Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 67525 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Племена Бањани и Пива
« послато: мај 02, 2014, 05:31:10 поподне »
Бањани се налазе у близини Никшића, на северозападној страни Црне Горе. Ово племе је данас једно од најмањих племена (по броју становника) у Црној Гори.

Изгледа да су Бањани у 15., 16. и 17. веку заузимали много већи простор него што то данашње границе показују.

Племе се дели на Горње Бањане (Горњо-Бањци) и Доње Бањане (Доње-Бањци).

Колико је за сада познато, Бањани се први пут помињу у Дубровачком архиву 1319. године.

Када је име и порекло племена у питању, једни Бањани мисле да су име добили по Бану Русену, од којег су Русеновићи, док други, Петровићи и Елезовићи сматрају да су им стари дошли са Косова, још тачније из Бањске покрај Митровице.

Нека истраживања новијег датума упућују на то да је племе добило име по Власима Бањанима који су као номади дошли из мјеста Бањане у Македонији.

Бањска села су: Кленак, Копривице, Мацаваре, Миловићи, Миљанићи, Петровићи, Приградина, Ријечани, Тупан. Међутим свако од ових села има више заселака, односно мањих група кућа, које се могу издвојити и као посебна села. На примјер село Миљанићи обухвата чак пет група кућа, дакле посебне засеоке, који се могу третирати и као села, а то су: Дубочке, Мужевице, Русеновићи, Јеловица, као и њихово централно насеље: Миљанићи. Копривице такође чини више заселака: Реновац, Шаке, Чиста влака, Црни кук, Шљеме.

Бањани су у последња два века имали око четрдесет братстава. За то време нека су братства ишчезла из племена – смањивало се њихово мушко потомство док није нестало, мада су томе дале допринос и честе емиграције из овог пасивног краја. А у последње педесет година неке су се бањске породице помериле до оближњих градова, па више не живе у племену, али не отуђују своју имовину, дакле очевину. Има и примера да су од једног братства настала два, што се неки братственички огранак званично проглашава посебним братством. Тако се потомци Рада Миљанића (прва половина 19-ог вијека) зову Радовићи.

Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, Папић, Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.



Из овог прегледа види се да су преци данашњих Бањана углавном пореклом из две наше области: Црна Гора (Катунска Нахија) и Стара Србија (Косово, Бањска).

Ми данас у днк пројекту нажалост немамо тестиране породице из овог племена. Међутим, као што је познато, у Лици постоји група родова J2b чије се порекло према неким подацима може везати за Бањане.

Остаје отворено питање порекла овог племена Старе Херцеговине.

« Последња измена: мај 12, 2015, 08:40:48 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #1 послато: јун 03, 2014, 02:30:30 поподне »
Власи Бањани су из Бањана у Никшићким Рудинама (први помен 1319. године); За Бањане Јиречек вели да се помињу у хрисовуљи краља Милутина из 1309 - 1316. године (Светостефанска хрисовуља).

Власи Бањани су се удруживали у заједнички караван за прегон робе од Дубровника у унутрашњост и обратно. Тако су се 1386. године удружили у заједнички караван Бурмаз Дермановић - старији, Новак Прибисаљић, Привинец Прибисаљић, Бенекта Јунаковић и Јургас Веркојевић, који су се обавезали на прегон робе од Дубровника до Пријепоља.

"Српске породице Војводства Светог Саве", проф. Новак Мандић Студо, Гацко, 2000.
« Последња измена: мај 12, 2015, 08:41:27 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже brslavko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #2 послато: фебруар 19, 2015, 02:29:24 поподне »
Ovde u starim porodicama se ne spominju Marići iako su oni jedna od najstarijih porodica. Tu su došli početko 14. veka iz Nevesinja i naseljavali su se na prostoru današnnjeg sela Miljaniće pa i danas ima u selu Koprivica Marića Lokva a u selu Velimlje Marića Glavica . Zadnji Marići su iselili iz sela Dubočke.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #3 послато: фебруар 19, 2015, 03:44:05 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза. 

 

mladjo

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #4 послато: фебруар 19, 2015, 03:51:00 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.


Кецојевићи из Пиве са славом Јовањдан, такође припадају хаплогрупи N1a.
« Последња измена: фебруар 19, 2015, 03:56:16 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #5 послато: фебруар 19, 2015, 04:31:50 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.

Јокановић са 23аМ (и ГЕДмеча) јесте N1 и Пивљанин је. Најстарији познати предак је Вујадин Калуђеровић.
Икавац

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #6 послато: фебруар 20, 2015, 02:47:44 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.

Необична ХГ за Херцеговину.
Стари Бањани су, по свој прилици, онај талас влашких катуна који је у источну Херцеговину дошао из Македоније, негде на прелазу 13. у 14. век, кад и Дробњаци и други будући Херцеговци.
Стари Бањани су насељавали и област Пиве. Старији слој становништва у Пиви су управо Стари Бањани. Потенцирам ово "стари" зато што данашњи Бањани већином и нису од тог племена Бањана, већ досељеници из Црне Горе.
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #7 послато: фебруар 20, 2015, 03:20:32 поподне »
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?

Сасвим је реално да је предак наших N1a дошао са Словенима. Мислим да је баш то оно старо становништво Пиве и Бањана, словенског порекла. Не верујем у сеобу из Македоније (с југа генерално), зато што у Македонији, Грчкој и Бугарској не постоје слични N1a хаплотипови. Штавише, мислим да код ових народа нема N групе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #8 послато: фебруар 20, 2015, 03:31:04 поподне »
Сасвим је реално да је предак наших N1a дошао са Словенима. Мислим да је баш то оно старо становништво Пиве и Бањана, словенског порекла. Не верујем у сеобу из Македоније (с југа генерално), зато што у Македонији, Грчкој и Бугарској не постоје слични N1a хаплотипови. Штавише, мислим да код ових народа нема N групе.

Да, то би онда било оно најстарије словенско становништво у овој области, пре влашких катуна, Лужани или неко њима блиско племе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #9 послато: април 27, 2015, 05:57:52 поподне »
Стари Бањани су насељавали и област Пиве. Старији слој становништва у Пиви су управо Стари Бањани. Потенцирам ово "стари" зато што данашњи Бањани већином и нису од тог племена Бањана, већ досељеници из Црне Горе.
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?
Поздрав Небо, имамо исто мишљење што се тиче Старих Бањана и старих Пивљана, то је и по мени највероватније, и провериће се неке ствари до краја године када се испитају нека стара пивљанска братства (Браниловића). Што се тиче наше Н1а, мислим да је вероватније да није дошла са Словенима.

Мислим да је трагедија што Кецојевић није хтео да се прошири на бише белега, и поготово што не знамо Јокановићеве белеге, пошто би он, по мени, требао бити још удаљенији од нас двојице због друге крсне славе.
« Последња измена: април 27, 2015, 11:13:26 поподне Đorđo2 »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #10 послато: мај 07, 2015, 08:51:24 поподне »
Таман сам мислио да отворим тему за Бањане, кад гле, она већ отворена.

Што се Бањана тиче, мислим да треба почети од почетка, а то је кад се под овим именом први пут јављају у историјским изворима?

Простор Бањана је једна кршна висораван без водених токова, извора воде генерално. Становништво које је ту живјело, могло је да живи само од сточарства никако земљорадње. Зато у случају Бањана, за разлику од Пиве, не можемо говорити о жупи већ само о катуну. С обзиром да се Пива и Бањани (Бања) у првом турском попису из 1477. јављају као једна цјелина, могли бисмо претпоставити да је и у ранијем периоду тај простор био једна цјелина, при чему је Пива означавана као жупска област (код Дукљанина још), а Бањани као власи у дубровачким изворима. Могли бисмо упроштено рећи да су Бањани сточарско становништво жупе Пиве, њен влашки дио.

Бањани су први пут поменути 1319. године у дубровачком архиву, и након тога слиједи већи број помена у 15. вијеку. Крајем 14. вијека на челу катуна Бањана налази се Јурек Јунаковић. Затим се 1412. помиње Борин као кнез катуна Бањана. 1428. то је Херак Радованов Драженовић. 1432. катунар влаха Бањана по имену Ненада. Бањани се и у овим изворима Дубровачке Републике  помињу везани за Пиву, што значи да им је Пива матична жупа. Били су подложни Павловићима и Косачама. По писању проф.Десанке Ковачевић Бањани су спадали у оне влашке катуне који су показали брзо разрастање, из једног катуна настајали су нови. Од географских мјеста који су у дубровачком архиву везани за влахе Бањане спомињу се локалитети : Барде, Мурлакија (Бањани су се налазили у оквиру Мурлакије).


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #11 послато: мај 07, 2015, 10:13:34 поподне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
« Последња измена: мај 07, 2015, 10:51:33 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #12 послато: мај 08, 2015, 09:11:41 пре подне »
Иако је добар дио мјеста из горњег пописа тешко дефинисати, ипак је јасно да је нахија Пива -Бања једна пространа област која  се  пружа од Шћепан Поља до Грахова и Корјенића у континуитету уз данашњу границу Црне Горе и Републике Српске.

Из списка се види да је састављена од укупно 19 џемата тј. катуна. Сам центар данашњих Бањана, Велимље и Тупан, очигледно држе Херак и његов син Илија. У Бањанима данас заиста постоји бројно братство Ераковић-Килибарда, међутим по предању они су се доселили тек у 18. вијеку са Чева, па би тешко могли повезати овог Херака са Ераковићима.

Други занимљиво име катунара јесте име Радашина, сина Грбача и Вукића, сина Грбача. Чак се и Вукићев син, Вукосав назива у попису по деди Грбељац. Ово је интересантно због чињенице да један велик род у Бањанима, коме припадају и Кецојевићи, па и Томашевићи , тестирани као N1 P189 своје поријекло изводе од Грбе који се доселио од Бањске од Косова. Има и више локалитета у Бањанима који су названи по Грби.

Једини који се у попису именује као кнез јесте кнез Вукић, син Братила. Он је имао најбројнији џемат који се налазио на простору долине ријеке Врбнице у Пиви (крај око Плужина). Познато је да највећа пивска старосједилачка братства, она која славе Јовањдан изводе своје поријекло од претка Бранила. То Бранило веома подсјећа на ово Братило из пописа. Такође, џемат кнеза Вукића се налази у жупском крају и није искључено да су Вукић и Братило потомци српског племстав у Пиви које је у новим околностима прешло на влашки статус, што сам попис у случају неких племића око Требиња и наводи. Најбоље што је нова турска власт могла понудити пораженом српском племићу, уколико неће да промјени вјеру, био је управо влашки статус. То потврђује и дио који каже да су кнезу Вукићу потврђене баштине које је већ посједовао.

Из пописа се такође види да су влашке страјешине, поред локација зимовања и љетовања њихових катуна, које су већ посједовали, добијали и дијелове појединих села и млинове. Тако Вукосав, син Вукића, сина Грбача, добија дијелове неких села и млинове у околини Никшића. Вјероватно у жупнијим крајевима гдје је и материјална корист могла бити већа. Највјероватније су влашке старјешине ово добијале као награду за прелазак на турску страну.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #13 послато: мај 08, 2015, 12:06:43 поподне »
Бањани нису племе као Дробњаци или Васојевићи, гдје једно јако братство истог поријекла доминира, већ има доста несродних братстава од којих ниједно нема превагу. Покушаћу да набројим главна братства Бањана, са освртом на могућу историју, а и генетичке резулатате који су сада доступни.

Старинци

У Бањанима има неколико породица које се сматрају за најстарије, неке су одсељене. Те најстарије породице обично се вежу за најстарије Цркве на простору Бањана.

Мацавари- ово је име села у Бањанима и по свему име неког давног рода који је одселио или изумро. Њихово име подсјећа на име старих племена са простора Црне Горе као Матагужи, Матаруге,Мацуре и сл.

Вујадиновићи су стара породица која је живјела у Доњем Тупану. Остало је предање да су они градили стару цркву св. Ђорђа, па им је то вјероватно била и слава. У Херцеговини има Вујадиновића који славе Ђурђевдан, па би они могли бити од ове старе породице. Додајем информацију за Вујадиновиће: Јокановићи у Пиви који су тестирани као N1 P189 потичу од ових Вујадиновића из Бањана и славе Ђурђевдан. Њима су сродни и Краљачићи у Пиви који су одселили у Босну.

Комненовићи су слично Вујадиновићима стара породица у Горњем Тупану, који су изградили цркву св. Јована, на њихово кућиште су доселили Ераковићи и Килибарде са Чева. Комненовића је остало нешто у Бањанима, у Кленку. Славе Јовањдан, а прислављају Ивањдан. Од ових Комненовића су Тупањци у Херцеговини.

Мишковићи и Кокотовићи у Парежу, на самој граници Бањана према Корјенићима. Славе св. Тому прислављају Петровдан. Њихова је црква св. Томе у Парежу. За њих се тврди да су од Матаруга и да су другачијег физичког изгледа од осталих Бањана. Пареж је за разлику од остатка Бањана жупнији, има винограда и обрадиве земље. Иако Томић у свом раду Мишковиће и Кокотовиће повезује са Парежанима у Херцеговини који славе Лазареву Суботу, апреко њих и са Авдићима, Бабићима и Зимоњићима, Бачко у свом раду о родовима који славе св. Тому, закључује да те двије групе родова нису повезане и да их повезује само поријекло из истог мјеста. Братићи у Херцеговини који славе св. Тому потичу од ових Мишковића и Кокотовића, а тестирани су као: Е1б. Занимљиво је да тестирани Братић нема ближих поклапања, а изгледа ближи хаплогрупи Е1б-М123 него код нас уобичајеној грани Е1б-В13. У сваком случају било би добро да се тестирају Мишковићи и Кокотовићи да се потврди ова веза.

Зечевићи у Кленку помињу се као старинци, али и повезани са једним већим родом у Бањанима који приславља Светог Саву, а који каже да је досељен од Бањске од Косова. То су потомци Грбе, али још неке породице за које се не зна да ли су старинци или досељеници из Старе Србије. ово су родови који су по свој прилици N1 P189, али о њима у сљедећем посту. Иначе зечевићи сматрају да су они саградили цркву св. Саве у Кленку. Било би интересантно видјети да ли ове породице имају какве везе са оним дијелом Дробњачких породица које славе св. Саву, с обзиром да су Дробњаци једно вријеме боравили на тлу Бањана.
« Последња измена: мај 08, 2015, 01:14:31 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #14 послато: мај 08, 2015, 01:58:06 поподне »
Једна велика група породица у Бањанима могла би да има исто поријекло. Иако се негдје спомињу као старинци, може бити и да су неки рани досељеници из Старе Србије. Мислим да они чине језгро племена Бањана. Два припадника из ове групе су већ тестирана као N1 P189. Побројаћу ову групу по родовима:

Зечевићи, старинци у Кленку, Јовањдан Савиндан, већ сам их поменуо.

Матовићи и Крушићи, најстарије породице у Велимљу,Јовањдан Савиндан, неки их сматрају старинцима, али их јасно повезују са  породицама из Старе Србије.

 Мулине у Кленку и Сомини, Јовањдан Савиндан, поријеклом из старе Србије, подпрезимена: Глигорић, Ђурковић, Баћовић, Лучић, Орбовић, Антовић, Томашевић. Томашевић тестиран као N1 P189.

Три братства у Петровићима од Грбе из Старе Србије:

Кнежевићи, Поповићи и Пејовићи, Јовањдан Аранђеловдан.
Пејовић, Јововић, Марковић, Јовањдан Савиндан
Васиљевић (раније Иванишевић) и Кецојевић, Јовањдан Велика Госпојина, Кецојевић тестиран као N1 P189

Све ове породице би требале бити повезане. Да ли су то потомци средњовјековних Влаха Бањана? Вјерујем да јесу и да им је генетски маркер хаплогрупа N1 P189.2. Њима треба додати још и старинце Вујадиновиће-јокановиће који славе Ђурђевдан.

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #15 послато: мај 08, 2015, 02:29:47 поподне »
Banjani u spisima DAD, navedeni u literaturi:


1330   Junak Musbratov
1368   Bogavče Desimirović Mataruga
1377   Jurech Junacouich
1379   Ruya Junachouich moroblachus de Bagna; Jurech Junacouich constituit se ideuissorem pro dicto Raya
1379   Dobrašin Milošević 
1380   Jurech Junacouich de Bagna
1383   Jurech Junacouich catonarius catuni de Bagnani
1387   Radoslaus presbiter chathoni Iurech Iunachouich; Ratcho Budoeuich
1387   Jurech Junacchouich chatonarius dixerit dictum Radoslaum
1387   Junak Matarug
1389   Dobrašin Gojšić 
1393   Millos Nichoeuich vlachus de li Bagnani
1402   Radin Bosnich de Bagnanis
1409   Stoicha filia Radouani Vlacha de cathono Bagnanorum
1412   Borin comitem catoni de Bagnani; Nicolam Drasinouich de li Bagnani
1412   Ostoja Milatović 
1422   Vlachos de Dragasce de Bagnani
1422   Item conqueritur supra Jecosauum Pascaceuich et Dobrauaç Radassinouich et Nouach Radassinouich cum multis alterius fratribus qui vocantur Golessi sono Bagnani.
1425   et supra duos homines de Bardo de vlachis Bagnani
1427   Bogdanciç Borinouich comitem uoiuode Radosaui Paulouich et Mormilum fratrem suum (?)
1428   Chiarach Radouani Drasenouich vlachum cathonarium de Bagnana
1428   Radinum Mergienouich vlacchum Milesse de Bagnanis
1428   Iuriza Pribilouich vlacchis deli Bagnani
1428   Vitus Danielis de generatione Morlacorum Bagnani
1430   Vlachos Bagnan voiuode Radossauj
1432   Stipchum Vlatchouich et supra Vochotam eius fratrem de Bagnani et supra Nenada catugnanin
1434   Giuriza Pribinouich et Radin Merginouich vlacchos vo. Radossaui Paulouich
1435   Cuties Doborovcich ex Vlachis Bagnanis
1435   Cutier Dubrauzich ex vlachis Bagnanis
1435   Vladislauus Nadichnich Vlachus Bagnani, Vochich Grubacevich Vlachus Bagnani
1435   Cuties Dobrovcich Vlatchus Bagnani
1435   Giuragh Tasoncich Bagnani et socii
1435   Chuties Dobroucich Vlachus Bagnani
1435   Chuties Dobroucich Vlachus Bagnani
1436   Giurin et Iuanum fratres [prekriženo: Slathonossouich] Giurassouich Slathonossouich de Bagnani
1444   Radosaus Vocchcich de Bagnanii homo vaiuode Stephani
1447   Vuchossauus Vuchcevich et Vlatchus Petchovich de Bagnani
1463   Radogna Cepernich et Guosdenum ambos de vlachis Bagnani
1464   Ratchus Radissich de Bagnana de Piue
1465   Vitassum et Bratugl fratres Heracouich de vlachis Bagnani et Dragich [prazan prostor]
1465   Marcho filio Millosii dicti Vchode de Bagnanis vlachis sic dicens 
1466   Thomassum Bratanouich et contra Voccotam filium dicti Tomassii ambos de vlachis Bagnani de Usorci jurisdictionis Turcorum
1467   Ratchus Radisich de Bagnana de Pive de partibus Bosne 2. put?
1469   Miglia Vidossalich de Bagnanis et Vladiza eius uxor
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane et Braissa Obradovich de Bagnane
1470   Chreglia Milobratovich de Bagnane
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane et Branissa Obradovich de Bagnane
1470   Radassius Grubazevich de Bagnane
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane
1470   Branussa Obradovich et Sumina Chutessevich ambo de Bagnane
1473   Elija Heraković i Vukac Vukotić
1474   Helias Cherachovich de Bagnane
1478   Helias Cherachovich de Bagnane
1479   Helias Cherachovich de Bagnane
1487   Juan Chitovich de Bagna
1488   Dragissa Berdognich de Bagnani
1489   Dragissa Bardognich de Bagnane
1489   Radassinus Radossalich de Bagna
1489   Milobrat Bratetich, Hostoya Bratuglievich de Bagnanis et Brailus Vuchievich de Bagnanis
1489   Hostoia Bratuglievich et Branilus Vuchichievich de bagna
1489   Juan Creglich de Bagnane
1489   Marchus Pribitchovich dictus Cherbulize et Michoe Radossalich Bagnanin
1489   Juan Chitovich de Bagnane
1489   Dubrauaz Juanissevich de Bagnane
1489   Juan Chicogevich de Bagnane
1504   Radoe Bosgchovich dicti Bagnanin (nadimak po porijeklu)

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #16 послато: мај 08, 2015, 02:39:12 поподне »
Sa prethodnog spiska mogu se prepoznati neke osobe iz popisa 1477. godine:

1463 Radonja, sin Čiprena; Gvozden, sin Čiprena - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
   
   
1465 Marko, sin Miloša - Džemat Bahoja (Pahovija), sina Radivoja, str. 74
1466 Vukoje, sin Tomaša   - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
   
   
1470 Radič, sin Vukote; Bratko sin Obrada - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
1470 Hrelja, sin Milobrada - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
1470 Radič, sin Vukote; Bratko sin Obrada - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
1470 Radašin, sin Grbača - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
1470 Radič, sin Vukote - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
   
1473 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1474 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1478 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1479 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
   
1488 Dragiša, sin Vukca sina Barduna - Džemat Vukca, sina Barduna, str. 76/77.
1488 Dragiša, sin Vukca sina Barduna - Džemat Vukca, sina Barduna, str. 76/77.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #17 послато: мај 08, 2015, 02:44:18 поподне »
Комненовићи су слично Вујадиновићима стара породица у Горњем Тупану, који су изградили цркву св. Јована, на њихово кућиште су доселили Ераковићи и Килибарде са Чева. Комненовића је остало нешто у Бањанима, у Кленку. Славе Јовањдан, а прислављају Ивањдан. Од ових Комненовића су Тупањци у Херцеговини.

Можда су и ови Комненовићи E1b, уколико се испостави да су од Орловића (од Комнена Бајице). И слава Св. Јован се уклапа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #18 послато: мај 08, 2015, 02:50:27 поподне »
Једна велика група породица у Бањанима могла би да има исто поријекло. Иако се негдје спомињу као старинци, може бити и да су неки рани досељеници из Старе Србије.

Ова предања о пореклу са Косова треба узети са резервом. Већи број црногорско-херцеговачких племена негује исто предање (Васојевићи, Озринићи, Орловићи и други). Видимо да је генетика углавном "оборила" та предања.

Занимљиво да се и код Озринића може пронаћи легенда о пореклу из "Бањске крај Косова" (потомци Бановић Страхиње).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #19 послато: мај 08, 2015, 03:33:52 поподне »
Свака част за списак, Сиријус.

Примјећујем Матаруге у списку, али као да нису дио катуна.

Такође се питам, да ли су Ераковићи могли још тада у 15. вијеку бити у Бањанима, иако њихово предање говори другачије,јер Ераковићи постоје на списку.

Примјетио сам да постоји Иванишевић. Старо презиме Васиљевића, сродника Кецојевића је Иванишевић. Не мора да значи, то име је код влаха било доста често, али опет...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #20 послато: мај 08, 2015, 03:35:27 поподне »
Ова предања о пореклу са Косова треба узети са резервом. Већи број црногорско-херцеговачких племена негује исто предање (Васојевићи, Озринићи, Орловићи и други). Видимо да је генетика углавном "оборила" та предања.

Занимљиво да се и код Озринића може пронаћи легенда о пореклу из "Бањске крај Косова" (потомци Бановић Страхиње).

Тачно је да су честа та предања, али је евидентно и да је било кретања становништва са подручја Старе Србије према Херцеговини, само треба открити код кога та предања немају основе, а код кога да...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #21 послато: мај 08, 2015, 04:58:28 поподне »
Гаговићи из Пиве (Безује, Плужине) највероватније воде порекло из Бањана.

Светозар Томић их сврстава у породице које су потекле од Руђа и славе Никољдан. Као даље порекло помиње Призрен и Крушево ("од Призрена, матица Крушево").

Босанска вила објавила је 1895. године једну причу у којој се каже и ово:

"По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свог родног мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Старој Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву и од њега су Гаговићи. Ово је све било за вријеме Синан - паше" (Босанска вила, Сарајево 1895.).
« Последња измена: мај 08, 2015, 05:00:32 поподне Небојша »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #22 послато: мај 08, 2015, 06:18:18 поподне »
Гаговићи из Пиве (Безује, Плужине) највероватније воде порекло из Бањана.

Светозар Томић их сврстава у породице које су потекле од Руђа и славе Никољдан. Као даље порекло помиње Призрен и Крушево ("од Призрена, матица Крушево").

Босанска вила објавила је 1895. године једну причу у којој се каже и ово:

"По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свог родног мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Старој Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву и од њега су Гаговићи. Ово је све било за вријеме Синан - паше" (Босанска вила, Сарајево 1895.).

Да ли у време Хадим Синан-паше Боровинића или Коџа Синан-паше?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #23 послато: мај 08, 2015, 07:03:36 поподне »
Да ли у време Хадим Синан-паше Боровинића или Коџа Синан-паше?

Вероватно се мисли на 16. век, али то је само предање. Видимо да историја неких родова на простору Бањана сеже чак до 15. века.

Ако је било миграција из Старе Србије, оне су се одвијале вероватно за време 14. и 15. века. Није искључено да је и у 16. веку било таквих случајева. Негде у то време (16. век), становништво Старе Херцеговине се покреће ка западу.

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #24 послато: мај 09, 2015, 09:19:31 пре подне »
Prvi pomen Banjana iz 1319. godine:

Musbrat filius Cranislaui deli de Bagna (Mužbrat, sin Hranislavljev)

Kao što se vidi, prvi pomeni Banjana odnosili su se prvenstveno na teritoriju - Bagna. Tek 1383. godine prvi put se pojavljuje naziv za pleme - Bagnani.

Prvi pomen Banjana 1319. godine ne mora da znači da su baš tada doseljeni na svoj tradicionalni prostor. Dubrovačka kancelarija je proradila tek 40 godina ranije, a oni su mogli biti malo ili njima manje značajno pleme.

Ili su se doselili. Masovne seobe koje su uključivale duže razdaljine bile su moguće samo uz asistenciju države, koja je i bila njihov pokretač. Kako izvori ne spominju nikakvu masovnu seobu sa dužom razdaljinom onda se ne može reći da je nje bilo.

Međutim, seoba sa nekog bližeg područja je moguća. Dubrovački izvori nazivaju područje kod Priboja - Bagna. Dakle, na potpuno isti način kao i mjesto koje naseljavaju Banjani. Dakle, postoji mogućnost da su Banjani potekli od Banje na Limu (iako, naravno, ni za ovo nema nikakvih dokaza).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #25 послато: мај 09, 2015, 11:20:58 пре подне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.

Доста и сâм проучавам Пиву и Бањане јер ми је одатле порекло

Бањани су се прозвали по некадашњем имену за област Бањана - Бања

Сва тројица тестираних плус ја који смо из Пиве и Бањана имамо заједничког претка а немамо никакво предање о заједничком пореклу већ различита предања. Што значи да је заједнички предак живео доста давно, сигурно пре више од 500 година, чим су се разродили.

На жалост, нас тројица смо на мало ознака а Јокановић нема ознаке уопште, што нам онемогућава да рачунамо даљину заједничког претка или да правимо филогенетско стабло.

Нахија Пива други назив Бања је обухватала потез грубо говорећи од Гацка па до Никшића и по попису из 1477 имала је око 600 мушких глава. Ти људи су живели сточарски да не кажем влашки на катунима лети а у селима зими.

Када будемо имали више хаплотипова на што више ознака моћи ћемо да кажемо још нешто више.
« Последња измена: мај 09, 2015, 12:17:48 поподне Đorđo2 »

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #26 послато: мај 09, 2015, 01:56:04 поподне »
Marica Malović Đukić je pokazala kako su Piva i Banjani bili povezani i prije popisa iz 1475-77. godine zato što se u dubrovačkoj građi još 1467. godine navodi  Ratchus Radisich de Bagnana de Pive de partibus Bosne. Ove dvije nahije bili su prvenstveno povezane zajedničkim zimskim i ljetnim staništima i zbog toga se navode zajedno. Zato ne čudi što se na dva različita kraja Pive javlja isti toponim - Banjski katun.

