Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 62539 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4752
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #280 послато: март 04, 2018, 11:33:34 поподне »
Zanima me migracija te porodice preko Pive i njihovo doseljenje u Azbukovicu. Da li ima testiranih članova te porodice?

Требало би да су цуцко-пјешивачки J2a M92>S8230.

https://www.yfull.com/tree/J-S8230/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #281 послато: март 05, 2018, 02:19:11 пре подне »
Da li je neko čuo za Popoviće iz Cuca, Lipe po predanju ogranak Orlovića u Pivi u periodu 1600-1700 iseljene u Azbukovicu u Zap. Srbiji sa ujacima Tadićima? Slava Sveti Jovan. Rodovska grupacija Protić/Obradović/Petrović u Azbukovici

Александре, слободно се јави у инбокс. О тим Поповићима имам све. Од два брата која су се доселила у азбуковачко село Торник, средином 18. века, па до комплетних родослова данашњих породица. Прво су дошли браћа Јаков, познатији као "поп Јован" и Стеван, међу сродницима познат као "прота Стако. По женској линији су били сродници пивљанских Тадића, па су се по њиховој препоруци и населили у Торник.

Од Јакова су настали: Досковићи, Симићи, Томићи, Тодоровићи, Веселићи, Живановићи (сви у Савковићу), Петровићи (Врхпоље)...
Од Стевана су: Илићи, Радојичићи, Павловићи, Лукићи, Обрадовићи (Савковић), Протићи, Петровићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Веселиновићи, Симићи, Ракићи, Обрадовићи, Ђокићи, Ђунисићи (сви у Горњој Буковици), Обрадовићи, Ранковићи (село Леовић)...


Ван мреже Aleksandar R21

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #282 послато: март 05, 2018, 08:17:49 поподне »
Poštovani,

Hvala Vam na poruci.
Da li kao izvor koristite istraživanja gospodina M. Mladenovića?


Hvala

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #283 послато: април 10, 2018, 10:03:50 поподне »
Да ли неко поседује фотографију каменог крста са надписом "Овде лежи Гагеш Соколић" из 1562. године (једанаест година пре изградње манастира Пиве), у гробљу код цркве у Присојном Ораху?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 254
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #284 послато: април 12, 2018, 12:05:12 пре подне »
Да ли неко поседује фотографију каменог крста са надписом "Овде лежи Гагеш Соколић" из 1562. године (једанаест година пре изградње манастира Пиве), у гробљу код цркве у Присојном Ораху?

Тражих по мрежи ...

" ... O Arseniju Gagoviću, njegovim djelima i njegovim precima kao i o duhovnosti Pive, istraživao je Kosta Radović i to opisao u svojoj knjizi „Ljetopisna knjiga Arhimandrita Arsenija Gagovića“. ... Isti pisac u kolumni koju je napisao za dnevne novine DAN piše o Pivskom selu Orah: Sve ovo nije čudno kad se zna da je Piva bila srednjovjekovna srpska Župa, sa najbogatijim katunima i karavanskim putevima. Ovdje sam našao najčudniji spomenik između Osojnog i Prisojnog Oraha – monumentalni kameni krst, visok četiri metra. To je jedno od najvećih raspeća koje sam vidio. Oblici krsta prosto olučuju Hrista. Krst, prema mojoj rekonstrukciji istorijskih epoha, mora biti stariji od 15. vijeka, i to znatno. Ovdje je i čuvena Gagovića omeđina, i sada vidljiva. To je potvrda onom starom krstu kod crkve na kome je Slijepčević pročitao: „Gageš Sokolović", a na drugom A. Luburić: „Ode leži rab Božji Gageš Kunić" – 1375. , upravo je dokaz da su Sokolovići i Gagovići živjeli u ovom mjestu, da su jedna pravoslavna loza, rod, te da su se razgranali kao Ruđići – Sokolovići – Gagovići. To je za Srpsku pravoslavnu crkvu i Pivu važna istorijska činjenica, na koju sam često ukazivao u svojim knjigama."
(https://vdocuments.site/donje-krusevo-gagovici-zvizdic.html)

