Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 67815 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Племена Бањани и Пива
« послато: мај 02, 2014, 05:31:10 поподне »
Бањани се налазе у близини Никшића, на северозападној страни Црне Горе. Ово племе је данас једно од најмањих племена (по броју становника) у Црној Гори.

Изгледа да су Бањани у 15., 16. и 17. веку заузимали много већи простор него што то данашње границе показују.

Племе се дели на Горње Бањане (Горњо-Бањци) и Доње Бањане (Доње-Бањци).

Колико је за сада познато, Бањани се први пут помињу у Дубровачком архиву 1319. године.

Када је име и порекло племена у питању, једни Бањани мисле да су име добили по Бану Русену, од којег су Русеновићи, док други, Петровићи и Елезовићи сматрају да су им стари дошли са Косова, још тачније из Бањске покрај Митровице.

Нека истраживања новијег датума упућују на то да је племе добило име по Власима Бањанима који су као номади дошли из мјеста Бањане у Македонији.

Бањска села су: Кленак, Копривице, Мацаваре, Миловићи, Миљанићи, Петровићи, Приградина, Ријечани, Тупан. Међутим свако од ових села има више заселака, односно мањих група кућа, које се могу издвојити и као посебна села. На примјер село Миљанићи обухвата чак пет група кућа, дакле посебне засеоке, који се могу третирати и као села, а то су: Дубочке, Мужевице, Русеновићи, Јеловица, као и њихово централно насеље: Миљанићи. Копривице такође чини више заселака: Реновац, Шаке, Чиста влака, Црни кук, Шљеме.

Бањани су у последња два века имали око четрдесет братстава. За то време нека су братства ишчезла из племена – смањивало се њихово мушко потомство док није нестало, мада су томе дале допринос и честе емиграције из овог пасивног краја. А у последње педесет година неке су се бањске породице помериле до оближњих градова, па више не живе у племену, али не отуђују своју имовину, дакле очевину. Има и примера да су од једног братства настала два, што се неки братственички огранак званично проглашава посебним братством. Тако се потомци Рада Миљанића (прва половина 19-ог вијека) зову Радовићи.

Средином прошлог века у Бањанима су живеле породице (братства):

Антовић, Баћовић, Бијеловић, Васиљевић, Глиговић, Драгић, Ђурковић, Елезовић, Ераковић, Зечевић, Капетинић, Кецојевић, Килибарда, Кнежевић, Ковач, Кокотовић, Комненовић, Копривица, Косановић, Кривокапић, Кртолица, Крушић, Лазаревић, Авлијаш, Лучић, Манојловић, Јововић, Марковић, Матовић, Миловић, Милошевић, Миљанић, Мирковић, Мићовић, Мишковић, Мркајић, Николић, Огњеновић, Орбовић, Папић, Пејовић, Перовић, Поповић, Радојевић, Радовић, Рупар, Сарић, Томашевић, Џелетовић.



Из овог прегледа види се да су преци данашњих Бањана углавном пореклом из две наше области: Црна Гора (Катунска Нахија) и Стара Србија (Косово, Бањска).

Ми данас у днк пројекту нажалост немамо тестиране породице из овог племена. Међутим, као што је познато, у Лици постоји група родова J2b чије се порекло према неким подацима може везати за Бањане.

Остаје отворено питање порекла овог племена Старе Херцеговине.

« Последња измена: мај 12, 2015, 08:40:48 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #1 послато: јун 03, 2014, 02:30:30 поподне »
Власи Бањани су из Бањана у Никшићким Рудинама (први помен 1319. године); За Бањане Јиречек вели да се помињу у хрисовуљи краља Милутина из 1309 - 1316. године (Светостефанска хрисовуља).

Власи Бањани су се удруживали у заједнички караван за прегон робе од Дубровника у унутрашњост и обратно. Тако су се 1386. године удружили у заједнички караван Бурмаз Дермановић - старији, Новак Прибисаљић, Привинец Прибисаљић, Бенекта Јунаковић и Јургас Веркојевић, који су се обавезали на прегон робе од Дубровника до Пријепоља.

