Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1508848 пута)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 509
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6720 послато: фебруар 22, 2019, 09:57:44 пре подне »
Сљедећа два резултата припадају истом презимену, слави и мјесту поријекла, па ћемо их објавити заједно. Ове двије породице немају предање о заједничком поријеклу, иако имају исто презиме и крсну славу, те бих рекао да су у мјесто Црквени бок на Банији дошли у двије одвојене миграције. Очекивано, патрилинеарно су повезане, и са другим презимењацима са друге стране Уне који славе исту славу, али одређене разлике у маркерима иду у прилог наведеном предању да "нису род". Такође, том предању иде и прилог чињеница да се налазе на двије различите локације у селу, те ћемо њихове локације у селу ближе означити. Дакле,

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Напомена: Мазалица из Суваје, Босанска Крупа, се издваја са DYS385=15-15 (остали имају модалну комбинацију 14-15) и са DYS392=12 (остали имају модалну вриједност 11). Мазалица из Чађавице, Нови Град се издваја са DYS570=19, а Мазалица из Великог Дворишта, Козарска Дубица са DYS570=17, дочим Мазалице из Црквеног бока и Суваје имају модалну вриједност 18.

Поставља се питање о које двије миграције се ради. Једна је дефинитивно она забиљежена од стране аустријских власти, у Црквеном боку, дана 9. септембра 1875. године, у којој се бјегунац са турске територије Глиго Мазалица пријавио властима, и населио у селу, по свему судећи на периферији (Велики сокак) јер је село тада већ увелико било формирано. Друга породица је живјела ближе центру села, код цркве, амбуланте, задруге и мјесне заједнице, и рекло би се да су у село дошли кад је оно тек било формирано, дакле раније. Могућа миграција и предак ове породице је пребјег из села Клековци код Дубице, а током Лаудоновог рата (1787. - 1791. године), Никола Мазалица. Није наведено у којем селу је завршио, али по свему судећи се ради о Црквеном боку. Да обје породице потичу од Глиге Мазалице, који је те 1875. године имао 60 година и 5 дјеце, предање о заједничком поријеклу би дефинитивно морало постојати, али и локације у селу од обје породице би биле ближе него што јесу.

Присуство Мазалица са славом Јовањдан у Поуњу је дефинитивно дуже него што се мислило и наведено у књизи "Поуње у Босанској Крајини" Милана Карановића, који је Мазалице сврставао у личке досељенике, са ранијим презименом Богуновић (што је генетика такође оборила), за шта опет није постојало предање код неких породица, конкретно код оних у Суваји (Босанска Крупа). По свему судећи Мазалице се у 18. и 19. вијеку расељавају из Бјелајског поља, једни вјероватно у Дубицу након аустро - турских ратова и разграничења (1716.—1718. и 1737.—1739.) заједно са породицама познатих петровачких презимена као што су Бањац, Балабан, Латиновић, Лукач, Шипка, итд... Поријекло Мазалица из Бјелајског поља наводе и неки свештеници, конкретно за Мазалице из Чађавице, Нови Град, који су се од Мазалица из Суваје, Босанска Крупа раздвојили у подгрмечком селу Залин, прије чега су дошли из Бјелајског поља, писано 1920.-1930. године да се то десило "прије 80-90 година", што одговара распону 1830.-1850. године, а што одговара и наводима и код Карановића за Мазалице из Суваје да су досељеници тамо од прије Дољанске буне 1858. године. У Залину није остало Мазалица, што наводи и Карановић.

Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6721 послато: фебруар 22, 2019, 10:04:45 пре подне »
Секулић, Св. Врачи, Гунцати, Кнић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова. Рекао бих да му је најближи један тестирани из необјављеног истраживања, из суседне Бреснице. Разликују се на једном од 17 упоредивих маркера.

За Секулиће у Гунцатима Михаило Драгић је забележио следеће:
Цитат
Секулићи и Бранковићи. Дед им се доселио из Властељице у Горњем Драгачеву. Славе Св. Враче.

У Властељицама постоји фамилија Кнежевић која слави Св. Враче. Иако нико од њих није тестиран, на основу два тестирана одсељена огранка (Властелице из Липнице код Чачка и Драгачевци из Белог Поља код Обреновца) може се закључити да припадају хаплогрупи Е-V13, те да Секулићи нису пореклом од њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6722 послато: фебруар 22, 2019, 10:15:01 пре подне »
Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Честитке, Серигус! Фина потврда. Посебно је то битно за Крајину, где често у овкиру неких родова/презимена, имамо више хаплогрупа.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6723 послато: фебруар 22, 2019, 10:25:48 пре подне »
Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Честитам на резултатима и коначном заокруживању приче о роду Мазалица у Поуњу.