"Током 26. и 27. септембра извео сам истраживачку екскурзију у пивским селима Унач Горњи и Доњи, Пишче и Присојни и Осојни Орах, а нешто раније и Рудинице. За ова села опредјелио сам се из разлога што је о њиховим натписима већ писано, али на начин недовршен и уз погрешке[1]. Током овога истраживања уочени су и посве непознати стари ћирилични натписи. Важно је истаћи да ови крајеви обилују старијим надгробним крстовима међу којима се виђају и средњовјековни (Осојни Орах, лок. Крст и Рудинице). Висином и масивношћу импонује крст у Осојном Ораху који чува богату декорацију. На источној страни, у централном дијелу, представу коња, једноставне розете и аркаде које су изведене и на бочним странама окомитог ступа. Западна страна је без украса и натписа. Црква у Ораху, која је трудом житеља оба села обновљена 1922. године, чува четири старија крста (16-19. вијека) која немају натписа."
(http://www.plemenito.com/sr/kroz-pivska-sela-cirilicni-natpisi/o193)

Горан Ж. Комар је чланку приложио осам слика старих крстова од којих су два код цркве Св. Саве у Ораху, међутим аутор је изреком потврдио да нема натписа за ишчитавање на њима ..

Помислих тада који је Слијепчевић, по Кости Радовићу, прочитао "Гагеш Соколовић" на старом крсту код цркве у Ораху, а којег по Комару изгледа више нема, гдје наиђох код Шефика Бешлагића у дјелу Стећци - каталошко топографски преглед обилно цитирање Пера Слијепчевића из његова чланка Старо гробље по Гацку, ГЗМ 1928, св.2 (https://www.scribd.com/document/76040552/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1928-god-40-sv-2), али не мало се изненадих реченици Пере Слијепчевића са стране 63 наведеног рада која гласи:

"Како је стећака све мање што се иде на исток, овде ће бити занимљиво напоменути да Гацко није њихова гранична област: има их и даље источно у Пиви, ... Украси су слични као и у Гацку ... Има и натписа, али их ја нисам видео сам. Један који ми је саопштио г. А. Лубурић гласи ... Друга два, са Пишча имам од г. Алексе Слијепчевића, чини ми се несигурно копирана ..."

Да ли је Алекса Слијепчевић направио ту биљешку или неки трећи, нпр Ђоко Слијепчевић у својој Историји СПЦ ... треба утврдити и понадати се да је направљен и снимак старог каменог крста са натписом ""Овде лежи Гагеш Соколић" из 1562. године"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #285 послато: април 12, 2018, 11:08:07 пре подне »
Тражих по мрежи ...

" ... O Arseniju Gagoviću, njegovim djelima i njegovim precima kao i o duhovnosti Pive, istraživao je Kosta Radović i to opisao u svojoj knjizi „Ljetopisna knjiga Arhimandrita Arsenija Gagovića“. ... Isti pisac u kolumni koju je napisao za dnevne novine DAN piše o Pivskom selu Orah: Sve ovo nije čudno kad se zna da je Piva bila srednjovjekovna srpska Župa, sa najbogatijim katunima i karavanskim putevima. Ovdje sam našao najčudniji spomenik između Osojnog i Prisojnog Oraha – monumentalni kameni krst, visok četiri metra. To je jedno od najvećih raspeća koje sam vidio. Oblici krsta prosto olučuju Hrista. Krst, prema mojoj rekonstrukciji istorijskih epoha, mora biti stariji od 15. vijeka, i to znatno. Ovdje je i čuvena Gagovića omeđina, i sada vidljiva. To je potvrda onom starom krstu kod crkve na kome je Slijepčević pročitao: „Gageš Sokolović", a na drugom A. Luburić: „Ode leži rab Božji Gageš Kunić" – 1375. , upravo je dokaz da su Sokolovići i Gagovići živjeli u ovom mjestu, da su jedna pravoslavna loza, rod, te da su se razgranali kao Ruđići – Sokolovići – Gagovići. To je za Srpsku pravoslavnu crkvu i Pivu važna istorijska činjenica, na koju sam često ukazivao u svojim knjigama."
(https://vdocuments.site/donje-krusevo-gagovici-zvizdic.html)