"Српске породице Војводства Светог Саве", проф. Новак Мандић Студо, Гацко, 2000.
« Последња измена: мај 12, 2015, 08:41:27 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже brslavko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #2 послато: фебруар 19, 2015, 02:29:24 поподне »
Ovde u starim porodicama se ne spominju Marići iako su oni jedna od najstarijih porodica. Tu su došli početko 14. veka iz Nevesinja i naseljavali su se na prostoru današnnjeg sela Miljaniće pa i danas ima u selu Koprivica Marića Lokva a u selu Velimlje Marića Glavica . Zadnji Marići su iselili iz sela Dubočke.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #3 послато: фебруар 19, 2015, 03:44:05 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза. 

 

mladjo

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #4 послато: фебруар 19, 2015, 03:51:00 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.


Кецојевићи из Пиве са славом Јовањдан, такође припадају хаплогрупи N1a.
« Последња измена: фебруар 19, 2015, 03:56:16 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #5 послато: фебруар 19, 2015, 04:31:50 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.

Јокановић са 23аМ (и ГЕДмеча) јесте N1 и Пивљанин је. Најстарији познати предак је Вујадин Калуђеровић.
Икавац

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #6 послато: фебруар 20, 2015, 02:47:44 поподне »
Према подацима С. Томића, Марићи су изумрли. У питању је најстарија породица у Горњим Бањанима, што се види и кроз поменуте топониме. Ако Марићи нису сасвим изумрли било би добро утврдити којој хаплогрупи припадају.   

На 23andMe изгледа постоје две породице N1a, чије се порекло можда може везати за Бањане. Уколико се испостави да су Јокановићи и Кецојевићи Пивљани, то може бити од великог значаја за генетику самих Бањана (ове две породице воде порекло управо из Бањана).

Пива је матица неких N1a родова (Делићи, Шућури?), па се чини да овде постоји веза.

Необична ХГ за Херцеговину.
Стари Бањани су, по свој прилици, онај талас влашких катуна који је у источну Херцеговину дошао из Македоније, негде на прелазу 13. у 14. век, кад и Дробњаци и други будући Херцеговци.
Стари Бањани су насељавали и област Пиве. Старији слој становништва у Пиви су управо Стари Бањани. Потенцирам ово "стари" зато што данашњи Бањани већином и нису од тог племена Бањана, већ досељеници из Црне Горе.
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #7 послато: фебруар 20, 2015, 03:20:32 поподне »
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?

Сасвим је реално да је предак наших N1a дошао са Словенима. Мислим да је баш то оно старо становништво Пиве и Бањана, словенског порекла. Не верујем у сеобу из Македоније (с југа генерално), зато што у Македонији, Грчкој и Бугарској не постоје слични N1a хаплотипови. Штавише, мислим да код ових народа нема N групе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #8 послато: фебруар 20, 2015, 03:31:04 поподне »
Сасвим је реално да је предак наших N1a дошао са Словенима. Мислим да је баш то оно старо становништво Пиве и Бањана, словенског порекла. Не верујем у сеобу из Македоније (с југа генерално), зато што у Македонији, Грчкој и Бугарској не постоје слични N1a хаплотипови. Штавише, мислим да код ових народа нема N групе.

Да, то би онда било оно најстарије словенско становништво у овој области, пре влашких катуна, Лужани или неко њима блиско племе.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #9 послато: април 27, 2015, 05:57:52 поподне »
Стари Бањани су насељавали и област Пиве. Старији слој становништва у Пиви су управо Стари Бањани. Потенцирам ово "стари" зато што данашњи Бањани већином и нису од тог племена Бањана, већ досељеници из Црне Горе.
Да ли је могуће да је тај N1a предак дошао са Словенима у 6. веку у област Македоније, а касније са влашким катуном завршио у Херцеговини. Мислим, да ли је могуће из генетичког аспекта?
Поздрав Небо, имамо исто мишљење што се тиче Старих Бањана и старих Пивљана, то је и по мени највероватније, и провериће се неке ствари до краја године када се испитају нека стара пивљанска братства (Браниловића). Што се тиче наше Н1а, мислим да је вероватније да није дошла са Словенима.

Мислим да је трагедија што Кецојевић није хтео да се прошири на бише белега, и поготово што не знамо Јокановићеве белеге, пошто би он, по мени, требао бити још удаљенији од нас двојице због друге крсне славе.
« Последња измена: април 27, 2015, 11:13:26 поподне Đorđo2 »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #10 послато: мај 07, 2015, 08:51:24 поподне »
Таман сам мислио да отворим тему за Бањане, кад гле, она већ отворена.

