Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 76415 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8356
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #260 послато: август 26, 2017, 02:24:37 пре подне »
У истој књизи се помињу и ГОГИЋИ.

Гогића има у Дробњаку, они су из братства Андесилића (требало би да међу њима има тестираних I1 P109). Ипак, славе Никољдан, а и презиме им није тако старо, из друге половине 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 730
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #261 послато: август 26, 2017, 02:30:13 пре подне »
Слава се уклапа. Али, нема тог презимена у Дробњаку. Што ће рећи да су га добили касније, или у Ибарском Колашину или у Пиви.
Мало је необичан правац миграције: Дробњак - Ибарски Колашин - Пива. Могли су да скрате, па право из Дробњака преко планине у Пиву  :)
Али, свашта је могуће. Одива повукла собом браћу, и тако... А у Пиви добри људи и добри пашњаци за бављење сточарством.

Изгледа да се у Томићевој књизи о Дробњацима помињу ЂУРЂИЋИ (Андеселићи, Гогићи, Јанковићи. Јанићи, Касалице, Крстајићи) славе Ђурђевдан и Никољдан.
Збуњује што се у књизи о Пиви помиње дотична породица и као ГоЛићи и као ГоГићи.

Сукња је чудо :)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 730
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #262 послато: август 26, 2017, 02:38:22 пре подне »
Прво треба да утврдим да ли се породица која је дошла из Ибарског Колашина у Пиву презива Голић или Гогић, па тек онда даље...

Хвала, Небо!

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 730
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #263 послато: август 26, 2017, 10:50:55 пре подне »
Помињање  Ибарског Колашина као области из које су дошли Голићи (или Гогићи) је, ипак, ГРЕШКА  Томића. Код свих других аутора који су се бавили тим презименима и областима нигде се не наводи Иб. Колашин, нити се помиње "одива".

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 825
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #264 послато: септембар 17, 2017, 12:35:52 пре подне »
Делић - Борковићи, Пива - И2а




Делић је први извесни Браниловић који је тестиран, ја сам лично њега прво изабрао да се тестира јер сам сматрао да је највећи степен вероватноће да са њим делим заједничко порекло

Биће још тестираних Пивљана у наредних годину дана па ћемо да видимо шта ће испасти, за пар месеци ће бити Тадић (Браниловић), и Костићи (који су према предању били у Пиви пре Руђа и  Бранила)
Za koji dan cemo znati moj rezultat sa YSEQ kojoj tacno grani CTS10228 (NORTH) pripadaju Delici,Radovici,Londrovici iz Borkovica.Inace ja sam testirani Jevtic porijeklom sa Ozrena Rep.Srpska Kakmuz i imamo poklapanja sa ovim rodom..Inace juzno od Plljevalja ima selo sa istim imenom Kakmuzi.Skoro svi Ozrenci imaju usmena predanja da su porijeklom sa sjevera CG.Uskoro cemo dobiti i rezultat Jokica iz Kakmuza Ozren i bit ce zanimljivo.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7660
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #265 послато: септембар 17, 2017, 12:46:27 пре подне »
Za koji dan cemo znati moj rezultat sa YSEQ kojoj tacno grani CTS10228 (NORTH) pripadaju Delici,Radovici,Londrovici iz Borkovica.Inace ja sam testirani Jevtic porijeklom sa Ozrena Rep.Srpska Kakmuz i imamo poklapanja sa ovim rodom..Inace juzno od Plljevalja ima selo sa istim imenom Kakmuzi.Skoro svi Ozrenci imaju usmena predanja da su porijeklom sa sjevera CG.Uskoro cemo dobiti i rezultat Jokica iz Kakmuza Ozren i bit ce zanimljivo.