Inače, u njenim radovima se može pročitati više o knezu Vukiću, njegovom timaru kod Trebinja, drugom Vukiću kod Trebinja, vlasima-timarnicima, granicama Pive u tom dobu itd.

Prvenstveno ovo:
Marica Malović Đukić, Prilog nastanku nahije Piva, Istorijski časopis LIII (2006)
Marica Malović Đukić, Još jednom o nastanku nahije Piva, Zbornik radova Šćepan polje i njegove svetinje kroz vrijeme (2010)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #27 послато: мај 09, 2015, 02:29:57 поподне »
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.

Доста и сâм проучавам Пиву и Бањане јер ми је одатле порекло

Бањани су се прозвали по некадашњем имену за област Бањана - Бања

Сва тројица тестираних плус ја који смо из Пиве и Бањана имамо заједничког претка а немамо никакво предање о заједничком пореклу већ различита предања. Што значи да је заједнички предак живео доста давно, сигурно пре више од 500 година, чим су се разродили.

На жалост, нас тројица смо на мало ознака а Јокановић нема ознаке уопште, што нам онемогућава да рачунамо даљину заједничког претка или да правимо филогенетско стабло.

Нахија Пива други назив Бања је обухватала потез грубо говорећи од Гацка па до Никшића и по попису из 1477 имала је око 600 мушких глава. Ти људи су живели сточарски да не кажем влашки на катунима лети а у селима зими.

Када будемо имали више хаплотипова на што више ознака моћи ћемо да кажемо још нешто више.

Ђорђо,

користио сам Аличићев превод, с тим да сам малим дијелом покушао сам да убицирам нека мјеста. а неке убикације су преузете из радова Марице Маловић Ђукић , koje Сириус горе наводи. Маловић се у убикацијама ослања поред Аличића и на рад Обрена Bлагојевића о Пиви.

Пошто смо споменули ове главне родове у Бањанима који су N1 P189, мислим да би нешто требало написати и о твојој групи родова, прије свега мислим на Добриловиће.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #28 послато: мај 09, 2015, 04:35:39 поподне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

Скидам капу Синиша, свака част на систематској обради расположивих података из Аличићевог дефтера! Имам само једну малу инсинуацију за рејон Бањани - Пива. Наиме у том попису за Нахију Пиву фали трећина пивске области, она је уписана у Нахију Комарница.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #29 послато: мај 09, 2015, 04:59:08 поподне »
Скидам капу Синиша, свака част на систематској обради расположивих података из Аличићевог дефтера! Имам само једну малу инсинуацију за рејон Бањани - Пива. Наиме у том попису за Нахију Пиву фали трећина пивске области, она је уписана у Нахију Комарница.

Примјетио сам да недостају нека села, поготово са десне стране Пиве, а нисам провјеравао да ли су уписана под Комарницу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #30 послато: мај 09, 2015, 11:27:49 поподне »
Синиша, можеш ли ми рећи из које књиге си извукао ове податке, пошто ми личи на превод Ахмеда Аличића али са неким коментарима којих нема у књизи "поименични попис Санџака Вилајета Херцеговина" (нека места које Аличић није могао да индетификује пример "Кулићи (Плужине)"). Иначе постоји и други, нешто ранији краћи превод тог пописа који је радио Хазим Шабановић а објавио је Милош Слијепчевић у књизи  "Прилог Историји Пиве" и има доста разлика. Разлог што се разликују је зато што у старом турском писму често једно те исто може да се чита и овако и онако, па је превод често субјективан.
Ево шта о овом дефтеру у уводу каже Аличић:
,,Дефтер је калиграфски вјешто писан али с'обзиром на арапску ортографију османског језика тежак је за дешифрирање. О томе су писали сви они који су раније обрађивали овакве изворе. Ипак, указаћемо на неке карактеристике ортографије овога дефтера.
Дефтери су писани арапским писмом, и у случајевима када у арапском алфабету није постојао одговарао знак за неки турски глас, пописивачи су правили комбинацију или преузимали одговарајуће слово из персијског језика.
У турском алфабету има осам вокала. За нас је релевантно њих пет који долазе у нашим ријечима. Иако су Турци преузели арапски алфабет, означавање вокала се разликује у турском алфабету. У арапском алфабету се вокали означавају одговарајућим ортографским знацима изнад или испод слова. У турском језику то се чини веома ријетко. Отуда тешкоћа приликом одлучивања како разријешити неки вокал. Турци су за своје вокале употребљавали углавном три слова арапског алфабета и то: елиф (а, е), вав (в) и је (ј). Некада се употријеби и хе (х) за вокале а и е на крају ријечи. Ова слова се употребљавају и за кратке и за дуге вокале. Међутим, то не чине увијек, као што веома ријетко стављају арапске ортографске знаке за вокале, па то доводи до честих недоумица у читању појединих ријечи славенског поријекла.
Основна карактеристика вокала јест да се они читају зависно од склопа слова у ријечи. Тако нпр. вокал а се обично чита на оним мјестима гдје су консонанти јаки, вокал е у оним ријечима гдје су консонанти меки. Али, ни то није увијек, па у том случају одлучује логика изговора у нашем језику. Вокали и се пишу једнако, а изговарају се зависно о карактеру консонаната, мада се у дешифровању текста, односно ријечи нашег поријекла никада не изговара мукло и. Исти је случај и са вокалима у који се једнако пишу, али се у нашим ријечима никада не чита, односно не дешифрира преглашено у. У случају да писари нису стављали наведена слова за ознаку вокала, онда је могуће дешифрирати једну ријеч са свих пет наших вокала, што зависи од логике изговора ријечи у нашем језику.  Тада најчешће одлучује домишљање.
Што се тиче консонаната ту је ствар нешто лакша, јер већина консонаната у турском језику одговара нашим консонантима.  Међутим, и ту се појављују тешкоће нарочито код наших двогласа или онда када долази до замјене слова у нашим ријечима.
Тако нпр. честа је замјена слова б и слова п, слова д и слова т, слова џ и слова ч, односно слова ц, слово ћ се пише посебним знаком умекшано к (кј), слово ђ такођер се пише знаком за умешаном к (кј). Некад се замјењује слово ф и слово в. Слово г се пише на два начина: једно које одговара нашем слову г и једно као гутурал. Не може се тачно одредити када који знак пишу у нашим ријечима. Слово х се и у нашим ријечима пише са сва три знака за то слово у арапском језику. К се пише у двије варијанте, као умекшано к и као гутурал к. Слово л некада замјењује наше слово љ. Слово љ пише се или као слово л или као л и ј. Слово н се некада пише умјесто слова њ. Слово њ се пише на три начина и то као слово н или као н и ј или веома ријетко знаком умекшано к (кј), које се у турском језику чита као н. Слово с се пише у нашим ријечима у двије варијанте као обично с и као гутурал с. Трећи знак за слово с тј. умекшано с, не долази у нашим ријечима. Слово з се пише у двије варијанте као обично з и као и као гутурал з, док трећи знак за умекшано з не долази у нашем језику. Некада се слово з пише умјесто слова ж. Слово ж се некад пише као слово з, а некада као ж са три тачке изнад.
Ово што је горе наведено вриједи онда ако су дијакритички знаци стављани. Али како је био обичај да се ти знаци не стављају, то представља велику тешкоћу при дешифрирању имена и локалитета па и осталог текста. Велики број слова има истоветне лигатуре и могу се разликовати само по дијакритичким знацима. Тако се долази у ситуацију да је тешко разликовати џ од ч, ч од ц, р од з, н од њ, л од љ, о од у, а од е итд. Готово је немогуће један текст разријешити са потпуном сигурности. Према томе, дешифрирање и читање текста је урађено на начин како је најближе нашем изговору, наравно наших ријечи. Нарочито се много субјективног уносило код дешифрирања имена. Чак кад би се текст радио у транслитерацији и тада би остало много недоумица и субјективног одлучивања.''
 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #31 послато: мај 09, 2015, 11:38:25 поподне »
Имао сам прилике да лично разговарам са Аличићем у вези превода овог и неких других дефтера, и главни мој утисак о њему је тај да је човек јако острашћен бошњачки националиста. Кад год хоће да каже ,,Срби'' каже ,,ћетници'', па се онда као фол извињава. Чуо сам да је у последњем рату изгубио братанца и још неке рођаке, а и пре рата се истицао неким антисрпским изјавама.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #32 послато: мај 10, 2015, 05:43:28 поподне »
1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
Поређења ради, качим одломак из књиге Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"



Мени је интересантан помен места Кулићи зато што и дан данас постоје Кулићи у Пиви - једна од најстаријих грана Браниловића. Сасвим је могуће да је презиме сачувано преко 500 година, али не мора да значи да је место било на истој локацији.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #33 послато: мај 10, 2015, 06:27:10 поподне »
Бањани нису племе као Дробњаци или Васојевићи, гдје једно јако братство истог поријекла доминира, већ има доста несродних братстава од којих ниједно нема превагу. Покушаћу да набројим главна братства Бањана, са освртом на могућу историју, а и генетичке резулатате који су сада доступни.

Старинци

У Бањанима има неколико породица које се сматрају за најстарије, неке су одсељене. Те најстарије породице обично се вежу за најстарије Цркве на простору Бањана.


Зечевићи у Кленку помињу се као старинци, али и повезани са једним већим родом у Бањанима који приславља Светог Саву, а који каже да је досељен од Бањске од Косова. То су потомци Грбе, али још неке породице за које се не зна да ли су старинци или досељеници из Старе Србије. ово су родови који су по свој прилици N1 P189, али о њима у сљедећем посту. Иначе зечевићи сматрају да су они саградили цркву св. Саве у Кленку. Било би интересантно видјети да ли ове породице имају какве везе са оним дијелом Дробњачких породица које славе св. Саву, с обзиром да су Дробњаци једно вријеме боравили на тлу Бањана.

Ови Зечевићи би требало да су, барем по усменој традицији, директни преци Аџића из Пиве  којима и ја припадам. Наводно су два брата Боро и Кривача Зечевић преци следећих породица у Пиви :
Од Криваче Аџићи а касније од њих Ушћумлићи, Тончићи, Дакићи.
Од Борила и његове удовице Маре Тијанићи, Радојичићи и Туфегџићи.
Све ове породице славе св.Јована а живе у Пивској жупи у селима Лисина, Ковачи, Стабна... која су на релативно малом растојању једна од других. Такође код ове групе породица је још увијек живо предање о заједничком поријеклу.
По Обрену Благојевићу Борило и Кривача су Бранилови синови или унуци мада ја за то нисам чуо, нити имам доказа већ је овдје  у питању вјероватно преношење неког предања које је служило у одређеном времену у сврху хомогенизовања племена.
О постојању  Криваче, Борила и Маре говоре и имена одређених локалитета у Пиви као што су Кривачина план, Марина долина, Бориловина итд. а и усмено предање поменутих породица.
Што се тиче пописа-дефтера који је постован, постоје одређене грешке у преводу, рецимо у дијелу " баштина Лјешње у мјесту Орах у рукама Вукосава Грбељца" , ово није Лјешње већ Лисина, која тада није била формирана као село а у непосредној је близини села Орах. Такође Обрен Благојевић инсинуира да би овај Вукосав требао бити син Кривачин - Вукосав Кривачин.
Ја претпостављам да су Бањани некада давно излазили на катун у поменуте крајеве а затим и остали и трајно се настанили поред Руђових и Бранилових потомака који су живјели у жупнијим крајевима ближе данашњем језеру, Плужинама итд. Чак и до скора су рецимо Пејовићи из Комана излазили на Латично ( преко 100 км) у Пиви,  а имате и низ других примјера посебно у Пивској планини гдје су одлични услови за сточарство.
Za Rуђиће и Браниловиће бих могао да се закунем да су аутохтоно пивско становништво, које је ту живјело прије Херцегове државе, чак мислим и да се нису бавили сточарством већ пољопривредом и занатством о чему би могла да посведоче имена појединих села у Пиви као што су Седлари, Ковачи, локалитет Херцегови виногради итд.
Надам се ће све ово ускоро разријешити днк анализе, већ бидим да имате резултате за Тадиће, што је пола посла  :)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #34 послато: мај 10, 2015, 06:54:04 поподне »
Ови Зечевићи би требало да су, барем по усменој традицији, директни преци Аџића из Пиве  којима и ја припадам. Наводно су два брата Боро и Кривача Зечевић преци следећих породица у Пиви :
Од Криваче Аџићи а касније од њих Ушћумлићи, Тончићи, Дакићи.
Од Борила и његове удовице Маре Тијанићи, Радојичићи и Туфегџићи.
Све ове породице славе св.Јована а живе у Пивској жупи у селима Лисина, Ковачи, Стабна... која су на релативно малом растојању једна од других. Такође код ове групе породица је још увијек живо предање о заједничком поријеклу.
По Обрену Благојевићу Борило и Кривача су Бранилови синови или унуци мада ја за то нисам чуо, нити имам доказа већ је овдје  у питању вјероватно преношење неког предања које је служило у одређеном времену у сврху хомогенизовања племена.
О постојању  Криваче, Борила и Маре говоре и имена одређених локалитета у Пиви као што су Кривачина план, Марина долина, Бориловина итд. а и усмено предање поменутих породица.

Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #35 послато: мај 10, 2015, 07:33:23 поподне »
Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Могуће су и и Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице, несећам извора за овај податак.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #36 послато: мај 10, 2015, 07:37:47 поподне »
Ако се не варам предходна слава Аџића била је Мала Госпојна.

Једино у изворима Светозара Томића и Андрије Јовићевића, то је слава Аџића у Косијерима, ми славимо св.Јована а стари су преслављали св.Саву некада, мада обиљежавање преславе се, чини ми се, више одавно не практикује код нас, барем не у мојој ужој фамилији.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #37 послато: мај 11, 2015, 12:41:17 поподне »
Да употпунимо тестиране N1 породице из златиборског краја и њихову везу са Пивом:

Тестиран је Делић из Шљивовице, Златибор, он је у ствари Костић поријеклом из Семегњева на Златибору, а даље од Добриловића из пивског села Пишче.

Добриловићи у пивском селу Пишче, спадају у пивске старосједиоце, славе св. Јована, прије Пишча живјели су у Плужинама, па би по тој логици  требали припадати Браниловом роду, иако Томић то стриктно не наводи.

Од Добриловића су у златиборском крају:

Пековићи и од њих Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи у Семегњеву
Костићи и од њих Вујовићи и Јездимировићи у Семегњеву, Делићи (Кулаши и Божићи) у Шљивовици-тестиран као N1 P189 и Семегњевићи (Николићи) у Филиповић Брду у Заовинама
Пишчевићи и од њих Шућури у Шљивовици и Стојан Чупић у Мачви

Иако имамо једног тестираног Шућура на пројекту као N1 P189, немамо потврду да је то Шућур са Златибора.

Како год, узимајући у обзир поријекло Добриловића из Плужина гдје углавном живе Бранилови потомци, а и уз информацију да пивски Тадићи, који су од Браниловића, такође припадају N1 P189, могли бисмо закључити да су пивски старосједиоци истог поријекла са бањанским старосједиоцима и да чине један род. Међутим још је рано за дефинитиван закључак. Било би добро кад би Тадићев резултат био потврђен.

 
« Последња измена: мај 11, 2015, 12:43:33 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #38 послато: мај 11, 2015, 01:45:01 поподне »
У Бањанима поред горе наведених породица постоје и друге, које су по свој прилици досељене. Највише са Чева, Корјенића, Боке, Херцеговине и других дијелова Црне Горе.

Једно од старијих братстава, за које немамо предање да су повезани са другим бањанским братствима јесте братство Копривица. Копривице славе Никољдан, а прислављају Никољдан прољетни (Пренос моштију св. Николе). По предању Копривице су потомци дјетета Јеле Сандаљевице, ћерке кнеза Лазара и жене Сандаља Хранића. Јела Сандаљевица је историјска личност, Јелена Лазаревић удата Балшић, а затим и Хранић. Јелена је са Ђурђем Другим Балшићем имала сина Ђурђа Трећег,а са Сандаљем Хранићем није имала дјеце. Предање Копривица наводи да су Копривице од Јелениног дјетета остављеног у коприве и да је отуда и само презиме. У предању се не наводи ко је отац дјетета. Судећи по опису догађаја, Копривице су одавно у Бањанима.

Копривице су у Бањанима настањене у селу Копривице, а имају презимена: Поповић, Ивановић, Гројић и Ћосић. Иста су породица са Копривицама из Меке Груде код Билеће. Такође помиње се и родбинска веза Копривица са династијом Обреновић у Србији. О Обреновићима и њиховом поријеклу из Братоножића и наводној вези са династијом Бранковића сам писао на порекло.рс. Занимљиво је да и Копривице и Обреновићи и Братоножићи славе Никољдан. Не знам каква би била ова веза сем ако није предањска па да повезује и једне и друге са породицама Лазаревић-Бранковић.

У Бањанима, у селу Тупану била је још једна породица која је славила Никољдан и Никољдан прољетни. Ради се о породици Манојловић, поријеклом из Херцеговине. Не знам да ли би и они могли имати неке везе са Копривицама.

Поред ове исту комбинацију слава слави и породица Миловић (Капетанић), раније Гамбеловић из Велимља, које је истог поријекла са Миловићима у Мекој Груди код Билеће. Они би такође могли бити повезани са Копривицама.
« Последња измена: мај 11, 2015, 01:48:04 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #39 послато: мај 11, 2015, 03:16:11 поподне »
На порталу смо објавили текст о пореклу презимена Копривица, а уз њега и факсимил веома занимљивог чланка из Дабробосанског источника, објављен 1887, у којем се помиње народна предаја о пореклу овог рода: http://www.poreklo.rs/2012/02/20/poreklo-prezimena-koprivica/

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #40 послато: мај 11, 2015, 06:45:49 поподне »
Како год, узимајући у обзир поријекло Добриловића из Плужина гдје углавном живе Бранилови потомци, а и уз информацију да пивски Тадићи, који су од Браниловића, такође припадају N1 P189, могли бисмо закључити да су пивски старосједиоци истог поријекла са бањанским старосједиоцима и да чине један род. Међутим још је рано за дефинитиван закључак. Било би добро кад би Тадићев резултат био потврђен.

Јел потврђено да је тестирани N1-Тадић пивљанин? Има различитих несродних Тадића (Св. Јован, Св.Трифун,Св. Никола) и католика у Херцеговини и Далмацији)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #41 послато: мај 11, 2015, 07:17:32 поподне »
Јел потврђено да је тестирани N1-Тадић пивљанин? Има различитих несродних Тадића (Св. Јован, Св.Трифун,Св. Никола) и католика у Херцеговини и Далмацији)

Сва презимена са списка су преузета на основу података које је тестирана особа оставила. Неки су остављали више података, а неки чак ни своје презиме нису ставили нити место порекла. Дакле, сваки од тих података морамо узети са извесном дозом опрезности. Ипак, хаплогрупа N1 је већ доказана међу Пивљанима, а и презиме Тадић је из тог краја па је и велика вероватноћа да се ради баш о Пивљанину Тадићу. Велика вероватноћа није и несумњив доказ.
Икавац

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #42 послато: мај 11, 2015, 07:21:24 поподне »
Сва презимена са списка су преузета на основу података које је тестирана особа оставила. Неки су остављали више података, а неки чак ни своје презиме нису ставили нити место порекла. Дакле, сваки од тих података морамо узети са извесном дозом опрезности. Ипак, хаплогрупа N1 је већ доказана међу Пивљанима, а и презиме Тадић је из тог краја па је и велика вероватноћа да се ради баш о Пивљанину Тадићу. Велика вероватноћа није и несумњив доказ.
Хвала на брзом одговору, штета то Тадић није оставио бар неки лични податак у свом налогу.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #43 послато: мај 11, 2015, 07:37:21 поподне »
Сва презимена са списка су преузета на основу података које је тестирана особа оставила. Неки су остављали више података, а неки чак ни своје презиме нису ставили нити место порекла. Дакле, сваки од тих података морамо узети са извесном дозом опрезности. Ипак, хаплогрупа N1 је већ доказана међу Пивљанима, а и презиме Тадић је из тог краја па је и велика вероватноћа да се ради баш о Пивљанину Тадићу. Велика вероватноћа није и несумњив доказ.
Опрости што те гњавим Александре I1, живо ме интересује дали је Таушановић оставио податке на налогу. Пошто је могуће да потиче од пивски Таушана (грана Врачара и даље од Гаговића).

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #44 послато: мај 11, 2015, 07:58:18 поподне »
Опрости што те гњавим Александре I1, живо ме интересује дали је Таушановић оставио податке на налогу. Пошто је могуће да потиче од пивски Таушана (грана Врачара и даље од Гаговића).

Поред личног имена, оставио је и презимена: Таушановић и Гајић. Претпостављам да му је презиме Гајић женска лоза.
На интернету сам нашао Косту Таушановића из Алексинца.
Такође: http://www.poreklo.rs/2014/02/18/poreklo-prezimena-pljevlja-crna-gora/
Досељеници у Пљевља после 1912. године: Таушановићи су пореклом из Кокорина код Гацка. Доселили су у Пиву 1770. године. Милош – Мујо је био од 1920. године деловођа у Отиловићима, а затим је радио у пошти. Милош је био у интернацији од 1916-1918. године. У Пљевљима је купио кућу. У град је доселио и Петар Таушановић 1923. године. Био је курир у основној школи у Пљевљима.
Икавац

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #45 послато: мај 11, 2015, 08:11:39 поподне »
Поред личног имена, оставио је и презимена: Таушановић и Гајић. Претпостављам да му је презиме Гајић женска лоза.
На интернету сам нашао Косту Таушановића из Алексинца.
Такође: http://www.poreklo.rs/2014/02/18/poreklo-prezimena-pljevlja-crna-gora/
Досељеници у Пљевља после 1912. године: Таушановићи су пореклом из Кокорина код Гацка. Доселили су у Пиву 1770. године. Милош – Мујо је био од 1920. године деловођа у Отиловићима, а затим је радио у пошти. Милош је био у интернацији од 1916-1918. године. У Пљевљима је купио кућу. У град је доселио и Петар Таушановић 1923. године. Био је курир у основној школи у Пљевљима.
Велико хвала, значи изгледа да предање, да су у сродству са Врачарима а поготову са Гаговићима мало вероватно.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #46 послато: мај 11, 2015, 09:55:55 поподне »
Генетика је неумољива :)
« Последња измена: мај 28, 2015, 02:44:31 пре подне Маргита Војвотк. Бањанска »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #47 послато: мај 23, 2015, 02:48:49 поподне »
Бањани - село у Скопској Црној Гори. Спомиње се у хрисовуљи краља Милутина од год. 1309. — 1310.

" Ми смо напријед навели неколико примјера за етничку заједницу Херцеговаца и становника Скопске Црне Горе. Томе ћемо додати још нешто што се односи на херцеговачке Бањане. У Скопској Црној Гори кажу тупањ мјесто бубањ. У херцеговачким Бањанима имају села Горњи и Доњи Тупањ. У Гор. Тупању се једно поље зове Оливерово Поље. Име Оливер је Србима дошло преко балканских Латина у 13. вијеку. Један велики властелин цара Душана се звао Оливер. Отуда из Старе Србнје пренесено је име у крајеве данашње Херцеговине. Један савременик војводе Сандаља звао се Покрајац Оливеровић." 

"Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни", Владислав Скарић, 1918.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #48 послато: јун 13, 2015, 10:30:32 поподне »
Да ли неко зна, јел постоји књига Милоша Ђ. Слијепчевића " Прилог историји Пиве, велико катуниште у предању и документима", Београд 1976 г. у PDF-у?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #49 послато: јун 14, 2015, 10:59:34 пре подне »
Да ли неко зна, јел постоји књига Милоша Ђ. Слијепчевића " Прилог историји Пиве, велико катуниште у предању и документима", Београд 1976 г. у PDF-у?
Маргита ја имам ту књигу ископирану ако је не нађете у пдф могу је искенирати па поставити на интернет или вам могу послати поштом копију

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #50 послато: јун 14, 2015, 11:13:53 пре подне »
Маргита ја имам ту књигу ископирану ако је не нађете у пдф могу је искенирати па поставити на интернет или вам могу послати поштом копију

Велико Хвала Đorđo! У суштини ми само требају странице где се помињу предања о Петру и Николи. Благодарим!

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #51 послато: јул 11, 2015, 08:31:11 пре подне »
Делић - Борковићи, Пива - И2а




Делић је први извесни Браниловић који је тестиран, ја сам лично њега прво изабрао да се тестира јер сам сматрао да је највећи степен вероватноће да са њим делим заједничко порекло

Биће још тестираних Пивљана у наредних годину дана па ћемо да видимо шта ће испасти, за пар месеци ће бити Тадић (Браниловић), и Костићи (који су према предању били у Пиви пре Руђа и  Бранила)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #52 послато: јул 11, 2015, 08:51:39 пре подне »
Неко је раније помињао да су Тадићи (Браниловићи) N1a P189, мада никад нисам видио те резултате.

Ако изузмемо то, није било досад доказа да су Браниловићи N1a P189.

Што се Ђорђових Делића са Златибора тиче, они би требали бити од братства Добриловића из Пиве, а за Добриловиће, који се помињу као старинци, се нигдје стриктно не каже да су у вези са Браниловићима, другим старинцима.

Хоћу рећи да овај резултат за Делиће Браниловиће и није тако нелогичан.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #53 послато: јул 11, 2015, 09:23:48 пре подне »
Ђорђо,

чији ли је тај хаплотип из Северне Грчке, који се поклапа на 12 маркера са Браниловићким?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #54 послато: јул 11, 2015, 10:01:06 пре подне »
Ђорђо,

чији ли је тај хаплотип из Северне Грчке, који се поклапа на 12 маркера са Браниловићким?
У питању је Турчин GÜNER локација маркера на мапи му је тик поред Солуна, може бити интересантно са обзиром да су по предању Делићи из Пиве добили презиме по неком брату потурчењаку који је био у "делијама", мада је вероватно у питању коинциденција

Неко је раније помињао да су Тадићи (Браниловићи) N1a P189, мада никад нисам видио те резултате.

Ако изузмемо то, није било досад доказа да су Браниловићи N1a P189.

Хоћу рећи да овај резултат за Делиће Браниловиће и није тако нелогичан.
Није нелогично, само сам претпостављао по инерцији да су Браниловићи Н1а јер су са простора Пиве и Бањана до сада сви испадали Н1а

Мада питање је и да ли су Браниловићи сви од једног човека или су конгломерат разнородних породица које славе св Јована, будући да у њих спада баш доста породица са једно 7-8 братстава и са не баш јасним међусобним везама.

Лично сам доста сумњичав према усменим предањима, узимам их са великом дозом резерве и прихватам их као истинита једино када се потврде ДНК тестом.

Полако ће се све то размрсити како све више буде било тестирано

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #55 послато: јул 11, 2015, 11:44:48 пре подне »
Цитат
У питању је Турчин GÜNER локација маркера на мапи му је тик поред Солуна

Занимљиво.

Ни ја не верујем да је реч о превеликој блискости са Браниловићима из Пиве.

Пре ће бити да  је у питању нека српска грана са дубоког Југа. Већ сам писао о томе да је до 1923. у покрајинама Македонији и Тракији, у данашњој Грчкој, Грка било само у траговима. Турци и Помаци (муслимани словенског језика) су били апсолутна већина становништва.

Колико видим, поклапање на 12 маркера Делићи-Браниловићи имају и са Анастасовским из БЈР Македоније. Он је већ урадио и биг Y, тако да ће резултати моћи да се упореде кад неки Пивљанин једног дана уради биг Y. 
« Последња измена: јул 11, 2015, 12:03:18 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #56 послато: јул 11, 2015, 12:06:57 поподне »

Колико видим, поклапање на 12 маркера Делићи-Браниловићи имају и са Анастасовским из БЈР Македоније. Он је већ урадио и биг Y, тако да ће резултати моћи да се упореде кад неки Пивљанин једног дана уради биг Y.

Да, са Анастасовским има пуно поклапање на 12 марекра, сљедећи је католик Касум из Ловрећа са којим има разлику 1. Међутим мали је број маркера, па ово не значи много.

