Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Голушин, Аранђеловдан, Ново Милошево, Кикинда, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта у оквиру кога има модални хаплотип.

Голушини једно од бројних братстава из Новог Милошева, а за њих је Јован Ердељановић забележио следеће:
Голушини (41, Св. арханђел Михаил), из Аде.

[Милош]

Бјелетић, Лучиндан, Прераца, Билећа, I2-Y3120>S17250

Бјелетићи су пореклом Никшићи.

"У 17. веку један део Никшића, из Требјесе од браства Милобратовића, досељен је у Херцеговину и, како се види из испитивања Дедијерових, растурили се по селима око Билеће: Подосоју, Торичу, Љубишићима, Шобадинама, Плужинама, Чуковићима, Голобрђу, Влаињи и Нарту. Сад су се овде од њих развила велика браства: Шешлије, Кокољи, Бјелетићи, Кундачине и Папићи, од којих су се нека спустила у Гацко (Шиљеговићи), Невесиње (Божовићи и Руљи) и оближња му села Братач, Миљевац и Риљи, Љубиње (Крунићи), око Стоца и Благаја, у Шуму (Бијеловићи) и Зупце (Томашевићи). Побегли су због насиља Грађана, муслимана из Никшића. Тргујући са шумадијским воловима обогатили су се и око Билеће купили имања, због чега су се наново закрвили с Турцима и неки побегли „пут Босне.“

Исељавали су се Бјелетићи и у западну Србију (Љубовија, Ваљево и Ужице). Славе Св. Луку, преслављају Велику Госпојину.

За Бјелетиће можемо рећи да су сигурни Никшићи. Док за неке друге са списка знамо да ипак нису генетски Никшићи.

[Небојша]

Сакић, Тривуњдан, Добропољци, Бенковац, R1a-Z280>CTS3402

Сакићи из Добропољаца имају породични надимак "Марићи". Од њих су и Сакићи у Бенковачком Селу. Занимљив резултат, будући да имамо у Крајини још родова који славе Тривуњдан, а припадају R1a (Биге). Мада смо њих проценили као R-Z92.

Извор: 23andMe

[Лука]

Сакић, Тривуњдан, Добропољци, Бенковац, R1a-Z280>CTS3402

Сакићи из Добропољаца имају породични надимак "Марићи". Од њих су и Сакићи у Бенковачком Селу. Занимљив резултат, будући да имамо у Крајини још родова који славе Тривуњдан, а припадају R1a (Биге). Мада смо њих проценили као R-Z92.

Извор: 23andMe

Према подацима са сајта benkovac.rs, Сакићи из Добропољаца славе Никољдан. Трифуњдан славе само Сакићи из Бенковачког Новог Села који су ту дошли из Добропољаца "у лаштво", тако да веза са Бигама вероватно не постоји.

[Небојша]

Према подацима са сајта benkovac.rs, Сакићи из Добропољаца славе Никољдан. Трифуњдан славе само Сакићи из Бенковачког Новог Села који су ту дошли из Добропољаца "у лаштво", тако да веза са Бигама вероватно не постоји.

Код Бачка видех да и ови из Добропољаца славе Тривуњдан? Углавном ако им је оригинална слава Никољдан, то објашњава можда зашто нису исти кластер R1a као и Биге.

[Лука]

Код Бачка видех да и ови из Добропољаца славе Тривуњдан? Углавном ако им је оригинална слава Никољдан, то објашњава можда зашто нису исти кластер R1a као и Биге.

Бачко је доста грешио што се тиче података око крсних слава у тој књизи (Зрно може потврдити ово), нису Сакићи изолован случај.

[Sergius]

Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

Мада би било најлогичније пошто је било село Штрпци у нахији Бањани.

[vojislav.ananic]

Штрбац, Никољдан, Кистање, Книн, раније Штрбачки Бук (река Буна, "код Мостара"), род. надимак Папићи.
Штрбац, Кистање, св. Никола. Имају породичне надимке: Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи. Матица им је у делу Кистања који се зове Мјеркачи.
Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци. У овим насељима и данас живе породице, које представљају огранке рода Штрбаца. Укупно су их биле 82 куће у периоду између два свјетска рата. Те породице носе презимена: Штрбац, Савић, Николашевић, Радановић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Село Штрпци у Унцу се помиње у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца. Вреди поменути да је кнез Островице у северној Далмацији 1499. године био Павле Штрбац Козулић. Павле, који је касније био и подбан, умро је 1523. године. Поједини аутори сматрају да би он могао бити у вези са данашњим крајишким родом Штрбаца.
Старина штрбачког рода је из Херцеговине. У ову област су се раније, поред данашње Херцеговине, рачунали и пространи предели на западу и северу данашње Црне Горе, ако и крајњи југозапад данашње Србије. За Штрбце треба напоменути да су један од најраширенијих крајишких родова са много мањих огранака. Такође је интересантно да у Бањанима у матици N1a-P189 постоји стари локалитет Штрпци са старом црквом св. Ђорђа (Ђурђевдан је поред Никољдана слава коју славе крајишки Штрпци).
Што подуздано знам да се породица Штрбац помиње у  Дечанским хрисовуљама 1335. године, они су пресељени из Херцеговине на простор Косова и Метохије. Под притиском Турака многи Срби селили су се даље на запад у Крајину, Банију, Лику итд.