"Током 26. и 27. септембра извео сам истраживачку екскурзију у пивским селима Унач Горњи и Доњи, Пишче и Присојни и Осојни Орах, а нешто раније и Рудинице. За ова села опредјелио сам се из разлога што је о њиховим натписима већ писано, али на начин недовршен и уз погрешке[1]. Током овога истраживања уочени су и посве непознати стари ћирилични натписи. Важно је истаћи да ови крајеви обилују старијим надгробним крстовима међу којима се виђају и средњовјековни (Осојни Орах, лок. Крст и Рудинице). Висином и масивношћу импонује крст у Осојном Ораху који чува богату декорацију. На источној страни, у централном дијелу, представу коња, једноставне розете и аркаде које су изведене и на бочним странама окомитог ступа. Западна страна је без украса и натписа. Црква у Ораху, која је трудом житеља оба села обновљена 1922. године, чува четири старија крста (16-19. вијека) која немају натписа."
(http://www.plemenito.com/sr/kroz-pivska-sela-cirilicni-natpisi/o193)

Горан Ж. Комар је чланку приложио осам слика старих крстова од којих су два код цркве Св. Саве у Ораху, међутим аутор је изреком потврдио да нема натписа за ишчитавање на њима ..

Помислих тада који је Слијепчевић, по Кости Радовићу, прочитао "Гагеш Соколовић" на старом крсту код цркве у Ораху, а којег по Комару изгледа више нема, гдје наиђох код Шефика Бешлагића у дјелу Стећци - каталошко топографски преглед обилно цитирање Пера Слијепчевића из његова чланка Старо гробље по Гацку, ГЗМ 1928, св.2 (https://www.scribd.com/document/76040552/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1928-god-40-sv-2), али не мало се изненадих реченици Пере Слијепчевића са стране 63 наведеног рада која гласи:

"Како је стећака све мање што се иде на исток, овде ће бити занимљиво напоменути да Гацко није њихова гранична област: има их и даље источно у Пиви, ... Украси су слични као и у Гацку ... Има и натписа, али их ја нисам видео сам. Један који ми је саопштио г. А. Лубурић гласи ... Друга два, са Пишча имам од г. Алексе Слијепчевића, чини ми се несигурно копирана ..."

Да ли је Алекса Слијепчевић направио ту биљешку или неки трећи, нпр Ђоко Слијепчевић у својој Историји СПЦ ... треба утврдити и понадати се да је направљен и снимак старог каменог крста са натписом ""Овде лежи Гагеш Соколић" из 1562. године"

Благодарим Вам Црнчевићу на исцрпном форерензичном приступу при одгонетању енигме гроба Гагеша Соколића!

Хтео бих да напоменем, да фотографија крста Гагеша Соколића постоји. Прошле године је видох у прилогу једне црквене онлаин публикације, мислим у "Светигора", али нисам 100% сигуран.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 254
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #286 послато: април 12, 2018, 10:30:41 поподне »
Благодарим Вам Црнчевићу на исцрпном форерензичном приступу при одгонетању енигме гроба Гагеша Соколића!

Хтео бих да напоменем, да фотографија крста Гагеша Соколића постоји. Прошле године је видох у прилогу једне црквене онлаин публикације, мислим у "Светигора", али нисам 100% сигуран.

Признајем, нисам могао одољети да не почнем листати архиву часописа Светигора  :) у потрази за сликом крста Гагеша Соколића, по дестак бројева са почетка и краја обимне онлајн листе (116 бројева, од 152, нема 153, до 268.)  али нисам ништа успио запазити .. прегледаћу и сутрадан неколико, можда ми се посрећи ..