Чини ми се да ми је Невски рекао за неког Македонца да је радио Биг Ипсилон. Нисам запамтио презиме, па претпостављам да је то овај Анастасовски. Колико сам схватио у најскорије вријеме имаћемо три Биг Ипсилона за Динарик Југ са наших простора: Анастасовског, Аврамијевштака И2а и мене. Поред два постојећа: Невског и Милатовића, ваљда ће се нешто ново открити.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #57 послато: јул 11, 2015, 03:44:06 поподне »
Делић - Борковићи, Пива - И2а




Делић је први извесни Браниловић који је тестиран, ја сам лично њега прво изабрао да се тестира јер сам сматрао да је највећи степен вероватноће да са њим делим заједничко порекло

Биће још тестираних Пивљана у наредних годину дана па ћемо да видимо шта ће испасти, за пар месеци ће бити Тадић (Браниловић), и Костићи (који су према предању били у Пиви пре Руђа и  Бранила)

Из приложене карте подударности да се приметити, да Делић-Браниловић-I2a  нема ниједно поклапање на српском простору (тешки црњак :)). Просто невероватно ако се узме у обзир колико се Пивљана иселило у протеклих 150г. у Шумадију, Босну и после 1945 у Војводину! Питам се само oд којих су хаплогрупа били ти исељеници?

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #58 послато: јул 11, 2015, 05:02:58 поподне »
Цитат
Делић-Браниловић-I2a  нема ниједно поклапање на српском простору

Таман посла, вероватно је у питању један од чешћих хаплотипова у нашој популацији. Само је мали број тестираних па их нема у бази фт дна.

Молим Небојшу и Невскога ако су у прилици да прегледају има ли поклапања у њима доступним збиркама са наших простора.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #59 послато: јул 11, 2015, 05:41:53 поподне »
Таман посла, вероватно је у питању један од чешћих хаплотипова у нашој популацији. Само је мали број тестираних па их нема у бази фт дна.

Молим Небојшу и Невскога ако су у прилици да прегледају има ли поклапања у њима доступним збиркама са наших простора.

У табели I2a СДНК-пројекта сразмерно је ређа заступљеност оних са DYS391=10, а и они постојећи већ на 12 маркера одступају напр. -1 Касум, -2 Дапчевић, Томић, Остојић итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #60 послато: јул 11, 2015, 06:03:23 поподне »
Ово су Делићева поклапања на YHRD:

Бр. маркера не дозвољава неке озбиљније закључке




Морам признати да у европским базама нисам пронашао превише оваквих хаплотипова (бар на 12 маркера).

Чини ми се да су Делићу (Браниловићи) у српском днк пројекту најближе породице из рода "Ж" (Трифуновић-Давидовић-Зорић).

Трифуновићи и Давидовићи су из околине Александровца, а досељени су из Криве Реке (Копаоник).

Браниловићи су, према предању, пореклом са Косова. Треба проверити одакле води порекло становништво Криве Реке. Није искључено да је добар део становништва пореклом управо из тих крајева.

Иначе, ако претпоставимо да су се Срби у 14. веку ширили ка југу, тј. ка Косову и Македонији, није немогуће да су Браниловићи из Пиве добар пример повратне сеобе.

Пива (Стара Херцеговина) - Косово/Македонија - Пива. 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #61 послато: јул 11, 2015, 07:43:06 поподне »
Ово су Делићева поклапања на YHRD:

Бр. маркера не дозвољава неке озбиљније закључке




Морам признати да у европским базама нисам пронашао превише оваквих хаплотипова (бар на 12 маркера).

Чини ми се да су Делићу (Браниловићи) у српском днк пројекту најближе породице из рода "Ж" (Трифуновић-Давидовић-Зорић).

Трифуновићи и Давидовићи су из околине Александровца, а досељени су из Криве Реке (Копаоник).

Браниловићи су, према предању, пореклом са Косова. Треба проверити одакле води порекло становништво Криве Реке. Није искључено да је добар део становништва пореклом управо из тих крајева.

Иначе, ако претпоставимо да су се Срби у 14. веку ширили ка југу, тј. ка Косову и Македонији, није немогуће да су Браниловићи из Пиве добар пример повратне сеобе.

Пива (Стара Херцеговина) - Косово/Македонија - Пива.
Да ли си сигуран када су у питању Трифуновићи и Давидовићи да је њихово порекло из Криве Реке у близини Копаоника а не Криве Реке у косовском поморављу (околина Гњилана и Новог Брда)? У Горњој Јабланици постоји један број породица које су у време турске власти на Космету прелазиле (бежале од зулума) преко тадашње српско-турске границе у Србију, а све оне углавном су имале надимак ''Криворечани''. Свеједно, било да је у питању копаоничка област или област косовског поморавља у питању је Космет, тако да та веза са Браниловићима није немогућа обзиром да они чувају предање о свом пореклу са Косова.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #62 послато: јул 11, 2015, 08:10:37 поподне »
Делић - Борковићи, Пива - И2а
Биће још тестираних Пивљана у наредних годину дана па ћемо да видимо шта ће испасти, за пар месеци ће бити Тадић (Браниловић), и Костићи (који су према предању били у Пиви пре Руђа и  Бранила)

Биће интересантно ако тестирани Тадић (Браниловић) испадне I2a, могао би да упадне у северозападни тзв. "саксонски" кластер, јер надимци који имају у Пиви су "Шашак" = Сас и Мигали, могуће баш по градићу Мигелн (Mügeln) у Саксонији (између Лајпцига и Дрездена).

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #63 послато: јул 11, 2015, 08:30:15 поподне »
Из приложене карте подударности да се приметити, да Делић-Браниловић-I2a  нема ниједно поклапање на српском простору (тешки црњак :)). Просто невероватно ако се узме у обзир колико се Пивљана иселило у протеклих 150г. у Шумадију, Босну и после 1945 у Војводину! Питам се само oд којих су хаплогрупа били ти исељеници?
Маргита, 12 маркера је јако мало, и у суштини, можда се само ради о томе да је измутирао мало више на првих 12 маркера па изгледа да му нико са српског простора није близак.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #64 послато: јул 11, 2015, 08:35:50 поподне »
Припадници рода Ж имају вредност DYS 391=11 а не 10, а такође на DYS 439 имају 11 уместо 13 код Делића. Рекао бих да немају блиске везе са Делићем. Тешко да су раније из Пиве миграције ишле ка Копаонику...

Бољи потенцијални кандидати за сродство су поменути Турчин Ђунер и БЈР Македонац Анастасовски, мада је и то мало вероватно на само 12 маркера.

Небојша, мислио сам да провериш има ли Делићевог хаплотипа у ЦГ збирци или у истраживању за БиХ.

Ако нема, мораћемо да сачекамо више резултата из Шабачког и Ваљевског округа и из Срема, јер је врло вероватно да тамо има исељеника из Пиве. До сада немамо ниједан објављени хаплотип некога из тих крајева ко слави св Јована.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #65 послато: јул 11, 2015, 08:46:11 поподне »
Велики сам навијач "саксонске" теорије порекла Срба, а сва поклапања за људе са наших простора која објављује Небојша скоро без изузетка се јављају и у Полабљу око Лајпцига.

Међутим, надимци сигурно немају везе са тим. Мигали ме потсећају на Мигавце из мог села (сигурно нису из Мигелна  :D), а Шашак ме најпре потсећа на Шашав, Шашко итд. (на турском Шашкун значи збуњен, замлата).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #66 послато: јул 11, 2015, 09:04:10 поподне »
Припадници рода Ж имају вредност DYS 391=11 а не 10, а такође на DYS 439 имају 11 уместо 13 код Делића.

Потпуно сам превидеo овај детаљ.

Тешко да су раније из Пиве миграције ишле ка Копаонику...

Мислио сам на миграције са Косова ка Пиви. Пре тога, за време ширења српске средњовековне државе, Стара Херцеговина - Косово (с обзиром да је највероватније I2a DS).

Небојша, мислио сам да провериш има ли Делићевог хаплотипа у ЦГ збирци или у истраживању за БиХ.

У Босни и Македонији нисам пронашао сличан хаплотип. Невски нека провери Црну Гору (404) и Србију (179).

Код Срба нађох 3 која се разликују углавном на маркеру 439. Код Делића 13, а код њих 12, или 14.

13, 24, 16, 11, 15-15, ?, ?, 14, 13, 11, 31

(High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia)

13, 24, 16, 11, 15-15, ?, ?, 14, 13, 11, 31

13, 24, 16, 10, 15-15, ?, ?, 12, 13, 11, 31

(Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province)

С обзиром да су ово већ 1-2 разлике на 12 маркера, не мора значити да је реч о блиским породицама.




 

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #67 послато: јул 11, 2015, 09:33:12 поподне »
Покојни академик Драгослав Срејовић је био пореклом из породице из села Љуљаци код Крагујевца која је по предању од Баја Пивљанина.

Постоји нека замршена прича о пореклу те породице, јер су наводно током сеобе променили славу св Николу и почели да славе св Јована зато што им је Бајо тако заповедио?!!!

То може да се реши само ДНК анализом. Покушаћу да ступим у контакт са неким од Марковића или осталих Љуљачких "Пивљана".

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #68 послато: јул 11, 2015, 09:41:04 поподне »
Покојни академик Драгослав Срејовић је био пореклом из породице из села Љуљаци код Крагујевца која је по предању од Баја Пивљанина.

Постоји нека замршена прича о пореклу те породице, јер су наводно током сеобе променили славу св Николу и почели да славе св Јована зато што им је Бајо тако заповедио?!!!

То може да се реши само ДНК анализом. Покушаћу да ступим у контакт са неким од Марковића или осталих Љуљачких "Пивљана".

То би био пун погодак! Тада би имали првог тестираног Руђића.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #69 послато: јул 12, 2015, 02:31:23 поподне »
Покојни академик Драгослав Срејовић је био пореклом из породице из села Љуљаци код Крагујевца која је по предању од Баја Пивљанина.

За чуђење је, а истовремено и велика штета, што се врхунски археолог и праисторичар покојни академик др. Драгослав Срејовић није бар мало позабавио својим пивским коренима. За разлику од њега покојни академик др. Обрен Благојевић, као правник по струци, вечно је задужио све потомке Пивљана својим капиталним делом "Пива".

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #70 послато: јул 12, 2015, 08:47:52 поподне »
У Босни и Македонији нисам пронашао сличан хаплотип. Невски нека провери Црну Гору (404) и Србију (179).

Ево вратих се са високоумнога посла, расађивања купуса, те могу одговорити.  :D

Крайње йе незахвално поредити "бикини" узорак од 12 ознак и то йош са узорцима на 17 ознак йер имайу само десет упоредивих. Трѣба имати у виду да узорак Делића има само два одступања од срѣдњих карпато-динарских врѣдностий, "А356-овско" DYS391 = 10 и DYS385 = 15. Те стога овим поређењемъ не трѣба придавати прѣтѣран значай.
Ево првих неколиких.

DYS393 = 13, DYS390 = 24, DYS19 = 16, DYS391 = 10, DYS385 = 15/15, DYS426 = 11, DYS388 = 13, DYS439 = 13, DYS389i = 13, DYS392 = 11, DYS389ii-i = 18

---------------------------------------
1. 0/10 (0) 17 13 20 31 16 10 32 11 13 10 15 17 22 24 13 11 11 13 16 15 15 15 11 ; crozg17 Zagreb, Croatia [Croatian]
17 13 20 31 16 10 32 11 13 10 15 17 22 24 13 11 11 13 16 15 15 15 11 ; crozg17 Zagreb, Croatia [Croatian]
Разне збирке из цѣлога свѣта на 23 ознаке
; DYS576 DYS389I DYS448 DYS389II DYS19 DYS391 DYS481 DYS549 DYS533 DYS438 DYS437 DYS570 DYS635 DYS390 DYS439 DYS392 DYS643 DYS393 DYS458 DYS385a DYS385b DYS456 GATAH4

; ID Population

---------------------------------------
2. 0/10 (0) 1 15 13 24 31 17 16 15 15 13 10 13 22 11 11 15 10 20 0,0056 I2a (xI2a1) 100,00%
1 15 13 24 31 17 16 15 15 13 10 13 22 11 11 15 10 20 0,0056 I2a (xI2a1) 100,00%
Србиянска збирка од 179 хапловрст
; N 456 389I 390 389II 458 19 385a 385B 393 391 439 635 392 GATA 437 438 448 Frequency Predicted Haplogroup Bayesian Probabilities

---------------------------------------
3. 0/10 (0) Western Croatia 94 W_Croa_094 I2a1b 13 24 16 10 15 15 13 13 11 31 17 15 20 11 15 10 23
Western Croatia   94   W_Croa_094   I2a1b   13   24   16   10   15   15   13   13   11   31   17   15   20   11   15   

10   23
Хрватска збирка од 1200 хапловрст
; Area Original ID ID Haplogroup DYS393 DYS390 DYS19/394 DYS391 DYS385a DYS385b DYS439 DYS389-1 DYS392 DYS389-2 DYS458 DYS437 DYS448 GATAH4 DYS456 DYS438 DYS635

---------------------------------------
4. 0/10 (0) Eastern Croatia 84 E_Croa_084 I2a1b 13 24 16 10 15 15 13 13 11 31 16 15 20 11 15 10 22
Eastern Croatia   84   E_Croa_084   I2a1b   13   24   16   10   15   15   13   13   11   31   16   15   20   11   15   

10   22
Хрватска збирка од 1200 хапловрст
; Area Original ID ID Haplogroup DYS393 DYS390 DYS19/394 DYS391 DYS385a DYS385b DYS439 DYS389-1 DYS392 DYS389-2 DYS458 DYS437 DYS448 GATAH4 DYS456 DYS438 DYS635

---------------------------------------
5. 0/10 (0) Eastern Croatia 115 E_Croa_115 I2a1b 13 24 16 10 15 15 13 13 11 31 19 15 20 11 15 10 23
Eastern Croatia   115   E_Croa_115   I2a1b   13   24   16   10   15   15   13   13   11   31   19   15   20   11   15   

10   23
Хрватска збирка од 1200 хапловрст
; Area Original ID ID Haplogroup DYS393 DYS390 DYS19/394 DYS391 DYS385a DYS385b DYS439 DYS389-1 DYS392 DYS389-2 DYS458 DYS437 DYS448 GATAH4 DYS456 DYS438 DYS635

---------------------------------------
6. 0/12 (0) 233526 George Anastasovski Macedonia I-P37
233526 George Anastasovski Macedonia I-P37 # 13 24 16 10 15-15 11 13 13 13 11 31 18 8-10 11 11 25 15 19 29 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 18 19 33-37 11 10
И2а1б3 Карпатско-Динарска и Дислес
; *** I2a2 'Dinaric' S17250+ (I-S17250) CTS5966+ CTS10228+ S17250+ recommend Z16971, Y4882, Z16983 or BigY
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #71 послато: јул 13, 2015, 02:37:38 поподне »
Делић - Борковићи, Пива - И2а
Делић је први извесни Браниловић који је тестиран, ја сам лично њега прво изабрао да се тестира јер сам сматрао да је највећи степен вероватноће да са њим делим заједничко порекло
Биће још тестираних Пивљана у наредних годину дана па ћемо да видимо шта ће испасти, за пар месеци ће бити Тадић (Браниловић), и Костићи (који су према предању били у Пиви пре Руђа и  Бранила)

Привукло ми је пажњу ово презиме Лаловић. Сетих се једног документа - пресуде с краја 15. века, када су двојица Лаловића, отац и син, протерани из државе Ђурђа Црнојевића због убиства. Ко зна, можда су од тих Лаловића настали пивљански Делићи...
(https://sazdanjecetinja.wordpress.com/2011/06/28/61-na-rijeci-10-januara-1492-godine/)
Има Лаловића и у Голији, у Никшићу и околини, Дробњаку, што је све непосредно суседство Пиве.
Како год, пивљанска предања о заједничком пореклу одређеног круга родова од Руђа и Бранила су доста магловита, па, што неко овде написа, не треба олако прихватати једног тестираног Делића као ХГ братства Браниловића... А, гледајући и шта је Светозар Томић забиљежио о Пивљанима, није поменуо Делиће у списку родова Браниловића (а ни остале Делићима сродне родове).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #72 послато: јул 13, 2015, 02:38:45 поподне »
О селу Борковићи из књиге Светозара Томића о Пиви
„Ту су братства: Радовићи (24 к.), Недићи (19 к.), Делићи (12 к.) и Лондрићи (4 к.), сви славе св. Јована и старинци су.
По причању сељака била су три брата: Богић, Јован и Вуко. Од Богића су Радовићи, који су се звали и Ђуровићи; од Јована су Лондровићи, а од Вука Делићи. Недићи су, по једнима, родом из Бањана из села Зеба и род су Копривицама. Издизали, веле, у Дурмитор на катун (и, данас има у планини Борковића место што се зове: Бањски Катун), па један од њих, зет некога Делића по Неди, остао у Борковићима, запопио се и по мајци Неди прозове се Недић. Од њих је, причају, било девет попова.
По свему изгледа да су сви они једно братство па се у току времена разродили и намножили
....

Сви су они старином из Плужина. Раније су се презивали Лаловићи (Лалошевићи) и из Плужина се једни преселе у Гусић а други у Крушево. У Гусићу су била два брата, Раде, од кога су Радовићи, а други је одведен у Цариграду као мали, био јаничар у делијама и од њега су Делићи.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #73 послато: јул 13, 2015, 02:45:43 поподне »
А ево шта каже Томић ко су Руђићи и Браниловићи:

"Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи."
"Наша мука ваља за причешћа"

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #74 послато: јул 13, 2015, 07:21:33 поподне »
Привукло ми је пажњу ово презиме Лаловић. Сетих се једног документа - пресуде с краја 15. века, када су двојица Лаловића, отац и син, протерани из државе Ђурђа Црнојевића због убиства. Ко зна, можда су од тих Лаловића настали пивљански Делићи...
(https://sazdanjecetinja.wordpress.com/2011/06/28/61-na-rijeci-10-januara-1492-godine/)
Има Лаловића и у Голији, у Никшићу и околини, Дробњаку, што је све непосредно суседство Пиве.
Како год, пивљанска предања о заједничком пореклу одређеног круга родова од Руђа и Бранила су доста магловита, па, што неко овде написа, не треба олако прихватати једног тестираног Делића као ХГ братства Браниловића... А, гледајући и шта је Светозар Томић забиљежио о Пивљанима, није поменуо Делиће у списку родова Браниловића (а ни остале Делићима сродне родове).

Веома луцидно запажање Nebo! Интересанто је да тестирани Делић-Браниловић I2a има поклапање на битним маркерима DYS391 = 10 и DYS385 = 15 са Дапчевићем, потомком Бјелошевића са Цетиња у горе поменутој повењи, могуће да има нека веза.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #75 послато: јул 14, 2015, 06:22:11 поподне »
А ево шта каже Томић ко су Руђићи и Браниловићи:

"Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи."

Из чисте радозналости би ме интересовало које су ХГ Бајагићи, пошто је моја чукунбаба Јелисавета од њих.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #76 послато: јул 15, 2015, 09:15:52 пре подне »
Бањанко, рекао бих да у то време (претурско) није било тако јасне племеснке границе између Бањана, Дробњака, Голијана, Пивљана, Риђана, а с њима и Катуњана и северне Боке. Све је то једна област, географски невелика и повезана, људи живе близу, упућени једни на друге.
Сваки пут кад бистрим документа која је обрадио Ристо Ковијанић (и други), стичем утисак да су ти људи из Црне Горе 14. и 15. века били скоро па исто племе, да не кажем фамилија. Они се селе из краја у крај, ступају у врло присне односе - породичне, пословне, што све указује да су добро познавали једни друге и били блиски.
Можда ми данас исувише круто посматрамо ту племенску поделу. Мислим да су тада уз лична и породична имена, називи племена и катуна служили више као просторна одредница, а не толико као нека родовска ознака.
Племенске поделе су постале важне касније, кад су у ове крајеве почели да се (од друге половине 15. века) досељавају дошљаци из Доње Зете и Албаније, који су, то знамо, ипак били другачији (влашког и другог несловенског порекла), а нарочито кад су и Турци притисли ове крајеве. Долази до затварања, до чвршће организације.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #77 послато: јул 15, 2015, 09:17:35 пре подне »
Да ли Делићи потичу од Бјелошевића, или су можда и Бјелошевићи пореклом од Бањана (па су она двојица по протеривању предигли код фамилије у Бањане, а њихови потомци после у Пиву), за сад можемо да нагађамо.
Можда је управо тај старији слој становништва Цетињског поља (Бјелошевићи, Очинићи, Бајице, Његуши, а с њима и Брајићи и Поборовићи / Побори нешто ниже према Боки) све део једног истог славено-српског племена, зашто не и Бањана, односно групе међусобно сродних катуна дошедших однекуд (да л' из Босне или Старе Србије и Македоније, нисам паметан) - Бањана, Дробњака, Риђана, Озринића...
А и каснији фамозни досељеници од времена Ивана Црнојевића, Херцеговци који су, наводно, потпуно изменили структуру становништва Катунске нахије (по Ердељановићу, Ровинском и др), у ствари су исти тај народ, који се само из својих севернијих области склонио од турске власти код својих рођака у безбедније крајеве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #78 послато: јул 15, 2015, 09:21:46 пре подне »
Из чисте радозналости би ме интересовало које су ХГ Бајагићи, пошто је моја чукунбаба Јелисавета од њих.

Мене би због Момчила  :)
А ту је и Тадић.
Познајем једног човека од Кулића, имам колегу Блечића, а стари школски друг ми је од Бакрача (он, нажалост, није овде да га ухватимо за тестирање, живи у Америци).
Јел глумац Драган Мићановић од овијех Мићановића?
"Наша мука ваља за причешћа"

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #79 послато: јул 23, 2015, 07:04:42 поподне »
Академик др. Јорјо Тадић (потомак хварских Тадића, рим.кат) познати историчар, је очито био свестан свог пивског порекла, па је почео славити Тадића славу Св. Јована Крститеља.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #80 послато: август 11, 2015, 07:55:22 поподне »
А ево шта каже Томић ко су Руђићи и Браниловићи:

"Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи."
Обрен Благојевић Браниловићима придодаје још неколико братстава мада често ту неке ствари испадају контрадикторне па сматрам да се ове породице које набраја Томић могу узети са већом дозом сигурности као изворно браниловићке

Што се тиче тестирања, у скорије време се очекују резултати Тадића (08/26/2015 - 09/09/2015 Браниловић ) и Костића (св Илија 09/02/2015 - 09/16/2015 били пре Руђа у Сињцу)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #81 послато: август 11, 2015, 11:11:55 поподне »
Обрен Благојевић Браниловићима придодаје још неколико братстава мада често ту неке ствари испадају контрадикторне па сматрам да се ове породице које набраја Томић могу узети са већом дозом сигурности као изворно браниловићке

Што се тиче тестирања, у скорије време се очекују резултати Тадића (08/26/2015 - 09/09/2015 Браниловић ) и Костића (св Илија 09/02/2015 - 09/16/2015 били пре Руђа у Сињцу)

Обрен Благојевић Браниловићима придодаје још неколико братстава мада често ту неке ствари испадају контрадикторне па сматрам да се ове породице које набраја Томић могу узети са већом дозом сигурности као изворно браниловићке

Што се тиче тестирања, у скорије време се очекују резултати Тадића (08/26/2015 - 09/09/2015 Браниловић ) и Костића (св Илија 09/02/2015 - 09/16/2015 били пре Руђа у Сињцу)

Đorđo, још једном велико хвала на уложеном труду!

Сви већ са нестрпљењем очекујемо резултате! Ја бих само да напоменем (ви то већ знате, наводе их и Благојевић и Слијепчевић) да постоје предања да су Руђо и Бранило били првобитно евентуално неке нехришћанске вере. Могуђе је то и главни разлог вишевековног прећуткивања њиховог правог порекла.

Лично мислим да неби требало и ту опцију олако одбацити (као и ову невероватну причу). По мени најбољи (за сада) кандитат за легендарног Бранила (као конвертита) је Хамза Кастриота (синовац Скендербега) потоњи Бранило. Хамза је првобитно био високи турски восковођа, који је пре Нишке битке дезертирао , потом прешавши на напуљску страну постао хришћанин (име Бранило, по К. Хопфу) а онда опет од 1457г. се наново бори за Мехмета II., на крају бива заробљен и спроведен у Напуљ у танмицу. Хамза (Бранило) је иначе син Репоша, који је са својом браћом Ђурђем (Скендербегом), Станишом и Константином дат од свог оца Јована султану као таоц, потурчио се као и Скендербег, и добио султанову кћер за жену.

Како ово може имати везе са Пивом?
у дефтеру из 1477 год. помиње се Али-бег син Репоша, ујак Сулејман паше са тимарима код града Сокола. Ако је овај Али бег евентуално Руђо, онда је то то.

(Репош се иначе касније у Хиландару замонашио и  био сахрањен као "дукс илирски")

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #82 послато: август 11, 2015, 11:51:16 поподне »
Очито је вероисповест у та времена била крхка категорија. Тако да нам је сад битније порекло по крви. Ако би Бранил(о), по овој верзији, заиста био од Кастриота, днк тестови би дали сјајне резултате.
Иначе, моје мишљење је да су Кастриоти пореклом Епироти, дакле – не Срби, а још мање Арбанаси.
Али, видећемо већ...
"Наша мука ваља за причешћа"

Bocajlo

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #83 послато: август 14, 2015, 08:16:59 пре подне »
Добри и вриједни људи, поздрав свима!
Та конструкција која је изнешена од стране Бањанске веома занимљиво звучи па стим у вези молим да се дају неке препоруке и смернице у смислу литературе везане за ту теорију.
Унапријед хвала!

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #84 послато: август 14, 2015, 08:47:29 поподне »
Добри и вриједни људи, поздрав свима!
Та конструкција која је изнешена од стране Бањанске веома занимљиво звучи па стим у вези молим да се дају неке препоруке и смернице у смислу литературе везане за ту теорију.
Унапријед хвала!

Поздрав Bocajlo,

драго ми је да се неко интересује за моју претпоставку могућег Кастриотског порекла Руђа и Бранила. Није да је форсирам, али шта је ту је, само се у овој варијанти фрапантно слажу коцкице. Као што већ наведох Хамза /Бранило Кастриота  је за сада једина историјска личност, која има (скоро) потпуно поклапање са пивским Бранилом, главном лику из основног пивског предања, које почиње, да " Бранило и Руђо бране Султана и добивају као награду поседе у Пиви". Наиме, ова шармантна реченица ме (још) увек подсећа на енглеску кованицу "hidden in plain sight" (сакривено на очиглед свих). Бранило и Руђо нису била два безазлена локална момка, која ето бране јадног, безпомоћног и доброћудног чикицу Султана на годишњем одмору у Херцеговини око 1468 год, од локалног силеџије ;)

Бакрорез из 1596, Theodor de Bry,Ameses Castriota f. (filius) Reposiae (Хамза Кастриота син Репоша


По интернету кола и варијанта да је Хамза/Бранило син Станише (по генеалошким таблицама К. Хопфа, в.прил.), али није тачна.
Постоји велика вероватноћа, да је Хамза/Бранило Кастриота идентичан са историјским ликом истог доба -ВранаКонте-ом (Vranakonti, UranaConte,Branakonte, Conta Urana.

Пошто у Пиви нису познати гробови Руђе и Бранила, сасвим је вероватно, да су они само у пиви оставили потомство и преселили се у Напуљско краљевство на своје нове добивене феуде као рец. Ducato di Ferrendina. Првобитно су се тамо звали Бранаи-Кастриота да би се касније звали само Кастриота -Скендербег.

Најјача спона Хамзе/Бранила са Пивом, је ретко име његовог оца Репоша (Карл Хопф погрешно наводи, да се замонашио на Синају), као и Али-бега сина Репоша тимарника Сокол града из Аличићевог дефтера. Мислим, да је поменути Али бег круцијална ставка у разрешењу енигме.

