Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Мунћан, Никољдан, Крушчица, Бела Црква, J2b-M241

Мунћани су сврстани у родове непознатог порекла. Имају породични надимак "Буфани".


извор: Срби у Банату, Јован Ердељановић

[Селаковић]

Колико се Зеленовић разликује од Караџића из Дробњака? Знам да сте их ценили другачије, али ето испадоше Z17855. Невероватни сте, Селаче.

Зеленовић има са једним од Караџића поклапање 20/23, али две од те три разлике су на споро-мутирајућим местима, тако да их за сада треба посматрати одвојено, али нека спона даље у прошлости није искључена.

[Небојша]

Живковић, Романија, Република Српска, I2-Y3120>S17250

Ово су вероватно Живковићи који славе Лучиндан. Пореклом "из Требјесе". Чекам потврду.

[Мића]

Мунћан, Никољдан, Крушчица, Бела Црква, J2b-M241

Мунћани су сврстани у родове непознатог порекла. Имају породични надимак "Буфани".


извор: Срби у Банату, Јован Ердељановић

Назив Буфани се користи као надимак за становнике Мајданпека, а потиче од назива подгрупе Влаха који су се бавили рударством у овом граду. Са Википедије:

Власи се деле на више етнографских група, међу којима су три основне:

Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара,
Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млави, Ресави и околини Ћуприје, и
Мунћани у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке.
Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку

[НиколаВук]

Мунћан, Никољдан, Крушчица, Бела Црква, J2b-M241

Мунћани су сврстани у родове непознатог порекла. Имају породични надимак "Буфани".


извор: Срби у Банату, Јован Ердељановић

Назив Буфани се користи као надимак за становнике Мајданпека, а потиче од назива подгрупе Влаха који су се бавили рударством у овом граду. Са Википедије:

Иначе, назив "Мунћан" потиче од румунске речи munte, "планина", у овом случају вероватно са значењем "планинац, горштак". Било би корисно ако би му у будућности 23andme "продубио" СНП па да сазнамо да ли је PH1602 или нека од многобројних грана испод Z1296.

[Зрно]

Велеушић, Стевањдан, Кнежево, I2-Y3120>S17250

Презиме Велеушић је доста ретко и среће се готово само на потезу Кнежево-Скендер Вакуф. Било би добро да Велеушић уради Y-STR тест, како би видели да ли постоји веза са породицама из околине Герзова, које такође славе Стевањдан. Највероватније постоји.

Велеушићима је матица село Рађићи код Кнежева (раније Скендер Вакуфа). Сад ми паде на памет да је село Велушић код Дрниша добило име по таквом презимену ("велике уши").

[rugovac]

Захваљујући Милошу има сам могућност да прочитам делове књиге Голуба Јашовића о Ономастици Косанице. На страни 137 наводи се да Бакић који је тестиран се доселио из Равни код Колашина и да је Васојевић. Наводи се да слави Аранђеловдан и Госпођиндан. Као информатор је навден Јовановић Витомир рођен 1935.

1. Село Равни се налази у Морачи а не у Васојевићима.
2. Госпођиндан је преслава карактеристична за Морачане.
3. Информатор није из фамилије Бакић но комшија из истог села, те није ни требо да даје изјаву пошто очигледно није рекао тачно предање.

Из овога горе наведеног произилази да Вукићевић треба да коригује део да Бакићи из Забрђа који су Васојевића имају исти резултат као Кучи и да Бакиће из Мораче убаци у род Куча.

[Небојша]

Живковић, Романија, Република Српска, I2-Y3120>S17250

Ово су вероватно Живковићи који славе Лучиндан. Пореклом "из Требјесе". Чекам потврду.

Живковићи славе Никољдан

[Romanijski]

Живковићи славе Никољдан

Neću da negiram tvoj podatak , ali Živkovići slave Aranđelovdan selo Brnjica opština Pale. Možda postoje i sa tom slavom....

[Небојша]

Neću da negiram tvoj podatak , ali Živkovići slave Aranđelovdan selo Brnjica opština Pale. Možda postoje i sa tom slavom....

Ови су из Нехорића, Пале.

[Voljen od Boga]

Пошто резултат једног другог Зеленовића и већег броја Динарик Север појединаца нису јавни (истраживање Херцеговаца), оставићу други коментар на затвореном делу.

Ово ме фрустрира

[Небојша]

Чалакић, Тривуњдан, Вилуси, Бања Лука, I2-M423

Ово је потврда за Чалакиће из тог краја, будући да имамо тестиране Чалакиће из Радманића, I2-Y3120. Ово је онај "Чолаковић" са 23andMe.

[Clavdivs]

Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:

У Подосоје су се преци доселили 8 колена претходно. Поседујем родослов 8 колена уназад. По предању, преци су се доселили из околине Никшића, нако што су побили Турке. По предању, два брата су се одселила у село Врлика код Книна, где постоје трагови презимена Миличић. Два брата су се одселила у Подосоје код Шипова, а један брат у околину Добоја, где је основао село Миличиће, које постоји до данашњих дана. Преци су пре бега од Турака славили Светог Луку, којег Миличићи из села Дучице код Никшића и данас славе, а нако бега Ђурђевдан. На породичној лози је и бивши кошаркаш и репрезентативац Србије и Црне Горе Дарко Миличић.

[Romanijski]

Ови су из Нехорића, Пале.

Sve uredu , ali to je podnožje Jahorine 

[Лука]

Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.

[Небојша]

Пајић, Никољдан, Широка Ријека, Војнић, Кордун, R1a-Z280>CTS3402


извор: 23andMe

[Зрно]

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.

Заиста је невероватно да се за скоро сва презимена из околине Гламоча и Шипова, према разним ауторима, тврди да су дошла из Далмације, а управо је обрнуто. Више документованих извора потврђује сеобе из тог краја према Врлици, Книну и Дрнишу 1689-1692. У питању су хиљаде људи, под вођством својих харамбаша. И притом знамо да је околина Гламоча још раније била извориште сеоба на запад. Мислим да је све то "пребацивање лоптице на другу страну" тј. "види, има презиме и у Далмацији, значи дошли смо одатле".

[zoranns]

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.

И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

[zoranns]

Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

[Зрно]

И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

Бежање од Турака и три брата, која су отишла на разне стране. Мислим да то предање има 90% Срба.