Остаје сада да се открије шта је било прије тог 18. вијека. Има ли вијести од Данте Лабса?

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 509
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6724 послато: фебруар 22, 2019, 10:39:32 пре подне »
Честитам на резултатима и коначном заокруживању приче о роду Мазалица у Поуњу.

Остаје сада да се открије шта је било прије тог 18. вијека. Има ли вијести од Данте Лабса?

Хвала, Симо. Очекујем резултате Данте Лабса ускоро, јер су ме крајем прошлом мјесеца обавијестили да су завршили екстракцију ДНК и кренули са секвенцирањем. С обзиром на вриједност код једног од Мазалица из Црквеног бока 391=10, ако бих био позитиван на А493, онда би то могла бити старија вриједност, а повратна мутација код претка нас осталих. Изнио сам и тезе о миграцијама, по којој се предак Мазалице са 391=10 раније и раздвојио од остале екипе.

Постаје занимљиво.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6725 послато: фебруар 22, 2019, 11:27:32 пре подне »
Сљедећа два резултата припадају истом презимену, слави и мјесту поријекла, па ћемо их објавити заједно. Ове двије породице немају предање о заједничком поријеклу, иако имају исто презиме и крсну славу, те бих рекао да су у мјесто Црквени бок на Банији дошли у двије одвојене миграције. Очекивано, патрилинеарно су повезане, и са другим презимењацима са друге стране Уне који славе исту славу, али одређене разлике у маркерима иду у прилог наведеном предању да "нису род". Такође, том предању иде и прилог чињеница да се налазе на двије различите локације у селу, те ћемо њихове локације у селу ближе означити. Дакле,

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Центар), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS391=10 (остали имају модалну вриједност 11).

Мазалица, Јовањдан, Црквени бок (Велики сокак), Суња, Банија. Припада хаплогрупи I2-PH908. У односу на друге припаднике овог презимена са славом Јовањдан издваја се вриједношћу DYS458=17 (остали имају вриједност 18).

Напомена: Мазалица из Суваје, Босанска Крупа, се издваја са DYS385=15-15 (остали имају модалну комбинацију 14-15) и са DYS392=12 (остали имају модалну вриједност 11). Мазалица из Чађавице, Нови Град се издваја са DYS570=19, а Мазалица из Великог Дворишта, Козарска Дубица са DYS570=17, дочим Мазалице из Црквеног бока и Суваје имају модалну вриједност 18.

Поставља се питање о које двије миграције се ради. Једна је дефинитивно она забиљежена од стране аустријских власти, у Црквеном боку, дана 9. септембра 1875. године, у којој се бјегунац са турске територије Глиго Мазалица пријавио властима, и населио у селу, по свему судећи на периферији (Велики сокак) јер је село тада већ увелико било формирано. Друга породица је живјела ближе центру села, код цркве, амбуланте, задруге и мјесне заједнице, и рекло би се да су у село дошли кад је оно тек било формирано, дакле раније. Могућа миграција и предак ове породице је пребјег из села Клековци код Дубице, а током Лаудоновог рата (1787. - 1791. године), Никола Мазалица. Није наведено у којем селу је завршио, али по свему судећи се ради о Црквеном боку. Да обје породице потичу од Глиге Мазалице, који је те 1875. године имао 60 година и 5 дјеце, предање о заједничком поријеклу би дефинитивно морало постојати, али и локације у селу од обје породице би биле ближе него што јесу.

Присуство Мазалица са славом Јовањдан у Поуњу је дефинитивно дуже него што се мислило и наведено у књизи "Поуње у Босанској Крајини" Милана Карановића, који је Мазалице сврставао у личке досељенике, са ранијим презименом Богуновић (што је генетика такође оборила), за шта опет није постојало предање код неких породица, конкретно код оних у Суваји (Босанска Крупа). По свему судећи Мазалице се у 18. и 19. вијеку расељавају из Бјелајског поља, једни вјероватно у Дубицу након аустро - турских ратова и разграничења (1716.—1718. и 1737.—1739.) заједно са породицама познатих петровачких презимена као што су Бањац, Балабан, Латиновић, Лукач, Шипка, итд... Поријекло Мазалица из Бјелајског поља наводе и неки свештеници, конкретно за Мазалице из Чађавице, Нови Град, који су се од Мазалица из Суваје, Босанска Крупа раздвојили у подгрмечком селу Залин, прије чега су дошли из Бјелајског поља, писано 1920.-1930. године да се то десило "прије 80-90 година", што одговара распону 1830.-1850. године, а што одговара и наводима и код Карановића за Мазалице из Суваје да су досељеници тамо од прије Дољанске буне 1858. године. У Залину није остало Мазалица, што наводи и Карановић.