Препоручио бих ако можете наћи српски превод књиге Франца Бабингера "Мехмед Освајач и његово доба" у преводу Томислава Бекића, Нови Сад 1968год, ово енглеског линка.

https://books.google.de/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=PR11&lpg=PR11&dq=franz+babinger+mehmed+der+eroberer+und+seine+zeit&source=bl&ots=IRu8jqpDcl&sig=zdKzN6UuEYg6pFvaoVmeFJKKWaY&hl=de&sa=X&ved=0CEgQ6AEwB2oVChMIkMOkrv2oxwIVovJyCh1P8wFB#v=onepage&q=franz%20babinger%20mehmed%20der%20eroberer%20und%20seine%20zeit&f=false
https://books.google.de/books?id=WXhcAAAAcAAJ&pg=RA1-

препоручујем ово капитално дело фон Хана,
Reise durch die Gebiete des Drin und Wardar, Johann Georg von Hahn
PA303&dq=johann+von+hahn+branilo&hl=de&sa=X&ved=0CCAQ6AEwAGoVChMIlIj1pISpxwIVgY8sCh0CTQma#v=onepage&q=johann%20von%20hahn%20branilo&f=false

Karl Hopf, Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues
http://reader.digitale-sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb11158887_00005.html

Giuseppe Staffa,(2014) I grandi condottieri del Medioevo
https://books.google.de/books?id=MWiuAwAAQBAJ&pg=PT110&lpg=PT110&dq=hamza+castriota&source=bl&ots=Qy9D5ODfsN&sig=JQbGyIYPBSaAzlrGdrnt-5cr7tk&hl=de&sa=X&ved=0CFMQ6AEwCWoVChMIjoG04pupxwIVRYwsCh0rlAST#v=onepage&q=hamza%20castriota&f=false

А. Аличић, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина
http://mediafiretrend.com/f/157671592/alii_s_ahmed_poimenini_popis_sandaka_vilajeta_hercegovina_1477_god.html

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #85 послато: август 14, 2015, 08:53:09 поподне »
Ево вредне књиге фон Хана, која у предходном посту фали! (овде је у родословној таблици Хамза од Репоша)
https://books.google.de/books?id=WXhcAAAAcAAJ&pg=RA1-PA303&dq=johann+von+hahn+branilo&hl=de&sa=X&ved=0CCAQ6AEwAGoVChMIlIj1pISpxwIVgY8sCh0CTQma#v=onepage&q=johann%20von%20hahn%20branilo&f=false

Bocajlo

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #86 послато: август 17, 2015, 12:09:29 поподне »
Бањанска,
Неизмјерно хвала на свим овим информацијама, једино што би требао, да бих био у току, да упишем Филолошки, Филозофски и пар курсева да ово све поватам  :D

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #87 послато: август 17, 2015, 05:12:48 поподне »
Молим, нена на чему.

Са сваким новим тестираним ће све бити јасније. А можда и не.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #88 послато: август 21, 2015, 07:31:48 поподне »
Стигли су разултати за Тадића, испао је Н1а, као што смо и претпостављали

Тадићи су једна од најстаријих грана Браниловића

Радиће се проширење на 37 маркера засигурно (чини ми се прошлих година да је био попуст код фтдна негде око првог септембра)

Када Тадић буде био на 37 маркера биће могуће извести одатле "Бранилов" хаплотип. Време до заједничког претка неће бити употребљиво будући да је мој хаплотип доста близак модалу, али ће у сваком случају 37 маркера бити корисно за филогенетско стабло целе групе П189.2

Мислим да се сада може узети да су Браниловићи или језгро Браниловића Н1а и да је Бранило дошао из Бањана као што гласи једно од многих предања

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #89 послато: септембар 07, 2015, 07:56:01 поподне »
Преци Миловићa су се у XV. веку доселили из Куча.

http://www.milovici-banjani.me/images/stablo1981.jpg
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #90 послато: септембар 28, 2015, 09:32:40 поподне »
Стигао је Тадићев хаплотип на 37 маркера, модални хаплотип између Тадића и мене је следећи:

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   29     18     9-9      11       12           25   14   20   30   13-14-14-14   10   11           18-19   14   14   17   18   38-39   12   10

Ово ћу за сада звати "Бранилов" хаплотип

Из тог Браниловиг хаполотипа су и (највероватније) Чорак (ближи мени) и Клицковицх (ближи Тадићу)

Услови да је ово стварно "Бранилов" хаплотип су да је Тадић најстарија грана или ту негде, да сам ја од Браниловића и да нисам од Тадићеве гране

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #91 послато: октобар 02, 2015, 10:50:20 поподне »
Приметих да од тестираних  N1 P189 већина имају пивско-бањанску славу Св. Јована. Али истовремено је уочљиво и одсусто (осим код Шаљића) друге најбитније славе код Пивљана -Св. Николе. Дали је у питању случајност (нико од Руђића се није тестирао) или Руђо и Бранило нису били браћа, или нико од до сада тестираних није (прави) Браниловић?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #92 послато: октобар 15, 2015, 11:34:00 поподне »
Бјелаковић (св. Јован) - Унач, Пива

14   25   14   10   11-16   11   12   12   14   14   30

Н1а

по Светозару Томићу: "Бјелаковићи (4 к., св. Јован), старином су из Гацка од Слијепчевића; пре једно сто и неколико година доселио се под Ерцегову Страну Бјелак и од њега су ови Бјелаковићи."

а по Обрену Благојевићу: "Раније их је било неколико кућа на Унчу (Ерцегова Страна), а сад је само једна кућа. Славили су Јовањдан. По предању, они су грана Слијепчевића, односно Филиповића (Баланџића). Родоначелник им Бјелак одлазио је у Босну, па се око 1810. године опет вратио на Ерцегову Страну. Бјелак је имао синове Марка и Вука, па од Марка није остао нико, а од Вука 6 синова. Са Баланџићима се нијесу међусобно узимали"


Још један пивски Н1а, највероватније су Браниловићи од гране Баланџића

Моју породицу такође зову "Бјелаци", али да ли сам од Бјелаковића, тешко је рећи јер ако је предање које је записао Благојевић тачно, онда је временски немогуће јер су се моји преци иселили из Пиве и населили на Златибор још око 1700.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #93 послато: октобар 18, 2015, 05:20:11 поподне »
Наш сарадник Војислав Ананић управо је објавио препис из књиге "Пива" Обрена Благојевића, у којој су побројане и ближе описане све пивске породице:

http://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #94 послато: новембар 23, 2015, 11:05:48 пре подне »
Не знам да ли смо имали овај рад већ на теми:

Једно мишљење о насељавању Пиве од стране Бањана,

„Прилог настанку Нахије Пива“ - Марица Маловић Ђукић

http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis53%282006%29.pdf
стр. 165 - 171
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #95 послато: новембар 23, 2015, 03:48:06 поподне »
Ево једне интересантне фотографије Бањана из 1860. године.

« Последња измена: новембар 23, 2015, 03:50:25 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #96 послато: новембар 23, 2015, 04:02:37 поподне »
Каква фотографија!:) Праве динарске "фаце", а виде малог. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #97 послато: новембар 23, 2015, 06:58:01 поподне »
Зна ли се које братство или братства су на слици?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #98 послато: новембар 23, 2015, 07:01:09 поподне »
Ево једне интересантне фотографије Бањана из 1860. године.

Сјајна фотографија.
Није свеједно погледати ове горштаке.

Како каже народна пјесма:

"Један бјеше хајдук од планине,
Црна брка, а мрка погледа,
Од њега ме страва уватила!"

А мали?
Мораћу да кажем нешто "политички некоректно", али мали је, убеђен сам, у Вељем рату "многу булу у црно завио"!
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #99 послато: новембар 23, 2015, 07:19:03 поподне »
Зна ли се које братство или братства су на слици?

Тешко ће се то сазнати. Слика је иначе постављена на Википедији, а ево шта кажу о извору. Изгледа да је аутор Рус.

Description   
English: Peasants of the Banjani, in Old (East) Herzegovina, photography taken in ca. 1860
Русский: Селяки Банянского племени, Герцеговина
Date   circa 1860
Source   book (источник: Сергей Александрович Морозов. Творческая фотография. М.:Изд-во «Планета», 3-е изд., 1989, ISBN 5-85250-029-1)
Author   П. Пятницкий / P. Pyatnitsky

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #100 послато: новембар 23, 2015, 07:23:02 поподне »
Сјајна фотографија.
Није свеједно погледати ове горштаке.


Слажем се. Овај са шалом око главе ме подсјетио на ону познату слику Стојана Јанковића.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #101 послато: новембар 23, 2015, 07:32:23 поподне »
Одлична и врѣдна слика. Враћа не у давно прохуяла, исчезла врѣмена. Са слике можемо осѣтити дѣлић духа тадашњице.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #102 послато: новембар 23, 2015, 07:32:47 поподне »
Зна ли се које братство или братства су на слици?


За овог скроз горе десно бих могао да положим опкладу да је од Баћовића.
Подсећа ме јако на војводу Петра Баћовића:
http://www1.picturepush.com/photo/a/12243889/img/12243889.jpg
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #103 послато: новембар 23, 2015, 07:48:36 поподне »
Једва успјех ископати штогођ о аутору ове фотографије Петру Павловичу Пјатницком.

"Сведений о нем до обидного мало. Известно, что родился он в Саратове в 1832 году в дворянской семье чиновника 9-го класса, члена Саратовского провиантского комиссариата. Род Пятницких не отличался знатностью и богатством. Однако восприемником (крестным отцом) при крещении маленького Петра был саратовский губернатор Ф. Л. Переверзев, что позволяет предположить, что семья в городе, вероятно, пользовалась уважением.
Современники находили Петра Павловича приятным собеседником, отмечали его радушие, приветливость и страстное увлечение фотографией. О молодом фотографе Пятницком заговорили вскоре после его поездки с ученым-славяноведом
А. Ф. Гильфердингом по Балканам, в ходе которой был собран богатый археологический и этнографический материал. Наш земляк опубликовал альбом своих фотографий о жизни братьев-славян Сербии, Боснии и Герцеговины. На них были представлены пейзажи, памятники зодчества, представители народностей. Снимки произвели огромный эффект на заседании отделения этнографии Императорского Русского географического общества, и альбом удостоился медали «За полезные труды»."

Података о њему је веома мало. Познато је да се родио у Саратову 1832. године у племићкој породици чиновника 9. разреда, члана Саратовског провинцијског комесаријата. Род Пјатницких није био знатан и богат. Ипак кум на крштењу малог Петра био је саратовски губернатор Ф.Л. Переверзев, на основу чега се може претпоставити да су у граду породицу вјероватно уважавали.

За савременике Петар Павлович био је пријатан саговорник, примјећивали су његово гостопримство, љубазност и страст према фотографији. О младом фотографу почело се говорити после његовох пропутовања, заједно са А.Ф. Гиљфердингом, по Балкану, на којем је сабран богат археолошки и етнографски материјал. Наш земљак (Петар) објавио је албум својих фотографија о животу браће Словена Србије, Босне и Херцеговине. На њима су били представљени пејзажи, споменици градитељства, представници народа. Снимци су произвели огроман утисак на засједању одјељења етнографије Императорског Руског географског друштва, и албум је добио медаљу "За користан рад"



Било би добро кад би се некако могло доћи до читавог његовог албума...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #104 послато: новембар 28, 2015, 10:58:19 поподне »
Ево једног мишљења о пореклу Руђића-Соколовића-Гаговића:



https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/царичин-амфитеатар/весинци-елементарни-родослов-соколо/додатак-елементарном-родослову-веси/
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #105 послато: новембар 29, 2015, 03:22:25 пре подне »
Порекло Руђића-Соколовића по Солу.

До сада нико није размотрио могућност да су пивски Руђићи истоветни са Рубчићима/Рупчићима из илирских грбовника. На основу необичног сродства рода К (I2Din) : - тестираног Касума (Ловрећ), Делића и Костића (Пива).. мислим да је одржива моја претпоставка. Наиме последњи заповедник града Сокола (Пива) био је Радоје Рубчић, он га је 1463 године предао Турцима и зауврат добио као награду у тимар више села.

Познато је да су се део Рубчића после пада Херцеговине баш исељавали у Ловреч, Клис и Имотски. Овако посматрано би се логично дало објаснити, зашто се у пивским предањима Мехмед-паша Соколовић сматра за Руђића(Рубчића) и зашто је узео презиме по граду Соколу, и зашто баш ловрећки Касуми (Рубчићи) имају поклапање са пивским Делићима и Костићима.

Код Пруденција Наренција и Чеваповића је Рубчић написано као Rucich




СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #106 послато: новембар 29, 2015, 12:22:10 поподне »
Веома занимљиво, Сол.

Рубчићи се помињу и у западној Херцеговини (пореклом из Далмације). Интересантно да су се кретали уз Бубале, којих такође има и у источној Херцеговини.

Не знам да ли смо помињали, али Богета Руђић је био човек Сандаља Хранића (постоји запис да је у току 1411. Богета Руђић долазио у Дубровник ради подизања дуката за свог господара).


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #107 послато: децембар 02, 2015, 09:55:26 поподне »
Једва успјех ископати штогођ о аутору ове фотографије Петру Павловичу Пјатницком.

"Сведений о нем до обидного мало. Известно, что родился он в Саратове в 1832 году в дворянской семье чиновника 9-го класса, члена Саратовского провиантского комиссариата. Род Пятницких не отличался знатностью и богатством. Однако восприемником (крестным отцом) при крещении маленького Петра был саратовский губернатор Ф. Л. Переверзев, что позволяет предположить, что семья в городе, вероятно, пользовалась уважением.
Современники находили Петра Павловича приятным собеседником, отмечали его радушие, приветливость и страстное увлечение фотографией. О молодом фотографе Пятницком заговорили вскоре после его поездки с ученым-славяноведом
А. Ф. Гильфердингом по Балканам, в ходе которой был собран богатый археологический и этнографический материал. Наш земляк опубликовал альбом своих фотографий о жизни братьев-славян Сербии, Боснии и Герцеговины. На них были представлены пейзажи, памятники зодчества, представители народностей. Снимки произвели огромный эффект на заседании отделения этнографии Императорского Русского географического общества, и альбом удостоился медали «За полезные труды»."

Података о њему је веома мало. Познато је да се родио у Саратову 1832. године у племићкој породици чиновника 9. разреда, члана Саратовског провинцијског комесаријата. Род Пјатницких није био знатан и богат. Ипак кум на крштењу малог Петра био је саратовски губернатор Ф.Л. Переверзев, на основу чега се може претпоставити да су у граду породицу вјероватно уважавали.

За савременике Петар Павлович био је пријатан саговорник, примјећивали су његово гостопримство, љубазност и страст према фотографији. О младом фотографу почело се говорити после његовох пропутовања, заједно са А.Ф. Гиљфердингом, по Балкану, на којем је сабран богат археолошки и етнографски материјал. Наш земљак (Петар) објавио је албум својих фотографија о животу браће Словена Србије, Босне и Херцеговине. На њима су били представљени пејзажи, споменици градитељства, представници народа. Снимци су произвели огроман утисак на засједању одјељења етнографије Императорског Руског географског друштва, и албум је добио медаљу "За користан рад"



Било би добро кад би се некако могло доћи до читавог његовог албума...
Тешко ће се то сазнати. Слика је иначе постављена на Википедији, а ево шта кажу о извору. Изгледа да је аутор Рус.

Description   
English: Peasants of the Banjani, in Old (East) Herzegovina, photography taken in ca. 1860
Русский: Селяки Банянского племени, Герцеговина
Date   circa 1860
Source   book (источник: Сергей Александрович Морозов. Творческая фотография. М.:Изд-во «Планета», 3-е изд., 1989, ISBN 5-85250-029-1)
Author   П. Пятницкий / P. Pyatnitsky
Иначе, зборник са његовим фотографијама зове се "Пятницкий Петр -
Фотографический сборник церковных древностей и типов славян европейской Турции" и има око 80 фотографија пејзажа, манастира и народа, на интернету нема ништа да се нађе од тих фотографија

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #108 послато: децембар 07, 2015, 07:44:27 поподне »
Веома занимљиво, Сол.

Рубчићи се помињу и у западној Херцеговини (пореклом из Далмације). Интересантно да су се кретали уз Бубале, којих такође има и у источној Херцеговини.

Не знам да ли смо помињали, али Богета Руђић је био човек Сандаља Хранића (постоји запис да је у току 1411. Богета Руђић долазио у Дубровник ради подизања дуката за свог господара).

Управо то Небојша. Поготову ако се узме у обзир да Андрија Качић-Миошић за Рубчиће вели, да су Кнезови од Мостара - а основно Пивско предање о Руђу и Бранилу управо казује да су они пошли из Мостара у Пиву. Познато је, да су Косаче своју земљу поделили по административним јединицама - жупама, са једним Жупаном на челу. У градовима су постављали једног или двојицу каштелана тј. заповедника тврђава, није искључено да су Жупан Конавоске жупе - Богета Руђић и последњи заповедник престолног града Херцеговине - Соко града у Пиви - Кнез Радоје Рубчић у блиском сродству. 

Такође је веома вероватно и сродство са "Баном од Томорнице/Томорице" Станиславом Рупчићем 1340.год, (Жупа Томорница -југ Албаније, источно од Берата) и Кнезом Цетинске крајине Константином Рубчићем и његовог синаНелипчом Рубчићем.

У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена. 



Љуб. Стојановић Старе српске повеље и писма ,Аранђелов Манастир код Призрена



А. Аличић; Поименични попис вилајета Херцеговина, 1477. год.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #109 послато: децембар 07, 2015, 08:09:23 поподне »
Свака част, Сол! Веома је битан овај проналазак топонима који носе имена Роубчевића и Браниловића.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #110 послато: децембар 07, 2015, 08:28:07 поподне »
У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена. 




Соли, веома сам ти захвалан за обявљивање овога списа, йер у њем први пут видим изузетно рѣтку звѣрку - седми (мѣстни) падеж србскога йезика у йеднини: "оу подьградiи" и "на Врьбничкомь Поли" и " на самомь прѣходѣ".

Захваљуйућу Вуку Караџићу, данас србски йезик више нема седам падежъ, иако не йезикословци лажу да их има толико.

Наравно, ту йе и тада и вѣковима каснийе уобичайен словенски творитељни падеж множине, са наставком "ми": "сь дѣцамi", "сь дворми", "сь чрьницами", "сь виноградми", "сь нивами". Овай падеж користе дан данас и пойедини Срби из Далмацийе и Лике, међу койими има и родитељь и рођаков наших разговаралиштников. Творитељни падеж множине (као и мѣстни и датељни множине) йе данас забрањен, заслугом Вука Караџоглуа, пошто тобоже "нѣсу срПски него славенски". Као да су Срби турански, а не словенски народ.

Молим Сола да ми достави остале странице рада, ако га има.
« Последња измена: децембар 07, 2015, 08:31:38 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #111 послато: децембар 08, 2015, 12:29:40 поподне »

Петровићи:



Др. Бојана Радојковић; Старине Црне Горе / Ризница Пивског манастира, Цетиње 1963 стр. 51,57,59,60,62 

Др. Бојана Радојковић у свом делу наводи горе фотографисани натпис у цркви Св. Архангела Михајла у Петровићима из 1605. године. У натпису су поменути ктитор, тадашњи војвода Бањански Иван Петровић са супругом Маргит и синови Вуин и Павле и унуци Јован (Вуинов) и Војин (Павлов). Др. Радојковић наводи горе поменуте потомке Војводе Ивана (Вујиновиће) као један од примера како су се поједине Пивске породице бринуле о манастиру и давале поклоне с колена на колено. Потомцима Војводе Ивана Петровића Бањанског се сматрају Пивски Тадићи и Јововићи – или само Јововићи.   

Вредно је напоменути, да је Пивски манастир у скоро 450. година свог постојања, на основу даривања и прилозима до 1945. године - са 800 ha био највећи земљопоседник у Црној Гори.                                                             











Др. Бојана Радојковић; Старине Црне Горе / Ризница Пивског манастира, Цетиње 1963 стр. 51,57,59,60,62




Обрен Благојевић; Пива, Београд 1971. стр. 430.







СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #112 послато: децембар 15, 2015, 08:05:11 поподне »
Наручио сам данас два теста: један за Гломазића (Руђића) а други за Аџића из Пиве

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #113 послато: јануар 23, 2016, 10:25:09 пре подне »
Поорекло породица из Пиве по селима по књизи Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"




Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #114 послато: фебруар 20, 2016, 01:08:59 поподне »
У Дигиталну библиотеку портала Порекло додата је студија Гојка Килибарде - О постанку неких топонима у Бањанима и Грахову.

http://www.poreklo.rs/2016/02/20/novo-u-digitalnoj-biblioteci-gojko-kilibarda-o-postanku-nekih-toponima-u-banjanima-i-grahovu/

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #115 послато: март 07, 2016, 02:19:33 поподне »
Порекло породица из Пиве по селима по књизи Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"

Збиља невероватно колико се пивско предање о браћи Петру и Николи у књиги Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"(од којих се један потурчио, и постао паша - капиџабаша / главни чувар царских врата султановог двора)) подудара са писаним изворима  из "Историјског гласника" 1950.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=858.msg18837#msg18837
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #116 послато: март 07, 2016, 04:47:58 поподне »
Занимљиво!!1 У Црквичком Пољу 3 куће мојих  Ликића. У Љубињу данас 11 кућа! Славимо исту славу-Ђурђевдан.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #117 послато: март 11, 2016, 11:53:31 поподне »
Мислим да iе вредно поменути, да су постоiала три историiски позната Бранила;

1. Бранило, кнез призренски 1280. год. (Comes de Presari)
2. Бранило, велики челник цара Душана
3. Бранило, родоначелник Кастриота
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #118 послато: март 13, 2016, 01:31:49 пре подне »
Такође је веома вероватно и сродство са "Баном од Томорнице/Томорице" Станиславом Рупчићем 1340.год, (Жупа Томорница -југ Албаније, источно од Берата) и Кнезом Цетинске крајине Константином Рубчићем и његовог синаНелипчом Рубчићем.

У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена.

Баном од Тиморије (Ban di Timoria), како би рекао Лукаревић, или баном цимериа (Rex insignarum) како је крштен у „Родословију Босанскога алити Илиричкога и Сербскога владанија, заједно постављено по Станиславу Рубћићу попу на славу Стипана Неманића цара Серблиена и Бошниака 1340“. :)

Кажи ми, где си нашао ово Баном од Томорнице/Томорице, то ме живо интересује?

Својевремено сам се припремао да покренем тему управо о попу Станиславу Рупчићу и племенитом роду Рупчића из Хума, али оставио сам је само у нацрту, али кад сам видео овде да се спомињу Роубчевићи, одмах сам се сетио тог рада.

Ћосић у свом делу Ideologija rodoslovlja наводи да се у исправи од 12. августа 1434. године спомиње Вук Рубчић „кнез хумске земље с братијом“ као сведок. (стр. 134)

Поп Станислав Рупчић је наводно био аутор и непознатог животописа цара Душана Vita dell' Imperadore Stefano, како га наводи Јаков Лукаревић у свом делу Copioso ristretto degli annali di Ragusa: libri quattro dedicati all'eccelso Senatio di Ragusa.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #119 послато: март 13, 2016, 06:21:14 поподне »
Баном од Тиморије (Ban di Timoria), како би рекао Лукаревић, или баном цимериа (Rex insignarum) како је крштен у „Родословију Босанскога алити Илиричкога и Сербскога владанија, заједно постављено по Станиславу Рубћићу попу на славу Стипана Неманића цара Серблиена и Бошниака 1340“. :)

Кажи ми, где си нашао ово Баном од Томорнице/Томорице, то ме живо интересује?

Iа се потпуно слажем са Лукаревићевом титулациiом Станислава Рупчића. Лично неверуiем да iе икада постiјао Бан од Цимериа /Rex insignarum / King of Arms, мислим да је по среди грешка. Под условом, да ниiе постојала област Тимориа у Босни / Славониiи - Тимориа  ie област одн. долина/жупа Томорица/Томорница/Tomorizza/Tomornizza/Tomoriza/Timoriza са брдом Томором поред Берата/Београда коiа је по расположивоi литератури била стратешки важна и често мењала господаре као нпр. Хамза и Скендербега Кастриоту, Арианите и Музакиiе. Ако iе Тома Прељубовић од 1366 до 1384. године из оближње Iањине владао као епирски деспот, велика iе вероватноћа, да iе и Станислав Рупчић 1340. год., био томорички бан у овом iужносрбском пределу. Лично мислим да негде (осим код Лукаревића) постоiи писан доказ ове твдње, коiи iе нама за сада недоступан.

R(egio) & M(ons) Timoriza est Macedoniae inter Apolloniam (близу Валоне) .......

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #120 послато: март 13, 2016, 06:30:06 поподне »
пошто ми предходно ниiе успео пренос слике

R(egio) & M(ons) Timoriza est Macedoniae inter Apolloniam (близу Валоне) .......

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #121 послато: март 13, 2016, 10:36:59 поподне »
Iа се потпуно слажем са Лукаревићевом титулациiом Станислава Рупчића. Лично неверуiем да iе икада постiјао Бан од Цимериа /Rex insignarum / King of Arms, мислим да је по среди грешка. Под условом, да ниiе постојала област Тимориа у Босни / Славониiи - Тимориа  ie област одн. долина/жупа Томорица/Томорница/Tomorizza/Tomornizza/Tomoriza/Timoriza са брдом Томором поред Берата/Београда коiа је по расположивоi литератури била стратешки важна и често мењала господаре као нпр. Хамза и Скендербега Кастриоту, Арианите и Музакиiе. Ако iе Тома Прељубовић од 1366 до 1384. године из оближње Iањине владао као епирски деспот, велика iе вероватноћа, да iе и Станислав Рупчић 1340. год., био томорички бан у овом iужносрбском пределу. Лично мислим да негде (осим код Лукаревића) постоiи писан доказ ове твдње, коiи iе нама за сада недоступан.

Такво је и моје мишљење. Лукаревић је имао неки извор којим се послужио и кога није имао интереса да фалсификује. Да ли је сам извор био фалсификат, то је питање о ком се може расправљати. Иларион Руварац је мишљења да тај Лукарићев Станислав Рупчић стоји у некој свези са Омучевићима, који су у XVI. и XVII. веку склапали родословија, ковали повеље српских царева и босанских бана, па може бити и скрпили неки живот цара Стефана. И из таквог живота црпао је неке вести Кукаревић о походу цара Стефана на Босну (в. О кнезу Лазару, расправља И. Руварац, Стражилово, 1887, стр. 139).

Кад се уобзире само ови подаци које смо овде постављали, можемо извести закључак да извесни Рупчићи постоје у Хуму у релевантно време, време за које се везује поп Станислав Рупчић у Родословљу Босанскога алити Сербскога владанија. Битна разлика постоји између Лукаревићевог навода титуле и Охмучевићевог навода у Родословљу, јер у Родословљу се наводи бан од цимерја јасно стављајући до знања да је реч о титули Rex insignarum, док код Лукаревића који пише можда десетак година после настанка Родословља, спомиње се Станислав Рупчић као Ban di Timorie, и као аутор поменутог дела животописа цара Стефана Немањића.

Дон Педро Охмучевић да је којим случајем „скрпио“ то дело, не би име Станислава Рупчића користио са погрешном титулацијом, као што не верујем ни да би титулу бана од цимерја превео на латински у српском изговору, кад је већ у Родословљу већ користио латинински термин Rex insignarum.

Тако да је неки бан од Тиморја вероватно постојао, али питање је где се то Тиморје тачно налази, тј. о ком се Тиморју у конкретном примеру тачно ради. Налаз Роубчевића код Призрена би могао да буде ваљан траг ка одговору на то питање. Али то нам је тренутно и једини траг.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #122 послато: март 13, 2016, 11:23:25 поподне »
Као и у увек до сада - свака част на експертизи Amicus-e :)

Од свих наведених Рубчића, мени iе наiинтригантниiи кнез етинске краiине Константин Рубчић и његовог син Нелипча Рубчић

зашто? Зато што носи необично лично име (Константин) за тадашњу Босну/Далмацију/Херцеговину - цар Константин до данашњег дана није канонизован од стране римске Цркве и зато предпостављам да iе био православан и да му iе порекло од "маћедонских странах".


Цитат
Тако да је неки бан од Тиморја вероватно постојао, али питање је где се то Тиморје тачно налази, тј. о ком се Тиморју у конкретном примеру тачно ради. Налаз Роубчевића код Призрена би могао да буде ваљан траг ка одговору на то питање. Али то нам је тренутно и једини траг.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #123 послато: март 14, 2016, 04:34:44 поподне »
Као и у увек до сада - свака част на експертизи Amicus-e :)

Од свих наведених Рубчића, мени iе наiинтригантниiи кнез етинске краiине Константин Рубчић и његовог син Нелипча Рубчић

зашто? Зато што носи необично лично име (Константин) за тадашњу Босну/Далмацију/Херцеговину - цар Константин до данашњег дана није канонизован од стране римске Цркве и зато предпостављам да iе био православан и да му iе порекло од "маћедонских странах".