Што се Бањана тиче, мислим да треба почети од почетка, а то је кад се под овим именом први пут јављају у историјским изворима?

Простор Бањана је једна кршна висораван без водених токова, извора воде генерално. Становништво које је ту живјело, могло је да живи само од сточарства никако земљорадње. Зато у случају Бањана, за разлику од Пиве, не можемо говорити о жупи већ само о катуну. С обзиром да се Пива и Бањани (Бања) у првом турском попису из 1477. јављају као једна цјелина, могли бисмо претпоставити да је и у ранијем периоду тај простор био једна цјелина, при чему је Пива означавана као жупска област (код Дукљанина још), а Бањани као власи у дубровачким изворима. Могли бисмо упроштено рећи да су Бањани сточарско становништво жупе Пиве, њен влашки дио.

Бањани су први пут поменути 1319. године у дубровачком архиву, и након тога слиједи већи број помена у 15. вијеку. Крајем 14. вијека на челу катуна Бањана налази се Јурек Јунаковић. Затим се 1412. помиње Борин као кнез катуна Бањана. 1428. то је Херак Радованов Драженовић. 1432. катунар влаха Бањана по имену Ненада. Бањани се и у овим изворима Дубровачке Републике  помињу везани за Пиву, што значи да им је Пива матична жупа. Били су подложни Павловићима и Косачама. По писању проф.Десанке Ковачевић Бањани су спадали у оне влашке катуне који су показали брзо разрастање, из једног катуна настајали су нови. Од географских мјеста који су у дубровачком архиву везани за влахе Бањане спомињу се локалитети : Барде, Мурлакија (Бањани су се налазили у оквиру Мурлакије).


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #11 послато: мај 07, 2015, 10:13:34 поподне »
И онда долазимо до турског пописа из 1477. који пописује џемате (катуне) нахије Пиве која се другачије назива и Бања. Ово је влашка нахија подложна директно султану. Проблем је што су Пива и Бања ту заједно пописане, па се тешко разазнаје који од џемата можемо смтарти бањанским, а који пивским.

