мислим да је у контексту Пиве-Бањана-Дробњака, битно полазиште, престоног града Сокола и Новог у Пиви, и снажан војнички потенцијал становништва у поменутим жупама, касније нахијама. Како је Стјепан Вукчић Косача, био највећи од Косача што се тиче ширења чак до Цетине на запад и то да је оставио великог трага у топонимији Пиве, можемо лако направити бар оквир да је око себе као и сви господари па и крунисани , имао око себе гарду, која је укључивала најамнике запада или прекоЈадрана, а како му је један од најзначајнијих тврђа и летњиковаца био у Пиви , а поблизу стрица му у Кључу, па и синова у том потесу, логично је да је тај предео био најразвијенији занатски,трговачки и ратнички, смислено је сматрати најближу околицу владара као његово најснажније упориште, те сходно томе , генетски резултати везани за ,,Скандино-Норманске,, , и њихова заступљеност, као и врло висок постотак предања и легенди о јаким родовима, ,,чудним,, именима, говори управо о овим неочекиваним резултатима генетике.
Још бих додао ,,феномен,, стећака, који је ту најизраженији (,,ужа,,Херцеговина), како бројно тако и квалитативно, а како је већма њих припадала феудалцима, углавном се то огледа у ратничким и једноставним хералдичким ознакама, управо у томе очитавам снажну војну класу читавог становништва која савршено кореспондира са ратничким дружинама братстава-доцније племена и њиховом баштинском везаношћу у поменутим областима.
Упадљиво је сходно томе и брзо ширење херцегових поседа, да тако кажем, попут урагана...
Да повежем, херцег је црпео своју снагу, посебно војну, у значајној мери из области Пиве, Бањана, Комарнице и гацконског поља и Кључа, где је и био дво-престони у сваком смислу, па отуд и ти ,,ратни,, гени обучених ,,дошљака,, .. ратничка влахија=снажна војна, претходница Војне Крајине, када и креће вал насељавања из тих области , што показује и генетика, мада резултатски још у повоју...
А посебно што се тиче легенди о пореклу из Бањске са Косова, имају их и Пивљани и Дробњаци, у појединим родовима, као и Бањани, Матовићи и Крушићи итд. , па топонимија Дробњака код Неродимља, говори о трговачким-караванским станицама па и насеобинским свих њих..мислим да у том погледу не треба видети полазиште и порекло, већ ширење ка њима које је претпостављам почело у 14 веку још, што касније поприма снажне одјеке косовске легенде да се утекло падом под Турке, где су потомци кроз векове желели да се маркирају као део небеског опредељења, па је део тога ушао у причу и о пореклу одонуд..