Ништа Сол, само покушавамо да разумемо ствар, а и другима да приближимо овај проблем. :)

Руварац је у праву око једног, а то је да дело Станислава Рупчића спомиње само Јаков Лукаревић (1602), и после њега том делу се губи сваки траг, а само дело ако је аутентично, датирало би вероватно бар с краја XIV века. Није искључено да је та Вита, како каже Руварац, можда инспирисала и Охмучевића, да одатле узме име бана од Тиморја, и припише му звање бана од цимерја, а све уклопи у своје Родословље Босанскога и Сербскога владанија, које опет није само пука фикција, већ зборник са „помношћу и пажњом“ сабран и нацртан.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #124 послато: март 28, 2016, 11:00:05 поподне »
У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена.[/b]

Нађох још један топоним са кореном роубь, Роубьчь потокь, село које се у Милутиновој повељи Хиландару помиње уз Книну и Книнац и лежало је негде у поречју Клине (MS 59, уп. Пешикан 1981: 56). То сам нашао код Александра Ломе у његовој заиста изврсној Топонимији Бањске хрисовуље. Занимљиво погледати шта Лома каже и о етимологији самог топонима, али пошто не могу да копирам исправно тескт из рада, погледајте објашење у самом раду. (в. Наведено дело, Београд, 2013, стр. 107, 215)


Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #125 послато: март 30, 2016, 12:37:46 поподне »
Да ли има још Жудовића у Пиви (и шире)? По Св. Томићу су староседеоци, Св. Јован, а Обрен Благојевић их уопште не наводи.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #126 послато: април 02, 2016, 08:48:06 поподне »
Занимљив податак, да су се Мамуле раније презивале Бањанин


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #127 послато: април 07, 2016, 11:15:48 пре подне »
стигао је и исход Руђића који сам дуго чекао:

Гломазић, Доње Рудинице, Пива, Св. Никола



Н1а П189.2

Потврђено је усмено предање о заједничком пореклу Руђића и Браниловића!!!


Обрен Благојевић - Пива:

Цитат
Гломазићи. То је породица од око десетак кућа. Живе у Доњим Рудиницама, као старосједиоци од стабла Руђића. Славили су Никољдан. Од њих је био поп Тома и још 8 попова и три калуђера, од којих је у сјећању највише остао Поликарпа. Одсељавали су се и у Босну, камо је око 1840. године отишао Крсто Гломазић. Има их и на Дубровску и у Новаковићима, гдје се крајем прошлог вијека одселила по једна кућа Гломазића из Рудиница.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #128 послато: април 07, 2016, 02:25:03 поподне »
стигао је и исход Руђића који сам дуго чекао:

Гломазић, Доње Рудинице, Пива, Св. Никола



Н1а П189.2

Потврђено је усмено предање о заједничком пореклу Руђића и Браниловића!!!


Обрен Благојевић - Пива:

Честитке, Пивљани! :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #129 послато: април 07, 2016, 03:12:28 поподне »
Видим да се ситуација око Пивљана и N1a разбистрава.

Сад сам баш прочитао за Руђиће и видим да Гаговићи који су од Руђића, помињу свој долазак из Метохије у Бањане, па затим у Пиву. Слично говоре и родови у Бањанима који су N1a. Можда би та веза са Метохијом могла да објасни и појаву Шаљића N1a.

У сваком случају, свака част Ђорђи на труду око ангажмана.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #130 послато: април 07, 2016, 08:40:07 поподне »
Đorđo - честитам на преданости и упорности!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #131 послато: април 22, 2016, 10:32:11 поподне »
Да ли неко зна славу Карапетровића (Лакташи/Бања Лука)? Тврде да потичу од воiводске куће Петровића-Бањаских.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #132 послато: април 22, 2016, 11:27:07 поподне »
Да ли неко зна славу Карапетровића (Лакташи/Бања Лука)? Тврде да потичу од воiводске куће Петровића-Бањаских.

Карапетровића има у селу Турјаку, Градишка, Република Српска. Крсна слава им је Јовандан. Спомињу се у чланку о пореклу презимена парохије Турјачке. То је релативно близу Бањој Луци, а с обзриом на релативно ретко презиме, вероватно се ради о истим Карапетровићима.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #133 послато: април 23, 2016, 06:00:25 пре подне »
Хвала Amicus-е на вредноi информациiи!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #134 послато: мај 08, 2016, 08:50:18 поподне »
Бањани - село у Скопској Црној Гори. Спомиње се у хрисовуљи краља Милутина од год. 1309. — 1310.

" Ми смо напријед навели неколико примјера за етничку заједницу Херцеговаца и становника Скопске Црне Горе. Томе ћемо додати још нешто што се односи на херцеговачке Бањане. У Скопској Црној Гори кажу тупањ мјесто бубањ. У херцеговачким Бањанима имају села Горњи и Доњи Тупањ. У Гор. Тупању се једно поље зове Оливерово Поље. Име Оливер је Србима дошло преко балканских Латина у 13. вијеку. Један велики властелин цара Душана се звао Оливер. Отуда из Старе Србнје пренесено је име у крајеве данашње Херцеговине. Један савременик војводе Сандаља звао се Покрајац Оливеровић." 

"Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни", Владислав Скарић, 1918.

Небојша, погледао сам овај хаплотип из рада, који је М205 и он заиста јесте Годијељски и то у мјери да са осталим Годијељима дијели заједничког претка у посљедњих хиљаду година, а са некима рекао бих и скорије. Са Чирком и Јурчевићем има само 2 маркера разлике на упоредивих 32.

Та веза са Грком је дакле из новијег периода. Узимајући у обзир значајно присуство Годијељског хаплотипа у Бугарској, као и да у Фокеји поред овог М205, постоји и Грк који је И2а Динарик Сјевер, много ми је логичније да је овај годијељски хаплотип посљедица словенског уплива у грчку популацију него обрнуто.

Постоји наравно и друга могућност, а то је да је су у  средњем вијеку потомци неког Грка који је био М205, словенизовани и да су као такви ушли у српски односно бугарски етнички корпус. Међутим у том случају очекивао бих много више присутне М205 код Грка, у Годијељима блиским варијантама.

Да је овај тестирани у Фокеји Турчин, не бих се размишљао наравно, претпоставио бих да се ради о потурченом припаднику нашег народа , али с обзиром да је Грк, ствар се компликује.

Можда су Годијељи потомци деспота Јована Оливера Грчиновог :)

Можда је легендарни бан Русен идентичан са сином деспота Јована Оливера.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #135 послато: мај 08, 2016, 09:55:03 поподне »
Можда је легендарни бан Русен идентичан са сином деспота Јована Оливера.

Занимљиво. Некако би логичније било да буде I2a или N1a. Проблем је што хаплогрупе N1a нема у тим источним крајевима.

Ово што Синиша каже за Оливера звучи занимљиво, али би у том случају Годијељи били стари око 600 година, што није случај. :)

Интересантно је свакако то што је хаплогрупа J2b1 изгледа присутна у околини Ћустендила. Да ствар буде компликованија, међу Годијељима постоји и презиме Дејановић. :)

Проблем је што је овај Дејановић (Св. Јован) из Босанске Крајине, па се тешко може тек тако повезати са југом (иако су неки аутори алудирали на ту везу). Дејановићи у Прусце долазе или из Лике или из околине Дрвара. У овим крајевима има Дејановића Јовањштака, а занимљиво је да су ови из Дрвара забележени као Дејанци.

Искрено, нисам код Крајишника наилазио на таква презимена, родовска имена и сл. Таква "презимена" се више срећу на југу и истоку Србије.

Надам се да ће ово тестирање Херцеговаца размрсити и ту причу око Бањана, тј. видеће се вероватно да ли је било миграција са југа и у којој мери.

 

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #136 послато: мај 08, 2016, 10:19:55 поподне »
Занимљиво. Некако би логичније било да буде I2a или N1a. Проблем је што хаплогрупе N1a нема у тим источним крајевима.

Ово што Синиша каже за Оливера звучи занимљиво, али би у том случају Годијељи били стари око 600 година, што није случај. :)

Интересантно је свакако то што је хаплогрупа J2b1 изгледа присутна у околини Ћустендила. Да ствар буде компликованија, међу Годијељима постоји и презиме Дејановић. :)

Проблем је што је овај Дејановић (Св. Јован) из Босанске Крајине, па се тешко може тек тако повезати са југом (иако су неки аутори алудирали на ту везу). Дејановићи у Прусце долазе или из Лике или из околине Дрвара. У овим крајевима има Дејановића Јовањштака, а занимљиво је да су ови из Дрвара забележени као Дејанци.

Искрено, нисам код Крајишника наилазио на таква презимена, родовска имена и сл. Таква "презимена" се више срећу на југу и истоку Србије.

Надам се да ће ово тестирање Херцеговаца размрсити и ту причу око Бањана, тј. видеће се вероватно да ли је било миграција са југа и у којој мери.

Пошто си споменуо Дејановиће тј. презиме које вуче на југ, сетих се да је у Бањанима (1422.г) постојао и катун Драгаша

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #137 послато: мај 09, 2016, 08:18:37 пре подне »
Пошто си споменуо Дејановиће тј. презиме које вуче на југ, сетих се да је у Бањанима (1422.г) постојао и катун Драгаша

Сећам се овога. Читао сам раније и дискусије на ту тему, тј. да ли се може направити паралела са Драгашима. Мислим да се неки Драгаши из тог краја везују за Риђане, па бих опет типовао на хаплогрупу I2a.

Оно што могу дефинитивно да искључим када је наша хаплогрупа у питању, јесте долазак једног човека у Херцеговину у 14. веку. У том случају већина Крајишника J2b1 би имала претка пре 500-600 година.

Овако, ми имамо ситуацију где је та крајишка група релативно стара (700-1100). Ово може да значи да поменути родови имају већу старину на простору Старе Херцеговине, или да у то време (14., 15. век) долази више "разрођених" породица које припадају истој хаплогрупи.

Прва опција за сада звучи реалније. Видећемо кад стигне Херцеговина. :)

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #138 послато: мај 09, 2016, 09:35:21 пре подне »
Сећам се овога. Читао сам раније и дискусије на ту тему, тј. да ли се може направити паралела са Драгашима. Мислим да се неки Драгаши из тог краја везују за Риђане, па бих опет типовао на хаплогрупу I2a.

Оно што могу дефинитивно да искључим када је наша хаплогрупа у питању, јесте долазак једног човека у Херцеговину у 14. веку. У том случају већина Крајишника J2b1 би имала претка пре 500-600 година.

Овако, ми имамо ситуацију где је та крајишка група релативно стара (700-1100). Ово може да значи да поменути родови имају већу старину на простору Старе Херцеговине, или да у то време (14., 15. век) долази више "разрођених" породица које припадају истој хаплогрупи.

Прва опција за сада звучи реалније. Видећемо кад стигне Херцеговина. :)

Занимљиво је помињање Новака Русеновића 1398. год. (савршено би могао да буде син бана Русена и уник деспота Јована Оливера)

Зборник за историју Босне и Херцеговине, Академија, 1997


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #139 послато: мај 20, 2016, 04:15:16 поподне »
Нађох ових дана нешто података о Бањанима који су досељавани на простор Маглаја током XV и XVI века.

Цитат
Poslije propasti te 'kraljevine' ova oblast postaje isturena vojna krajina. Gradovi: Doboj, Tešanj i Maglaj dobivaju na strateškoj važnosti, teu njih Osmanlije naseljavaju brojnije posade graničara, martolosa, azapa, mustahfiza, farisa i drugih graničarskih odreda. oni ovu oblast obrambeno pojačavaju i doseljavanjem brojnijih skupina vlaha-stočara, čije su usluge, koje su činili Osmanlijama u pograničnim oblastima, već poznate. Dok su 1485. godine popisani carski i sandžakbegovi vlasi u Mag1aju(122
domaćinstva) i u Žepču (48 domaćinstava), dotle su oni 1489. godine u ovom području spominju u većem broju. U varoši Maglaja ostaju i dalje carski vlasi, dok samu mag1ajsku nahiju naseljavaju brojnije skupine vlaha, ukupno 850 domaćinstava, podijeljenih na 29 džemata s knezovima na čelu, koje su pripadale hasu bosanskog sandžakbega. Za njih se u izvoru kaže da su to "vlasi koji su došli sa strane". Od tih, 13 džemata bili su vlasi Banjani iz Rndina u istočnoj Hercegovini, istočno od Bileće. Oni, dakle, iz poriječja Pive prodiru uz Drinu i Krivaju te su u ovom području bili naseljeni u toj mjeri da je prije 1489. bio donesen i poseban zakon koji je regulirao dužnosti i povlastice mag1ajskih vlaha. Prije te godine vlasi prelaze i na lijevu stranu Bosne, u porječje Usore, pa su tada evidentni ne samo u području tešanjske tvrđave nego su carski vlasi bili naseljeni iu selu Papratnici, zapadno od Žepča, kao i u gornjoj Usori, u selu Komušini. Ostalo stanovništvo u ovojkrajini, osim vlaha, u оvim izvorima se i ne spominje. Porezi zemljoradničkog rajinskog stanovništva, ukoliko su djelomično i mogli biti ubirani, davani su, svakako, ujeftin zakup (mukata)."

Цитат
Etničke promjene su se prvo zbile oko utvrđenih gradova i na putnim pravcima. Martolozi su brojno predstavljali značajan dio posada tih tvrđava. U opustjela i narodom prorjeđena podruga oko tih tvrđava doseljava se pastirsko stanovništvo iz Hercegovine, Crne Gore i zapadne Srbije, koje osmanski izvori nazivaju vlasima. Ti vlasi su u graničnim oblastima obavljali Izvjesne službe i time utvrđivali tursku vlast, tako da su u porezima bili povlašteni, plaćali su tzv. filuriju. U turskom popisu iz 1476/7. godine bilo je evidentno da se "stanovništvo sa strane" doseljava oko tvrđava Zvornika, Teočaka i Maglaja te i odakle se koji rodovi doseljavaju. Tako su se vlasi Banjani iz Hercegovine (sjeverno od Bileće) doselili u maglajsko, a njihovi susjedi Rudinjani u teočačko područje.

Цитат
Zna se da su vlasi Banjani nastanjivali područja u Hercegovini sjeveroistočno od Bileće. Ovoje bio samo jedan dio Banjana koji su se uputili prema Maglaju. oni su i dalje jednim dijelom ostali u svojoj staroj zemlji. Iako se ne zna za ime druge polovine maglajskih vlaha, vjerojatno je da su i oni došli s iste strane, jer ćemo susjede Banjana u njihovoj staroj zemlji, vlahe Rudinjane, pronaći u području Teočaka. Tostanovništvo bilo je pravoslavne vjeroispovjedi ne samo po tome iz kojeg kraja dolazilo nego je najlječitiji dokaz što su među njima postojali popovi. Prva njihova skupina imalaje popa Vilaka, a druga popa Vlaha, koji su mogli biti samo pravoslavni svjetovni popovi. O tome kazuje i činjenica što su oni u oba slučaja imali familije. Spomen popa ostaje kao jedini dokaz da za jedno stanovništvo u najranijem razdoblju kažemo da je pravoslavne religije, dok još nema spomena crkvama i manastirima, osim onih hramova za koje se znalo da su bili katolički. Zaista se malo kada među osam stotina vlaških domaćinstava u maglajskoj nahiji spominju samo dva popa.

Цитат
Budući da su sandžakbegovi vlasi u maglajskom područja do 1489. godine bili brojno znatno povećani, o kojimaje u popisu iz te godine donesen i navedeni zakon maglajskih vlaha, uporedili smo popis vlaha oblasti Pavlovića s popisom vlaha u maglajskoj nahiji. I, bilo je pravo iznenadenje. Svi su oni iz oblasti Pavlovića prešli ~ maglajsko područje i tu istovjetno popisani kao i ranije, tj. isto celno osoblje iisti broj džemata. Stoviše, tu je zapisan i osobito važan podatak o konkretnoj ubikaciji tih vlaha, tj. da su to vlasi po imenu Banjani. Vrlo su male promjene nastale. Takođe glavarstvo knežine naslijedio u međuvremenu sin bivšeg kneza, Nole, sin kneza Sajka, a i dva primićura su sada druga lica. I broj ukupnih domaćinstava je skoro isti, tj. 367 domaćinstava s 128 pratećih članova. Međutim, ovdje su sadržani ipoimenični podaci o bjeguncima. Naime, iz pet džemata u međuvremenu pobjeglo je bilo 31 domaćinstvo s dva prateća člana. Ako bi spomenutom broju pridodali bjegunce izlazilo bi 398 domaćinstava s 130pratećih članova, što bi odgovaralo ranijem broju domaćinstava.

Цитат
Drugu skupinu činilo je 15 džemata, a ukupan broj domaćinstava iznosio je 349, s još 52 prateća člana. I ovdje su zabilježeni bjegunci - iz 6 džemata biloje pobjeglo ukupno 51 domaćinstvo. Zabilježenasu i dva popa: pop Vilak i Dragić, sin popa, dok je među Banjanima zabilježen pop Vlah.

Цитат
Treću skupinu činili su vlasi Banjani, o kojima je govoreno. Prema tome, ukupan broj maglajskih vlaha koji su spadali u has bosanskog sandžakbega iznosio je cca 900 domaćinstava, računajući tu i ona domaćinstva za koja je zabilježeno da su pobjegli. Za sve njih je u početku naznačeno da su došli sa strane.

Цитат
Prema tome, ako je jedna polovina sandžakbegovih vlaha (cca 400 domaćinstava) prestaoljala vlahe Banjane (dakle, iz okoline današnje Bileće) , onda je sasvim vjerovatno da su i ostali došli iz Hercegovine, budućije za ukupan broj maglajskih vlaha, od cca 900 domaćinstava u popisu zabilježeno: došli sa strane. Jer, zna se da su njihovi susjedi u starim staništima, vlasi Rudinjani (također od Bileće) naselili okolinu Teočaka. Istodobno, izlazi daje oblast Pavlovića, gdje su Banjani prilikom popisa zatečeni, predstavljala za njih samo privremeno stanište na njihovom putu dalje na sjever.

Цитат
b) Sandžak-begovi vlasi
Do ovog vremena ti su se vlasi prostorno bilijako proširili, naseliavajući, kako je rečeno, četiri nahije: Maglaj, Ozren, Trebetin i Usora.

To su:

varoš Maglaj - 38 domaćinstva s 16 pratećih članova (od toga 7 domaćinstava s 4prateća, muslimani);

nahija Maglaj - 11 džemata (od 10 - 25 kuća); na čelu prvog džemata vojvoda Vukosav, ukupno 227 domaćinstava s 68 pratećih (7s 1 pratećim, muslimani);

nahija Ozren (sjeverni dio bivše maglajske nahije, s desne strane rijeke Bosne) - također 11 džemata (4 - 5 domaćinstava), na čelu knez Radoman, ukupno 86 domaćinstava s 18 pratećih (8, muslimani).

Ovi ozrenski vlasi, očito, predstavljaju dijelove vlaha Banjana. To se vidi otuda štoje 1485. dok su Banjanijoš bili u zemlji Pavlovića, njihov starješina bio knez Šajko, a 1489, kad su stigli u Maglaj, knez imje Nole, sin Sajka. Godine 1516., pak uozrenskoj nahijijedan od džemata je bio džemat Njegovana, sina Sajkova, očito sin ranijeg maglajskog starješine kneza Sajka iz Banjana.

Наведени цитати преузети су из књиге Maglaj na tragovima prošlosti.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #140 послато: јун 26, 2016, 07:06:54 поподне »
Не пратих ову тему отпочетка, па да не читам сад све редом, упитао бих да ли неке везе са Бањанима имају истоимена села Бањани у Македонији?



Истоимена места код Горњег Милановца, Љига и Уба, претпостављам да имају, као и Бањани код Босанске Крупе, али ово је смештено источно-југо-источно од Бањана као племена?

Бањани или Бањане, како их још зову, су смештени на простору Скопске Црне Горе. Становништво и данас чине ~50% Срби, који су се ту досили наводно између 1689-1739. године.1 Да нису тада дошли неки Бањани у тај крај па по њима да је село понело име?

У Бањанима се налазе и три прелепе цркве-манастира, посвећени Светом Илији (XIV век), Светом Никити (1307/8. године) и Светом Ђорђу (1548/49), али и још неколико мањих цркава, све из времена Средњег века.

Чини ми се да би ово вредело мало истражити, али тренутно не видим на интернету превише података, чак ни Македонци се нису потрудили превише да то представе.

Прочитах да је нпр. овај манастир повећен Светом Никити, задужбина краља Милутина, претпостављам да су и остале цркве из тог периода или задужбине Немањића или властеле која је тим простором владала, могуће Мрњавчевића, Бранковића, Дејановића, Хребељановића?

1 Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 296.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #141 послато: јун 26, 2016, 07:19:44 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #142 послато: јун 26, 2016, 08:55:59 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.

Да, с том разликом да ја сад видим обрнут процес сеоба, тј. да су ови Бањани и ти Дробњаци насељени из "правих" Бањана и Дробњака. Али слажем се да то донекле демантује чињеница непостојања хаплогрупа карактеристичних за ова племена.

Али то демантују историјски извори који ова места помињу давно пре 1689-1739. године. Мада ако узмемо у обзир историјске чињенице управо из овог периода, не изненађује ако тог бањанског становништва рецимо више нема, јер управо тада је тај простор листом пошао у сеобу преко у Хабзбуршко царство. Ово потвруђују и предања која бележи Светозар Томовић у свом опису Скопске Црне Горе, поред осталих помиње и Бањане као опустеле.

За ове Бањане и Дробњаке можда остатке треба тражити у данашњој Војводини, међу тамошњим староседелачким становништвом, али око тога би се баш требало потрудити, а и наћи ваљане узорке.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #143 послато: јун 26, 2016, 09:33:50 поподне »
Иако је добар дио мјеста из горњег пописа тешко дефинисати, ипак је јасно да је нахија Пива -Бања једна пространа област која  се  пружа од Шћепан Поља до Грахова и Корјенића у континуитету уз данашњу границу Црне Горе и Републике Српске.

Из списка се види да је састављена од укупно 19 џемата тј. катуна. Сам центар данашњих Бањана, Велимље и Тупан, очигледно држе Херак и његов син Илија. У Бањанима данас заиста постоји бројно братство Ераковић-Килибарда, међутим по предању они су се доселили тек у 18. вијеку са Чева, па би тешко могли повезати овог Херака са Ераковићима.

Други занимљиво име катунара јесте име Радашина, сина Грбача и Вукића, сина Грбача. Чак се и Вукићев син, Вукосав назива у попису по деди Грбељац. Ово је интересантно због чињенице да један велик род у Бањанима, коме припадају и Кецојевићи, па и Томашевићи , тестирани као N1 P189 своје поријекло изводе од Грбе који се доселио од Бањске од Косова. Има и више локалитета у Бањанима који су названи по Грби.

Једини који се у попису именује као кнез јесте кнез Вукић, син Братила. Он је имао најбројнији џемат који се налазио на простору долине ријеке Врбнице у Пиви (крај око Плужина). Познато је да највећа пивска старосједилачка братства, она која славе Јовањдан изводе своје поријекло од претка Бранила. То Бранило веома подсјећа на ово Братило из пописа. Такође, џемат кнеза Вукића се налази у жупском крају и није искључено да су Вукић и Братило потомци српског племстав у Пиви које је у новим околностима прешло на влашки статус, што сам попис у случају неких племића око Требиња и наводи. Најбоље што је нова турска власт могла понудити пораженом српском племићу, уколико неће да промјени вјеру, био је управо влашки статус. То потврђује и дио који каже да су кнезу Вукићу потврђене баштине које је већ посједовао.

Из пописа се такође види да су влашке страјешине, поред локација зимовања и љетовања њихових катуна, које су већ посједовали, добијали и дијелове појединих села и млинове. Тако Вукосав, син Вукића, сина Грбача, добија дијелове неких села и млинове у околини Никшића. Вјероватно у жупнијим крајевима гдје је и материјална корист могла бити већа. Највјероватније су влашке старјешине ово добијале као награду за прелазак на турску страну.

Недим Филиповић у: Власи и успостава тимарског система у Херцеговини на основу индиција сматра да је Братило осим кнеза Вукића имао и синове Тврдка и Драгића стр 183.
http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2012.pdf




Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #144 послато: август 10, 2016, 08:56:39 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #145 послато: август 10, 2016, 10:44:33 поподне »
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Слажем се, Ђорђе. Нарочито је било пожељно наћи некакву везу са Косовом, из историјских разлога. Најчешће то нема никакве везе са стварним пореклом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #146 послато: август 11, 2016, 12:10:46 пре подне »
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Заправо горе помињани дробњачки топоними на Косову имају упориште и у писаним историјским подацима, и означавају миграције са територије племена Дробњака на Косово у средњовековном периоду, а не обрнут процес. У зборнику радова Атанасија Урошевића "О Косову: градови, насеља и други антропогеографски списи", у чланку "Средњовековни антропоними у топонимима Косова", аутор наводи да је одређени Дабижив Дробњак подигао у атару села Ваганеш цркву, "в дни цара Степана", 1355. године, што се може прочитати на каменој плочи изнад улаза у цркву. Значајно је што се на том натпису цар Стефан Душан јавља у облику Степан, што стварно означава да је ктитор био из западних српских крајева, највероватније из самих Дробњака. Село Дабишевце, које се у 15. веку звало Дабиживовци (у књизи дужника дубровачког трговца Михаила Лукаревића), а које се налази близу Ваганеша, је највероватније добило име по Дабиживу Дробњаку.

У околини Новог Брда се у 15. веку помињу Nichola Drobnach и Jelena dona de Nichola Drobnach. На Косову постоје два села која се зову Дробњак, једно је код Урошевца а друго код Качаника (оба су сада албанска), и та имена су још један показатељ средњовековне миграције Дробњака на Косово (или за време турске владавине, али свакако пре Велике сеобе Срба 1690.). Значајно је и што мештани Албанци за цркву у рушевинама која се налази у Дробњаку близу Качаника знају да је била посвећена св. Ђорђу, племенској слави Дробњака.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #147 послато: август 11, 2016, 12:19:25 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

 

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #148 послато: август 11, 2016, 12:34:22 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

Није ми био познат тај одређени податак за Кричане-Критију. Свакако је у околину Солуна тај назив могао стићи из Потарја, можда пре у 14. него у 13. веку, за време освајања Стефана Душана, али ако постоје подаци да је назив забележен већ у 13. веку, онда би требало размислити у ком историјском догађању је он ту могао да доспе.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #149 послато: август 11, 2016, 12:36:44 пре подне »
Није ми био познат тај одређени податак за Кричане-Критију. Свакако је у околину Солуна тај назив могао стићи из Потарја, можда пре у 14. него у 13. веку, за време освајања Стефана Душана, али ако постоје подаци да је назив забележен већ у 13. веку, онда би требало размислити у ком историјском догађању је он ту могао да доспе.  :)

Хвала. :) Могуће да сам се лоше изразио. У Потарју се помиње у 13. веку, колико се сећам. У Грчкој имамо помен овог места крај Солуна средином 14. века.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #150 послато: август 11, 2016, 12:49:48 пре подне »
Хвала. :) Могуће да сам се лоше изразио. У Потарју се помиње у 13. веку, колико се сећам. У Грчкој имамо помен овог места крај Солуна средином 14. века.

Да, то се већ боље уклапа.  :) Иначе је приметно крајем 13. и до средине 14. века (од Милутина до Душана, сразмерно повећавању српске државе на рачун Византије) одређено померање становништва из централних области српске државе, а највише са подручја Херцеговине, ка југу, тј. у области данашње БЈРМ и северне Грчке, да би од Маричке битке дошло до реверзибилног процеса, односно враћања тих родова назад у своје матице, а са њима вероватно и дела староседелачког словенског и влашког становништва из Македоније.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #151 послато: август 11, 2016, 10:18:19 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

Čini mi se da smo nešto već raspravljali o tome samo što ne mogu naći gde ;D:

Цитат
Cvijič recalls that Serbs from Raška were settled around Skopje, Véroia, and probably other parts of Macedonia [4]. In fact, even Cantacuzenus records that "inVéroia there were a considerable number of Triballi settled there by the kral" [5]. But a few years later he marched on the city, "where there had gathered a good number of those who had been settled in the villages" [6], and taking possession of it, he sent back the Serbian soldiery he found there to their kral and to their native land [7]. Some of the peasants from the villages around no doubt returned to their homelands too. It is the same region where, according to Kameniates in the 10th century, there had already existed "ἀμϕίμεικτοί τινες κῶμαι", that is to say villages with a mixed population of Greeks and Slavs: the so-called Dragouvitai and Sagoudatai [8]. Consequently, on top of the older stratum of Slavs from the 10th century we have a fresh stratum of Serbs from the time of Dušan. But one cannot say if at that time (i.e. the 14th century) there were Greeks also living alongside Serbs; whether that handful of villages around Véroia continued to be 'ἀμϕίμεικτα' as Kameniates wrote; or whether the Slavs, speaking an easily assimilated idiom, had managed to absorb the Greeks. It is, moreover, possible that the Greeks, with their numerical superiority, absorbed the Slavs of those villages.