Међутим, прегледајући и архиву часописа Свевиђе Епархије Будимљанско - Никшићке, на чијем подручју се и налази црква Св. Саве у Ораху гдје тражимо Гагешов крст, нашао сам оригиналан прилог Горана Ж. Комара Кроз Пивска села: ћирилични натписи, у броју 101, 23-25, садржајнији у односу на сајт Племенито, доноси слике 9 крстова и ишчитавање 5 ћириличних натписа, као и прилог Сенке Чоловић Најстарија богомоља у Пиви, у броју 67, 32-34, са готово истовјетним ријечима Косте Радовића (књижевника и хроничара Пиве) претходно донијетих са сајта vdocuments, гдје једино не помиње Гагешов крст у тексту, али дознајемо да је црква Св. Саве у Ораху најстарији храм у Пиви као и неке занимљиве детаље историје братства која су ту вијековима живјела (Голубовићи, Кулићи, Ћукови (Ћуковићи), Апрцовићи, Гаговићи, Соколовићи) и историјског значаја насеља Орах.

Четврти Слијепчевић који је могао донијети биљешку о крсту Гагеша Соколића је Милош Ђ. Слијепчевић, погледати на 194. страни Гласника Етнографског музеја у Београду књ. 33, 1970,
Прикази

Ван мреже милан45

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #287 послато: април 14, 2018, 12:12:05 поподне »
Као прво поздрав!
Нашао сам вашу интернет страну пре двадесетак дана , па пошто покушавам да сакупим нешто о Вујадиновићима са Бијеле Рудине Билећа, молио бих за додатне информације, коментар и сл.
Тестирао сам се  и пише да припадам групи N2 P 189.2. Потичем од Вујадиновића са Бијеле Рудине.
Вујадиновићи на Бијелу Рудину долазе, по предању, са Грахова ( данас Црна Гора).
Хаплогрупа одговара или је слична нпр. Јокановићима, који су као Вујадиновићи отишли у Пиву.
Вујадиновићи су дошли у билећки крај почетком 19. века из Грахова или Крње Јеле код Грахова, где је било наводно 35 кућа Вујадиновића.
Код Јевта Дедијера стоји да је на Бијелој Рудини било три куће Вујадиновића.
Од Вујадиновића са Бијеле Рудине је и део Вујадиновића у Невесињу и околини Сарајева.
Од Вујадиновића са Грахова, по предању, воде многе породице порекло, Козић и Ђурић из Љубиња, Милићевић Невесиње...
Могло би да одговара истини, да су Вујадиновићи из Бањана отишли, један део као Јокановићи и Краљачићи у Пиву а други део у Грахово ( данас Црна Гора) и тако се иселили из Бањана.
Немам података  од Вујадиновића из Грахова, па бих био захвалан уколико ми неко пошаље имформације о њима.
Код Јевта Дедијера стоји да Вујадиновићи на Бијелој Рудини славе Никољдан, што није тачно, већ је крсна слава Ђуђевдан.
Унапред Хвала
Милан 45

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 711
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #288 послато: април 23, 2018, 01:09:10 пре подне »
Svadba na PIVI :)

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 565
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #289 послато: октобар 03, 2018, 11:21:40 пре подне »
Поштовани,

у тексту под називом НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД) од Радослава М. Грујића, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2. написано је:

Цитат
Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др.

http://jadovno.com/arhiva/eng/articles/nastarija-srpska-naselja-po-severnoj-hrvatskoj-do-1597-god.html

Међутим, читајући ову тему нисам успео да пронађем нешто више о Зорићима.

Да ли Зорићи припадају Бањанима?

Недавно је налаз показао да имам најближе поклапање са Зорићем из Срба који тврди порекло са те територије.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4752
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #290 послато: октобар 03, 2018, 12:02:29 поподне »
Поштовани,

у тексту под називом НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД) од Радослава М. Грујића, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2. написано је:

http://jadovno.com/arhiva/eng/articles/nastarija-srpska-naselja-po-severnoj-hrvatskoj-do-1597-god.html

Међутим, читајући ову тему нисам успео да пронађем нешто више о Зорићима.

