Аутор Тема: Словенски идентитет код Срба  (Прочитано 7520 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #80 послато: јун 03, 2019, 01:09:31 поподне »
Identitet kod Srba je vise vezan za Pravoslavlje pa nakon toga za Slovenstvo. Kod ljudi koji se zanimaju za staroslovensku mitologiju je osjecaj Slovenstva jaci. Kod pripadnika neslovenskih haplogrupa osjeca za staroslovenski dio nase bastine ce mozda biti manji ali je kao i svaki osjecaj invidualna stvar.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3750
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #81 послато: јун 03, 2019, 01:24:12 поподне »
Мене су интересовале хаплогрупе мојих предака. До сада сам сазнао ово:

- моја хаплогрупа је I2-PH908
- мајчини мушки преци су E-V13>Z25461
- мушки преци очеве мајке су I2-PH908
- једна од мојих прабаба је од Мацура,а они су I1-Z63
- мој сестрић припада хаплогрупи E-V13>FGC11450
Ја знам само по мушкој линији за сада, а волео сам и неку "ређу" грану да имам међу прецима, па ми се испунила жеља преко фамилије моје чукунбабе по мајци - блискоисточна семитска Е-М123-Е М34-па до Е-Z21466 (не да је "ређа" код нас , него је једини тестирани до сада :) )
« Последња измена: јун 03, 2019, 01:27:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош Н.

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 181
  • Јунаке, Зубин Поток Бјелопавлић
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #82 послато: јун 03, 2019, 01:36:10 поподне »
Моја чукунбаба долази из куће корисника @gillle, тако да у мени има и дела те I1 > I-FGC22045 ''Викиншке''... :D
Али углавном ЕВ13 и најзаступљенија И2а код нас Срба.
''Свак је рођен да по једном умре, част или брука живе довијека..."

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #83 послато: јун 03, 2019, 02:16:43 поподне »
Словенски идентитет у Србаља је конструкт пре свега "пречанске" интелигенције, и то најпре оне студентске, у 19. веку. Пре тога мислим да се није словенство много код нас спомињало, што не значи да нема знакова тог духа. Пада ми на памет историја прве српске гимназије, оне у Карловцима. Првих неколико директора су од оснивања па дубоко у 19. век били Словаци. Претпостављам да међу Србима тог доба није било напретек људи који би могли обављати ту дужност, па је поверавана странцима, али не Немцима, ни Мађарима, него баш Словацима... Нисам сигуран, али вероватно се радило о протестантима, што је митрополиту Стратимировићу морало бити сигурније него да ангажује римокатолике. Какогод, мислим да је удео у свему томе играло и њихово словенско порекло. То је можда био некакав увод у касније славјанофилство.

Од свега до данас није много остало, јер је национализам био важнији, јер је био оперативнији, а и није имао утопијске обрисе. Уосталом, било је разних славјанофилстава, при чему политичко никако није могло да се сложи са културним, које је имало неког оправдања.

За мене је праву мистерију увек представљала химна покојне СФРЈ, "Хеј Словени". Шта ли су наши комунисти хтели с њом, до данас ми није јасно.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9256
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #84 послато: јун 03, 2019, 02:28:25 поподне »
Identitet kod Srba je vise vezan za Pravoslavlje pa nakon toga za Slovenstvo. Kod ljudi koji se zanimaju za staroslovensku mitologiju je osjecaj Slovenstva jaci. Kod pripadnika neslovenskih haplogrupa osjeca za staroslovenski dio nase bastine ce mozda biti manji ali je kao i svaki osjecaj invidualna stvar.

У две реченице погођена суштина, по мени. Модерне Србе пре свега повезује православље и оно је било један од главних елемената нашег опстанка. Не словенство, за које многи Срби до скоро (20. век) вероватно нису ни чули.