1. Џемат Херака, сина Радка , зимују у мјесту званом Тупе (нема сумње бањско насеље Тупан), а љетују у мјесту званом Требеша(Треша?) Дио села Кулићи (Плужине), трећи дио у руци Херака сина споменутог Радка.
2. Џемат Илије, сина Херака, зимују у мјесту званом Велимље (данашње Велимље), а љетују у мјесту званом Рагатун?. Дио села Соколац, половина. Пусто село Лесковица.
3. Џемат Вукше, сина Радича, дио села Рудо поље, трећи дио (дио села Кулића-Плужине), дио села Дулићи, трећи дио (данашње село Дулићи на граници Гацка и Бањана). Зимују у мјесту званом Скуз?, а љетују у мјесту званом Лукавица.
4. Џемат Ђурана, сина Витомира
5. Џемат Вукића, сина Радосала, дио села Зариће и Врадковићи (село на граници Гацка и Бањана), половина
6. Џемат Радича, сина Вукоте, половина села Остранчино, и ту зимују, а љетују у мјесту Ипиже?
7. Џемат Радича, сина Милорада, зимују у мјесту Велимље и Међурјече, аљетују у мјесту званом Радешина
8. Џемат Станоја, сина Степка, дио села Дулићи, трећи дио. Зимују у мјесту по имену Загат,а љуетују у мјесту по имену Лукавица.
9. Џемат Станка Додовиша?, зимују у половини мјеста Царићи, а љетују у мјесту по имену Бара
10. Џемат Бахоја (Паховија), сина Радивоја, зимују у мјесту званом Перућаница, а љетују у мјесту званом Прекошица
11. Џемат Степана, сина Милоша, зимују у мјесту званом Рудница (Рудинице у Пиви), а љетују у половини мјеста Муљ и Орах
12. Џемат Вукића, сина Грбача, зимују у мјесту званом Стапна (Стабна у Пиви), а љетују у мјесту званом Ковачи, два  млина, половина Поникава(село код Никшића) у посједу Вукосава,  сина Вукићевог, дио села Лазарићи, дио села Страшично, баштина Љешње у селу Орахово у посједу Вукосава Грбељца?
13. Џемат Вукца, сина Брадуна, дио села Блашко, Пареже (данашње село Пареж у Бањанима),дио села Црни Пут и дио села Наоснићи у посједу споменутог џемата
14. Џемат Радашина, сина Грбача, невјерници по имену Радич и Вукић овдје имају стару баштину по имену Гарак, па је поново на њих уписана. Дио села Црни Пут (можда Црни Кук у Бањанима),  дио села Мренићи, у посједу Радашина сина Грубача.Зимују у половини мјеста званог Блашко.
15.Џемат Степана, сина Милата, зимују у половини мјеста званог Соколац, а љетују у мјесту званом Јелен дол.
16. Џемат Стрзмана, сина Којисала, зимују у мјесту званом Проканица, а љетују у мјесту званом Јеркушина (могуће Јерковина у Бањанима)
17. Џемат кнеза Вукића, сина Братила, зимују у мјесту званом Врбица (мјесто ко ријеке Врбнице у Пиви), а љетују у мјестима по имену Орах (село у Пиви), Сисач и Смреча (Смријечно у Пиви). Мјеста по имену Језерца (дио села Ораха) и Јагод била су у посједу споменутог кнеза Вукића, па су поново на њега уписана. Млин је његово власништво.
18. Џемат Вукосава, сина Дербића? или Врбића?,зимују у мјесту званом Коријен, а љетују у мјесту званом Подањ.
19. Џемат Вукаса, сина Влатка, два дијела мјеста по имену Добреница (планина Добрељица на граници Гацка и Пиве), заједнички уживају сви власи Пиве.
« Последња измена: мај 07, 2015, 10:51:33 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #12 послато: мај 08, 2015, 09:11:41 пре подне »
Иако је добар дио мјеста из горњег пописа тешко дефинисати, ипак је јасно да је нахија Пива -Бања једна пространа област која  се  пружа од Шћепан Поља до Грахова и Корјенића у континуитету уз данашњу границу Црне Горе и Републике Српске.

Из списка се види да је састављена од укупно 19 џемата тј. катуна. Сам центар данашњих Бањана, Велимље и Тупан, очигледно држе Херак и његов син Илија. У Бањанима данас заиста постоји бројно братство Ераковић-Килибарда, међутим по предању они су се доселили тек у 18. вијеку са Чева, па би тешко могли повезати овог Херака са Ераковићима.

Други занимљиво име катунара јесте име Радашина, сина Грбача и Вукића, сина Грбача. Чак се и Вукићев син, Вукосав назива у попису по деди Грбељац. Ово је интересантно због чињенице да један велик род у Бањанима, коме припадају и Кецојевићи, па и Томашевићи , тестирани као N1 P189 своје поријекло изводе од Грбе који се доселио од Бањске од Косова. Има и више локалитета у Бањанима који су названи по Грби.

Једини који се у попису именује као кнез јесте кнез Вукић, син Братила. Он је имао најбројнији џемат који се налазио на простору долине ријеке Врбнице у Пиви (крај око Плужина). Познато је да највећа пивска старосједилачка братства, она која славе Јовањдан изводе своје поријекло од претка Бранила. То Бранило веома подсјећа на ово Братило из пописа. Такође, џемат кнеза Вукића се налази у жупском крају и није искључено да су Вукић и Братило потомци српског племстав у Пиви које је у новим околностима прешло на влашки статус, што сам попис у случају неких племића око Требиња и наводи. Најбоље што је нова турска власт могла понудити пораженом српском племићу, уколико неће да промјени вјеру, био је управо влашки статус. То потврђује и дио који каже да су кнезу Вукићу потврђене баштине које је већ посједовао.

Из пописа се такође види да су влашке страјешине, поред локација зимовања и љетовања њихових катуна, које су већ посједовали, добијали и дијелове појединих села и млинове. Тако Вукосав, син Вукића, сина Грбача, добија дијелове неких села и млинове у околини Никшића. Вјероватно у жупнијим крајевима гдје је и материјална корист могла бити већа. Највјероватније су влашке старјешине ово добијале као награду за прелазак на турску страну.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #13 послато: мај 08, 2015, 12:06:43 поподне »
Бањани нису племе као Дробњаци или Васојевићи, гдје једно јако братство истог поријекла доминира, већ има доста несродних братстава од којих ниједно нема превагу. Покушаћу да набројим главна братства Бањана, са освртом на могућу историју, а и генетичке резулатате који су сада доступни.

