Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1517479 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1141
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6760 послато: фебруар 27, 2019, 09:12:26 поподне »
Не знам, можда сам умислио, али ми се чини да сам негде читао да је Сергеј од кучких Ћетковића.
Мислим да је код Весне Деди у емисији, а можда и у некој другој емисији тог типа, поменуо да је из Љешанске нахије.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6761 послато: фебруар 28, 2019, 03:13:17 поподне »
Бабић, католик, Бајмок, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613. Најближе поклапање (и једино испод 3 маркера разлике), има са Булатовићем из Мртвог Дубоког код Колашина, разликују се на само 2 од 23 маркера. Једна од те две разлике је на маркеру DYS438, на ком Бабић поседује јединствену мутацију, и једини од припадника ове гране има повишену вредност 12. На основу релативне блискости са неким SNP тестираним припадницима ове гране, постоји могућност да Бабић припада дубљој подграни Y2613>Y2608>YP6098, па бих као следећи корак препоручио тестирање тог SNP-а код YSEQ-a. О пореклу ових Бабића нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8547
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6762 послато: фебруар 28, 2019, 03:45:17 поподне »
Бабићи из Бајмока би требало да су Буњевци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Saponjic

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 397
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6763 послато: март 01, 2019, 05:07:23 поподне »
Ердељановић је у својој књизи Доње Драгачево за село Шапоње,мислио на село Комарани,засеок Шапоње,на путу према Увцу.Овде су у 18веку живели Шапоњићи у две породице,два засеока,ШапоњеШћепанови и Шапоње Грковићи са славом Стевањдан.Сви Шапоњићи у Шумадијском селима потичу од ове две породице,чији је родоначелник дошао у њихов засеок из засеока Шапоње у селу Корита,Пештер.Ови су иселили у Босанску Крајину и Далмацију и они су носиоци хаплогрупе И2.У њихов засеок је дошло братство носиоци хг И1З63 са славом Стевањдан од којих су само потомци Митра Шћепановог остали у Старовлашким селима,њихови сродници из Шапоња на Коритској висоравни сви су иселили на разне стране Шумадије.Чињеница је дасу сви Шапоње Митровићи један род једна хаплогрупа,а остали Шапоње можда су и само усељеници ко ји су становали међу Митровим потомцима.По књизи Хроника Старовлашким Шапоњића,требало би да је предак Пауновића,Јован,братанац Митра Шћепановог Шапоње,од Шапоња Гркових,а ДНК директног Митровог потомка показаће да ли је Јован Шћепанов потомак или је само становао поред његових унука.Око 40различитих породица у тридесетак различитих места са истом славом али питање да ли смо сви И1З63 у13946

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1914
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6764 послато: март 02, 2019, 10:38:57 пре подне »
Вукојевић, Пантелијевдан, Будимлић Јапра, Босанска Крајина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова који славе Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике.

Припадници овог рода имају о одређене разлике у хаплотиповима, па бих ипак препоручио Вукојевићу (као и Рудићу и Маливуку) да тестира А1328. Код фирме Yseq, на пример, то кошта око 23 долара:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Иначе, Вукојевићу би могао бити најближи Ћирић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6765 послато: март 02, 2019, 12:29:59 поподне »
Вукојевић, Пантелијевдан, Будимлић Јапра, Босанска Крајина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, роду Б у Табели Српског ДНК пројекта, групи родова који славе Пантелијевдан.

Претходно тестирани припадници овог рода (Ћирић и Рудић) потичу са Баније и из Поткозарја, а породица тестираног Маливука има предање о пореклу са Баније, а још даље из Лике.

Припадници овог рода имају о одређене разлике у хаплотиповима, па бих ипак препоручио Вукојевићу (као и Рудићу и Маливуку) да тестира А1328. Код фирме Yseq, на пример, то кошта око 23 долара:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247&osCsid=b0402b9f4565d168942eebb092fbe0ed

Иначе, Вукојевићу би могао бити најближи Ћирић.