То шта ће након добијања ДНК резултата некоме постати предмет интересовања, то је друга ствар. Свакако не би требало да утиче на српски идентитет.
« Последња измена: јун 07, 2019, 10:31:00 пре подне Небојша »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #85 послато: јун 03, 2019, 02:33:49 поподне »
ДНК на идентитет може утицати опет и искључиво као нечији конструкт. ДНК је објективна реалност с којом њен носилац апсолутно нема ништа, а идентитет је питање културног, историјског, политичког итд. наслеђа, које је с једне стране рад многих генерација, а с друге питање личног односа према свему томе. са ДНк не можеш бити у активном и стваралачком односу јер је то нешто на шта не можеш утицати, нити ти говори о смислу живота, а код идентитета је супротно.

Баш се нешто мислим, да је генетика била на овом нивоу тридесетих година у Немачкој, да ли би Хитлеровци могли тако лагодно исконструисати своје аријевске небулозе.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #86 послато: јун 03, 2019, 03:23:29 поподне »
Тема је и те како смислена и требало би да остане у оквиру онога што сам наслов сугерише, а то је словенски идентитет код Срба. А не разматрање које племе је имало коју хаплогрупу…

Ево, рецимо, неколико форумаша је већ поставило тезу да је словенски идентитет код Срба производ релативно блиске прошлости. Ја сам убеђен да је тог идентитета било и у ранија времена, само треба за то наћи одговарајуће доказе...

Дакле, уопште није бесмислена тема, а посебна прича је што сте је, поштовани уредници, сместили у одељак "Доколица" / "Забава". Право место  ::)

На одељку "Историја и генетика" имамо нпр. тему "Питања националног идентитета". Не знам зашто би она била озбиљнија од ове коју стрпасте у "Доколицу".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #87 послато: јун 03, 2019, 06:36:55 поподне »
Захваљујем на пребацивању теме на приличније место.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #88 послато: јун 03, 2019, 10:02:56 поподне »
JA lično sebe smatram Slovenom i ponosan sam sa tim,  ali isto tako i smatram da većinske haplogrupe kod nas su satavni deo mene,  i stime smatram da ljudi sa ovih prostora su svi bliski sa većim ili manjim ostupanjem. E sad normalno treba  praviti razliku između  nacia i haplogrupa nekad na primer do pre 20 godina ljudi nisu ni znali štaje haplogrupa  tako da narodi  nisu se mogli deliti po haplogrupama nego po plemenima.  Nacije su nastale negde u 19 veku po mom mišljenju su nastale dabi se lakše kontrolišale široke narodne mase.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #89 послато: јун 03, 2019, 10:18:24 поподне »
Ево, рецимо, неколико форумаша је већ поставило тезу да је словенски идентитет код Срба производ релативно блиске прошлости. Ја сам убеђен да је тог идентитета било и у ранија времена, само треба за то наћи одговарајуће доказе...

Једна ствар је словенски идентитет, а друга колико он утиче на осећање блискости са другим Словенима, што би требало да буде логично.
Тешко ми је да замислим шта је у старо доба (у првом миленијуму) могло суштински повезивати Словене, осим говорног језика. Не знам да ли је постојала нека општа свест о међусобној рођачкој повезаности, и то у време кад је племенска свест била на првом месту. Кључна ствар је у свему била улога Кирила и Методија, тј. стварање заједничког књижевног језика (подвлачим књижевног; он се никада није говорио), преко којега су Словени у правом смислу изронили на историјску сцену. На тај су начин они добили нешто врло опипљиво што их је могло ујединити, али то се није десило због верских неслагања до којих је брзо дошло.
Дакле, словенски идентитет код Срба могао се најбоље чувати кроз Цркву, јер се језик називао словенским - онај који се користио у књижевности и богослужењу. Али се присност са другим Словенима током времена могла градити само ако су били исте вере, попут Руса и Бугара, при чему је верски идентитет свакако морао бити на првом месту. Зато је и нормално да смо везанији за Грке, него за нпр. Пољаке, иако смо с њима раније били сроднији по пореклу. То се чак дешавало и у оквиру истог народа, због чега смо изгубили осећај за Србе римског закона, с којима смо генетски идентични.
Зато ми се чини да се код нас никад много давало на идеју опште крвне повезаности све до 19. века. Или ја барем не умем пронаћи доказе за то.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #90 послато: јун 03, 2019, 11:12:23 поподне »
Али се присност са другим Словенима током времена могла градити само ако су били исте вере, попут Руса и Бугара, при чему је верски идентитет свакако морао бити на првом месту.