Старинци

У Бањанима има неколико породица које се сматрају за најстарије, неке су одсељене. Те најстарије породице обично се вежу за најстарије Цркве на простору Бањана.

Мацавари- ово је име села у Бањанима и по свему име неког давног рода који је одселио или изумро. Њихово име подсјећа на име старих племена са простора Црне Горе као Матагужи, Матаруге,Мацуре и сл.

Вујадиновићи су стара породица која је живјела у Доњем Тупану. Остало је предање да су они градили стару цркву св. Ђорђа, па им је то вјероватно била и слава. У Херцеговини има Вујадиновића који славе Ђурђевдан, па би они могли бити од ове старе породице. Додајем информацију за Вујадиновиће: Јокановићи у Пиви који су тестирани као N1 P189 потичу од ових Вујадиновића из Бањана и славе Ђурђевдан. Њима су сродни и Краљачићи у Пиви који су одселили у Босну.

Комненовићи су слично Вујадиновићима стара породица у Горњем Тупану, који су изградили цркву св. Јована, на њихово кућиште су доселили Ераковићи и Килибарде са Чева. Комненовића је остало нешто у Бањанима, у Кленку. Славе Јовањдан, а прислављају Ивањдан. Од ових Комненовића су Тупањци у Херцеговини.

Мишковићи и Кокотовићи у Парежу, на самој граници Бањана према Корјенићима. Славе св. Тому прислављају Петровдан. Њихова је црква св. Томе у Парежу. За њих се тврди да су од Матаруга и да су другачијег физичког изгледа од осталих Бањана. Пареж је за разлику од остатка Бањана жупнији, има винограда и обрадиве земље. Иако Томић у свом раду Мишковиће и Кокотовиће повезује са Парежанима у Херцеговини који славе Лазареву Суботу, апреко њих и са Авдићима, Бабићима и Зимоњићима, Бачко у свом раду о родовима који славе св. Тому, закључује да те двије групе родова нису повезане и да их повезује само поријекло из истог мјеста. Братићи у Херцеговини који славе св. Тому потичу од ових Мишковића и Кокотовића, а тестирани су као: Е1б. Занимљиво је да тестирани Братић нема ближих поклапања, а изгледа ближи хаплогрупи Е1б-М123 него код нас уобичајеној грани Е1б-В13. У сваком случају било би добро да се тестирају Мишковићи и Кокотовићи да се потврди ова веза.

Зечевићи у Кленку помињу се као старинци, али и повезани са једним већим родом у Бањанима који приславља Светог Саву, а који каже да је досељен од Бањске од Косова. То су потомци Грбе, али још неке породице за које се не зна да ли су старинци или досељеници из Старе Србије. ово су родови који су по свој прилици N1 P189, али о њима у сљедећем посту. Иначе зечевићи сматрају да су они саградили цркву св. Саве у Кленку. Било би интересантно видјети да ли ове породице имају какве везе са оним дијелом Дробњачких породица које славе св. Саву, с обзиром да су Дробњаци једно вријеме боравили на тлу Бањана.
« Последња измена: мај 08, 2015, 01:14:31 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #14 послато: мај 08, 2015, 01:58:06 поподне »
Једна велика група породица у Бањанима могла би да има исто поријекло. Иако се негдје спомињу као старинци, може бити и да су неки рани досељеници из Старе Србије. Мислим да они чине језгро племена Бањана. Два припадника из ове групе су већ тестирана као N1 P189. Побројаћу ову групу по родовима:

Зечевићи, старинци у Кленку, Јовањдан Савиндан, већ сам их поменуо.

Матовићи и Крушићи, најстарије породице у Велимљу,Јовањдан Савиндан, неки их сматрају старинцима, али их јасно повезују са  породицама из Старе Србије.

 Мулине у Кленку и Сомини, Јовањдан Савиндан, поријеклом из старе Србије, подпрезимена: Глигорић, Ђурковић, Баћовић, Лучић, Орбовић, Антовић, Томашевић. Томашевић тестиран као N1 P189.

