Да ли неко поседује фотографију каменог крста са надписом "Овде лежи Гагеш Соколић" из 1562. године (једанаест година пре изградње манастира Пиве), у гробљу код цркве у Присојном Ораху?
Тражих по мрежи ...
" ... O Arseniju Gagoviću, njegovim djelima i njegovim precima kao i o duhovnosti Pive, istraživao je Kosta Radović i to opisao u svojoj knjizi „Ljetopisna knjiga Arhimandrita Arsenija Gagovića“. ... Isti pisac u kolumni koju je napisao za dnevne novine DAN piše o Pivskom selu Orah: Sve ovo nije čudno kad se zna da je Piva bila srednjovjekovna srpska Župa, sa najbogatijim katunima i karavanskim putevima. Ovdje sam našao najčudniji spomenik između Osojnog i Prisojnog Oraha – monumentalni kameni krst, visok četiri metra. To je jedno od najvećih raspeća koje sam vidio. Oblici krsta prosto olučuju Hrista. Krst, prema mojoj rekonstrukciji istorijskih epoha, mora biti stariji od 15. vijeka, i to znatno. Ovdje je i čuvena Gagovića omeđina, i sada vidljiva.
To je potvrda onom starom krstu kod crkve na kome je Slijepčević pročitao: „Gageš Sokolović", a na drugom A. Luburić: „Ode leži rab Božji Gageš Kunić" – 1375. , upravo je dokaz da su Sokolovići i Gagovići živjeli u ovom mjestu, da su jedna pravoslavna loza, rod, te da su se razgranali kao Ruđići – Sokolovići – Gagovići. To je za Srpsku pravoslavnu crkvu i Pivu važna istorijska činjenica, na koju sam često ukazivao u svojim knjigama."
(
https://vdocuments.site/donje-krusevo-gagovici-zvizdic.html)
"Током 26. и 27. септембра извео сам истраживачку екскурзију у пивским селима Унач Горњи и Доњи, Пишче и Присојни и Осојни Орах, а нешто раније и Рудинице. За ова села опредјелио сам се из разлога што је о њиховим натписима већ писано, али на начин недовршен и уз погрешке[1]. Током овога истраживања уочени су и посве непознати стари ћирилични натписи. Важно је истаћи да ови крајеви обилују старијим надгробним крстовима међу којима се виђају и средњовјековни (Осојни Орах, лок. Крст и Рудинице). Висином и масивношћу импонује крст у Осојном Ораху који чува богату декорацију. На источној страни, у централном дијелу, представу коња, једноставне розете и аркаде које су изведене и на бочним странама окомитог ступа. Западна страна је без украса и натписа. Црква у Ораху, која је трудом житеља оба села обновљена 1922. године, чува четири старија крста (16-19. вијека) која немају натписа."
(
http://www.plemenito.com/sr/kroz-pivska-sela-cirilicni-natpisi/o193)
Горан Ж. Комар је чланку приложио осам слика старих крстова од којих су два код цркве Св. Саве у Ораху, међутим аутор је изреком потврдио да нема натписа за ишчитавање на њима ..
Помислих тада који је Слијепчевић, по Кости Радовићу, прочитао "Гагеш Соколовић" на старом крсту код цркве у Ораху, а којег по Комару изгледа више нема, гдје наиђох код Шефика Бешлагића у дјелу
Стећци - каталошко топографски преглед обилно цитирање Пера Слијепчевића из његова чланка
Старо гробље по Гацку, ГЗМ 1928, св.2 (
https://www.scribd.com/document/76040552/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1928-god-40-sv-2), али не мало се изненадих реченици Пере Слијепчевића са стране 63 наведеног рада која гласи:
"Како је стећака све мање што се иде на исток, овде ће бити занимљиво напоменути да Гацко није њихова гранична област: има их и даље источно у Пиви, ... Украси су слични као и у Гацку ... Има и натписа, али их ја нисам видео сам. Један који ми је саопштио г. А. Лубурић гласи ... Друга два, са Пишча имам од г. Алексе Слијепчевића, чини ми се несигурно копирана ..."
Да ли је Алекса Слијепчевић направио ту биљешку или неки трећи, нпр Ђоко Слијепчевић у својој Историји СПЦ ... треба утврдити и понадати се да је направљен и снимак старог каменог крста са натписом ""Овде лежи
Гагеш Соколић" из 1562. године"