(Девети део)
На свом примеру могу да вам покажем да је то најбољи начин. Да није било хипотезе да Главоњићи Бистрица- Главоњићи Вича/Горачић- Главоњићи Рудо нису род, којој сам давао најмању вероватноћу, никад не бих спровео тестирање којим је опворгнута хипотеза да јесу род (за коју сам због предања сматрао да је 99% тачна). Прошле године сам уз доста труда и рада, развијајући „тада вероватнију“ хипотезу, направио родослов Главоњића из Виче и Горачића (на основу 10 турских дефтера из Архива Србије и 4 турска дефтера из Изворника бр. 31. и бр. 32 - Међуопштински историјски архив Чачак), од генерације 1760. годиме до генерације рођене 1870, покушавајући да упоредим њихове пасове и гранања са нашим. Али и поред уверености у прву хипотезу, нисам одустајао ни од друге хипотезе, а резултат генетских тестова ме је много потресао, јер се ипак испоставило да нисмо род са Главоњићима из Виче и Горачића, али ми је и помогао да окренем истраживање у другом правцу и отуд Срезојевићи, Млађеновићи и све остало што смо Вам изнели до сада.
До коначне имплементације наше методологије требаће нам још доста времена, нових тестирања и дефтера, свака помоћ нам је добродошла. Влада Вас је већ обавестио у којим правцима и према којим све фамилијама смо усмерили будућа истраживања, у циљу генетичких профилизација и класификација главних огранака рода Никшића (Лимских Никшића, Тарских Никшића, Жупљана, Ровчана и Требјешана), а ја сам дужан да Вас обавестим овом приликом и према којим фамилијама смо усмерили истраживања, очекујући одвијање даље генетичке профилизације рода Срезојевића и подрода Иванишевића.
Следећа тестирања су у току:
● З. Вукићевић, Горњи Лајковац, Мионица, А37326+, поручен WGS тест.
● Ј. Главоњић, Бистрица, Нова Варош, А37326+, поручен WGS тест.
● В. Главоњић, Рутоши, Нова Варош, А37326+, поручен WGS тест.
Охрабрени резултатом Зорана Вукићевића, поручени су тестови на SNP маркер Срезојевића А32852, за следеће фамилије:
● З. Маринковић, Горњи Дубац, Лучани, FT190799+ (Y250780?), порекло из Љепојевића, позитиван је на А32852. Поручен је тест на FT413556.
● З. Бајовић, Прилике, Ивањица, Y250780+, без предања о пореклу, негативан је на А32852.
● М. Живановић, Вигоште, Ариље, FT190799+ (Y250780?), без предања о пореклу, негативан је на А32852.
● Д. Барлов, Вучковица, Кнић, Y250780+, Барлови су досељени из ивањичког краја али без предања о даљем пореклу, негативан је на А32852.
● М. Вучетић, Лајковац, прво тестирање, поручен тест на А32852.
У литературама смо пронашли следеће фамилије са славом Лучиндан, са забележеним предањима о пореклу из Бистрице, због чега су велике шансе да неке од њих у будућности припадну роду исељених Срезојевића-Иванишевића:
- Радојичићи, Лучиндан, из ужичког села Стапари, порекло Бистрица (дошли кад и преци Перишића, Гачића и Синђића са славом Никољдан, који у предању помињу село Дивци, порекло од Куча је највероватније нетачно као што се потврдило за велику већину пријепољских родова са истим предањем, њихова припадност R1b-BY198296 роду Диваца и заједничка миграција са претком Радојичића у село Стапаре скоро је извесна);
- Смиљанићи, Лучиндан, из Крчагова код Ужица, порекло Бистрица (у истом засеоку Врелима живе и Трипковићи Никољданци, пореклом из Рутоша, очигледно још једни R1b-BY198296 и још једна заједничка миграција са Бистричким Лучинданцима)
- Миловановићи, Лучиндан, из Пожешког села Глумач, пореклом из Бистрице код Нове Вароши (за Тешиће и Ђокиће Никољданце се наводи да су пореклом из Диваца, свакако још једни R1b-BY198296)
- Милијићи и Петрићи (Тубе), Лучиндан, из субјелског села Тубићи код Косјерића, порекло Бистрица;
- Терзићи, Лучиндан, из Злакусе код Ужица, порекло Бистрица
- Јанковићи, Лучиндан, из Севојна код Ужица, дошли из Бистрице - Полимље
- Мандићи, Лучиндан, из села Душковци, Пожега, пореклом из Бистрице у Полимљу
- Пауновићи, Мирковићи и Милинковићи, сви Лучиндан, из села Лозница код Ваљева, пореклом из Бистрице у Полимљу;
Још бих Вас обавестио да ће се у наредном периоду истраживање усмерити и ка истраживању рода исељеног у село Крчмар испод Маљена, где се у књизи „Насеља српских земаља“ од групе аутора из 1908. године, помиње неколико породица досељених из села Рутоши. Постоји такође велика могућност да су и они потомци људи пописаних у Челицама и Рутошима 1708. године:
-Тодорчевићи (Мрдићи): За најстарију породицу у селу сматра се породица Тодорчевић или боље рећи Мрдићи, јер је ово старије презиме. Теодорац је ускочио одмах преко границе у Србији уз села Рутоша и с тога се цела ова породица зове и ускочка („Ускочани“). Мрдићи су се расељавали и по овој области, славе Аранђеловдан.
-Симовићи: Мало после Тодорца доселио је ондашњи калуђер данашње Симовиће, као своје сроднике из Роваца у Никшићкој Жупи и населио их поред себе, на црквеном земљишту, славе Лучиндан (Симовићи би врло лако могли бити Сима, сина Тодоровог, пописаног 1708. године за село Челице).
У даљем раду настављамо са генетским тестовима и тражимо нове дефтере како за Стари Влах, тако и за Ровца.