Три братства у Петровићима од Грбе из Старе Србије:

Кнежевићи, Поповићи и Пејовићи, Јовањдан Аранђеловдан.
Пејовић, Јововић, Марковић, Јовањдан Савиндан
Васиљевић (раније Иванишевић) и Кецојевић, Јовањдан Велика Госпојина, Кецојевић тестиран као N1 P189

Све ове породице би требале бити повезане. Да ли су то потомци средњовјековних Влаха Бањана? Вјерујем да јесу и да им је генетски маркер хаплогрупа N1 P189.2. Њима треба додати још и старинце Вујадиновиће-јокановиће који славе Ђурђевдан.

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #15 послато: мај 08, 2015, 02:29:47 поподне »
Banjani u spisima DAD, navedeni u literaturi:


1330   Junak Musbratov
1368   Bogavče Desimirović Mataruga
1377   Jurech Junacouich
1379   Ruya Junachouich moroblachus de Bagna; Jurech Junacouich constituit se ideuissorem pro dicto Raya
1379   Dobrašin Milošević 
1380   Jurech Junacouich de Bagna
1383   Jurech Junacouich catonarius catuni de Bagnani
1387   Radoslaus presbiter chathoni Iurech Iunachouich; Ratcho Budoeuich
1387   Jurech Junacchouich chatonarius dixerit dictum Radoslaum
1387   Junak Matarug
1389   Dobrašin Gojšić 
1393   Millos Nichoeuich vlachus de li Bagnani
1402   Radin Bosnich de Bagnanis
1409   Stoicha filia Radouani Vlacha de cathono Bagnanorum
1412   Borin comitem catoni de Bagnani; Nicolam Drasinouich de li Bagnani
1412   Ostoja Milatović 
1422   Vlachos de Dragasce de Bagnani
1422   Item conqueritur supra Jecosauum Pascaceuich et Dobrauaç Radassinouich et Nouach Radassinouich cum multis alterius fratribus qui vocantur Golessi sono Bagnani.
1425   et supra duos homines de Bardo de vlachis Bagnani
1427   Bogdanciç Borinouich comitem uoiuode Radosaui Paulouich et Mormilum fratrem suum (?)
1428   Chiarach Radouani Drasenouich vlachum cathonarium de Bagnana
1428   Radinum Mergienouich vlacchum Milesse de Bagnanis
1428   Iuriza Pribilouich vlacchis deli Bagnani
1428   Vitus Danielis de generatione Morlacorum Bagnani
1430   Vlachos Bagnan voiuode Radossauj
1432   Stipchum Vlatchouich et supra Vochotam eius fratrem de Bagnani et supra Nenada catugnanin
1434   Giuriza Pribinouich et Radin Merginouich vlacchos vo. Radossaui Paulouich
1435   Cuties Doborovcich ex Vlachis Bagnanis
1435   Cutier Dubrauzich ex vlachis Bagnanis
1435   Vladislauus Nadichnich Vlachus Bagnani, Vochich Grubacevich Vlachus Bagnani
1435   Cuties Dobrovcich Vlatchus Bagnani
1435   Giuragh Tasoncich Bagnani et socii
1435   Chuties Dobroucich Vlachus Bagnani
1435   Chuties Dobroucich Vlachus Bagnani
1436   Giurin et Iuanum fratres [prekriženo: Slathonossouich] Giurassouich Slathonossouich de Bagnani
1444   Radosaus Vocchcich de Bagnanii homo vaiuode Stephani
1447   Vuchossauus Vuchcevich et Vlatchus Petchovich de Bagnani
1463   Radogna Cepernich et Guosdenum ambos de vlachis Bagnani
1464   Ratchus Radissich de Bagnana de Piue
1465   Vitassum et Bratugl fratres Heracouich de vlachis Bagnani et Dragich [prazan prostor]
1465   Marcho filio Millosii dicti Vchode de Bagnanis vlachis sic dicens 
1466   Thomassum Bratanouich et contra Voccotam filium dicti Tomassii ambos de vlachis Bagnani de Usorci jurisdictionis Turcorum
1467   Ratchus Radisich de Bagnana de Pive de partibus Bosne 2. put?
1469   Miglia Vidossalich de Bagnanis et Vladiza eius uxor
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane et Braissa Obradovich de Bagnane
1470   Chreglia Milobratovich de Bagnane
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane et Branissa Obradovich de Bagnane
1470   Radassius Grubazevich de Bagnane
1470   Radiz Vuchovich de Bagnane
1470   Branussa Obradovich et Sumina Chutessevich ambo de Bagnane
1473   Elija Heraković i Vukac Vukotić
1474   Helias Cherachovich de Bagnane
1478   Helias Cherachovich de Bagnane
1479   Helias Cherachovich de Bagnane
1487   Juan Chitovich de Bagna
1488   Dragissa Berdognich de Bagnani
1489   Dragissa Bardognich de Bagnane
1489   Radassinus Radossalich de Bagna
1489   Milobrat Bratetich, Hostoya Bratuglievich de Bagnanis et Brailus Vuchievich de Bagnanis
1489   Hostoia Bratuglievich et Branilus Vuchichievich de bagna
1489   Juan Creglich de Bagnane
1489   Marchus Pribitchovich dictus Cherbulize et Michoe Radossalich Bagnanin
1489   Juan Chitovich de Bagnane
1489   Dubrauaz Juanissevich de Bagnane
1489   Juan Chicogevich de Bagnane
1504   Radoe Bosgchovich dicti Bagnanin (nadimak po porijeklu)