Али, имамо Дубровчане који су веома рано постали део РК цркве, али су увек истицали своје Словенство, па и Србство.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #91 послато: јун 03, 2019, 11:22:00 поподне »
Већ неколико пута се кроз ову тему провлачи наводна блискост са Грцима. Надам се да нећу никога увредити, али ја никада према Грцима нисам осећао никакву блискост, нити видим икакве опипљиве разлоге за тако нешто.

Да, и једни и други припадамо православној Цркви, али припадају и Грузијци и Етиопљани, па их нико овде не помиње као блиске. 

Осим што имамо део заједничке повести у средњем веку (углавном преко мача), и што смо у ратовима 19. и 20. века били присни савезници, не видим шта би (нарочито не у идентитетском смислу) могло повезивати Србе и Грке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #92 послато: јун 03, 2019, 11:23:53 поподне »
Али, имамо Дубровчане који су веома рано постали део РК цркве, али су увек истицали своје Словенство, па и Србство.

Е баш сам размишљао како да избегнем Дубровчане. :)
То је посебно компликован случај. Они су изградили свест полиса, словенски/словински идентитет им је заиста био битан, али српски... Они су свет за себе. Иако су језички идентични са нама, увек су били посебна група због свог историјског положаја. Зато је и њихово национално одређење увек било изузетно специфично. У 19. веку, кад је оно постало важно, њихова интелигенција се огромним делом одлучила за српско, али њихова варијанта српства се веома разликовала од оне превладавајуће. Зашто нису успели да се уклопе међу нас, иако су имали вољу, то је друга прича, коју је тешко испричати ако се не напише књига од 500 страна. А данас завршише као најљући Хрвати. Један од већих парадокса у балканским национално-верским односима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3750
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #93 послато: јун 03, 2019, 11:40:12 поподне »
Што се тиче исказивања словенства у средњем веку, постоји и наводно писмо Карла IV Цару Душану:
"To papino poslanstvo srelo se, po njegovoj naredbi, u Pizi sa češkim kraljem Karlom IV, koji je polazio u Rim da se kruniše za nemačkog cara. Karlo je tom prilikom (19. februara god. 1355.) i sam uputio Dušanu, »svome dragome bratu«, jedno pismo, hvaleći mu nameru i radujući se njegovu spasenju »kao čoveka sa kojim nas i u kraljevskoj časti ljubav bratinska izjednačuje i jednakost plemenitog slovenskog jezika spaja«. Kralj je uzimao na se da posreduje između Dušana i mađarskoga kralja, a obećavao je i svoju pomoć da Dušan proširi vlast na račun Grka; oboje pod uslovom ako istraje na započetom putu crkvene unije. Da bi se ta unija lakše ostvarila, papa je bio voljan, i kralj Karlo isto tako, da se očuva slovenski jezik u upotrebi crkve.
Postoji jedno mišljenje u našoj nauci (d-ra M. Kostića) da je kralj Karlo osnovao slovensko-glagoljaški manastir Emaus u Pragu, u nj doveo glagoljaše iz Hrvatske i dobio još god. 1346. izuzetno odobrenje od papske kurije da oni služe misu na slovenskom jeziku, iz toga razloga što je »papska kurija htela Karla IV i preko njega praške glagoljaše manastira Emausa sa crkvenoslovenskim bogosluženjem da upotrebi kao sredstvo da Dušana i njegove podanike lakše privede uniji sa katoličkom crkvom«.

https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_2.17
Не знам да ли постоји сачувано то писмо Карла IV?