Још једна потврда за породице које у Крајини славе Св. Пантелију. За сада код њих нема неких искакања у генетском смислу, невезано да ли је тестирани са Баније, или из Босанске Крајине. За Вукојевиће Карановић каже да су досељени са Змијања. Део ове групе родова су, поред Вукојевића/Вуковића, још и Борићи, Михаилице, Гавриловићи и Сантрачи. У Поуње су иначе досељавали из Лике и са Змијања. Сврстани су у родове досељене "с југа". Било би значајно видети колико су им генетски удаљени родови који славе Аранђеловдан, а који су такође процењени као A1328. То су, да подсетим, Родићи и Лалићи-Прице. Ово значи да је та подграна I2-S17250 веома раширена у Крајини.

Од познатих припадника овог крајишког рода треба издвојити некадашњег фудбалера и тренера репрезентације Југославије, Слободана Сантрача.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4354
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6766 послато: март 02, 2019, 02:28:41 поподне »
Пена, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити GATAH4=11 и 570=17. Најближи на пројекту му је Бијељац из Дрвара, са којим има једну разлику на 18 упоредивих маркера и који слави и исту славу. Иначе за Бијељце и њихов огранак Шешуме, се каже да су дошли из Лисковице код Мркоњић Града, па бих рекао да је веза са Пенама извесна.

Пена је 1991. било највише у Чифлуку код Шипова, па је могуће то њихова матица.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6767 послато: март 02, 2019, 03:54:13 поподне »
Пена, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити GATAH4=11 и 570=17. Најближи на пројекту му је Бијељац из Дрвара, са којим има једну разлику на 18 упоредивих маркера и који слави и исту славу. Иначе за Бијељце и њихов огранак Шешуме, се каже да су дошли из Лисковице код Мркоњић Града, па бих рекао да је веза са Пенама извесна.

Пена је 1991. било највише у Чифлуку код Шипова, па је могуће то њихова матица.

Са овим резултатом је потврђено предање Бијељаца да су старином из Лисковице код Мркоњић Града.

По попису из 1991. године, у Медној се презивају Пена, док се у Чифлуку презивају Пено. И једни и други су забележени под презименом Пена у шематизму из 1882. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6768 послато: март 02, 2019, 04:26:51 поподне »
Пена, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити GATAH4=11 и 570=17. Најближи на пројекту му је Бијељац из Дрвара, са којим има једну разлику на 18 упоредивих маркера и који слави и исту славу. Иначе за Бијељце и њихов огранак Шешуме, се каже да су дошли из Лисковице код Мркоњић Града, па бих рекао да је веза са Пенама извесна.

Пена је 1991. било највише у Чифлуку код Шипова, па је могуће то њихова матица.

Значајан резултат за Бијељце из Унца. Као што рече Лука, они су према предању доселили из Љесковице крај Мркоњић Града (данас не налазим тамо место сличног имена). Било их је 26 кућа и најстарији су досељеници. Верује се да је Љесковица крај Дрвара по њима и добила име. Њихов огранак су Шешуми из Унца.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6769 послато: март 02, 2019, 04:34:39 поподне »
(данас не налазим тамо место сличног имена).

Написах у свом претходном посту да је највероватније у питању место са називом Лисковица код Мркоњић Града.

Ван мреже Андријић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
  • И2-ПХ908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6770 послато: март 02, 2019, 04:45:11 поподне »
Jeli ovo možda prvi testirani iz Medne ili ima više?

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6771 послато: март 04, 2019, 03:23:37 поподне »
Мазалица, Аранђеловдан, Војишница, Војнић

Припада хаплогрупи I1-Y13930. Од претходно тестираних најближи му је Татарин из Јагодњака од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Од Бачка који слави исту славу се разликује на 3 од упоредивих 19 маркера.