[vojislav.ananic]

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEaXhJeHdZS3VWb0E/edit

M. Filipović - Štrpci

[vojislav.ananic]

ШТРПЦИ

Породице Штрбаца у Поуњу истраживао је још раније Владислав Скарић.
Велики и Мали Штрпци данас постоје више ријеке Унац, а Доњи и Горњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа.                                                                                           
Шире подручје Поуња некада је насељавао велики број породица различитих презимена које воде поријекло од Штрбаца. Славе Ђурђевдан, а неки Никољдан. Поред самих Штрбаца којих је тамо било највише, падају: Радићи, Томићи, Замаклари, Кужети, Војводићи, Бокано, Шкорићи, Мишковићи, Стричевићи, Репије, Малиновићи и Кукавице. Веле да их је некада у горњем Поуњу било 251 кућа са 13 презимена.
Штрпци су тада били врло распрострањени у читавој области Босанске Крајине. Име су добили од топографског назива Штрб. Веле да су поријеклом од некакве Штрбине из Херцеговине и да су се тамо звали Павловићи.
Кажу да су се од тамо прво населили у Грахово па се одатле расељавали даље.
Сматра се да су Мали Радић и Суваја матица ових Штрбаца у Босанској Крајини.

[Небојша]

убачени са 23andMe


Јањанин, Острожин, Вргинмост, R1a-M458>YP417

Јањани из тих крајева славе више славе (Никољдан, Срђевдан, итд). Са Кордуна је пореклом и некадашњи фудбалер Црвене Звезде, Рајко Јањанин.





Лагунџин, Ђурђевдан, Иђош, Кикинда, R1a-Z280>CTS3402

Сматра се да су Ђурђулови, Обућински и Лагунџини први населили Иђош. Стари родови у Иђошу, који су напред поменути као најстарији, и они који су добили земљу, а српског су порекла чинили су старо село, око садашње цркве, које се после, кад су се почели у већем броју насељавати из Поморишја и из Банатске Црне Горе Срби и порумуњени Срби и Румуни и настављати село у продужењу тога старог села, прозвало Српски крај, за разлику од тога новог насеља које је добило име Влашки крај.

ЛАГУНЏИНИ, једни се зову БАЂИНИ; (7, Ђурђевдан)
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-idos-kikinda-gornji-banat/



Поповић, Котор, I2-Y3120>S17250

Нисам погледао код Накићеновића шта се каже о Поповићима из Боке. Сигурно их има више несродних. Чекам податак о слави.



Савовић, Јовањдан, Турица, Требиње, E-V13

Занимљиво да имамо већ тестиране појединце из овог рода (више породица) у склопу херцеговачког пројекта, али нису E-V13. О Савовићима:

САВОВИЋ (п), у Врпољу, Вјетрима и Турици (Загора, Требиње). Послије Другог свјетског рата на подручју Загоре било је шест кућа Савовића: четири у Турици и по једна у Врпољу и Вјетрима. Једно су братство са Вуковићима и Петровићима. Према предању, у Загори су живјели браћа Вуко. Петар и Саво. Њихови потомци су прозвани по имену оца. Тако је настало и презиме Савовић. Славе Јовањдан.

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.



Ковиљац, Јовањдан, Сремска Митровица, N-P189.2

Ковиљци се на простору Бачке у изворима јављају у 18. и 19. веку. Ако неко зна више о пореклу ове продице, нека подели овде.

[Банска крајина]

Јањанин, Острожин, Вргинмост, R1a-M458>YP417

Јањани из Острожина (Вргинмост, Банија) славе Никољдан. Потврђени су у селу у XVIII вијеку, када их је било најмање двије задруге.

Ускоро ће се тестирати и Перенчевићи из Острожина, а надам се да ћемо наћи и неког од тамошњих Мириловића.

[Милош]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ћумурлија. Најближи му је један из матице Ћумурлија, из Дучића код Мионице, са којима има три разлике на 17 упоредивих маркера, а спајају их два карактеристична маркера: DYS385=14-16, DYS635=21,као и ретка крсна слава. Релативно су му блиски и Стајићи из околине Лајковца и Нешић из околине Рековца. Једини има ретку вредност 11 на DYS438.

О Ћумурлијама се писало и раније на Форуму:

У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно,  навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.

Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.

1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.

https://www.poreklo.rs/2013/04/07/poreklo-prezimena-selo-dučić-mionica/

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

[Nebo]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Деспотовић је кандидат нашег "Француза" Аце Михаиловића.
Надам се да је он пронашао неке податке о овом роду.
Што се литературе тиче, и ја сам покушавао нешто да нађем, али узалуд.