Емауски манастир у Прагу

Na základě privilegia z 9. května 1346 uděleného papežem Klementem VI., mohl český král Karel IV. listinou z 21. listopadu 1347 založit klášter řádu benediktinů slovanské liturgie v Podskalí při starším kostelíku svatých Kosmy a Damiána. Papežský souhlas získal ještě jako moravský markrabě a dostalo se mu jej po jistém váhání s podmínkou, že bude jediným takovým v říši.
"На основу привилегија од 9. маја 1346 , додељених од стране папе Климента VI., чешки краљ Карло IV. је могао указом од 21. октобра 1347 , да оснује манастир бенедиктанског реда , где би се богослужења вршила на словенском језику...Дозволу од папе је добио још као моравски маркгроф , а добио је после папиног премишљања, уз услов , да буде једини манастир тог типа у царству...
https://cs.wikipedia.org/wiki/Emauzsk%C3%BD_kl%C3%A1%C5%A1ter
« Последња измена: јун 03, 2019, 11:43:59 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3750
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #94 послато: јун 04, 2019, 02:58:06 пре подне »
Што се тиче исказивања словенства у средњем веку, постоји и наводно писмо Карла IV Цару Душану:
"To papino poslanstvo srelo se, po njegovoj naredbi, u Pizi sa češkim kraljem Karlom IV, koji je polazio u Rim da se kruniše za nemačkog cara. Karlo je tom prilikom (19. februara god. 1355) i sam uputio Dušanu, »svome dragome bratu«, jedno pismo, hvaleći mu nameru i radujući se njegovu spasenju »kao čoveka sa kojim nas i u kraljevskoj časti ljubav bratinska izjednačuje i jednakost plemenitog slovenskog jezika spaja«. Kralj je uzimao na se da posreduje između Dušana i mađarskoga kralja, a obećavao je i svoju pomoć da Dušan proširi vlast na račun Grka; oboje pod uslovom ako istraje na započetom putu crkvene unije. Da bi se ta unija lakše ostvarila, papa je bio voljan, i kralj Karlo isto tako, da se očuva slovenski jezik u upotrebi crkve.
Да ли су ти догађаји 1355те и евентуални преговори о помоћи Карла у својству Цара Светог римског царства, те утицаја папе у вези са "неуспешним преласком на Унију", нападима Угара пре тога, могли имати везе са срмћу Цара Душана ( 20.12. 1355), питање је...Тј, да ли је то писмо Карла (19. februara god. 1355), свом словенском брату, како га је назвао, био и последњи позив?
"To Dušanovo raspoloženje osetili su dobro papini poslanici, kad su, po svoj prilici marta god. 1355., došli preda nj. Biografu biskupa Petra učinilo se čak da je postojala opasnost za život biskupov zbog kraljeve srdžbe i zle volje. Svi se pregovori razbiše. Šta će Srbiji i caru to vezivanje za papu ako papa neće i ne može da spreči mađarskoga kralja od neprijateljstava u času kada car sprema vojnu u neku ruku već kao mandatar Svete Stolice? Politički to vezivanje nije donelo nikakve koristi; a stvarno, bez tih koristi, car bi uz otpor u narodu uticajne pravoslavne hijerarhije mogao možda da računa i na otpor plemstva. Biskup Petar vratio se iz Srbije razočaran i ljut, i otišao je, na povratku, kralju Lajošu, tražeći od njega da rat sa Srbijom nastavi svom žestinom.