Дакле, сценарио је сљедећи. Након аустро - турског рата и разграничења 1737.—1739. године предак Николе Мазалице и Мазалица из Црквеног бока (Центар) долази у Клековце код Дубице, гдје се породица кратко задржала, и већ 1791. године прешла на Банију, што и одговара чињеници да више нема Мазалица у Клековцима. Преостале Мазалице из Бјелајског поља се у првој половини 19. вијека насељавају у Подгрмеч (Залин) и на Козару (Двориште). Мазалице из Залина се расељавају у Сувају и Чађавицу. Једна грана Мазалица из Дворишта се 1875. године пресељава у Црквени бок (Велики сокак) на Банији (Глиго Мазалица). У Бјелајском пољу нема више Мазалица.

Честитке и од мене!

Црквени Бок као село настаје након рата 1788-1791. године, па ћу видјети, чим будем имао времена, да претресем крајишке извјештаје Друге банске крајишке регименте из 1790-их година. Мазалице нису пописане на централним и на додатним списковима крајишника Црквеног Бока из 1807. и 1819. године, а нема их ни у доступним црквеним књигама парохије Црквени Бок из 1830-их година.

Не знам имате ли у плану тестирање Мазалица из Војишнице (Војнић, Кордун)? Њиховим резултатом би се заокружиле Мазалице из Горње крајине.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 509
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6726 послато: фебруар 22, 2019, 12:10:02 поподне »
Не знам имате ли у плану тестирање Мазалица из Војишнице (Војнић, Кордун)? Њиховим резултатом би се заокружиле Мазалице из Горње крајине.

Имам у плану њих да тестирам, и позив на достављање узорка (уз моје финансије) је отворен. Али они славе Аранђеловдан, и могуће је да нису повезани с нама који славимо Јовањдан. Без обзира на то, уз постојање релативне географске блискости, имам намјеру да их тестирам, јер никад се не зна.

Цитат
Мазалице нису пописане на централним и на додатним списковима крајишника Црквеног Бока из 1807. и 1819. године, а нема их ни у доступним црквеним књигама парохије Црквени Бок из 1830-их година.

Ово је за мене нова информација. Прво, имамо Николу Мазалицу из Лаудоновог рата из села Клековци, који је вјероватно негдје завршио. Пошто постоје и Мазалице из околине Пакраца, које славе Ђурђевдан, можда су они од њега. Друго, положај у селу Мазалица са 391=10 говори нам нешто, а то је вјероватно да се њихов долазак у село десио приликом првог настањивања, тј. након самог настанка села, за које кажеш да је настало након Лаудоновог рата. Треће, да Мазалице са двије различите локације у селу потичу од два различита сина Глиге Мазалице из 1875. године, који су тада могли имати 30-ак година (јер им је отац имао 60), код њихових потомака је морало бити предања о заједничком поријеклу. Нпр. код наших у Суваји се знало да је моја лоза, са заједничким претком мојим чукунђедом који је рођен око 1850.-1860. (јер је мој прађед рођен 1882. године), родбински повезана са другим Мазалицама у селу, а који су и живјели близу наших Мазалица у кругу од 100-200 метара. Четвро, двојица Мазалица из Црквеног бока су удаљена 2/23, и то не баш спора маркера.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6727 послато: фебруар 22, 2019, 12:47:03 поподне »
Имам у плану њих да тестирам, и позив на достављање узорка (уз моје финансије) је отворен. Али они славе Аранђеловдан, и могуће је да нису повезани с нама који славимо Јовањдан. Без обзира на то, уз постојање релативне географске блискости, имам намјеру да их тестирам, јер никад се не зна.