Занимљиво, недавно нађох да је Какмуж некад било мушко лично име, слично именима Белмуж, Радмуж, итд.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 825
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #266 послато: септембар 17, 2017, 01:02:58 пре подне »
Занимљиво, недавно нађох да је Какмуж некад било мушко лично име, слично именима Белмуж, Радмуж, итд.
DA,spominje se da je ovaj Kakmuz na Ozrenu dobio ime po Kakmuzu Odranicu nekad u 14 ili 15 vijeku jer to njegova zemlja bila ali meni je realnije da su doseljenici donijeli ime iz Crne Gore jer pored Kakmuza u CG imamo i Boljanice jedno pored drugog,isto kao i na Ozrenu :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7660
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #267 послато: септембар 17, 2017, 01:11:38 пре подне »
DA,spominje se da je ovaj Kakmuz na Ozrenu dobio ime po Kakmuzu Odranicu nekad u 14 ili 15 vijeku jer to njegova zemlja bila ali meni je realnije da su doseljenici donijeli ime iz Crne Gore jer pored Kakmuza u CG imamo i Boljanice jedno pored drugog,isto kao i na Ozrenu :)

Какмуж Одрамчић, био је сведок бана Матије Нинослава 1269. године, у једној повељи Дубровчанима.

Али слажем се с тобом, мало је вероватно да носи име по њему, име је ту готово сигурно донето из данашње северо-западне Црне Горе.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 825
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #268 послато: септембар 17, 2017, 01:24:05 пре подне »
Какмуж Одрамчић, био је сведок бана Матије Нинослава 1269. године, у једној повељи Дубровчанима.

Али слажем се с тобом, мало је вероватно да носи име по њему, име је ту готово сигурно донето из данашње северо-западне Црне Горе.
Zanimljivo,nisam nikada nasao koji je korijen tog imena Kakmuz.Slovenski ili ?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7660
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #269 послато: септембар 17, 2017, 01:38:23 пре подне »
Zanimljivo,nisam nikada nasao koji je korijen tog imena Kakmuz.Slovenski ili ?

Милица Грковић каже: Сложено име од словенских основа.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4225
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #270 послато: септембар 17, 2017, 02:04:55 пре подне »
Постоји и село Какмуже, у Пљеваљском крају.
Хоћевинска регија обухвата следећа села: Врбицу, Крушево, Драгаше, Лађану, Какмуже, Хоћевину, Шљиванско, Плијешевину, Брвеницу (с леве стране Ћехотине), Тикаву и Потоке.
Највеће село у овом крају је Какмуже. О постанку његовог имена има две легенде (које преносе Милан Лаловић и стари Сретен Бајчетић). Према једној, некада су у овом селу живели Илири који су се звали Какмужи; а према другој, пошто је село имало добре пашњаке, имали су добру мужу (доста млека) па су комшије говориле ”каква мужа”. Од те две речи изведено је име села Какмуже. Која је од ове две верзије тачнија не зна се.
На западној страни села (Какмужа) налази се интересантно место које се зове Немања. Према предању, које преноси Сретен Бајчетић, а знају то и сви Какмужани, ту је известан број година живео Стефан Немања. Имао је своју цркву, двор, златно посуђе, позлаћени стожер у гувну и друге објекте. Неко га је напао и морао је отићи. Повлачећи се пред нападачем, оставио је златно посуђе и накит у пећини под Орловачом, а стожер закуцао у земљу и са дворјанима и војском отишао у непознатом правцу. Позлаћени стожер извукоше неки људи 1917. године и однеше (према казивању Сретена Бајчетића). Било је још закопаног злата изван пећине. Прича се да је неки уморан косац задремао на ливади и заспао. Уснио је да лежи на злату. Откопао је паре и однео.Код Немање се налази рударски ходник. У њему су нађене дрвене столице као и у Шупљој Стијени, али је све уништено.

Од Немање је водио пут преко Стрмца, Ограда, Честе, Лисца, Глибаћа, Заглавка, Левер Таре до Манастира Св. Архангепа. Трагови пута су видљиви преко Оштреља и Ограда.