Sirius

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #16 послато: мај 08, 2015, 02:39:12 поподне »
Sa prethodnog spiska mogu se prepoznati neke osobe iz popisa 1477. godine:

1463 Radonja, sin Čiprena; Gvozden, sin Čiprena - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
   
   
1465 Marko, sin Miloša - Džemat Bahoja (Pahovija), sina Radivoja, str. 74
1466 Vukoje, sin Tomaša   - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
   
   
1470 Radič, sin Vukote; Bratko sin Obrada - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
1470 Hrelja, sin Milobrada - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
1470 Radič, sin Vukote; Bratko sin Obrada - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
1470 Radašin, sin Grbača - Džemat Radašina, sina Grbača, str. 77
1470 Radič, sin Vukote - Džemat Radiča, sina Vukote, str. 73
   
1473 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1474 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1478 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
1479 Ilija, sin Heraka - Džemat Ilije, sina Heraka, str. 71.
   
1488 Dragiša, sin Vukca sina Barduna - Džemat Vukca, sina Barduna, str. 76/77.
1488 Dragiša, sin Vukca sina Barduna - Džemat Vukca, sina Barduna, str. 76/77.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #17 послато: мај 08, 2015, 02:44:18 поподне »
Комненовићи су слично Вујадиновићима стара породица у Горњем Тупану, који су изградили цркву св. Јована, на њихово кућиште су доселили Ераковићи и Килибарде са Чева. Комненовића је остало нешто у Бањанима, у Кленку. Славе Јовањдан, а прислављају Ивањдан. Од ових Комненовића су Тупањци у Херцеговини.

Можда су и ови Комненовићи E1b, уколико се испостави да су од Орловића (од Комнена Бајице). И слава Св. Јован се уклапа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #18 послато: мај 08, 2015, 02:50:27 поподне »
Једна велика група породица у Бањанима могла би да има исто поријекло. Иако се негдје спомињу као старинци, може бити и да су неки рани досељеници из Старе Србије.

Ова предања о пореклу са Косова треба узети са резервом. Већи број црногорско-херцеговачких племена негује исто предање (Васојевићи, Озринићи, Орловићи и други). Видимо да је генетика углавном "оборила" та предања.

Занимљиво да се и код Озринића може пронаћи легенда о пореклу из "Бањске крај Косова" (потомци Бановић Страхиње).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #19 послато: мај 08, 2015, 03:33:52 поподне »
Свака част за списак, Сиријус.

Примјећујем Матаруге у списку, али као да нису дио катуна.

Такође се питам, да ли су Ераковићи могли још тада у 15. вијеку бити у Бањанима, иако њихово предање говори другачије,јер Ераковићи постоје на списку.

Примјетио сам да постоји Иванишевић. Старо презиме Васиљевића, сродника Кецојевића је Иванишевић. Не мора да значи, то име је код влаха било доста често, али опет...