To je kod Vakalopulosa u njegovoj knjizi o istoriji Makedonije od 1354 do1833. Autor spominje i srpsku državu Seres, ali ne znam da li se to odnosi na jedan od poseda braće Mnjavčević

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #152 послато: август 11, 2016, 11:05:04 пре подне »
Ovde je link ka celoj knjizi.

http://www.promacedonia.org/en/av/index.html

Izgleda da je bilo više naseljavanja srpskog stanovništva na to područje, u ovom slučaju oko Edese

Цитат
Sweeping onwards beyond Náousa, the Turks reached the district of Édessa in 1389 [3]. Stephen Dušan, and after his death the Serbian military governor, Radoslav Hlapen (who had occupied a few fortresses in the area besides Véroia [4]), must have given a new lease of life to the older Slav settlements in those parts, as well as facilitating the influx of fresh Slav colonists, both Serb and Bulgar. Consequently, besides the indigenous Greeks there had been created an indeterminate amalgam of Slavonic peoples; and in the area around Édessa, in all probability, Greek inhabitants would have been absorbed by the numerically superior Slavs.

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_5.htm

Izgleda da je i posle osvajanja Turaka ostalo nešto srpskih naselja. Naime, kneginja Mara je obilazila svoje posede blizu Nigrite koja je, opet, pored Seresa

Цитат
After the final capture of Véroia (1448-1449) and Thasos (1459) there follows an obscure period in the history of Macedonia. Amid what scanty historical details survive, we find mention of the sojourn of the Serbian princess and step-mother of Mehmed II, Maro, at Éziova (Dáphni) near Nigríta, where she had been given some property (see fig. 37)

http://www.promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm

Samo delo gospodina Vakalopulosa je dosta zanimljivo s obzirom na sličnost istorija grčke Makedonije i naših dinarskih krajeva. Nakon postepenog osvajanja tih područja od strane Turaka stanovništvo se povlači u planinske delove gde dotadašnja mala naselja, čak sezonskog karaktera postaju mesta okupljanja i učvrščivanja lokalnih zajednica i mesta odakle su grčki rodoljubi kretali u borbu za slobodu
Iz dela se može videti i daje Makedonija bila mesto mešanja različitih ljudi, različitih kultura i porekla.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #153 послато: август 11, 2016, 11:41:56 пре подне »
To je kod Vakalopulosa u njegovoj knjizi o istoriji Makedonije od 1354 do1833. Autor spominje i srpsku državu Seres, ali ne znam da li se to odnosi na jedan od poseda braće Mnjavčević
http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

То се односи на државу Угљеше Мрњавчевића, чија је престоница била у Серу (на грчком Серес). Он је на свом двору емулирао византијске титуле и владарске обичаје и његова држава је била можда и најмоћнија од свих које су настале приликом владавине цара Уроша. Уствари Маричка битка 1371. је имала много веће негативне последице по српске области од Косовске битке, јер тада је пропуштена велика шанса да се Турци избаце са Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #154 послато: август 11, 2016, 11:52:07 пре подне »
Ovde je link ka celoj knjizi.

http://www.promacedonia.org/en/av/index.html

Izgleda da je bilo više naseljavanja srpskog stanovništva na to područje, u ovom slučaju oko Edese

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_5.htm

Izgleda da je i posle osvajanja Turaka ostalo nešto srpskih naselja. Naime, kneginja Mara je obilazila svoje posede blizu Nigrite koja je, opet, pored Seresa

http://www.promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm

Samo delo gospodina Vakalopulosa je dosta zanimljivo s obzirom na sličnost istorija grčke Makedonije i naših dinarskih krajeva. Nakon postepenog osvajanja tih područja od strane Turaka stanovništvo se povlači u planinske delove gde dotadašnja mala naselja, čak sezonskog karaktera postaju mesta okupljanja i učvrščivanja lokalnih zajednica i mesta odakle su grčki rodoljubi kretali u borbu za slobodu
Iz dela se može videti i daje Makedonija bila mesto mešanja različitih ljudi, različitih kultura i porekla.

У модерном Дафнију (средњовековном Јежеву) и даље постоји остаци "Марине куле", њеног двора одакле је управљала као властелинка својим поседом, који јој је даровао султан Мехмед II, који ју је изузетно ценио и гледао је малтене као другу мајку.

Егејска Македонија је претпрела велике етничке промене након Грчко-турског рата, 1923. године, када су на њене просторе у великом броју насељене грчке избеглице из Мале Азије, а с друге стране су сви муслимани, били они турског, влашког (било је и таквих) или словенског порекла исељени у Малу Азију. Данас имате читава села (међу којима је и горе наведено Дафни-Јежево) која су насељена искључиво тим грчким Анадолцима, односно њиховим потомцима. Ово је имало огромног утицаја и на генетику, тако да када се наводе генетски резултати Грка из Егејске Македоније треба ово имати у виду, и ако је икако могуће сазнати да ли наведени Грк потиче од малоазијских избеглица из 1923. или је староседелац.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #155 послато: септембар 03, 2016, 10:42:04 пре подне »
ПИВА - пресек стања 03.09.16


презиме            хг             по С. Томићу                     по О. Благојевићу

Костић              И2а          најстарији                        најстарији
Делић               И2а          од старих Лаловића        од старих Лаловића или Браниловићи

Тадић               Н1а          Браниловићи                     Браниловићи
Бјелаковић       Н1а         Слијепчевићи из Гацког   од Слијепчевића или Браниловићи
Гаговић            Н1а          из Метохије или Руђићи   Руђићи
Гломазић          Н1а          Руђићи                              Руђићи
Кецојевић        Н1а          из Бањана                         из Бањана
Јокановић        Н1а          из Бањана (Којовићи)       из Бањана (Вујадиновићи)

Аџић                 Е1б          из Зете                               из Зете

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #156 послато: септембар 03, 2016, 10:47:52 пре подне »

Гаговић            Н1а          из Метохије или Руђићи   Руђићи
Гломазић          Н1а          Руђићи                              Руђићи
Кецојевић        Н1а          из Бањана                         из Бањана
Јокановић        Н1а          из Бањана (Којовићи)       из Бањана (Вујадиновићи)

Слаба вајда што се ја надам да ће Поповић и Кнежевић из Бањана испаст И2а, ал' ајде...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #157 послато: септембар 03, 2016, 11:06:58 пре подне »
Слаба вајда што се ја надам да ће Поповић и Кнежевић из Бањана испаст И2а, ал' ајде...
Постоје родови у Пиви који славе св. Јована а који нису Браниловићи или имају "лабаво" предање да су од Браниловића, двојица таквих су тестирани у оквиру тестирања 200 Срба, мада колико сам разумео, само је претпоставка да су Селаковићи из Пиве

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #158 послато: септембар 03, 2016, 11:14:11 пре подне »
Постоје родови у Пиви који славе св. Јована а који нису Браниловићи или имају "лабаво" предање да су од Браниловића, двојица таквих су тестирани у оквиру тестирања 200 Срба, мада колико сам разумео, само је претпоставка да су Селаковићи из Пиве

Наравно, наравно, да су Селаковићи из Пиве је само лабава претпоставка, на основу једног магловитог предања из Кремана и на основу једног ничим до сада поткрепљеног новинског чланка. Из ова два непоуздана извора могло би се претпоставити да су Селаковићи из Пиве од 1) Вуковића из Мратиња, 2) Васовића из Будња и Брљева, или 3) Благојевића из Буковца. 

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #159 послато: септембар 03, 2016, 11:34:53 пре подне »
Обрен Благојевић сматра, да његови (Благојевићи) не носе презиме по Благоју - него да потичу из Благаја.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #160 послато: септембар 03, 2016, 12:54:09 поподне »
Која би хаплогрупа могли да испадну Кулићи из Пиве (слава св. Јован)? У литератури сам нашао два предања о њиховом пореклу, једно је пивљанско, а друго кучко. По пивљанском предању они су Браниловићи и старинци у Пиви (што би значило да су највероватније N1a), док су по кучком предању које је забележио Ердељановић они пореклом од братства Пераловића из села Косор (у књизи Вукоте и Акима Миљанића "Презимена у Црној Гори" стоји да су они грана Пелиновића, значи највероватније E1b V13), да су у Подгорици променили презиме из Пераловић у Кулић и да су се онда неки од њих преселили у Пиву и тамо променили славу (уместо св. Николе почели су да славе св. Јована). Које би од ова два предања више "пило воду"? Иначе су ми Кулићи из Снагова код Зворника ујчевина (у Снагово су се преселили из Пиве "због убиства аге или бега који је хтео право прве брачне ноћи са једном девојком од Кулића" средином 19. века), имам брата од ујака који би могао да разреши ову недоумицу, али он је потпуно незаинтересован за генеалогију и не верујем да бих успео да га убедим да се тестира за ово ново повољно тестирање 14. септембра, али пробаћу.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #161 послато: септембар 03, 2016, 01:03:25 поподне »
Управо налетех на неке податке на интернету према којима су Пераловићи Старокучи, што би значило да можда и нису E1b...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #162 послато: септембар 03, 2016, 01:04:41 поподне »
Која би хаплогрупа могли да испадну Кулићи из Пиве (слава св. Јован)? У литератури сам нашао два предања о њиховом пореклу, једно је пивљанско, а друго кучко. По пивљанском предању они су Браниловићи и старинци у Пиви (што би значило да су највероватније N1a), док су по кучком предању које је забележио Ердељановић они пореклом од братства Пераловића из села Косор (у књизи Вукоте и Акима Миљанића "Презимена у Црној Гори" стоји да су они грана Пелиновића, значи највероватније E1b V13), да су у Подгорици променили презиме из Пераловић у Кулић и да су се онда неки од њих преселили у Пиву и тамо променили славу (уместо св. Николе почели су да славе св. Јована). Које би од ова два предања више "пило воду"? Иначе су ми Кулићи из Снагова код Зворника ујчевина (у Снагово су се преселили из Пиве "због убиства аге или бега који је хтео право прве брачне ноћи са једном девојком од Кулића" средином 19. века), имам брата од ујака који би могао да разреши ову недоумицу, али он је потпуно незаинтересован за генеалогију и не верујем да бих успео да га убедим да се тестира за ово ново повољно тестирање 14. септембра, али пробаћу.  :)

Буди сигуран да је од Браниловића и да је N1a. Иначе ово презиме мора бити веома старо јер се на простору Пиве и Бањана топоним Кулић помињ ејош 1477. године у турском попису херцеговине.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #163 послато: септембар 03, 2016, 01:09:49 поподне »
Буди сигуран да је од Браниловића и да је N1a. Иначе ово презиме мора бити веома старо јер се на простору Пиве и Бањана топоним Кулић помињ ејош 1477. године у турском попису херцеговине.

Да, али ми није јасно зашто их онда својатају Кучи, и то не са неким непрецизним подацима ("потичу од Куча"), већ са конкретним напомињањем села и братства од којег потичу, локације промене презимена итд. Код Ердељановића је напоменуто да су једино Кулићи који су се одселили из Подгорице за Пиву морали да мењају славу, јер цела Пива слави Јовањдан. И ја сам прилично уверен да су Браниловићи пореклом, али ми "боде очи" ово кучко предање.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #164 послато: септембар 03, 2016, 04:30:19 поподне »
Надахнуто-натегнути покушај проналазка Гота у Пиви :)

Цитат
Vlaški džemat kneza Vukića, sina Bratila, čiji su nam pripadnici poznati na osnovu Osmanskog popisa sandžaka vilajeta Hercegovina iz 1477. godine, bio je antroponimska oaza imena gotskog porijekla. Od posebne važnosti je što se vlaška zajednica nalazila u okolici Nikšića, nekadašnjeg gotskog Onogošta, što njena brojna imena pouzdano i na historijsko-geografski način vezuje za Gote. U tom džematu popisan o je ukupno 147 imena. U odnosu na druga popisana imena Vilajetu Hercegovina, gdje je ime Pribiš/in rijetko. U džematu kneza Vukića ono je jedno od najčešćih imena! Popisano je čak u šest razčičitih varijanti: Pribun, Pribilo, Pribisal, Pribisav, Pribio, Pribak, ukupno devet puta. Posebno je zanimljivo to što je uz ova imena, popisano i neslavensko ime Begal, koje, najvjerovatnije odgovara bilinopoljskom Bergela.

https://www.facebook.com/DinastijaKotromanic/photos/a.321940143416.186703.37040768416/10151375714633417/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #165 послато: септембар 03, 2016, 09:42:22 поподне »
Аџић                 Е1б          из Зете                               из Зете

Овај сам резултат пропустио, а видим га сад у табели СДП.
Од значаја је за племе Косијера, од којих су и пивљански Аџићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #166 послато: септембар 20, 2016, 11:17:00 поподне »
Резултат тестираног Томашевића који је пореклом из Кленка од Мулина је кључан за утврђивање порекла Браниловића и Руђића. С обзиром да имају заједничко генетско порекло са Томашевићима, а по свим предањима воде порекло из Бањана, Браниловићи и Руђићи морају бити или од Мулина или од неког њима сродног братства. То могу да буду Матовићи из засеока Почивала код Велимља који су по предању сродни Мулинама и међу најстаријима у племену, али и Петровићи из истоименог села који су по предању такође пореклом из Бањске као и Мулине и Матовићи. Уколико би се испоставило да су Петровићи такође N1a-M231 мислим да би ова прича била заокружена, али и без тога већ имамо сродну групу брастава (Мулине, Матовићи, Браниловићи, Руђићи, Кецојевићи) која се може упрошћено назвати старим Бањанима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #167 послато: октобар 18, 2016, 08:10:25 поподне »
Преглед слојева становништва у Бањанима, према раду Светозара Томића


1. Старинци


1.1 Старинци који не знају раније порекло:

Комненовићи у Кленку, раније у Тупану (Јовањдан / Ивањдан)

Зечевићи у Кленку (Јовањдан / Савиндан)

Копривице у истоименом селу (Свети Никола зимски / летњи)

Парежани, Мишковићи и Кокотовићи у Петровићима (Томиндан / Петровдан); од њих су Бабићи и Авдићи код Билеће и Зимоњићи у Гацку


1.2 Старинци који наводе порекло из Старе Србије (Бањска):

Матовићи и Крушићи у Велимљу (слава: Јовањдан, прислужба: Савиндан); за њих кажу да су Матаруге

Мулине“: Глиговићи, Ђурковићи, Баћовићи, Лучићи, Орбовићи, Антовићи, Томашевићи у Кленку и Сомини (Јовањдан / Савиндан); према њиховом предању, сродни су им Матовићи; Баћовићи живе и у Броћанцу

Елезовићи у Велимљу (Аранђеловдан / Матијевдан), од бана Елеза који је био на Грахову

Драганићи у Петровићима (Аранђеловдан / Матијевдан); према једној верзији су огранак Елезовића, према другој су старином од Херцег-Новог, а у Бањане дошли преко Корјенића

Миловићи у Велимљу (Свети Никола зимски / летњи), раније презиме Гамбеловић

Доњебањци“ у Петровићима: Кнежевићи, Поповићи и Пејовићи, заједничким именом „Мијовићи“ (Јовањдан / Аранђеловдан), и Пејовићи, Јововићи и Марковићи (Јовањдан / Савиндан)


2. Досељеници


2.1. Досељеници који не знају раније порекло:

Мићовићи у Велимљу (Аранђеловдан / Ђурђевдан)


2.2. Досељеници из Боке:

Латини“: Огњеновићи, Косановићи и Радојевићи у Миљанићима (Никољдан / Петровдан), а Радојевићи и у Велимљу) (Јовањдан / Илиндан), од католичких Огњеновића из Боке

Бакочи у Велимљу, старином од Херцег-Новог, затим у Корјениће, па у Бањане

Јаничићи у Броћанцу, који тврде да су истог порекла са Бакочима (из Корјенића)


2.3. Досељеници са Грахова:

Вујачићи у Ријечанима (Никољдан)


2.4. Досељеници из Озринића:

Миљанићи“ и сродни родови: Миљанићи (огранци носе и презимена; Обренић, Радовић, Настић, Шундовић) у истоименом селу и њихов огранак Миловићи, Бијеловићи у Велимљу и Мркајићи у Петровићима (сви: Јовањдан / Илиндан); по предању, предак Милисав дошао са Чева, оженио кћер бана Русена, имали су шест синова од којих потичу побројани родови

Ераковићи (деле се на уже на огранке: Марковићи, Пејовићи, Живковићи, Туровићи) и Килибарде у Тупану (Аранђеловдан / Пантелијевдан), од досељеника са Велестова око 1760. године; према једној верзији од двојице сродника, а према другој Килибарде су огранак Ераковића; постоји и верзија о пореклу Ераковића са Његуша 

Сарићи у Велимљу (Аранђеловдан / Илиндан), дошли са Велестова


2.5. Досељеници из Пјешиваца:

Перовићи и Мирковићи у Мацаварама (Јовањдан / Свети Јован Пјешивачки – Зачеће), од два брата досељена око 1760. године


2.6. Досељеници из Пиве:

Васиљевићи у Петровићима, раније презиме Иванишевић (Јовањдан / Велика Госпођа), од Кецојевића из Пиве

 
2.7. Досељеници из Дробњака:

Андријашевићи у Ријечанима (Ђурђевдан)


2.8. Досељеници из Зете:

Ковачи (Јовањдан / Велика Госпођа) у Петровићима; предак ковач дошао из Ржаног Дола код Подгорице (?)


Нисам навео мање родове скорије досељене у Велимље, који имају своју матицу у другим крајевима ЦГ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #168 послато: октобар 18, 2016, 08:19:08 поподне »

Доњебањци“ у Петровићима: Кнежевићи, Поповићи и Пејовићи, заједничким именом „Мијовићи“ (Јовањдан / Аранђеловдан), и Пејовићи, Јововићи и Марковићи (Јовањдан / Савиндан)


Небо, хвала пуно на овом сажетку. Немамо превише тестираних из овог краја.

Додао бих, што се тиче овог дела који сам цитирао, да је пре презимена Мијовић (које само неке од ових породица признају као своје старије презиме, али Кнежевићи сигурно) старије презиме свих ових породица било Петровић (условно речено презиме), по Војводи Петру Радичевом Бањанину. Одатле и име селу. Огранак Кнежевића су Васовићи у Пиви, а огранак Пејовића (или грана паралелно настала са Пејовићима) су Јоковићи у Пиви. Додуше, не знам има ли уопште више Јоковића у Пиви, мислим да су били јако малобројни и да су се доста иселили.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #169 послато: октобар 18, 2016, 10:00:07 поподне »
Хвала, Селак, свака сугестија, исправка, додатак, добродошли су!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #170 послато: октобар 18, 2016, 10:43:03 поподне »

Матовићи и Крушићи у Велимљу (слава: Јовањдан, прислужба: Савиндан); за њих кажу да су Матаруге


Матовићи и Крушићи би требало бити потомци бањског војводе Пеја Славујевића

Цитат
Пејова се жена Сенија, доцније удала за кнеза Рогана, од Пеја је у Бањанима остао син Јово, а од њега су данашњи Матовићи и Крушићи
стр.11

http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/12_pdfsam_149.pdf

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #171 послато: октобар 18, 2016, 11:45:14 поподне »
Матовићи и Крушићи би требало бити потомци бањског војводе Пеја Славујевића
 стр.11
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/12_pdfsam_149.pdf

Занимљив текст, завређује темељито ишчитавање.
А можеш ли да поставиш комплетан?
Може и на мејл, ако није проблем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #172 послато: октобар 19, 2016, 10:45:13 пре подне »
Занимљив текст, завређује темељито ишчитавање.
А можеш ли да поставиш комплетан?
Може и на мејл, ако није проблем.

Драган КРУШИЋ, протојереј-ставрофор, БРАТСТВО СЛАВУЈЕВИЋИ (МАТОВИЋИ И КРУШИЋИ) У ПРОШЛОСТИ БАЊАНА

-предпостављам, да је овај рад преузет из "Летописа Бањана и Рудина"


http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/1_pdfsam_149.pdf.
http://www.banjani-rudinjani.org/?p=4411

п.с. мислим да је право име Славуја - Сладоје и да род има везе са Риђанима, пошто је име Сладоје тамо учестало било.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #173 послато: октобар 19, 2016, 11:06:08 пре подне »
Захваљујем, Велмуже!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #174 послато: октобар 20, 2016, 11:43:07 поподне »
Драган КРУШИЋ, протојереј-ставрофор, БРАТСТВО СЛАВУЈЕВИЋИ (МАТОВИЋИ И КРУШИЋИ) У ПРОШЛОСТИ БАЊАНА

Један занимљив детаљ из овог рада:

„У прилог тези да су преци Петровића своје значајније личности сахрањивали можда баш код цркве св. Саве на Почивалима иде и чињеница што су преци Хераковића и Рајичевића поред славе Ђурђевдана, како изгледа прислуживали св. Саву, што наводи Ердељановић на основу разговора са већим бројем људи из Његуша. Поред тога, у Хераковићима је 1886. године подигнута црква и посвећена св. Сави, те највећи број Хераковића (Поповићи) прислужују св. Саву, као неки свој „завјет”, посте „Савину недељу” и предају цркви на св. Саву „пуње и проскуре”.

Морам навести своје запажање да добар део „Новљана“ у Дробњаку слави или прислужује Савиндан. С обзиром на новљанско предање о својевременом њиховом боравку баш у области Бањана, мислим да постоји нека веза између ова два племена, која се можда показује у прослављању иначе не баш тако честе крсне славе Савиндана.

Можда су „Новљани“ баш од Старих Бањана преузели ову славу, или су то учинили због неке везе с овом црквом Светог Саве на Почивалима.
Где су у томе његушки Хераковићи и Раичевићи, сазнаћемо, надам се, ускоро.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #175 послато: октобар 20, 2016, 11:47:51 поподне »
п.с. мислим да је право име Славуја - Сладоје и да род има везе са Риђанима, пошто је име Сладоје тамо учестало било.

Мени уверљивије од Славуј звучи име Славој(е), како је записиван патронимик у млетачким документима (Slavoievich).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #176 послато: октобар 21, 2016, 12:34:10 пре подне »
Небо, ако си сад у тематици Бањана препоручујем ти овај скорашњи рад:

http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/113.pdf
ЦРКВА СВ. AРХАНГЕЛА МИХАИЛА НА СТРАЖНИЦИ У ПЕТРОВИЋИМА – ЗАДУЖБИНА ВОЈВОДСКЕ ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ

Овде је то спомињао наравно Сол раније, али не сећам се је ли било линка ка раду. Углавном, има ту пуно детаља који те неће занимати, али и доста лепих и корисних информација, нарочито на почетку и крају рада.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #177 послато: октобар 21, 2016, 09:56:55 пре подне »
Хвала, рођо. Сигурно има корисних података.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #178 послато: октобар 31, 2016, 08:31:55 поподне »
Expelling the Plague: The Health Office and the Implementation of Quarantine in Dubrovnik,  Злата Блажина Томић и Весна Блажина , Канада 2015.

Занимљиво штиво - куга коiа је харала Херцеговином и околином 20-тих година 16-тог века. Двоумио сам се, да ли да ових неколико редова поставим на Тимаровој теми "Куга, црна смрт" .
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1572.msg29345#msg29345

Поставих их овде, iер се наiзад поiавио дубровачки запис (очигледно има iош доста да се нађе, ако се хоће) о мистериозном бањанским војводом - Цвiетком Бањанином, до сада iавности познатом само именом и презименом са надписа гроба свог у Бањанима - без ближе временске одреднице свог живљења.

Цвiетко Бањанин се помиње, да iе 16. Новембра 1524. године пред дубров., властима под заклетвом исказао, да iе враћаiући се из Вранеша - не беше у контакту са прокуженима- уз прихваћање (суровог) услова дубровачких надлежних органа, да  у случаiу кривоклетства - буде обешен рукама везаних на леђима и жигосан у лицу.

Битан податак у реконструкциiи историје Бањана и њихове наiпознатиiе породице, Петровића-Бањанина.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #179 послато: новембар 02, 2016, 03:39:26 поподне »
Вујадиновићи су стара породица која је живјела у Доњем Тупану. Остало је предање да су они градили стару цркву св. Ђорђа, па им је то вјероватно била и слава. У Херцеговини има Вујадиновића који славе Ђурђевдан, па би они могли бити од ове старе породице. Додајем информацију за Вујадиновиће: Јокановићи у Пиви који су тестирани као N1 P189 потичу од ових Вујадиновића из Бањана и славе Ђурђевдан. Њима су сродни и Краљачићи у Пиви који су одселили у Босну.

У недавно објављеном турском попису дијела Херцеговине из 1701. године у селу Штрпци у Бањанима уписани су синови Вујадина.

Selo Štrpci

Stari posjednici i sadašnji padišahovi podanici su:
Petre, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Nikola, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Mihajlo, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Ukupno kuća.............3.

Реално говорећи, ово би могао бити Вујадин, предак Вујадиновића.

Село Штрпци је дио села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Штрпци се помињу као село и у попису из 1530. године.

Ово спомињем због реално могуће везе са крајишким Штрпцима, који су већ тестирани као N1a P189, а видимо да су исте хаплогрупе и огранак Вујадиновића у Пиви, Јокановићи.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #180 послато: новембар 02, 2016, 03:50:59 поподне »
Ранко, јесам ли погрешио шта са Штрпцима и истом хаплогрупом са Ананићима? Тврдио си да сам у заблуди, као и увек.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #181 послато: новембар 02, 2016, 04:19:38 поподне »
Prezimena u Crnoj Gori
 
Š

Štrbac (Štrpac), Banjani (Nikšić) 1428. god.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #182 послато: новембар 02, 2016, 04:25:23 поподне »
Srpska prezimena poreklom iz Dalmacije,(na T),

prezime,mesto porekla,krsna slava



Štrbac- Zapužane, Kistanje, Bribirske Mostine, Raštević, Benkovac.Biljane Donje, Žažvić- Sv. Kozma i Damjan, Sv. Georgije, Sv. Nikola



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #183 послато: новембар 02, 2016, 04:47:24 поподне »
                Selo Sunja (код Скадра), pripada Petrispanu, timar je starjesine.
Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; …; Djerddj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje.

Интересантно је да се и овде још у 15. веку помињу имена Петро и Никола.

Нека моја претпоставка је да су преци Ананића, који су то презиме добили вероватно тек на Банији када се и почињу уводити презимена, из околине Скадра (онда био српски), преко Чакора и Велике прикључили Штрпцима у Бањанима као јачем братству. У време сеоба, кренули су ка западу, ка Далмацији и Змијању, да би коначно дошли на Банију.
Још нисам сигуран. Сачекајмо коначне резултате о Штрпцима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #184 послато: новембар 02, 2016, 04:55:31 поподне »
Ранко, јесам ли погрешио шта са Штрпцима и истом хаплогрупом са Ананићима? Тврдио си да сам у заблуди, као и увек.

Војиславе, ти са Штрпцима имаш исту хаплогрупу, али сте прилично удаљени, тако да се не може говорити о сродству у неком ближем вренену. На Српском ДНК пројекту, припадате различитим родовима.