На северној страни Какмужа подигнут је за време владавине Немањића велики манастир Св. Петра. Знало се у Какмужама која је земља манастирска, а која турска. И данас се на темељима манастира одржава збор – вашар на Петровдан (12.VII).
« Последња измена: септембар 17, 2017, 02:09:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 825
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #271 послато: септембар 17, 2017, 02:29:15 пре подне »
Постоји и село Какмуже, у Пљеваљском крају.
Хоћевинска регија обухвата следећа села: Врбицу, Крушево, Драгаше, Лађану, Какмуже, Хоћевину, Шљиванско, Плијешевину, Брвеницу (с леве стране Ћехотине), Тикаву и Потоке.
Највеће село у овом крају је Какмуже. О постанку његовог имена има две легенде (које преносе Милан Лаловић и стари Сретен Бајчетић). Према једној, некада су у овом селу живели Илири који су се звали Какмужи; а према другој, пошто је село имало добре пашњаке, имали су добру мужу (доста млека) па су комшије говориле ”каква мужа”. Од те две речи изведено је име села Какмуже. Која је од ове две верзије тачнија не зна се.
На западној страни села (Какмужа) налази се интересантно место које се зове Немања. Према предању, које преноси Сретен Бајчетић, а знају то и сви Какмужани, ту је известан број година живео Стефан Немања. Имао је своју цркву, двор, златно посуђе, позлаћени стожер у гувну и друге објекте. Неко га је напао и морао је отићи. Повлачећи се пред нападачем, оставио је златно посуђе и накит у пећини под Орловачом, а стожер закуцао у земљу и са дворјанима и војском отишао у непознатом правцу. Позлаћени стожер извукоше неки људи 1917. године и однеше (према казивању Сретена Бајчетића). Било је још закопаног злата изван пећине. Прича се да је неки уморан косац задремао на ливади и заспао. Уснио је да лежи на злату. Откопао је паре и однео.Код Немање се налази рударски ходник. У њему су нађене дрвене столице као и у Шупљој Стијени, али је све уништено.

Од Немање је водио пут преко Стрмца, Ограда, Честе, Лисца, Глибаћа, Заглавка, Левер Таре до Манастира Св. Архангепа. Трагови пута су видљиви преко Оштреља и Ограда.

На северној страни Какмужа подигнут је за време владавине Немањића велики манастир Св. Петра. Знало се у Какмужама која је земља манастирска, а која турска. И данас се на темељима манастира одржава збор – вашар на Петровдан (12.VII).
Da da,o tome Kakmuzu i pricamo,pored tog Kakmuza imamo u blizini i Boljanici selo.Isti takav slucaj Imamo i na Ozrenu kod Doboja u Republici Srpskoj,Boljanic i Kakmuz,udaljeni oko 15 km jedno od drugog sa usmenim predanjem stanovnika da su porijeklom iz Crne Gore.

Ван мреже Aleksa_sportske

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #272 послато: фебруар 27, 2018, 02:12:05 пре подне »
Обрен Благојевић Браниловићима придодаје још неколико братстава мада често ту неке ствари испадају контрадикторне па сматрам да се ове породице које набраја Томић могу узети са већом дозом сигурности као изворно браниловићке

Што се тиче тестирања, у скорије време се очекују резултати Тадића (08/26/2015 - 09/09/2015 Браниловић ) и Костића (св Илија 09/02/2015 - 09/16/2015 били пре Руђа у Сињцу)

Да ли сте сигурни да су Костићи који славе св. Илију староседеоци? Староседеоци у Пиви су Костићи који су живели у месту Жеично и који славе св. Трифуна, како сам могао да сазнам из Томићеве и Благојевићеве књиге.

Иначе, интересује ме постоје ли још увек Костићи који славе Трифуна у Пиви, могуће је да потичем од њих. Доста је Пивљана исељено у Гружу почетком 19. века, где и ја дан данас живим и славим св. Трифуна. Свакако планирам ускоро тестирање.  :)


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 689
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #273 послато: фебруар 27, 2018, 09:53:57 пре подне »
Да ли сте сигурни да су Костићи који славе св. Илију староседеоци? Староседеоци у Пиви су Костићи који су живели у месту Жеично и који славе св. Трифуна, како сам могао да сазнам из Томићеве и Благојевићеве књиге.

Наводи се и код Томића и код Благојевића:

Костићи (4 к., св. Илија), одавно су се доселили у Пиву, али се, не зна одакле. су. Веле да су били становници у Сињцу још пре Руђа. Од Костића је било и владика

Костићи (старији). По предању су од давнина живјели у Сињцу и били једна од најстаријих пивских породица, једна од оних које су у Пиви биле прије Руђа и Бранила. Од њих је био некакав угледни свештеник (предање каже владика) Тита Костић. Касније су их из Сињца истиснули Љешевићи, па су се одселили у Букови до (Смријечно). За вријеме харања куге од 1732. године, много су настрадали, па их је послије тога било само по неколике куће. У Смријечну их је било све доскора. Славили су Илиндан.

