклу од Куча, због славе Никољдан, што су генетичке анализе обориле. Као што знате, исту ситуацију са бројним обореним предањима имамо и код полимско-тарских лучинштака, међу којима доминира оно о Ровцима. Из тог разлога, имамо задатак и обавезу да у будућности покушамо тестирати и остале никољштаке широм Полимља са сличним предањима, а посебно оне у бијелопољском крају:
Раховиће из Недакуса,
Перишиће из Расова,
Тврдишиће из Биједића,
Поповиће и Балшиће из Пећарске,
Гојачане и Јефтовиће из Добриња и тд.
Због свега поменутог, може се рећи да су средњовековни Срби у Средњем Полимљу указивали велико поштовање
Светом Николи (припадници племена
Вранеши у некадашњој жупи Љубовиђи такође, лимски
Бараћи, бихорски
Баралићи и тд.). Да су Срби на овом простору током средњег века интензивно неговали Николин култ, доказује и
црква Светог Николе у данашњем градском бијелопољском насељу
Никољцу. Ова црква одн. манастир Никољац први пут се помиње у
Повељи краља Милутина из 1318/1321. године, којом га је Милутин подарио Петровој цркви и Лимској епископији (Јово Медојевић,
Значајни датуми и догађаји из прошлости Бијелог Поља). За целокупан развитак православног становништва у Бијелом Пољу и уопште Средњем Полимљу кроз средњи век, посебно је значајна појава и развој Никољ-трга одн.
Никољ-пазара, заједно са манастиром Светог Николе. Развоју Никољ-пазара, из кога се касније развило насеље Никољац, највероватније је претходила Пашајитова царинарница на Лиму, која се помиње 1411. године у близини манастира. Познато је и из пописа из 1477. године да је Никољац тада имао 51. хришћанско становништво са 15 неожењених и 3 удовице.
Потребно је имати у виду да се у исто време када краљ Милутин дарује Никољац Лимској епископији, догодило и столовање епископа
Данила II (Данила Пећког, ранији Бањски епископ), у цркви Светог Петра и Павла на Лиму, у данашњем Бијелом Пољу:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II Дакле, у то време, бијелопољски крај са развојем Брскова, осим економских, постаје и један од важнијих духовних, културних и политичких центара државе краља Стефана Милутина. И раније сам указивао на то да се појаве појединих хаплогрупа са истока, у овој области, могу довести у директну везу са Милутиновим периодом владавине (владао је од 1282-1321. године) одн. његовим освајањима и територијалном ширењу Србије ка истоку, као и са поменутим, упоредним периодом развоја бијелопољског краја.
Осим манастира Никољац, у
Подврху засеоку села Мокри Луг, налази се такође црква посвећена Светом Николи. Из текста у натпису над улазним вратима цркве, сазнајемо да је она сазидана 1606. године, у време архиепископа пећког Јована, као и то да је и ова црква Светог Николе некада била манастир. Колики је био укупан број православних храмова посвећених Светом Николи у бијелопољском крају (Светом Луки, такође), у којим све селима и у прецизно ком селу се догодио почетни генеалошки развој Y474927 хаплогрупе као и у ком селу се догодило прибраћивање/призећивање једног припадника FT154835 Лимским Никшићима, верујем да никада нећемо сазнати, међутим, познат је податак да само у бијелопољском крају постоји преко 130 црквишта и манастиришта, што довољан доказ присутности високог степена православне духовности међу средњовековним Бијелопољцима. Уосталом, управо међу данашњим остацима ових бројних богомоља и храмова, леже и корени у доста спором процесу исламизације Срба на овом простору. Познато је из званичних података који нам нуде османски дефтери, да је очигледна била бројна надмоћ хришћанског становништва током 15. и 16. века у односу на исламизоване хришћане, не само у Средњем Полимљу и Бихору, већ и у суседним областима, Потарју, Вранешкој долини, Трговишту и тд.