Ово је за мене нова информација. Прво, имамо Николу Мазалицу из Лаудоновог рата из села Клековци, који је вјероватно негдје завршио. Пошто постоје и Мазалице из околине Пакраца, које славе Ђурђевдан, можда су они од њега. Друго, положај у селу Мазалица са 391=10 говори нам нешто, а то је вјероватно да се њихов долазак у село десио приликом првог настањивања, тј. након самог настанка села, за које кажеш да је настало након Лаудоновог рата. Треће, да Мазалице са двије различите локације у селу потичу од два различита сина Глиге Мазалице из 1875. године, који су тада могли имати 30-ак година (јер им је отац имао 60), код њихових потомака је морало бити предања о заједничком поријеклу. Нпр. код наших у Суваји се знало да је моја лоза, са заједничким претком мојим чукунђедом који је рођен око 1850.-1860. (јер је мој прађед рођен 1882. године), родбински повезана са другим Мазалицама у селу, а који су и живјели близу наших Мазалица у кругу од 100-200 метара. Четвро, двојица Мазалица из Црквеног бока су удаљена 2/23, и то не баш спора маркера.

Уколико будете тражили Мазалице из Војишнице, најбоље би било то урадити преко фејсбук групе "Кордунашка читанка". Истраживао сам прије извјесног времена Новаковиће из Војишнице, па сам наишао и на тамошње Мазалице, чини ми се у војним списковима Слуњске крајишке регименте са почетка XIX вијека.

То што Мазалица нема у поменутим списковима и у поменутим црквеним књигама, то не значи да их тада није било у селу (пуно је докумената, па то све треба пажљиво прећи). Највећи задружни број који се помиње у поменутим списковима крајишника из Црквеног Бока је број 35, али нпр. са бројева 2, 4, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 16, 17, 18, 20, 21, 23, 25, 26, 29, 33, 34 нико није пописан 1807. и 1819. године. Помињу се презимена Беч, Бижић, Димић, Ђуричић, Иванишевић, Каран, Коњевић, Кукавица, Нешић, Пралица, Секулић, Тодоровић, Тољага, Торбица, Цикота и Чакшираш. То што Мазалице из Црквеног Бока живе у различитим дијеловима села не мора значити пуно, имам примјер из свог рода гдје је једна кућа из матичног засеока прешла у средиште села након што је купила земљу од војних власти (наравно, постоји и пуно примјера гдје су се људи из неког рода приженили у други и задржали матичну крсну славу). Свијест о заједничком поријеклу је различита од породице до породице, неки памте са којим огранком су били иста задруга прије 200 година, док неки не памте даље од ђеда или пранђеда. Можда треба размотрити и могућност да се Никола Мазалица из Клековаца није задржао на Банији (наравно, ту је и низ других могућности - да је погинуо, да није оставио потомство и слично).

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 891
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6728 послато: фебруар 22, 2019, 06:46:05 поподне »
Мишковић, Св. Срђ, Борач, Кнић

Припада хаплогрупи R1b, грани L51-P312, а тешко је одредити дубље гранање јер тестирани поседује више вредности које одударају од модалног хаплотипа. Свакако ће бити од користи ако се буде одлучио да се тестира на неки од оријентационих панела како би се установило којој грани припада и коме је од тестираних српских родова евентуално сродан.

Постоји предање да су Мишковићи, Јеленићи, Марковићи и Татићи из села Борча један род, који потиче од Лутова у Црној Гори, a из племена Васојевића. Доселили су се у време Кочине крајине. Такво предање имају и Трифуновићи из Луњевице код Г. Милановца с тим што они имају детаљније предање које иде чак до Конавала.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

Међутим, један необјављени резултат из истраживања САНУ говори да изгледа све породице из тог дела Шумадије које сматрају да су сродне ипак то нису....а још је мања вероватноћа да заиста потичу из крајева који се помињу у предању.



Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 891
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6729 послато: фебруар 22, 2019, 07:19:41 поподне »
Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи, Краљево.

Припада хаплогрупи R1b, грани L51-P312-U152-Z36-Z67*, роду Морачана Богићеваца.

Вукићевићи су у Опланиће сишли из оближњег Трговишта на Котленику. У Трговишту их Драгољуб Корићанац бележи као староседеоце, и да им је друго презиме Кизовци.

Родоначелник би требало да им је Вукић Вујисић, забележен у тефтеру чибука из 1825. године за Сирчу (чији је део Трговиште било). Иако породично предање Вукићевића каже да им је порекло од Васојевића, село Дапсићи, свакако су пореклом Морачани. 