Ван мреже Aleksa_sportske

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #274 послато: фебруар 27, 2018, 01:22:16 поподне »
Да, знам за то, али ево шта још пише код Томића:

Костићи                  св. Трипун   Жеично              1                      1            староседелац
Костићи                  св. Илија        Смријечно             4                     4            досељеници не зна се одакле

а ево и шта код Благојевића у књизи из 1971:

"Костићи. Само једна кућа у Жеичну. Славили су Трипуњдан. Ту су насељеници одавно. Костићи који су бгали у Смријечну нијесу род са овом породицом, а такође ни Костићи који су до половине прошлог вијека живјели на Пишчу."

Капирам да су се Костићи који славе св. Илију одселили већ до тада када је Благојевић писао књигу, пошто се не помињу.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 689
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #275 послато: фебруар 27, 2018, 02:06:21 поподне »
Да, знам за то, али ево шта још пише код Томића:

Костићи                  св. Трипун   Жеично              1                      1            староседелац
Костићи                  св. Илија        Смријечно             4                     4            досељеници не зна се одакле

а ево и шта код Благојевића у књизи из 1971:

"Костићи. Само једна кућа у Жеичну. Славили су Трипуњдан. Ту су насељеници одавно. Костићи који су бгали у Смријечну нијесу род са овом породицом, а такође ни Костићи који су до половине прошлог вијека живјели на Пишчу."

Капирам да су се Костићи који славе св. Илију одселили већ до тада када је Благојевић писао књигу, пошто се не помињу.

Oво што сам прво написао у претходном посту је из Томићеве књиге у посебном одељку о Смријечну, није ми јасно зашто је у табели написао да су досељеници, пошто и сам наводи у одељку о Смријечну да су били у Сињцу пре Руђа, приметио сам још пар таквих грешака код Томића.

Ово друго што сам навео у претходном посту је из Благојевићеве књиге где се наводе породице које више не живе у Пиви (последњи су се одселили у Бачко Добро Поље у Војводини после 2. с. р. и од њих је и тестирани). Надам се да смо се сад разумели  :)

Ван мреже Aleksa_sportske

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #276 послато: фебруар 27, 2018, 08:19:24 поподне »
Да, сад ми је све јасно.  :)

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #277 послато: март 04, 2018, 09:23:21 поподне »
Da li je neko čuo za Popoviće iz Cuca, Lipe po predanju ogranak Orlovića u Pivi u periodu 1600-1700 iseljene u Azbukovicu u Zap. Srbiji sa ujacima Tadićima? Slava Sveti Jovan. Rodovska grupacija Protić/Obradović/Petrović u Azbukovici

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1075
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #278 послато: март 04, 2018, 10:26:28 поподне »
Da li je neko čuo za Popoviće iz Cuca, Lipe po predanju ogranak Orlovića u Pivi u periodu 1600-1700 iseljene u Azbukovicu u Zap. Srbiji sa ujacima Tadićima? Slava Sveti Jovan. Rodovska grupacija Protić/Obradović/Petrović u Azbukovici

  Ко није чуо за Поповиће из Цуца село Липе. Од њих је Крсто Зрнов Поповић, неспорно јунак од имена , контроверзан,  зеленаш, борац за самосталну Црну Гору, за једне икона монтенегринства, за друге  издајник  српства. За мене  је посебно интересантан у  Балканским и Првом Свјетском рату. Године  1914. као капетан командовао је извидничким одјељењем и имао запажене успјехе. Слава Поповића из Липа  Цуцких јесте Св. Јован. О предањима не знам.  Има предања и предања.  Шта је тачно, ђаво му га знао.

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #279 послато: март 04, 2018, 10:41:30 поподне »
Zanima me migracija te porodice preko Pive i njihovo doseljenje u Azbukovicu. Da li ima testiranih članova te porodice?