Kralj Lajoš se doista počeo spremati za rat. Ali, sem sa Srbijom, on se u to vreme upleo u rat i sa Mletačkom Republikom za posed Dalmacije. I tu je naišao na nešto srpskoga otpora. Dušanova sestra, Jelena Šubićka, pregovarala je sa Mlecima da im proda gradove Skradin i Klis..."
https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_2.17
Ове две последње поруке на теми о Чесима, могу да се пребаце на закључану тему о словенству, јер је показатељ да је и у средњем веку, испред словенства , можда ипак била вероисповест испред
« Последња измена: јун 04, 2019, 03:06:46 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #95 послато: јун 04, 2019, 10:06:14 пре подне »
Што се тиче исказивања словенства у средњем веку, постоји и наводно писмо Карла IV Цару Душану:
"To papino poslanstvo srelo se, po njegovoj naredbi, u Pizi sa češkim kraljem Karlom IV, koji je polazio u Rim da se kruniše za nemačkog cara. Karlo je tom prilikom (19. februara god. 1355.) i sam uputio Dušanu, »svome dragome bratu«, jedno pismo, hvaleći mu nameru i radujući se njegovu spasenju »kao čoveka sa kojim nas i u kraljevskoj časti ljubav bratinska izjednačuje i jednakost plemenitog slovenskog jezika spaja«. Kralj je uzimao na se da posreduje između Dušana i mađarskoga kralja, a obećavao je i svoju pomoć da Dušan proširi vlast na račun Grka; oboje pod uslovom ako istraje na započetom putu crkvene unije. Da bi se ta unija lakše ostvarila, papa je bio voljan, i kralj Karlo isto tako, da se očuva slovenski jezik u upotrebi crkve.
Postoji jedno mišljenje u našoj nauci (d-ra M. Kostića) da je kralj Karlo osnovao slovensko-glagoljaški manastir Emaus u Pragu, u nj doveo glagoljaše iz Hrvatske i dobio još god. 1346. izuzetno odobrenje od papske kurije da oni služe misu na slovenskom jeziku, iz toga razloga što je »papska kurija htela Karla IV i preko njega praške glagoljaše manastira Emausa sa crkvenoslovenskim bogosluženjem da upotrebi kao sredstvo da Dušana i njegove podanike lakše privede uniji sa katoličkom crkvom«.

https://sr.wikisource.org/sr-el/Историја_Југославије_(В._Ћоровић)_2.17

Не знам да ли постоји сачувано то писмо Карла IV?
...

Цитат
На путу кроз Италију Петар Тома je по папиној заповести учинио „царску и краљевску мисију“ Карлу IV.5 и затекао га je у Пизи, на путу у Рим да се крунише царском круном. Резултат њихова разговора je писмо Карла IV. „краљу Рашке“ Стевану Душану, из Пизе 19. фебр. 1355., које ради његове важности за решавање постављенога питања, и ради његове смисаоне целине ниже у целини штампам.6

"Karolus etc. Illustri principi domino Stephano Rassie regi, fratri nostro in Christo karissimo, salutem et presentis vite gaudium pariter et future. Frater carissime. Dum sanctissimus in Christo pater et dominus dominus Innocencius summus pontifex placidam deo et hominibus ... ... salutis eterne et in regno celesti gaudiis communibus glorientur. Datum Pisis anno domini milesimo trecentesimo quinquagesimo quinto indiccione octava XI kal. marcii regnorum nostrorum anno IX etc. — [Collectarius perpetuarum formarum Johannis de Geylnhusen. Herausgegeben von Hans Kaiser. Innsbruck: Wagner 1900., p. 167 — 168. Раније штампао то писмо, с многим погрешкама: D. I. Wilhelm Hoffmann, Sammlung ungedruckter u. zu den Geschichten, auch Staats-Lehn- und anderen Rechten des Heil. Römischen Reichs gehöriger Nachrichten, Documenten u. Urkunden, II. Tl. Halle 1737., p. 185.]"

Мита Костић, Зашто је основан словенскоглагољашки манастир Емаус у Прагу?, Гласник Скопског Научног Друштва, 1926, 163-164.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9256
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #96 послато: јун 04, 2019, 11:23:10 пре подне »
Већ неколико пута се кроз ову тему провлачи наводна блискост са Грцима. Надам се да нећу никога увредити, али ја никада према Грцима нисам осећао никакву блискост, нити видим икакве опипљиве разлоге за тако нешто.

Да, и једни и други припадамо православној Цркви, али припадају и Грузијци и Етиопљани, па их нико овде не помиње као блиске. 