На 23 маркера имају идентичан хаплотип са Радовићима из Мораче, а забележено презиме родоначелника Вујисић говори да је ово вероватно и хаплотип Вујисића из Мораче.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 89
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6730 послато: фебруар 22, 2019, 07:30:48 поподне »
Уколико будете тражили Мазалице из Војишнице, најбоље би било то урадити преко фејсбук групе "Кордунашка читанка". Истраживао сам прије извјесног времена Новаковиће из Војишнице, па сам наишао и на тамошње Мазалице, чини ми се у војним списковима Слуњске крајишке регименте са почетка XIX вијека.

То што Мазалица нема у поменутим списковима и у поменутим црквеним књигама, то не значи да их тада није било у селу (пуно је докумената, па то све треба пажљиво прећи). Највећи задружни број који се помиње у поменутим списковима крајишника из Црквеног Бока је број 35, али нпр. са бројева 2, 4, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 16, 17, 18, 20, 21, 23, 25, 26, 29, 33, 34 нико није пописан 1807. и 1819. године. Помињу се презимена Беч, Бижић, Димић, Ђуричић, Иванишевић, Каран, Коњевић, Кукавица, Нешић, Пралица, Секулић, Тодоровић, Тољага, Торбица, Цикота и Чакшираш. То што Мазалице из Црквеног Бока живе у различитим дијеловима села не мора значити пуно, имам примјер из свог рода гдје је једна кућа из матичног засеока прешла у средиште села након што је купила земљу од војних власти (наравно, постоји и пуно примјера гдје су се људи из неког рода приженили у други и задржали матичну крсну славу). Свијест о заједничком поријеклу је различита од породице до породице, неки памте са којим огранком су били иста задруга прије 200 година, док неки не памте даље од ђеда или пранђеда. Можда треба размотрити и могућност да се Никола Мазалица из Клековаца није задржао на Банији (наравно, ту је и низ других могућности - да је погинуо, да није оставио потомство и слично).

Мазалице из села Војишница (Војнић) Кордун, су уписани у:

- Muster листи (1807) за 6. компанију, 4. слуњског пука:
1. Петар Мазалица (1786), кућни број 25,
2. Јаков Мазалица (1784), кућни број 25,

- Muster листи (1819) за 7. компанију, 4. слуњског пука:
1. Петар Мазалица (1787), кућни број 33,
2. Арсеније Мазалица (1797), кућни број 25,
3. Алекса Мазалица (1794), кућни број 25,
4. Којо Мазалица (1792), кућни број 25.


Ван мреже Филипчић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
  • R1b>P312
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6731 послато: фебруар 22, 2019, 09:49:42 поподне »
Мишковић, Св. Срђ, Борач, Кнић

Припада хаплогрупи R1b, грани L51-P312, а тешко је одредити дубље гранање јер тестирани поседује више вредности које одударају од модалног хаплотипа. Свакако ће бити од користи ако се буде одлучио да се тестира на неки од оријентационих панела како би се установило којој грани припада и коме је од тестираних српских родова евентуално сродан.

Постоји предање да су Мишковићи, Јеленићи, Марковићи и Татићи из села Борча један род, који потиче од Лутова у Црној Гори, a из племена Васојевића. Доселили су се у време Кочине крајине. Такво предање имају и Трифуновићи из Луњевице код Г. Милановца с тим што они имају детаљније предање које иде чак до Конавала.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

Међутим, један необјављени резултат из истраживања САНУ говори да изгледа све породице из тог дела Шумадије које сматрају да су сродне ипак то нису....а још је мања вероватноћа да заиста потичу из крајева који се помињу у предању.

Здраво свима,
Користим ову прилику да се јавим као један од ових Мишковића (непронађених).  ;D
Наговорио сам брата од ујака (Секулић - Гунцати) и будућег шурака (Вукићевић - Опланићи) и добили смо занимљиве резултате.

Предање о пореклу Мишковића да су од Лутовца, испоставило се да није тачно, као ни сродство са Трифуновићима из Луњевице код Г.Милановца.
Занимљиво да кад год сам читао неке текстове увек налазим на исто предање, па чак и нешто овако:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/Разговор:Лутово

Лаик сам у овоме и нисам чуо за тестирање на неки од орјентационих панела. Можете ли ми рећи нешто више о томе?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2124
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6732 послато: фебруар 22, 2019, 09:49:51 поподне »
Родоначелник би требало да им је Вукић Вујисић, забележен у тефтеру чибука из 1825. године за Сирчу (чији је део Трговиште било). Иако породично предање Вукићевића каже да им је порекло од Васојевића, село Дапсићи, свакако су пореклом Морачани. 