О Мазалицама у Војишници нисам успео да пронађем ништа. Ако неко зна нешто о њима - нека напише.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6772 послато: март 04, 2019, 03:56:53 поподне »
Мазалица, Аранђеловдан, Војишница, Војнић

Припада хаплогрупи I1-Y13930. Од претходно тестираних најближи му је Татарин из Јагодњака од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Од Бачка који слави исту славу се разликује на 3 од упоредивих 19 маркера.

О Мазалицама у Војишници нисам успео да пронађем ништа. Ако неко зна нешто о њима - нека напише.

По свему судећи, Мазалице су у Војишници биле присутне још током XVIII вијека.

На основу војне документације Слуњске крајишке регименте, можемо закључити да је почетком XIX вијека у Војишници била најмање једна породична задруга Мазалица (бр. 25). Из те задруге су 1807. године пописани Петар Мазалица и Јаков Мазалица:

Између 1807. и 1819. године, по свему судећи, долази до издвајања једне гране Мазалица из ове матичне породичне задруге у нову породичну задругу (бр. 33). Године 1819. пописани су Арсенија Мазалица, Алекса Мазалица и Којо Мазалица из задруге бр. 25 и Петар Мазалица из задруге бр. 33.
« Последња измена: март 04, 2019, 05:11:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 874
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6773 послато: март 04, 2019, 04:15:17 поподне »
Jeli ovo možda prvi testirani iz Medne ili ima više?

 Занимљиво, страна моје бабе, тј. прадједа су Бошњаци из села Босна код Какња. Славе Ђурђевдан, а по предању су прије око 250 или више година дошли у Средњу Босну са презименом Ћирковић из села Медна. Овдје на пројекту постоји неки Бошњак из Маленаца код Зрењанина, Ђурђевдан који су E-V13>L241 вјероватно, но не видим како се ови моји са тим могу увезати посебно што је презиме настало по доласку у средњу Босну, могуће да је ово "мој" резултат са те стране јер нисам видио никога досад из Медне да је тестиран.
« Последња измена: март 04, 2019, 04:18:43 поподне Zor »

Ван мреже Андријић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
  • И2-ПХ908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6774 послато: март 04, 2019, 04:46:52 поподне »
Interesantno :).

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6775 послато: март 04, 2019, 04:56:17 поподне »
Занимљиво, страна моје бабе, тј. прадједа су Бошњаци из села Босна код Какња. Славе Ђурђевдан, а по предању су прије око 250 или више година дошли у Средњу Босну са презименом Ћирковић из села Медна. Овдје на пројекту постоји неки Бошњак из Маленаца код Зрењанина, Ђурђевдан који су E-V13>L241 вјероватно, но не видим како се ови моји са тим могу увезати посебно што је презиме настало по доласку у средњу Босну, могуће да је ово "мој" резултат са те стране јер нисам видио никога досад из Медне да је тестиран.

Њему се први познати предак звао Јован Бошњак и из шанца Печке у Поморишкој војној крајини је прешао у Меленце. Он је рођен почетком 18.века.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 874
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6776 послато: март 04, 2019, 06:37:04 поподне »
Њему се први познати предак звао Јован Бошњак и из шанца Печке у Поморишкој војној крајини је прешао у Меленце. Он је рођен почетком 18.века.

 Далеко је то, онда су његови тамо били и у 17. вијеку? Презиме је настало вјероватно по томе што је дошао "из Босне", а то се види и са генетске стране јер му је најближи неко из Лике и то дијеле неке специфичне вриједности. Код Хрвата у Славонији таква презимена су настајала након сеобе католика са Еугеном Савојским исто по старом локалитету.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1130
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6777 послато: март 04, 2019, 06:43:43 поподне »
Далеко је то, онда су његови тамо били и у 17. вијеку? Презиме је настало вјероватно по томе што је дошао "из Босне", а то се види и са генетске стране јер му је најближи неко из Лике и то дијеле неке специфичне вриједности. Код Хрвата у Славонији таква презимена су настајала након сеобе католика са Еугеном Савојским исто по старом локалитету.