Да ли Зорићи припадају Бањанима?

Недавно је налаз показао да имам најближе поклапање са Зорићем из Срба који тврди порекло са те територије.

Заправо, ако пажљивије прочитате, написано је да су Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака, а не од Бањана; од Бањана би били Бајчете, Ждрале, Обрадовићи и Бањани. Већа је вероватноћа да су набројане фамилије хаплогрупа I1-P109 него I2-PH908.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 565
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #291 послато: октобар 03, 2018, 12:09:39 поподне »
Заправо, ако пажљивије прочитате, написано је да су Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака, а не од Бањана; од Бањана би били Бајчете, Ждрале, Обрадовићи и Бањани. Већа је вероватноћа да су набројане фамилије хаплогрупа I1-P109 него I2-PH908.

Хвала за исправку, погрешно сам схватио.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Dejan Milosevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #292 послато: јануар 14, 2019, 06:31:00 поподне »
Nasao sam u crkvenim knjigama u Ljuboviji da su se Komnenovici iz Banjana u prvoj polovini 19 veka doselili u Lonjin oni slave Sv Jovana,ali ih nema vise pod tim prezimenom vec kao Jokovici u Ljuboviji i Petrovici i Lakici u Lonjinu.
Mada se u Banjanima pominju i Miljanici,al oni se neuklapaju sa mojim precima Miljanicima jer mi slavimo srdjevdan.Zna li neko koja plemena slave Sv Sergeja i Vakha tj srdjevdan?Hvala

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #293 послато: јануар 18, 2019, 10:41:14 поподне »
Прилог гђе Снежане која је оставила коментар на теми о Бјелицама:

https://www.poreklo.rs/2016/10/05/pleme-bjelice/

Грб Матовића:

"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #294 послато: јануар 18, 2019, 11:01:47 поподне »
Занимљиво. Грб истог садржаја апокрифно се везује за жупана Николу Алтомановића, а од 18. века га користе и и рисански Војновићи. Ако би тинктуре биле као на слици, онда у начелну грб не би био проблематичан, али уколико је црно заправо плаво, онда бисмо имали пред собом грб рисанских Војновића.

Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #295 послато: април 09, 2019, 09:47:57 поподне »
 Презимена у селу Мратиње (Пива)

Ћаласан тестиран
Ушчумлић
Фундић
Цицмил
Митрић
Пантовић
Цијук (они су од Ћаласана )
Митрић
Вуковић
Мандић
Первановић

Вјероватно има још али морамо сачекати да тестирани посјети завичај...  Обећао је детаљан списак са славама...

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #296 послато: јун 15, 2019, 03:20:09 поподне »
Иначе, зборник са његовим фотографијама зове се "Пятницкий Петр -
Фотографический сборник церковных древностей и типов славян европейской Турции" и има око 80 фотографија пејзажа, манастира и народа, на интернету нема ништа да се нађе од тих фотографија

Случајно сам данас ишчитавао ову тему и решио да потражим ове слике о којима смо причали пре 4 године и нашао сам неке, додуше не све. Фотографије су  направљене 1867. године.



Манастир Косијерево












Манастир Пива









На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #297 послато: јун 15, 2019, 03:32:04 поподне »
Монаси и игуман пивског манастира







Поп и војвода Жарко Љешевић







Сеоски свештеник и сељаци пивског племена







Јузбаша Пивљанин




На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #298 послато: јун 15, 2019, 03:45:13 поподне »
Група сељака бањанског племена







Учитељ и ученик бањанског племена







Сеоски дом бањанског племена







Направљено је још фотографија у Пиви и Бањанима али их нисам успео наћи

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #299 послато: јун 15, 2019, 04:30:18 поподне »
Група сељака бањанског племена




Богоми, ови мени не личе на групу сељака, него пре на хајдучку дружину.
"Наша мука ваља за причешћа"