[симо]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

По сљедећем наводу могло би се схватити да су Деспотовићи били у Перућцу још 1837. године:

"Из околних села дошли су у Перућац: Рајаци из Заовина, Ордагићи из Алуга, Радојичићи из Растишта, Јовановићи из Јагоштше, Томићи из Кремића, Јелисавчићи су старином из Заовина. До 1837. године Перућац је формиран као насеље и у њему живе: Савићи (Атанасије и Марко), 1 кућа Ристивојевића, 1 кућа Благојевића, 1 кућа Стевановића, 1 кућа Деспотовића, 1 кућа Новаковића, 1 кућа Јелисавчића (Павла и Радована) и 1 кућа Василића."

Бајина Башта и околина до 1941. (прва књига)
Аутор:Др Стеван Игњић

[Mihajlo]

У попису 1837 г. за Перућац су уписани :
 "Богосав Ристивојевић,  Срећко син. "
"Деспот Ристивојевић,  Продан син".
"Глигорије Деспотовић".
У породичном предању кандидата се помињу као рођаци/преци у мушкој линији : Продан Деспотовић, кмет Перућца око 1860 г., као и Радул Ристивојевић, унук Милована Ристивојевића у попису 1863 год за Бесеровину. Изгледа да иста породица у Перућцу/Бесеровини користила презимена Деспотовић и Ристивојевић. Мој предак Срећко Богосављевић,  син Богосава Ристивојевића,  је био кмет у Перућцу 1847 г. Извори су следеће књиге : "Рачани кроз векове" (аутор Бориша Матић, 2010-13) и "Становништво Рачанског среза 1863 год" (аутор Милорад Богдановић, 2004)
Ако неко зна где су сачуване матичне књиге из XIX века за Перућац-Бесеровину (изгледа да нису у Ужицу), било би од велике помоћи за реконструкцију родослова ове породице.

[Селаковић]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

Овде не треба испустити из вида другу по бројности породицу у Бесеровини - Хаџиће, који такође славе Лазаревдан, а у време истраживања Љубе Павловића било их је 16 кућа.

Данас у телефонском именику у целој Бесеровини има само један број регистрован на Аџиће, значи да су вероватно многи променили презиме. Можда су Деспотовићи/Ристивојевићи из Перућца њихов огранак, који се спустио када су муслимани отишли.

[Иван Вукићевић]

Петровић, Никољдан, Грљан, Зајечар, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, а на 111 маркера колико је тестирао преко FTDNA се разликује на 12 од Стевића из Шетоња код Петровца на Млави. На 23 маркера који се тестирају у београдском ДНК центру има модални хаплотип за овај род.

Породица тестираног потиче од Петровића из Његуша. Према подацима које је оставио тестирани, као и према родослову Петровића, ради о прибраћеној грани овог братства. Наиме, предак тестираног за кога је забележено да се звао Костурина (вероватно се ради о надимку) се оженио сестром Данила I Петровића-Његоша (1670-1735) чије име није познато, а њихово потомство је узело презиме Петровић по мајци. Од те прибраћене гране потиче и тестирани.



На то да ово није изворна хаплогрупа Петровића указује и резултат Поповића из Петровог Села код Кладова који прпада грани E-L241. Поповићи и Петровићи су две гране Хераковића. Још једна потврда да се ради о прибраћеној грани је и то што тестирани слави Никољдан, а остали Петровићи у Његушима славе Ђурђевдан. Занимљиво је да их Ердељановић није споменуо у својој књизи о Старој Црној Гори.

[Златан]

Тестирани Петровић, који ми се јуче обратио као поклапању на ФТДНА, је рекао да му је прадеда (и касније) рођен у Грљану, а сви пре њега у Његушима. По тој причи, испада да је то била нека селидба у другој половини 19. века. Питао сам га такође дали може да нађе свој род у пореклу презимена која су поменута за Грљан у књизи Црна Река, али није било јасног одговора.

Мени је ово много занимљив резултат, јер је по породичном предању моја породица у Шетоње дошла из околине Зајечара, али доста раније. Ово ми наговештава да ћемо наћи многе занимљивости везане за E-V13 када почну нека планска тестирања источне Србије.

[resavac]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ћумурлија. Најближи му је један из матице Ћумурлија, из Дучића код Мионице, са којима има три разлике на 17 упоредивих маркера, а спајају их два карактеристична маркера: DYS385=14-16, DYS635=21,као и ретка крсна слава. Релативно су му блиски и Стајићи из околине Лајковца и Нешић из околине Рековца. Једини има ретку вредност 11 на DYS438.

О Ћумурлијама се писало и раније на Форуму:

https://www.poreklo.rs/2013/04/07/poreklo-prezimena-selo-dučić-mionica/

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

I ja se prezivam Despotovic. Znaci nisu svi Despotovici isti.