Чини ми се да је осећај за ту "општу" припадност, најмања код Словена (управо код нас је било и највише сукоба унутар самих Словена, када се упореди са народима у оквиру других група народа)...Тај општи словенски карактер је потиснула подела на оне који припадају западу, тј. истоку
Мислим да је управо супротно, да је осећај за припадност ширем кругу сродних народа (Словенство) много израженији код словенских него код других народа.
То неко може оквалификовати као "примитивизам", али је свакако израженија свест о блискости између Пољака, Срба, Руса, него што је између Немаца и Енглеза, или Шпанаца и Француза.
Наш проблем је увек била задрта припадност одређеној верској деноминацији, па отуд та мржња и стални сукоби између Срба и Хрвата, Руса и Пољака и, у новије време, - православних и РК Малоруса (Украјинаца).
Што се повесних сукоба унутар ширих међусобно блиских група народа тиче, треба ли подсећати на сукобе из блиске повести (19/20. век) између Немаца и Енглеза, Данаца, Холанђана, између немачких покрајина међусобно, између Шпанаца и Француза, Италијана, Португалаца. У крајњем између Ираца римокатолика и протестаната...
Да не причамо о ваневропским народима - Јапанци, Кинези, Корејци; афрички народи; блискоисточни Арапи и Јевреји...