Славковић, Ђурђић, Мушниково, Призрен.
Мушниково
Најстарији помен села Мушникова потиче из 14.века у Поменику манастира Св. Тројице у селу Мушутишту – Призренски подгор. Затим, 1564. године у селу Мушникову је сазидана црква Св.Петке.
Према народној традицији Мушниково је пре чуме која је харала у древно доба било велико село од неколико стотина кућа, а после чуме у селу је остало само 16 кућа колико их је било у време владавине у Призрену Синан-паше. У то време је у Мушниково дошао „ханџија“ који је овде завео рад на потурчавању Срба. Од кабила Ханџинаца било је концем XIX века 8 кућа.
Ј . Ц в и ј и ћ наводи, по подацима које је добио 5. августа 1904. годне, од учитеља Јанка М. Ђорђевића, да је „Мушниково једино село у којем има старинаца” у Сретачкој жупи.
Мушниково је село махалског типа. Сеоске куће су углавном од камена грађене, а покривене су плочом, ређе сламом, а у новије време местимично и црепом.
Називи и порекло родова
Сташовци, 24 куће., славе Ђурђиц. Од овога рода 1923. године одселила су се 2 домаћинства као колонисти у Талиновце и 1 домаћинство у село Плешину – Косово. Уз то, одселило се и 1 домаћинствоу Урошевац и 3 домаћннства у Призрен. После другог светског рата у Банат је одсељено 1 домаћинство 1946. године. Овом роду припадају и 2 домаћинства домазетска, који су примили презиме и крсну спаву.
Славковци, 16 кућа. То су старинци Срби. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Од овога рода 1 домаћннство се одселило у Петрово Село – Призренско поље, као колонисти 1924. године.
Сичановци – Витошевци, 8 кућа, славе Св. Николу, прислужуЈу Св. Николу летњег. Од свога рода одселила су се два домаћинства у Призрен 1929. године. Овај род води порекло из предела “Мораве“.
Бајкини, 7 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су нз Сиринића, из села Севца, а називају их „Шоповима“. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Доњу Србицу, а 2 домаћинства у Становце – Метохија.
Сташовци – „Дрцковци", 8 кућа. Досељени су као сточари, а пореклом су „Качаревци“, за њих се каже „нису баш Шопови”. Славе Ђурђиц. Од овога рода 1 домаћинство се одсепило у село Раштане – Призренски крај, те и 1 домаћинство у Призрен 1946. године.
Татаровци род, 11 кућа, славе Ђурђиц. Пореклом су из Бугарске или Македоније. Од овога рода 5 домаћинстава је одсељено
1925. као колонисти у Призренско поље. Два домаћинства су одсељена 1946. године у Банат.
Качаревци, 11 кућа, славе Ђурђиц. Од овога рода у старо доба одселило се 1 домаћинство у Севце – Сиринић, 2 домаћинства у Заскок, а 2 домаћинства у Гребно – Косово, 1924. Као копонисти.
Љубисавци, 9 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од овога рода се одселило: 2 домаћинства у Тетово, 4 домаћинства у Д. Србицу – Призрен, 1925. као колонисти.
Димовци, 3 куће; Бајровци 2 куће.
Према мојим проучавањима половином месеца августа 1947. године и почетком јануара 1948. године у Мушникову је било Срба православне вере: 8 родова са 94 куће; Срба муслиманске вере, а српског матерњег језика 2 рода са 5 кућа. Свега родова 10 са 99 кућа.
Извор: Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе – Татомир Вукановић