Мислим да су Великом Сеобом дошли, и то чак прво у Будим и околину, па одатле у Поморишје. Тако су текле те сеобе са запада, прво на сам север па су онда премештани као граничари где год затреба. Са друге стране југоистока косовско-вардарска струје је ишла често у само Поморишје.
Значи Бошњак осим тог Личанина нема са неким од других наших нека конкретнија поклапања?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 89
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6778 послато: март 04, 2019, 08:04:14 поподне »
По свему судећи, Мазалице су у Војишници биле присутне још током XVIII вијека.

На основу војне документације Слуњске крајишке регименте, можемо закључити да је почетком XIX вијека у Војишници била најмање једна породична задруга Мазалица (бр. 25). Из те задруге су 1807. године пописани Петар Мазалица и Јаков Мазалица:

Између 1807. и 1819. године, по свему судећи, долази до издвајања једне гране Мазалица из ове матичне породичне задруге у нову породичну задругу (бр. 33). Године 1819. пописани су Арсенија Мазалица, Алекса Мазалица и Којо Мазалица из задруге бр. 25 и Петар Мазалица из задруге бр. 33.

Можда је ова тврдња тачна везана за издвајање Мазалица, али можда су биле две независне задруге Мазалица бр. 25 и бр. 33, то је велико питање. На Кордуну раздвајања (издвајања) задруга су почела у великој мери да се догађају тек у периоду укидања Војне Крајине. Тада је систем породичне задруге почео да нестаје, па су млади брачни парови са својом тек рођеном децом одлазили из задруге и на наслеђеним деловима имања у атару села градили своје куће и окућнице. Нпр. најстарији или најмлађи брат је остајао у старој кући, а остала браћа су наслеђивала друге комаде земље. Баш се 1880-их то може приметити, јер се тада знатно повећавао број кућа, односно број кућних бројева.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6779 послато: март 04, 2019, 08:44:06 поподне »
Можда је ова тврдња тачна везана за издвајање Мазалица, али можда су биле две независне задруге Мазалица бр. 25 и бр. 33, то је велико питање. На Кордуну раздвајања (издвајања) задруга су почела у великој мери да се догађају тек у периоду укидања Војне Крајине. Тада је систем породичне задруге почео да нестаје, па су млади брачни парови са својом тек рођеном децом одлазили из задруге и на наслеђеним деловима имања у атару села градили своје куће и окућнице. Нпр. најстарији или најмлађи брат је остајао у старој кући, а остала браћа су наслеђивала друге комаде земље. Баш се 1880-их то може приметити, јер се тада знатно повећавао број кућа, односно број кућних бројева.

Долазило је до диоба задруга и за вријеме постојања Војне крајине. О томе је доста писао Огњеслав Утјешеновић Острожински. Имамо пуно таквих примјера на подручју Прве банске крајишке регименте (готово у сваком већем селу баш у овом периоду долази до повећања броја породичних задруга). Узећу за примјер село Острожин код Вргинмоста, гдје су 1807. године пописани људи до задружног броја 46, док су 1819. године пописани људи до задружног броја 54. У том периоду се од задруге Перенчевића са броја 30 одвојио један огранак у задругу бр. 50.

У овом случају је извјесно да је дошло до издвајања огранака из појединих матичних задруга пошто 1807. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 30. С друге стране, 1819. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 34. На броју 31 су Кнежевићи (1807. године има их само на броју 3), на броју 33 су Мазалице (1807. године има их само на броју 25), а на броју 34 су Узелци (1807. године има их само на броју 6). Осим тога, у случају Мазалица, Петар Мазалица који је пописан 1819. године у задрузи бр. 33 би по годинама и по висини могао одговарати Петру Мазалици пописаном 1807. године у задрузи бр. 25 (мада се неки подаци ипак разликују).

« Последња измена: март 04, 2019, 08:53:10 поподне Банска крајина »