Тестирани је навео да су их некада звали "Јањићи". Заиста код Боривоја Дробњаковића срећемо Јањиће који славе Никољдан:
Миграција из Срема могла би бити и повратна, уколико је тај мање поуздан део предања тачан.
У још неколико књига се може наћи овај навод о доласку Аврамовића у Сепце из Срема.
У хроници села Церовац и Сепци (Хронике села број 344, аутори Милосав и Драгољуб Благојевић) наводи се да је из Срема доселио Адам:
Око 1790. године из Срема се досељава Адам, од кога су настале фамилије Адамовићи и Стојановићи. Од Адамовог брата Исака настали су Исаковићи у Ратарима, а од другог брата,
Јање,
Јањићи, односно, касније, Милановићи, Адамовићи,
Аврамовићи, Величковићи и Савићи у Сепцима.
На још једном месту у овој хроници наводи се да је раније презиме Јањино било
Радивојевић.
Јања Радивојевић дошао из Срема по причању старца Милића из те фамилије 1923. године. Јања је дошао са браћом: Исаком (остао у Ратарима а од њега су Исаковићи) и Адамом (остао у Церовцу а од њега су Адамовићи и Стојановићи). Од Јање су следеће фамилије у Сепцима, у засеоку Петровац:
Аврамовићи, Адамовићи, Величковићи, Живановићи, Милановићи, Максимовићи, Николићи, Савићи (у Београду) и Сретеновићи – примили Стевановиће из Придворице.
Јањићи славе св. Николу а названи су
Шубарани (носили су сремске шубаре).