Осим што имамо део заједничке повести у средњем веку (углавном преко мача), и што смо у ратовима 19. и 20. века били присни савезници, не видим шта би (нарочито не у идентитетском смислу) могло повезивати Србе и Грке.

Постоји сличност када је у питању темперамент (на страну православље). Вероватно због тог патријахалног приступа, плаховитости, итд. Не треба се идентитетски повезивати са Грцима, као што није добро повезивати се са осталим народима (Русима, Етиопљанима...).

Рекао бих чак да су нам по менталитету Грци ближи од неких народа с којима делимо исти простор (Русини, Словаци, Румуни и остали из Војводине). Сетих се оног филма "Моја велика православна свадба" (или тако нешто), где се нека Гркиња удаје, а њена фамилија и читав тај чин неодољиво подсећа на неку сцену свадбе с југа Србије. Мада са друге стране још више на Италијане, за које неки који су живели тамо кажу како постоји сличност у менталитету са Србима. То је донекле и нормално, као и за Грке, с обзиром на гоеграфску блискост (југоисточна Европа).

Неки који су боравили у Турској налазе да су нам и они донекле слични по темпераменту. То, поред географске близине, може бити последица и њиховог утицаја овде у последњих 500 година.

Без сумње, Србима су по менталитету најближи суседни народи, Хрвати, Бошњаци, Македонци и Бугари. Грци би могли доћи после њих на листу. :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3991
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #97 послато: јун 04, 2019, 11:40:09 пре подне »

Без сумње, Србима су по менталитету најближи суседни народи, Хрвати, Бошњаци, Македонци и Бугари. Грци би могли доћи после њих на листу. :)

И ја бих се са овим сложио, с тим да када кажемо Хрвати, пре мислим на Далматинце, него на Загорце и Славонце. Мислим да су Далматинци "исти ментални склоп". На страну генетика. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7251
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #98 послато: јун 04, 2019, 01:52:23 поподне »
Дакле, пошто је на теми било доста off-topic-а, иста је морала да се среди. На то је требало скренути пажњу одмах, али пошто није тако урађено, сад је испало тако како је испало. Замолио бих све да се држе теме и да не скрећу овде у расправе о хаплогрупама и њиховим процентима. Питање се односи на словенски идентитет, дакле осећај припадности словенској популацији, и све што није у вези са тим сувишно је овде расправљати.

Хвала на разумевању.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #99 послато: јун 04, 2019, 04:33:08 поподне »
Гледе идентитетског питања у односу Срби/Грци.
Мој став је да је код нас у другом миленијуму повезивање са било ким, па тако и развезивање, било засновано пре свега на вери. У том смислу ми  се чини да су нам, ако гледамо целину историје у то време, били ближи Грци, због вере, иако не делимо с њима исто порекло, од Словена друге вере, иако су нам пореклом блискији. Мени је непознато да смо имали било какав однос са западним и северним Словенима, просто зато што нису спадали у наш културни круг.
Са друге стране, са Грцима смо имали и много проблема, који су дотерали до тога да нам једно време буду прилично омрзнути (два пута укидање Пећке патријаршије, фанарска политика, наметање фанарских владика који су остајали у лошем сећању...), а није нам пријала ни грчка културтрегерска надменост, која и сада постоји. Пада ми на памет једно писмо Јована Рајића митрополиту Стратимировићу на рачун будимског владике Дионисија Поповића, иначе Грка, у којем је било пуно отровних стрелица на њихов рачун. Како год, мој је утисак да рођачки фактор није много утицао на то да ли ћемо себе везивати за Словене, него баш питање вере, јер је оно значило укључивање у византијски комонвелт, у оквиру кога се народи боље разумеју.
Хоћу рећи, да ли би било икакве русофилије код нас, да Руси нису православни? Апсолутно не.
Зато мислим да ни питање менталитета није пресудно за идентитет. Јесте, менталитетски смо везани за побројане народе бивше СФРЈ, али осећање неке блискости с њима потиче од наметнуте идеологије југославизма у 20. веку. Сумњам да би тога било без Југославије као некаквог нашег мелтинг пота.