... Да су дошли са Његуша у Брешкови до, значило би да је Генетички род Озринића приликом доласка из Херцеговине прво населио Његуше па онда прешао у Озриниће, међутим колико примјећујем ни код кога другог Озринића не постоји то предање осим Ераковића и Килибарди. Иван ће рећи јесам ли на добром путу.
Ама, нијесмо ти ми Озринићи )), па зато имамо и предање које се разликује од других предања Озринића (а и њих има разних). На сајту Озринића воде нас као "..Братства ДРУГОГ ПОРИЈЕКЛА којих је некада било у Чеву". А и од мојих никада нисам чуо ни помен Озринића, а када им говорим о генетичкој сродности са њима, гледају ме као да говорим о космонаутима неземаљког порекла.
А што се тиче доласка Озринића у Чево: колико сам видео на разним форумима, предања има разних (не рачунајући причу о петоро браће): од доласка са Озрена, односно Херцеговине, у 12-ом веку, па до варијанте да су "косовски пребјези" са краја 14 века. Да не помињем и писани помен Неноја Озринића у Котору, у 1355 г.
Ја се слажем са Иваном да је врло вероватно да је "...предање о Његушима настало због истог презимена (Ераковић)", али не бих био тако категоричан да кажем да је искључено досељавање извесног Ерака из Његуша, и без генетске сродности са његушким (Х)Ераковићима. Може се претпоставити и да је то могао бити неки усамљени појединац-отпадник.
У сваком случају - био бих захвалан Ивану и свакоме другоме ко може пружити додатна обавештења о овој теми, макар као претпоставку. Узгред, има ли неких новости или назнака у вези Озринићког рода PH908*, DYS 561=15?
У вези одласка са Чева у Бањане - видео сам на неком форуму да у Озринићима постоји предање о сукобу Мићуновића и осталих Озринића са Ераковићима, Килибардама и Сарићима, због чега су ови потоњи напустили Велестово 1790 г (негде је то 1760, 1770 г. - у сваком случају ради се о другој половина 18-ог века). Новак Килибарда пише следеће о том времену:
https://novakkilibarda.wordpress.com/kolumna/"Stigoše Kilibarde
Neđe krajem vladavine vladike Petra I Petrovića, ili Svetoga Petra Cetinjskoga, moji su se doselili iz samoga srca Katunske nahije, s Velestova, i naselili se na Tupanu. To je granično selo prema Grahovskom plemenu, južna strana banjskog plemenskog pravougaonika. Kako je Petar I ocjenjivao da se turska vlast na graničnijem porubinama prema Crnoj Gori ne kontroliše iz Stambola, tako je s njom uspostavljao interesne veze. Konkretno travničkom, a kasnije mostarskome veziru trebalo je raje koja plaća daciju, ne pitajući se šta doseljenici nose sa sobom kad ih vezir pušta na prigranične opušćele prostore. Cetinjski politički mudrac, Petar I, ubacivao je osmanskoj vlasti infiltrate svježega življa iz Crne Gore, ubacivao je na tursku teritoriju one Crnogorce koji su imali više đece no koza. Tako su banjski nenaseljeni prostori, kakav je bio moj Tupan, naseljeni Crnogorcima koji su sredili tapijske stvari s turskijem vlastima. Plaćali ono što se od njih tražilo, a polako se pretvarali u opasnu guju koja će upečiti onoga ko ih je primio na svoj atar...
I tako je krenulo utapanje mojijeh predaka u banjski mentalitet. Oštri katunski akcent dugo se kod Tupanjana održavao, tek od generacije moga oca nije se po govoru razlikovao doseljeni Velestovac od Banjanina koji je odavno tu..."