Притом у Дапсићима нема ни Вујисића ни Вукићевића... Ово подсећа на случај недавно тестираног Маројевића чије је братство према предању од Дабетића из Лопата где иначе нема Дабетића.
Многа предања су у старту сумљива због оваквих детаља.

Ван мреже Хаџи Ратко

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6733 послато: фебруар 23, 2019, 06:55:58 поподне »
Не, већ је из Штрбаца код Босанског Грахова пореклом. Миграција у Прњавор је вероватно с краја 19. века:

— Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради- Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).

https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1trpci-veliki-bosansko-grahovo/

Штрбци као "род" сада прилично "шарају" са хаплогрупама. Ту су N2-P189.2, R1a-M458>L1029, R1b>BY611>Z2705 и R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608.

Тачније, засеок Радановићи, село Брда (некада била парохија) изнад Прекаје, између Дрвара и Рора.
« Последња измена: фебруар 23, 2019, 07:02:36 поподне Хаџи Ратко »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6734 послато: фебруар 23, 2019, 07:04:29 поподне »
Тачније, засеок Радановићи, село Брда (некада била парохија) изнад Прекаје, између Дрвара и Рора.

Хвала на исправци. Ионако ми је било чудно то што село Штрпци код Босанског Грахова у административном смислу не постоји.
« Последња измена: фебруар 23, 2019, 07:22:07 поподне Amicus »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2124
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6735 послато: фебруар 23, 2019, 10:52:59 поподне »
Отворена је нова тема о Пејчиновићима где можемо наставити преписку о овом братству:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4146

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7984
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6736 послато: фебруар 24, 2019, 11:47:41 пре подне »
Било би добро када би се тестирани јавио и написао нешто више о Радовићима. ;) :)

Тестирани Radovic3 је грешком послао одговор као пријаву.

Ево његовог одговора:

Цитат
Hvala za komentar. Istraživanje o mojim Radovićima je u početnoj fazi.... Kada obradim nekoliko "kolena" biću slobodan da objavim rezultate. Pozdrav

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1728
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6737 послато: фебруар 25, 2019, 03:38:45 поподне »
Јованчић, Ђурђиц, Лиса, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP270. Најближа поклапања има са Марићем из Жаочана, и са једним тестираним из истраживања САНУ. Обојица такође славе Ђурђиц, а и географски су му блиски. Са Марићем има потпуно поклапање на 23 маркера па је прилично сигурно да припадају истом роду.

"Јованчићи, 8 к. (Ђурђиц), воде порекло од Гусиња (Гусињска нахија) и у роду су са Радосављевићима, Лончарима и Маринковићима."

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-lisa-ivanjica/

« Последња измена: фебруар 25, 2019, 03:56:55 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6738 послато: фебруар 25, 2019, 05:36:11 поподне »
Марићи из Жаочана су пореклом из Лисе:

Радован М. Маринковић је у свом раду о пореклу становништва Жаочана за Мариће забележио следеће:
Цитат
Марићи (5 кућа) су из Лисе. На споменику у Жаочанском гробљу читамо: „Овде почива раб божиј ПЕТАР МАРИЋ житељ жаочански а родом из села Лисе кои чесно и поштено поживи 80 год. Престави (се) … септ 1860. I. Бог да му душу (прости). Овај спомен ударише синови (своме) оцу Милое и Лука кмет. Писо ГЛИШО Дмитрић из Ко(траже).“.
Такође, Радован М. Маринковић бележи Мариће и у Лиси:
Цитат
МАРИЋИ (2 к, Ђурђиц) су крајем XVIII века досељени однекуд из Старог Влаха. Један њихов предак, Петар, учествовао је у српским устанцима на почетку XIX века, па се одселио у Жаочане код Чачка. Презименом чувају успомену на неку жену Мару.
Тестирани из САНУ је из околине Чачка, а презиме му је такво да недвосмислено указује на то да су му се преци доселили из Лисе.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6739 послато: фебруар 25, 2019, 06:44:42 поподне »
Нову годину започињемо резултатом на који смо заиста дуго чекали:
Мартиновић, Јовањдан, Бајице, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851

Међу аутосомалним поклапањима имам и Американца из Калифорније, који је по мушкој линији поријеклом од Мартиновића са Цетиња. Као хаплогрупа му стоји E-M35 тако да је то својеврсна потврда за горњи резултат.