Синиша те груписао са овим братствима:

803   Стакић   Ђурђевдан   Томањ/Крупањ/СРБ   N   N1a   M231 P189.2+               
804   Ананић   Ђурђевдан   Папићи/Банија   N   N1a   M231 P189.2+   
805   Богдановић   Ђурђевдан   Вребац/Госпић/Лика/ХР   N   N1a   M231 P189.2+
806   Тешмановић   Јовањдан   Јасеница/Зворник/РС

Ти у суштини требаш да обрадиш своје Ананиће и то од првог помена оног каплара на Банији. Затим, тестирао си се на свега 23 маркера што је недовољно за било какав озбиљнији закључак. Оно што на 23 маркера изгледа близу на 37, 67 или 111 маркера је прилично удаљено. Треће, немаш никакво предање да си сродник са Штрбцима и тд.  Ја знам да би ти волио, као и сми, да опишеш Ананиће у задњих 1000 година, али таквих података нема. Зато, ако пишеш монографију и једини извор за описивање поријекла узмеш тест од само 23 маркера, то је неозбиљно. У овом роду гдје су Штрбци има још 13 презимена и по твојој логици сви би могли да ти буду сродници. Зашто само Штрбци. Ево у твојој групи су Стакићи, Богдановићи, Тешмановићи. Ја знам да тебе мучи питање откуд Ананићи на Банији, али и знам да ћеш на то тешко дати озбиљнији одговор. Опет ћу поновити: боље је написати пола странице, али да знаш да је то тачно, него описивати 200-300 страна за које и сам знаш да не пију воду.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #185 послато: новембар 02, 2016, 04:57:22 поподне »
2. 3. 2015. Vesti online / Srpski informativni portal / ŠTRBAC http://www.vesti¬online.com/print/101857/Riznica/Vesti/101857/STRBAC 1/2 Ponedeljak 06.12.2010. V 12:00

Pišu: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević ¬Rakić

ŠTRBAC U ovom kraju su pre i posle Prvog svetskog rata bile čak tri Vranjske: Badnjevića, Beširevića i Mosura od kojih je prva 1951. evidentirana, preimenovana kao "Vranjska Mrkonjić", a danas sva tri naselja nalazimo stopljena u jednu Vranjsku. Da bi situacija bila komplikovanija, M. Karanović navodi ovde zaselak Brda (množina) ali u selu Gorinja ¬ i u njemu je tada bilo Štrbaca "đurđevštaka" doseljenih iz Suvaje, dok u posleratnoj Jugoslaviji od nekih 50 zaselaka imenom Brdo ne nalazimo nijedno kod Bosanske Krupe, koja je Dejtonom podeljena, pa je Srpskoj pripala "Krupa na Uni". Nažalost bez Vranjske, iako je 1991. od ukupno 553 žitelja imala jednog Muslimana, dva Jugoslovena, 12 "ostalih", nijednog Hrvata ¬ a 538 Srba! U našim prethodnim objašnjenjima čitaocima, naveli smo da je među srpskim prezimenima u Šematizmu Dabro¬bosanske mitropolije i arhidijeceze za 1882, prezime velike familije Štrbac zabeleženo u više mesta i sa različitim slavama a da Đurđevdan slave u 10 parohija: kod Dubice, Petrovca, Bihaća, Krupe, Prijedora i Sanskog Mosta kao i da su u gotovo svim ovim parohijama, evidentirani i Štrpci sa slavom Nikoljdan. U unačkoj oblasti Bosanske Krajine porodice Štrbac su među najbrojnijim , a najstarija naselja (Veliki Štrpci) u tom kraju vezuju se za doseljavanje nekoliko porodica ovog prezimena da bi se kasnije razgranale na niz novih, sa drugim prezimenima (13 različitih). Te porodice, a sa njima i Štrpci, doselile su se pre nešto više od tri veka, najpre preko Grahova, a potom izbegle u Dalmaciju i, posle je dosta njih prešlo u Pounje. Prema nekim kazivanjima, Štrpci potiču "iz nekakvog mesta Štrbine u Hercegovini". Vuk u svom "Srpskom rječniku" kaže da je to "brdo između Crmnice i Paštrovića", odakle su se selili prema Grahovu. Ima pretpostavki da su bili vrlo plemenitog roda i da su zbog toga i krili svoje staro plemićko prezime Jablanović, čiji su ogranci Rađenovići i Pavlovići. Prema kazivanjima drugih ogranaka koji danas ne nose ime Štrpci, oni vode poreklo iz južne Hercegovine i, dalje, Boke, a na Grahovo su "pali" pod prezimenom Pavlovići. Čitalac poreklom od Kistanja nas je podsetio da su oni, možda, što je tvrdio i Vl. Skarić, zapravo najdaljom starinom iz Štrbaca u Sirinićkoj Župi, na Šar¬Planini, o čemu bi svedočila i mahala Štrpci¬Arnauti u Uskoplju (Skoplju) kod Duvna, danas Tomislavgrada... Poreklo samog prezimena je opšteslovenske osnove ¬ u Slovačkoj je, npr., planinski dragulj u Visokim Tatrama, naselje sa jezerom koje pripada selu Štrba, Štrbske Pleso, ili rusko prezime Ščerbin!

2. 3. 2015. Vesti online / Srpski informativni portal / ŠTRBAC http://www.vesti¬online.com/print/101857/Riznica/Vesti/101857/STRBAC 2/2 2015 © ¬ Vesti online

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #186 послато: новембар 02, 2016, 05:07:23 поподне »
Војиславе,сасвим је извесно да припадате роду Штрбац. Не треба да Вас чуди што се Ваша баба девојачки презивала Шрбац, а да ви, како се сад испоставља, имате везе са њом и по мушкој линији. То је само још једна потврда да су Ваши Ананићи у блиској вези са Штрбцима јер се кроз генерације та веза са Штрбцима одродила (могуће је да је одвајање било још пре 400 или 500 година, тј. да је то време кад је живео Ваш заједнички предак, а да су касније постала могућа међусобна венчавања). На крају крајева, довољно је да видите случај са Мацурама. Тамо у књизи смо навели да се чак и у селу Мацуре међусобно узимају Мацуре, али тачно знају ко са ким може да се венча. Недавно смо тестирали представнике свих породичних надимака пристуних у селу Мацуре и показало се да су они сви исте генетике...
Дакле, мислим да Вам то довољно говори и кад је у питању веза Ананић - Штбац.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #187 послато: новембар 02, 2016, 05:10:01 поподне »
Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи Н1 најближи су Банији, тако да није искључено да су Ананићи огранак Штрбаца.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #188 послато: новембар 02, 2016, 05:13:15 поподне »
Војиславе, ти са Штрпцима имаш исту хаплогрупу, али сте прилично удаљени, тако да се не може говорити о сродству у неком ближем вренену. На Српском ДНК пројекту, припадате различитим родовима.

Синиша те груписао са овим братствима:

803   Стакић   Ђурђевдан   Томањ/Крупањ/СРБ   N   N1a   M231 P189.2+               
804   Ананић   Ђурђевдан   Папићи/Банија   N   N1a   M231 P189.2+   
805   Богдановић   Ђурђевдан   Вребац/Госпић/Лика/ХР   N   N1a   M231 P189.2+
806   Тешмановић   Јовањдан   Јасеница/Зворник/РС

Ти у суштини требаш да обрадиш своје Ананиће и то од првог помена оног каплара на Банији. Затим, тестирао си се на свега 23 маркера што је недовољно за било какав озбиљнији закључак. Оно што на 23 маркера изгледа близу на 37, 67 или 111 маркера је прилично удаљено. Треће, немаш никакво предање да си сродник са Штрбцима и тд.  Ја знам да би ти волио, као и сми, да опишеш Ананиће у задњих 1000 година, али таквих података нема. Зато, ако пишеш монографију и једини извор за описивање поријекла узмеш тест од само 23 маркера, то је неозбиљно. У овом роду гдје су Штрбци има још 13 презимена и по твојој логици сви би могли да ти буду сродници. Зашто само Штрбци. Ево у твојој групи су Стакићи, Богдановићи, Тешмановићи. Ја знам да тебе мучи питање откуд Ананићи на Банији, али и знам да ћеш на то тешко дати озбиљнији одговор. Опет ћу поновити: боље је написати пола странице, али да знаш да је то тачно, него описивати 200-300 страна за које и сам знаш да не пију воду.

Нема сумње да су банисјки Ананићи (слава Ђурђевдан) у блиској вези са крајишким Штрбцима, а да најдаље сви воде порекло "из Бањана".

Ову поделу у оквиру N1a групе није направио Синиша, колико знам. У сваком случају читав род је веома близак (предак пре око 500-600 година) и сматрам да га није требало делити, управо зато што може изазвати забуну.

Са друге стране, разумем шта Ранко жели да каже. Да нема конкретно доказа о овој вези, као и да монографије треба да садрже само тачне податке (колико је то могуће).

Како год, Ананићи вероватно на Банију долазе из Крајине, где је матица Штрбаца који, осим што славе исту славу (Ђурђевдан), поседују и скоро идентичан хаплотип.

 

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #189 послато: новембар 02, 2016, 05:20:11 поподне »
                Selo Sunja (код Скадра), pripada Petrispanu, timar je starjesine.
Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; …; Djerddj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje.

Интересантно је да се и овде још у 15. веку помињу имена Петро и Никола.

Нека моја претпоставка је да су преци Ананића, који су то презиме добили вероватно тек на Банији када се и почињу уводити презимена, из околине Скадра (онда био српски), преко Чакора и Велике прикључили Штрпцима у Бањанима као јачем братству. У време сеоба, кренули су ка западу, ка Далмацији и Змијању, да би коначно дошли на Банију.
Још нисам сигуран. Сачекајмо коначне резултате о Штрпцима.

Суња код Скадра је вјероватно добила име по неком Суњу (Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin). Ово Deda Sunjin ме подсјећа на малисорско име. И што би неко ишао преко Чакора и Велике ка Бањанима? То нема логике. Зар није природније да се из Скадра ка Бањанима иде поред Подгорице, па долином Зете, па поред Никшића и даље за Бањане. Какав Чакор и Велика.
Војиславе, покушај да истражиш настанак Суње на Банији. Ананићи сигурно нијесу основали Суњу на Банији, јер би се то знало или би било негдје записано. Иначе, приликом писања монографија најопасније је постављати претпоставке. Оне су у већини погрешне.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #190 послато: новембар 02, 2016, 05:46:46 поподне »
У недавно објављеном турском попису дијела Херцеговине из 1701. године у селу Штрпци у Бањанима уписани су синови Вујадина.

Selo Štrpci

Stari posjednici i sadašnji padišahovi podanici su:
Petre, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Nikola, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Mihajlo, sin Vujadina, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.
Ukupno kuća.............3.

Реално говорећи, ово би могао бити Вујадин, предак Вујадиновића.

Село Штрпци је дио села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Штрпци се помињу као село и у попису из 1530. године.

Ово спомињем због реално могуће везе са крајишким Штрпцима, који су већ тестирани као N1a P189, а видимо да су исте хаплогрупе и огранак Вујадиновића у Пиви, Јокановићи.
Како тачно гласи наслов овог издања, где је штампано, ко је радио превод?

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #191 послато: новембар 02, 2016, 05:50:56 поподне »
Како тачно гласи наслов овог издања, где је штампано, ко је радио превод?

"ПОПИС СЕЛА И ЗЕМЉЕ САНЏАКА КРКА, КЛИС И ХЕРЦЕГОВИНА, ОСЛОБОЂЕНИХ ОД МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ 1701. ГОДИНЕ"
Фазилета Хафизовић
СКД Просвјета

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #192 послато: новембар 02, 2016, 05:52:21 поподне »
Штрпци су политичка опћина у изворном крају ријеке Унац, а спадају гламочком котару. Дијеле се на Горње и Доње Штрпце. По црквеној подјели Штрпци спадају гламочкој парохији Брда, у којој живи породица Штрпци. Штрбаца има још и изван Унца, али у његовој околини, нијесу исто са уначким. У Грахову има Штрбаца Никољштака, а у петровачкој парохији Вођеници Ђурђевштака. Једни би Штрпци могли бити однекле са границе српске и арбанске нације. Ово закључујемо отуда што смо што смо у босанском Скопљу на Врбасу, нашли махалу Штрпци – Арнаути (29.XIII. 7/10). Може бити да су ови Штрпци из села Штрбаца у Сиринићкој жупи у план. Шару (Г. Н. Скопље). Како су рано Штрпци дошли у ове крајеве види се по томе, што се год. 1499. спомиње бански војвода Павао Штрбац Козулић као заповедник тврђаве Островице.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #193 послато: новембар 02, 2016, 06:08:40 поподне »
Породица Штрбац се 1335. године помиње у Дечанској Хрисовуљи. Потичу са простора Херцеговине из села Штрбци које се налази на Бањанима између Билеће и Никшића. Под притиском Турака, раселили су се на све стране по Босни, Србији и Далмацији. Славе више различитих слава, има их и покатоличених. И Петар Кочић и његов главни лик Давид Штрбац су старином пореклом из Херцеговине. Петрови Кочићи су из племена Малешевића, слава Игњатдан, мада има Кочића на Змијању и Бањалуци који славе Ђурђевдан. Штрпци су се разгранали у више огранака. Има их под првобитним презименом Штрбац, под презименом Николашевић, Радановић, Савић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Раширили су се преко више села: у В.Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу. Кажу да су прозвани овим новијим именима по својим прецима: Николи, Радану, Сави, Мектеру (Виду), Шпири, Глиши (Глијак) и Гаји. Ови њихови преци могли су живети по прилици пре 220 година. По свим предањима која се чују о Штрпцима они су доселили овамо из Херцеговине. Што се тиче времена када су се населили, о томе су предања неодређена и сувише општенита. Илија Савић из Црног Врха казивао је о томе овако: “Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекну овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтео да силује жену. Он убије бега и побегне у Кистање (Далмација)“. Ово је предање у погледу времена досељења врло мутно. Оно узима да су с косовском битком сви наши крајеви потпали под Турке и да су убрзо потом и овде били бези.
Предање које је поп Марко Савић из Прекаје слушао од Стевана Штрпца-Племића каже: “Кад је Херцеговина освојена, утекну Штрпци отуда овамо, где још нису били завладали Турци. Овде добију баштину. С кућом су се премештали много пута тамо и овамо: сад у Жупу, сад на Козјак, на Брда итд“.
Пантелија Гајић казивао је да су Штрпци утекли из Херцеговине од зулума Турског. Некакви Турци, звани „Лубице“, толико им дојадили били да су најзад морали да беже. Ово задње предање о времену досељења Штрбаца најодређеније је па и најближе истини. Види се да Штрпци нису кренули из Херцеговине одмах чим су Турци ову освојили, него да су живели тамо и под Турцима, па тек касније доселили у Унац. Из свих предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих, а и од осталих породица добија се утисак да су они знатно старији од свију других најстаријих породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена овде населили пре 1700. године, када су се по прилици, населиле овамо остале најстарије породице. Предања Штрбачка знају доста о њиховој даљој судбини после доласка овамо. Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедоше да им отму те тапије. Штрпци тад утекну у Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им касније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити ишта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сад се ови Штрпци више не хтедоше ни враћати овамо него остану у Кистањима. Од свих својих предака Штрпци причају највише о Мијаги и Лауду. Мијага је живео пре 180-220 година. Био барјактар пред „сејменима“. Би и јако „могућан“. Владика кад би излазио овамо, сваке треће године ноћивао увек код Мијаге. Лауд (Давид) био силан и „згодан“. Турци му дали да кнезује. Теглио увек на њихову страну и помагао им да побеглуче остале Штрпце, а они њему ишли на руку и пуштали му да избира кућишта. Стога је он често пресељавао. Био је неко време у Љесковици. Из породице Штрбаца било је много свештеника. Почели су врло давно да попују па тако све и до новијих дана. Расељавали су се Штрпци на много страна.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #194 послато: новембар 02, 2016, 06:16:07 поподне »
Филогенетско стабло за Ананиће је урадио Ђорђе Делић.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #195 послато: новембар 02, 2016, 06:26:18 поподне »
Ранко, колико сам прочитао у књигама, из околине Скадра се отишло због крвне освете. Вероватно због тога се и бирао тежи пут ка Бањанима, све да би се избегло потери. Ко би то све могао утврдити. Мало пре се спомињала и Шар планина и Сиринићка жупа.
Ето, за данас толико. Сачекаћу неке опипљивије доказе.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #196 послато: новембар 02, 2016, 07:43:59 поподне »
Ранко, колико сам прочитао у књигама, из околине Скадра се отишло због крвне освете. Вероватно због тога се и бирао тежи пут ка Бањанима, све да би се избегло потери. Ко би то све могао утврдити. Мало пре се спомињала и Шар планина и Сиринићка жупа.
Ето, за данас толико. Сачекаћу неке опипљивије доказе.

Војиславе, кад гледаш карту теби се чини то логичним, међутим кад прођеш тим путевима то је мало другачије. У суштини то није ни толико важно, али ето да знаш. Некада је постајао каравански пут Подгорица, долином Врмоше до Гусиња, одакле се пут рачвао према Плаву и Дечанима. Сеобе из Велике и околних села су углавном ишле преко Чакора ка Метохији. Низ Цијевну, из Клемента се ишло према Подгорици, Пиперима, Бјелопавићима и Катунској Нахији. Из Скадра се ишло према Косову и долином Зете према Херцеговини. Дакле, није логично да се из Сенте за Београд иде преко Врбаса. Можда и може, али не вјерујем. Што се књига тиче, ту имаш право шаренило. Мој ти је савјет да избјегаваш претпоставке, јер оне се заснивају на нашим, савременим закључцима, које су ако нема докумената у већини погрешни. Ето на примјер, Чера се из Шаље одселио у Велику, и то се зна. Али имаш ове Величане, његове потомке, који су у задњих 30 година написали неколико књига о његовом поријеклу  које изазивају подсмјех. Нешто може да се сазна, нешто не може. Неко напише и бетселер (Да Винчијев код). :) 8) :(   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #197 послато: новембар 02, 2016, 08:02:30 поподне »
Ето на примјер, Чера се из Шаље одселио у Велику, и то се зна. Али имаш ове Величане, његове потомке, који су у задњих 30 година написали неколико књига о његовом поријеклу  које изазивају подсмјех.

Ранко, а што подсмех, и шта је поента овога твог написа? Видели смо да главна величка братства настала од Чере носе ХГ динарска јужна. Да ли је Чера стварно из Шаље, то је сада енигма.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #198 послато: новембар 02, 2016, 08:56:48 поподне »
Ранко, а што подсмех, и шта је поента овога твог написа? Видели смо да главна величка братства настала од Чере носе ХГ динарска јужна. Да ли је Чера стварно из Шаље, то је сада енигма.

Небо, и сам припадам динарској јужној, али како сам то схватио Динарски југ живи и живио је у разним крајевима Балкана. Волио бих да смо из једног мјеста. Било би добро када би знали гдје нам је матица. Било би мање недоумица. :) >:(

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #199 послато: новембар 02, 2016, 09:04:43 поподне »
Ранко, све то стоји, него ми није јасна ова твоја порука о Величанима. Подсмех!? Око чега?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #200 послато: новембар 02, 2016, 09:11:06 поподне »
Ранко, све то стоји, него ми није јасна ова твоја порука о Величанима. Подсмех!? Око чега?

Зна се да је Чера из Шаље, па тешко може да прође прича да се он звао Илија и да је био из братства Кадић, из Боана и сл. На то сам мислио у шта не вјерују ни сами Величани. То су ми и они сами причали.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #201 послато: новембар 02, 2016, 09:28:42 поподне »
И једно и друго су само предања. Није мој став, али колико доказа имамо да је у питању Чера из Шаље, толико имамо и да је то неки Илија Кадић из Боана. Не бих се ја никоме подсмевао док не утврдимо неке ствари, најмање ДНК бјелопавлићких Кадића. Ја, осим у предању, нисам нигде нашао неки озбиљан доказ за Черино порекло из Шаље. Динарика јужног има посвуда, то је тачно, али бих пре прихватио да тај велички ДС потиче из долине реке Зете него из области племена Шаља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #202 послато: новембар 03, 2016, 08:05:21 пре подне »
Штрбац, Никољдан, Кистање, Книн, раније Штрбачки Бук (река Буна, "код Мостара"), род. надимак Папићи

Штрбац, Кистање, св. Никола. Имају породичне надимке: Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи. Матица им је у делу Кистања који се зове Мјеркачи.

Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци. У овим насељима и данас живе породице, које представљају огранке рода Штрбаца. Укупно су их биле 82 куће у периоду између два свјетска рата. Те породице носе презимена: Штрбац, Савић, Николашевић, Радановић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Село Штрпци у Унцу се помиње у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца. Вреди поменути да је кнез Островице у северној Далмацији 1499. године био Павле Штрбац Козулић. Павле, који је касније био и подбан, умро је 1523. године. Италијански извори његово презиме бележе као Кожуле (Coxule), док се он сам потписивао као Павле Штрбац Кожуле (Paulo Sterbaz Coxole) или само као Павле Штрбац (Paulo Starbaz). Један његов познаник забележио је, да је Павле био један од оних Словена “који се сматрају Романима“. Ово сведочење показује, да је сматрано да је био влашког, односно морлачког (романског) порекла. Поједини аутори сматрају да би он могао бити у вези са данашњим крајишким родом Штрбаца.

Старина штрбачког рода је из Херцеговине. У ову област су се раније, поред данашње Херцеговине, рачунали и пространи предели на западу и северу данашње Црне Горе, ако и крајњи југозапад данашње Србије. За Штрбце треба напоменути да су један од најраширенијих крајишких родова са много мањих огранака. Такође је интересантно да у Бањанима у матици N1a-P189 постоји стари локалитет Штрпци са старом црквом св. Ђорђа (Ђурђевдан је поред Никољдана слава коју славе крајишки Штрпци). О Штрпцима је рад написао Миленко Филиповић.









Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #203 послато: новембар 03, 2016, 08:07:19 пре подне »
Породице Штрбаца у Поуњу истраживао је још                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         раније Владислав Скарић. Велики и Мали Штрпци данас постоје више ријеке Унац, а Доњи и Горњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа. Шире подручје Поуња некада је насељавао велики број породица различитих презимена које воде поријекло од Штрбаца. Славе Ђурђевдан, а неки Никољдан. Поред самих Штрбаца којих је тамо било највише, падају: Радићи, Томићи, Замаклари, Кужети, Војводићи, Бокано, Шкорићи, Мишковићи, Стричеввићи, Репије, Малиновићи и Кукавице. Веле да их је некада у горњем Поуњу било 251 кућа са 13 презимена. Штрпци су тада били врло распрострањени у читавој области Босанске Крајине. Име су добили од топографског назива Штрб.  Веле да су поријеклом од некакве Штрбине из Херцеговине и да су се тамо звали Павловићи. Кажу да су се од тамо прво населили у Грахово па се одатле расељавали даље. Сматра се да су Мали Радић и Суваја матица ових Штрбаца у Босанској Крајини.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #204 послато: новембар 03, 2016, 08:08:25 пре подне »
Исто тако, сасвим је извесно да није случајно манастир Рмањ постао ново седиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. века, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Верујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља једна велика група родова koja je N1a P189 - Штрпци. Код Дрвара постоји село Велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, седишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.





Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #205 послато: новембар 03, 2016, 08:55:01 пре подне »
Видели смо да се у Кистању помињу Штрпци са надимком Папићи. Интересантно је да на Банији постоји село Папићи, одакле су моји Ананићи. Значи, и ти Папићи су вероватно били неки огранак Штрбаца као већег братства, а моји Ананићи можда огранак Папића. Папићи су старо презиме, а Ананићи су га добили највероватније тек на Банији, по неком Ананији, када се у том делу почињу уводити презимена и матичне књиге.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #206 послато: новембар 19, 2016, 06:56:10 поподне »
Ако нисте гледали вечерашњу "Квадратуру круга", препоручујем!

Емисија је о Пиви и Пивљанима, изградњи бране на Мратињу и нове вароши Плужине, измештању Манастира Пива,...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #207 послато: новембар 19, 2016, 08:00:25 поподне »
има окачено на јутјујбу

https://www.youtube.com/v/9R1rQlPqxkQ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #208 послато: новембар 21, 2016, 04:32:52 поподне »
Добра емисија. Занимљив је податак да представници власти уопште нису ни обавестили народ када ће брана бити пуштена, па су поједини мештани буквално морали да беже пред потопом. То је ваљда био њихов начин да им се захвале што се нису противили изградњи бране.
Мислим да у емисији није споменуто да је екосистем у Пиви знатно нарушен изградњом ове бране. Слични пројекти су нажалост већ израђени за Тару и Морачу, надам се да ће народ који тамо живи овог пута пружити неки отпор. У супротном "еколошка држава" ће без икаквог устезања уништити и те крајеве зарад нешто киловата струје.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1247
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #209 послато: новембар 22, 2016, 06:42:45 поподне »
Језеро ће прогутати Морачу

http://www.intermagazin.rs/upozorenje-jezero-ce-progutati-moracu/


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #210 послато: новембар 22, 2016, 06:52:19 поподне »
Језеро ће прогутати Морачу

http://www.intermagazin.rs/upozorenje-jezero-ce-progutati-moracu/

Ово је много подмуклија варијанта од непосредног потапања (као у случају Ваљевске Грачанице). Овде се Манастир не потапа, али се подрива посредно. Ипак, мислим да је Манастир Морача исувише важна светиња да би се овако нешто догодило.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #211 послато: март 09, 2017, 05:28:35 поподне »
У селу Дубљевићи на Планини Пивској живи истоимено братство. Као главни извор о њиховом пореклу углавном се користи рад Светозара Томића о Пиви где он пише следеће:

Дубљевићи (28 к., св. Ђурђиц, 3 нов.). Они су родом са Дуба (ном. Дуб) између Цуца и Бјелица у Црној Гори, од породице Милића у Бјелицама. Прво су одигли у Невесиње и ту једни остали а други због крви преселили се у Пиву на куповину.

Небо је о њима писао у тексту о Бјелицама где је споменуо резултат тестираног Дубљевића који за сада још увек не може да буде објављен:

Дубљевићи у истоименом селу у Пиви (слава: Ђурђиц) су из Бјелица. Својакају их бјелички Орловићи. Међутим, код једног тестираног пивског Дубљевића утврђена је хаплогрупа која не одговара до сада утврђеној хаплогрупи Орловића. Од ових Дубљевића су у Херцеговини (Гацко, Изгори, Борач, Тепца, Нинковићи), и у дробњачким Ускоцима са презименом Поповић.

Међутим, Андрија Лубурић је говорећи о Поповићима из Дробњака који су огранак Дубљевића записао нешто другачије, и притом доста детаљно, предање о њиховом даљем пореклу:

Поповићи у Тепцима (15 кућа) и Нинковићима (5)
У Дробњак су се доселили око 1775. године из села Дубљевића у Пиви. Први је дошао поп Стеван Дубљевић на парохију у Тепцима и ту се настанио. Прича се да је довео  седморо чељади, међу којима сина Мулутина. Њега је доцније запопио. Милутин је имао синове Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Гаврило се родио како рачунају његови потомци, 1790. год. Учио је школу у Морачком Манастиру. По попу Стевану прозову се Поповићи.
О њиховој даљој старини сазнао сам од њихових сродника у Пиви и Невесињу, да им је најдаља старина из Бара. Веле, тамо су били бројни и знатни. Презивали су се Поповићи. Кад Турци завладају Баром (1572.), Поповићи избегну у Црну Гору и привремено се населе у Дубу у Бјелицама и ту буду дванаест година. Из непознатог ми узрока преселе се у село Дубљевиће у Невесињу. Ту се намноже и раздвоје на Томиће, Прстојевиће и Рњезе. У време четовања Баја Пивљанина потајно су хајдуковали и борачким Турцима чинили грдне штете. Због тога им ови једном ударе, многе побију, а неке разуре. Тада двоје момчади ускоче у Пиву и населе се у месту званом Отар, а по некима и Ортар. Њихове потомке прозову Дубљевићима по месту одакле су се ту доселили, а доцније се и њихово село назове Дубљевићи.
Славе Ђурђиц.


Једино што је Лубурић пропустио да спомене је од ког су тачно братства Дубљевићи (од Томића, Прстојевића или Рњеза). Али ван тога, судећи по резултату тестираног Дубљевића, изгледа да је предање које је Лубурић забележио тачније од предања које је забележио Томић. Сличан случај имамо и са Шаранцима, за које је Лубурић такође забележио предање о пореклу од Милошевића из Куча које је мање познато, а испоставило се као поузданије од устаљеног предања о пореклу од Властелиновића које је побијено резултатом Бојовића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #212 послато: март 10, 2017, 10:16:14 поподне »
Има разних конструкција у овим различитим причама о Дубљевићима. Ако мене питаш, најреалнија је варијанта о пореклу пивских Дубљевића из Херцеговине (где постоји и истоимено село), а од њих и дробњачки огранак.
Што се Бјелица тиче, није искључено да су тамо неки њихови огранци боравили у неком историјском периоду (свакако у време турске власти). У чланку о Цуцама навео сам да су нека херцеговачка братства ту боравила неко време склањајући се од турског насиља. У непосредној близини су и Бјелице. И на Цетињу и Његушима имамо братства добегла из Херцеговине из истих разлога.
Такође, треба имати у виду да су Цуце, Бјелице, Озринићи, Пјешивци (северне области Старе ЦГ) гранично подручје према Херцеговини где је у једном периоду живело становништво сродно херцеговачком, те је сродних братстава (и са истим презименима) било у обе области, што је касније довело до преплетања предања и недоумица о даљем територијалном пореклу, као у случају Дубљевића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #213 послато: март 28, 2017, 10:45:10 пре подне »
Занимљива прича која у доброј мери приказује на какве заврзламе може да се наиђе када се утврђује порекло уз помоћ днк на основу само једног узорка бриса, а уколико се немамо забележено предање. Ради се о једном Делићу из Пиве, који је као дечак одведен у јаничаре, променио веру, побегао и вратио се у Пљеваљски крај, засновао породицу са женом која је из првог брака довела мушко дете које је прихватило презиме Делић. Питање је да ли и у којој мери данас припадници ове породице знају да међу њима има и оних који им по мушкој линији нису сродни.

Делићи потичу од неког турског војника – јаничара. Њега су као дечка узели Турци из Пиве, одвели у Цариград и потурчили. Тај је војник, због неке свађе, убио свог официра и побегао из гарнизона. Он се пресвукао у цивилно одело, дошао у Пљевља и радио као слуга код Мехинаге Дрнде. Турске власти су га тражиле, али га нису могле открити. Мехинага је био храбар ратник и командант турског гарнизона у Пљевљима. Турци су расписали потеру за тим јаничарем. И Мехинага је од више команде добио акт да тражи убицу официра, па је по јаничару слао обавештења турским постајама по удаљеним местима нашега краја да траже одбеглог јаничара. Јаничар је остао неоткривен, иако је знао да носи акт за сопствено хапшење.
Поштено и верно је служио Мехинагу. Око 1800. године неки хајдучки харамбаша позва Мехинагу на мегдан у поље испод Илина Брда. Мехинага није могао да изађе харамбаши на мегдан, јер је у ранијим бојевима изгубио по два прста на обе руке, те није могао чврсто држати сабљу. Ако не би изашао на мегдан – остао би без образа. Тражио је да га рођак Дрнда замени, али нико није смео. Сви су нашли неки изговор. Тада се јави његов слуга, одбегли јаничар, па за њега изађе на мегдан. На мегдану јаничар уби харамбашу и донесе хајдучку главу. Мехинага рече јаничару да он од сада није његов слуга, већ делија и даде му половину свога имања. Мехинагино је било Поље (десна страна Ћехотине) до брда. Због велике љутње на рођаке, одсели из Пљеваља. Направио је кућу у горњем делу Поља и наредио да се оно од тада зове Дурутовићи, а он ће се презивати Дурутуовић.
Делија је сада био слободан, направио је кућу и имао велико имање. Мехинага га ожени једном удовицом од Манџука из Видри, која доведе мушко дете из првог брака, по имену Алија. Тај се дечко звао Делић, премда сви знају ко је потомак делије, а ко пасторче. Потомке пасторчета зову Алићима.
Делија и Мехинага су се и даље помагали. Кад су Делија и Мехинага (око 1828) радили у Пољу изпод Илиног Брда, поп зовну Мехинагу и рече да је у Мехинаге порасла девојка за удају, а у њега син за женидбу, па би требало да се пријатеље. Мехинага се правио као да није чуо, док га Делија не упозори на попову дрскост. Мехинага је рекао да се томе не треба разумати, нити шта попу одговорити. Делија не хтеде прећи преко тога, већ рече да му пркоси и поп из Окрума (из Отиловића) и Пртина, кнез села Рабитља, те да ће се он са свима данас обрачунати. Узјахао је коња и отишао на Окрум. Тамо је нашао попа, свезао га и повео са собом. У Рабитљу је ухватио кнеза Пртину, па и њега свезао и повео са собом. Кад су били код гробља у Рабитљу, поп и Пртина, видећи да ће их Делија погубити, јурнуше да беже на две стране. Брзо Делија стиже попа и сасече га сабљом, а затим се окрену и стиже Пртину, па и њега сасече.
То је видео поп са Илиног Брда и потрча Ћехотини да скочи у дубоки вир, са камењем у цеповима, само да га не мрцвари Делија. Чим је скочио у воду, дотрчао је Делија на коњу, извадио га из воде и опростио му живот.
Попа са Окрума и Пртине сахранише у Бајића гробљу, близу Дурутовића. И данас се њихова два гроба познају; мало су одмакнути један од другога.
Крајем прошлога века биле су у Пљевљима 4 куће Дрнда. У I светском рату у црногорској војсци, учествовало је 5 Делића. Један је умро код Дрине у црногорској војсци.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #214 послато: март 31, 2017, 12:30:01 поподне »
Сличан случај имамо и са Шаранцима, за које је Лубурић такође забележио предање о пореклу од Милошевића из Куча које је мање познато, а испоставило се као поузданије од устаљеног предања о пореклу од Властелиновића које је побијено резултатом Бојовића.
Предање о пореклу Шаранаца од Властелиновића још увек није побијено,јер нема резултата за шараначке Кнежевиће.Шараначки и пивски Кнежевићи су једно,а ја сам R1a L366 и огранак сам пивских Кнежевића.Бојовићи вероватно јесу потомци удовице из Куча,тако да као ни остала племена ни Шаранци нису једнородни !

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #215 послато: март 31, 2017, 04:41:12 поподне »
Предање о пореклу Шаранаца од Властелиновића још увек није побијено,јер нема резултата за шараначке Кнежевиће.Шараначки и пивски Кнежевићи су једно,а ја сам R1a L366 и огранак сам пивских Кнежевића.Бојовићи вероватно јесу потомци удовице из Куча,тако да као ни остала племена ни Шаранци нису једнородни !
Нисам упознат са твојим резултатом. Да ли је унет у табелу Српског ДНК пројекта?

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #216 послато: април 01, 2017, 12:08:04 поподне »
Нисам упознат са твојим резултатом. Да ли је унет у табелу Српског ДНК пројекта?
Види Миливојевић на СДП и Кнежевић на ФТДНА,

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #217 послато: април 02, 2017, 08:20:16 поподне »
Види Миливојевић на СДП и Кнежевић на ФТДНА,
Миливојевић је R-L366, док су Шаренци (грана Властелиновића) R-YP4278. Чак и да су сви Кнежевићи сродни Миливојевићима, опет немају везе са Властелиновићима.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #218 послато: април 03, 2017, 02:43:28 поподне »
Миливојевић је R-L366, док су Шаренци (грана Властелиновића) R-YP4278. Чак и да су сви Кнежевићи сродни Миливојевићима, опет немају везе са Властелиновићима.
Шаренци нису Властелиновићи него Красојевићи.Кнежевићи су написали књиге и о Властелиновићима : Блажо Кнежевић - Властелиновићи,а и о племену Шаранци : Вуле Кнежевић - Племе Шаранци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #219 послато: април 03, 2017, 05:09:23 поподне »
Шаренци нису Властелиновићи него Красојевићи.
Упутићу те на текст Синише Јерковића о овој тематици:
http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevi%C4%87ima/
Писан је у време када није било довољно резултата са ДНК тестирања, али што се тиче предања и историјских података, одлично покрива целу ту групу братстава која се везује за Властелиновиће.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #220 послато: април 04, 2017, 02:21:21 поподне »
Упутићу те на текст Синише Јерковића о овој тематици:
http://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevi%C4%87ima/
Писан је у време када није било довољно резултата са ДНК тестирања, али што се тиче предања и историјских података, одлично покрива целу ту групу братстава која се везује за Властелиновиће.
Одлично,аутор текста је стално присутан на форуму па настави дијалог с`њим.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #221 послато: април 04, 2017, 10:07:06 поподне »
Одлично,аутор текста је стално присутан на форуму па настави дијалог с`њим.
Синишин текст сам споменуо јер је тамо објашњена веза Шаренаца са Властелиновићима. Али нема везе, видим да ти се допада идеја да си до сада једини генетски потврђени потомак Властелиновића.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #222 послато: април 29, 2017, 04:17:40 поподне »
Занима ме одакле Пантелиiи Срећковићу у "Историја српскога народа: Жупанијско време (600-1159). Књига прва, Београд 1884" извор за навод - да су се мађарски Кализи/Кабари/Хазари/Kálizok (Хазари/Калесије/Кезуни) пре 900 година населили у Пиви, Подрињу и Потарју?

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #223 послато: април 29, 2017, 05:57:42 поподне »
Занима ме одакле Пантелиiи Срећковићу у "Историја српскога народа: Жупанијско време (600-1159). Књига прва, Београд 1884" извор за навод - да су се мађарски Кализи/Кабари/Хазари/Kálizok (Хазари/Калесије/Кезуни) пре 900 година населили у Пиви, одрињу и Потарју?

Највероватније је ту Панта повезао наше Кезуне са историјским поменом Кализа, кога он узима из Кинамовог дела Ἐπιτομή. Погледај на страницама 111-115, ту се помињу Дрина (Drunam), Тара (flumen Taran), Кализи (Chalisiis), а види и овде (Annales Regvm Hvngariae).

А ево и Пантелијиног навода (Историја српскога народа: Жупанијско време, књига 1), стр. 217.

Иначе, то помињање насељавања у Пиви, Подрињу и Потарју је заправо из Гласника Српскога ученог друштва:



Вероватно, после шареничке битке: они су заостали и настанили се около Таре, Пиве и Дрине, аа једно њин назив Кализ, а друго — несу знали сраски и на говор само се осмејкивао, кезио, па добили име Кезуни.

Колико је реална та повезница Кализи > Кезуни, питање је. Руварац се на пример не слаже с тим, али не коментарише ништа у вези Кезуна сам, само констатује: Дакле Киманови Халиси, Несторови Хвалиси, по којима се и Каспијско море зове море Хвалиско или као што Лукаревић на стр. 50 пише: "hualinsko more", то су српски Кезуни; и по обичају ишчуђава се Пантином размишљању: О Панто, Панто, quae te - cepit. (Зборник Илариона Руварца)
« Последња измена: април 29, 2017, 11:43:44 поподне Amicus »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #224 послато: април 29, 2017, 06:55:07 поподне »
Хвала Amicus-e на изузетно драгоценим референцама!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #225 послато: април 29, 2017, 07:58:19 поподне »
Хвала Amicus-e на изузетно драгоценим референцама!

Тема је свакако занимљива, и било би је вредно можда и посебно простудирати/коментарисати, видех да је на тему исте писао Реља Новаковић у раду Још нешто поводом битке на Тари 1150. године.

У сваком случају, негде у то време су се изгледа појавили и ови наши N1a P189.2, остаје нам само да утврдимо како и одакле? ;D

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #226 послато: април 29, 2017, 11:02:05 поподне »
Тема је свакако занимљива, и било би је вредно можда и посебно простудирати/коментарисати, видех да је на тему исте писао Реља Новаковић у раду Још нешто поводом битке на Тари 1150. године.

У сваком случају, негде у то време су се изгледа појавили и ови наши N1a P189.2, остаје нам само да утврдимо како и одакле? ;D

Да, тема може бити такмац Павићевим "Хазарским речником"


The Goths in the Crimea; Aleksandr Aleksandrovich Vasilʹev.

или ово - да су Кализе можда муслимани беху и населише се у Србиiи и Босни

Die Geschichten der Ungern und ihrer Landsassen; J.A. Fessler, 1816 Leipzig

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #227 послато: април 29, 2017, 11:26:53 поподне »
Да, тема може бити такмац Павићевим "Хазарским речником"


The Goths in the Crimea; Aleksandr Aleksandrovich Vasilʹev.

или ово - да су Кализе можда муслимани беху и населише се у Србиiи и Босни

Die Geschichten der Ungern und ihrer Landsassen; J.A. Fessler, 1816 Leipzig

Слажем се, Сол. Налазих овај први навод негде и ја, мислим чак и на српском.

Овај други пак је занимљивији, на то нисам до сада наишао, а тражих тако нешто! Какве су референце за овај податак?

Било би значајно ако бисмо сазнали да су Кализи и населили се у Босну и Рашку.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #228 послато: април 30, 2017, 12:14:27 пре подне »
Слажем се, Сол. Налазих овај први навод негде и ја, мислим чак и на српском.

Овај други пак је занимљивији, на то нисам до сада наишао, а тражих тако нешто! Какве су референце за овај податак?

Било би значајно ако бисмо сазнали да су Кализи и населили се у Босну и Рашку.

Извињавам се - исправка, преневидео сам запету после Maroth,. Код Феслера стоiи кога су фрањевци преводили у Римску Цркву

а. Патарене
б. Кализе, а можда и муслимане који се беху у Рашку и Босну населили
ц. крштене невернике одн. iеретике  > Православне
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #229 послато: април 30, 2017, 12:59:43 пре подне »
Извињавам се - исправка, преневидео сам запету после Maroth,. Код Феслера стоiи кога су фрањевци преводили у Римску Цркву

а. Патарене
б. Кализе, а можда и муслимане који се беху у Рашку и Босну населили
ц. крштене невернике одн. iеретике  > Православне

Да, пронађох касније дело, па погледах. :)

Није искључено да је тада и тим путем дошла и наша N1a P189.2. Овде је сада више на генетичарима, да пронађу неке рођаке даље, него да се Кализи даље распетљавају. Мада, свакако би било корисно ископати још неки податак. То би била баш сензација кад би се потврдило. :)

Ван мреже Uzi

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 636
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #230 послато: април 30, 2017, 01:31:58 пре подне »
Да, пронађох касније дело, па погледах. :)

Није искључено да је тада и тим путем дошла и наша N1a P189.2. Овде је сада више на генетичарима, да пронађу неке рођаке даље, него да се Кализи даље распетљавају. Мада, свакако би било корисно ископати још неки податак. То би била баш сензација кад би се потврдило. :)

Амикусе и Сол, захваљујем на врло занимљивом разговору. Због таквих разговора са таквим истраживачима овај форум и јесте најбољи!   ;D ;D

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #231 послато: април 30, 2017, 01:44:51 пре подне »
Амикусе и Сол, захваљујем на врло занимљивом разговору. Због таквих разговора са таквим истраживачима овај форум и јесте најбољи!   ;D ;D

Хвала Uzi! Iа и Amicus служимо народу.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #232 послато: мај 16, 2017, 12:32:49 поподне »
По пивљанском предању, као што знамо, већина пивљанских родова потиче од два брата, Руђа и Бранила, за које се још каже да су дошли са турским пашом, да су били "ропчићи" те да их је један свештеник откупио од паше и крстио, давши им имена Никола (за Руђа) и Јован (за Бранила), по славама које су узели да славе (св. Николу и св. Јована Крститеља). Док је Бранилово име врло јасно по свом значењу везано за српски (словенски) етнички корпус, са Руђом ствари другачије стоје. Прегледао сам "Речник личних имена код Срба" од Милице Грковић и она тамо наводи име Руђа на стр. 174, које изводи или од имена Руд или од имена Руђер. Док за име Руд стоји следећи податак: "Т. Маретић мисли да је придев руд (rufus) узет за лично име", за име Руђер није наведено никакво објашњење. Познато је, међутим, да је Руђер српски облик западноевропског имена Роџер (Roger), које је германског порекла; оно што је такође занимљиво око овог имена је да су га по Европи ширили Нормани:

"Roger (/ˈrɒdʒər/, /ˈroʊdʒər/)[1] is a masculine given name and a surname. The given name is derived from the Old French personal names Roger and Rogier. These names are of Germanic origin, derived from the elements hrōd ("fame", "renown") and gār, gēr ("spear", "lance"). The name was introduced into England by the Normans.[2] In Normandy, the Frankish name had been reinforced by the Old Norse cognate Hróðgeirr.[3] The name introduced into England replaced the Old English cognate Hroðgar. Roger became a very common given name during the Middle Ages. A variant form of the given name Roger is Rodger.[4] The surname Roger is sometimes an Anglicised form of the Gaelic surname Mac Ruaidhrí.[5]"

С обзиром на углавном западноевропски распоред тестираних N-P189.2 појединаца који нису блиски пивљанско-бањанском P189.2>Y7310, не бих искључио могућност, због веће разноврсности ове хаплогрупе у западној Европи (иако је реч о врло малом броју тестираних), да је P189.2 на Балкан дошла са Норманима, слично као I1 P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22045, или можда посредством неких других западњака током средњег века. Не кажем да би она могла да буде оригинално викиншка (норманска), већ можда "покупљена" успут, у Нормандији или некој другој западноевропској области. Ова могућност би добила додатно на снази ако се утврди да археогенетски налази из Мађарске и централног Сибира ипак нису позитивни на Y6503, о чему је било речи на теми "Српски N-P189.2". Ако је име Руђо заиста потекло од Руђер, уз додатак да он није био православан, ми вуче више на то да је он можда био католик, а и његово име говори томе у прилог. Могуће је да је у предању ранији, средњовековни долазак Руђа померен у доба владавине Турака.

https://en.wikipedia.org/wiki/Roger
« Последња измена: мај 16, 2017, 12:34:45 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #233 послато: мај 16, 2017, 05:37:05 поподне »
Ако је име Руђо заиста потекло од Руђер, уз додатак да он није био православан, ми вуче више на то да је он можда био католик, а и његово име говори томе у прилог. Могуће је да је у предању ранији, средњовековни долазак Руђа померен у доба владавине Турака.

Теорија би била прихватљива када Пивљани не би припадали истом роду као и Бањани. Али с обзиром да припадају, мислим да су шансе да је Руђо рођен као католик готово равне нули. О пореклу Руђа и Бранила има више магловитих предања, а генетски је потрђено оно по коме су дошли из Бањана. Од ког су тачно разгранатог братства (Петровића или Мулина) и није толико битно јер су сви сродни. С друге стране, западно-европско порекло Бањана (па самим тим и Пивљана) је сасвим могуће јер је Бањска, одакле су се по предању доселили, рударски крај.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #234 послато: мај 17, 2017, 12:35:49 пре подне »
По пивљанском предању, као што знамо, већина пивљанских родова потиче од два брата, Руђа и Бранила, за које се још каже да су дошли са турским пашом, да су били "ропчићи" те да их је један свештеник откупио од паше и крстио, давши им имена Никола (за Руђа) и Јован (за Бранила), по славама које су узели да славе (св. Николу и св. Јована Крститеља). Док је Бранилово име врло јасно по свом значењу везано за српски (словенски) етнички корпус, са Руђом ствари другачије стоје. Прегледао сам "Речник личних имена код Срба" од Милице Грковић и она тамо наводи име Руђа на стр. 174, које изводи или од имена Руд или од имена Руђер. Док за име Руд стоји следећи податак: "Т. Маретић мисли да је придев руд (rufus) узет за лично име", за име Руђер није наведено никакво објашњење. Познато је, међутим, да је Руђер српски облик западноевропског имена Роџер (Roger), које је германског порекла; оно што је такође занимљиво око овог имена је да су га по Европи ширили Нормани:

"Roger (/ˈrɒdʒər/, /ˈroʊdʒər/)[1] is a masculine given name and a surname. ...........

С обзиром на углавном западноевропски распоред тестираних N-P189.2 појединаца који нису блиски пивљанско-бањанском P189.2>Y7310, не бих искључио могућност, због веће разноврсности ове хаплогрупе у западној Европи (иако је реч о врло малом броју тестираних), да је P189.2 на Балкан дошла са Норманима, слично као I1 P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22045, или можда посредством неких других западњака током средњег века. Не кажем да би она могла да буде оригинално викиншка (норманска), већ можда "покупљена" успут, у Нормандији или некој другој западноевропској области. Ова могућност би добила додатно на снази ако се утврди да археогенетски налази из Мађарске и централног Сибира ипак нису позитивни на Y6503, о чему је било речи на теми "Српски N-P189.2". Ако је име Руђо заиста потекло од Руђер, уз додатак да он није био православан, ми вуче више на то да је он можда био католик, а и његово име говори томе у прилог. Могуће је да је у предању ранији, средњовековни долазак Руђа померен у доба владавине Турака.

https://en.wikipedia.org/wiki/Roger

Теорија би била прихватљива када Пивљани не би припадали истом роду као и Бањани. Али с обзиром да припадају, мислим да су шансе да је Руђо рођен као католик готово равне нули. О пореклу Руђа и Бранила има више магловитих предања, а генетски је потрђено оно по коме су дошли из Бањана. Од ког су тачно разгранатог братства (Петровића или Мулина) и није толико битно јер су сви сродни. С друге стране, западно-европско порекло Бањана (па самим тим и Пивљана) је сасвим могуће јер је Бањска, одакле су се по предању доселили, рударски крај.

Да, НиколаВуче. Од синоћ - захваљуiући Давору и његовој далекосежном налазу, да великом вероватноћом "археогенетски налази из Мађарске и централног Сибира ипак нису позитивни на Y6503" отвара нама (мени) могућност полемисања о могућeм западним пореклом Бранила и Руђа.

Моi кандидат за повесног Руђа/Руђера iе вођа талиiанских најамника  Ружир/Руђер/Rugerius - кнез Хумски (1330-1340), као што се да приметити има iедан битан мањак (а можда и не) - не уклапа се у разину TMRCA.  Руђер имаше сина Радослава и да се предпоставити да су iош многи из његове дружине основали породице са домородним женама, као што iе вероватно да у његовој дружини осим евентуалног брата" Бранила" и других блиских рођака би. (сличан класичан пример у Италиiи беше дружина Муциа Аттендола -Сфорце).

Две и по (признаiем лабаве >>>TMRCA) предпоставке у његову корист:

- име сина - Радослав, коии је могући отац или деда Вуку - оцу првог записаног бањанског војводе, Радича Вуковића
- у Пиви на Унчу, на мраморној плочи уклесан ие крст са пресеченим јабукама (по О. Благојевићу), сматрам, да пресечене јабуке на
  кринове/љиљане личе,  и прилично грбу Ружииеревића из "Илирских грбовника" (по опису) одговара. Грб Ружииеревића из грбовника iе
  истоветан грбу француског града Шалона /Chalons-en-champagne
- да ли случајност или не, управо око тог града се 451. водила битка против Атилиних Хуна на Каталаунским пољима :)
 



Цитат
За време великих успеха према Бугарима и Грцима, имали су Срби према Босанцима опет само великих губитака. Ови проширише своју област од Неретве па до границе дубровачког градског подручја на Заливу Затонском. Њихове војсковође беху неки италијански
старешина најамника Ружир Ruggiero и Милтен Драживојевић. 108

108 Rugerius јавља се у повељама 1330-1340; његова жена, по свој прилици Босанка, звала са
Бољеслава а његов син Радослав у. 1369. О Милтеновој породици и родбини ср. м о ј у распр.
Властела Хумска на натпису у Величанима: Гласник бос. 4 1892 279 и д. Wiss. Mitt. 3 1895 474 и
http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Konstantin-Jirecek-Politicka-Istorija-Srba-Do-1537.pdf   стр 208

напомене:
- по Православном катехизму, крштење по Римском обреду се признаiе - правоснажно је и не врши се поново по Православном
  обреду. Значи крштава се само иноверник
- Banya на мађарском значи и рудник
- Тунгуз-Перовић Руђиће ословљава каo Руђеровиће
« Последња измена: мај 17, 2017, 12:38:17 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Кос

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 49
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #235 послато: мај 17, 2017, 11:32:26 пре подне »
мислим да је  у контексту Пиве-Бањана-Дробњака, битно полазиште, престоног града Сокола и Новог у Пиви, и снажан војнички потенцијал становништва у поменутим жупама, касније нахијама. Како је Стјепан Вукчић Косача, био највећи од Косача што се тиче ширења чак  до Цетине на запад и то да је оставио великог трага у топонимији Пиве, можемо лако направити бар оквир да је око себе као и сви господари па и крунисани , имао око себе гарду, која је укључивала најамнике запада или прекоЈадрана, а како му је један од најзначајнијих тврђа и летњиковаца био у Пиви , а поблизу стрица му у Кључу, па и синова у том потесу, логично је да је тај предео био најразвијенији занатски,трговачки и  ратнички, смислено је сматрати најближу околицу владара као његово најснажније упориште, те сходно томе , генетски резултати везани за ,,Скандино-Норманске,, , и њихова заступљеност, као и врло висок постотак предања и легенди о јаким родовима, ,,чудним,, именима, говори управо о овим неочекиваним резултатима генетике.

Још бих додао ,,феномен,, стећака, који је ту најизраженији (,,ужа,,Херцеговина), како бројно тако и квалитативно, а како је већма њих припадала феудалцима, углавном се то огледа у  ратничким и једноставним хералдичким ознакама, управо у томе очитавам  снажну војну класу читавог становништва која савршено кореспондира са ратничким дружинама братстава-доцније племена и њиховом баштинском везаношћу у поменутим областима.

Упадљиво је сходно томе и  брзо ширење херцегових поседа, да тако кажем, попут урагана...

Да повежем, херцег је црпео своју снагу, посебно војну, у значајној мери из области Пиве, Бањана, Комарнице и гацконског поља и Кључа, где је и био дво-престони у сваком смислу, па отуд и ти ,,ратни,, гени обучених ,,дошљака,, .. ратничка влахија=снажна војна, претходница Војне Крајине, када и креће вал насељавања из тих области , што показује и генетика, мада резултатски још у повоју...

А посебно што се тиче легенди о пореклу из Бањске са Косова, имају их и Пивљани и Дробњаци, у појединим родовима, као и Бањани, Матовићи и Крушићи итд. , па топонимија Дробњака код Неродимља,  говори о трговачким-караванским станицама па и насеобинским свих њих..мислим да у том погледу не треба видети полазиште и порекло, већ ширење ка њима које је претпостављам почело у 14 веку још, што касније поприма снажне одјеке косовске легенде да се утекло падом под Турке, где су потомци кроз векове желели да се маркирају као део небеског опредељења, па је део тога ушао у причу и о пореклу одонуд..


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #236 послато: јун 12, 2017, 10:33:05 пре подне »
Прегледах све теме о Бањанима и Пиви, и видех да нигде није постављано ово предање што се помиње у књизи о братству Тадића (1990), а тамо се каже следеће:

Цитат
Суштина основног предања говори, без обзира на постојање више верзија, да су браћа Руђо и Бранило, односно њихови непосредни преци, послије Косовске битке, дошли са Косова или из Метохије у Бањане. По једној верзији они су потомци Гојка Мрњавчевића, званог кнеза Гаврила, а по другој су, такође, потомци Мрњавчевића али сина Војинова, званог Милош црни. Ова друга верзија се разликује и по томе што се каже да су y Пиву дошли преко Сјенице и Шћепан Поља, а не преко Бањана, како то каже прва верзија овог предања.

(Радивоје М. Тадић, Тадићи, Београд, 1990, стр. 28)

Ни ово не објашњава присуство N1a, али пошто није помињано, да нам као податак не промиче. ;)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #237 послато: јун 12, 2017, 12:53:03 поподне »
Прегледах све теме о Бањанима и Пиви, и видех да нигде није постављано ово предање што се помиње у књизи о братству Тадића (1990), а тамо се каже следеће:

Цитат
Суштина основног предања говори, без обзира на постојање више верзија, да су браћа Руђо и Бранило, односно њихови непосредни преци, послије Косовске битке, дошли са Косова или из Метохије у Бањане. По једној верзији они су потомци Гојка Мрњавчевића, званог кнеза Гаврила, а по другој су, такође, потомци Мрњавчевића али сина Војинова, званог Милош црни. Ова друга верзија се разликује и по томе што се каже да су y Пиву дошли преко Сјенице и Шћепан Поља, а не преко Бањана, како то каже прва верзија овог предања.
(Радивоје М. Тадић, Тадићи, Београд, 1990, стр. 28)

Ни ово не објашњава присуство N1a, али пошто није помињано, да нам као податак не промиче. ;)

Хвала Amicus-e на овом за мене до сада незнаном предаљу.  :)

Ево iедно предање од Бакрача: