Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1507664 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5424
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6480 послато: јануар 15, 2019, 12:12:51 поподне »
Мунћан, Никољдан, Крушчица, Бела Црква, J2b-M241

Мунћани су сврстани у родове непознатог порекла. Имају породични надимак "Буфани".


извор: Срби у Банату, Јован Ердељановић

Назив Буфани се користи као надимак за становнике Мајданпека, а потиче од назива подгрупе Влаха који су се бавили рударством у овом граду. Са Википедије:

Иначе, назив "Мунћан" потиче од румунске речи munte, "планина", у овом случају вероватно са значењем "планинац, горштак". Било би корисно ако би му у будућности 23andme "продубио" СНП па да сазнамо да ли је PH1602 или нека од многобројних грана испод Z1296.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1503
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6481 послато: јануар 15, 2019, 03:51:49 поподне »
Велеушић, Стевањдан, Кнежево, I2-Y3120>S17250

Презиме Велеушић је доста ретко и среће се готово само на потезу Кнежево-Скендер Вакуф. Било би добро да Велеушић уради Y-STR тест, како би видели да ли постоји веза са породицама из околине Герзова, које такође славе Стевањдан. Највероватније постоји.

Велеушићима је матица село Рађићи код Кнежева (раније Скендер Вакуфа). Сад ми паде на памет да је село Велушић код Дрниша добило име по таквом презимену ("велике уши").

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6482 послато: јануар 15, 2019, 06:19:55 поподне »
Захваљујући Милошу има сам могућност да прочитам делове књиге Голуба Јашовића о Ономастици Косанице. На страни 137 наводи се да Бакић који је тестиран се доселио из Равни код Колашина и да је Васојевић. Наводи се да слави Аранђеловдан и Госпођиндан. Као информатор је навден Јовановић Витомир рођен 1935.

1. Село Равни се налази у Морачи а не у Васојевићима.
2. Госпођиндан је преслава карактеристична за Морачане.
3. Информатор није из фамилије Бакић но комшија из истог села, те није ни требо да даје изјаву пошто очигледно није рекао тачно предање.

Из овога горе наведеног произилази да Вукићевић треба да коригује део да Бакићи из Забрђа који су Васојевића имају исти резултат као Кучи и да Бакиће из Мораче убаци у род Куча.







Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6483 послато: јануар 15, 2019, 08:47:26 поподне »
Живковић, Романија, Република Српска, I2-Y3120>S17250

Ово су вероватно Живковићи који славе Лучиндан. Пореклом "из Требјесе". Чекам потврду.

Живковићи славе Никољдан

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 529
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6484 послато: јануар 15, 2019, 08:54:28 поподне »
Живковићи славе Никољдан
Neću da negiram tvoj podatak , ali Živkovići slave Aranđelovdan selo Brnjica opština Pale. Možda postoje i sa tom slavom....

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6485 послато: јануар 15, 2019, 09:24:58 поподне »
Neću da negiram tvoj podatak , ali Živkovići slave Aranđelovdan selo Brnjica opština Pale. Možda postoje i sa tom slavom....

Ови су из Нехорића, Пале.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6486 послато: јануар 15, 2019, 10:20:19 поподне »


Пошто резултат једног другог Зеленовића и већег броја Динарик Север појединаца нису јавни (истраживање Херцеговаца), оставићу други коментар на затвореном делу.

Ово ме фрустрира :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6487 послато: јануар 16, 2019, 09:10:04 пре подне »
Чалакић, Тривуњдан, Вилуси, Бања Лука, I2-M423

Ово је потврда за Чалакиће из тог краја, будући да имамо тестиране Чалакиће из Радманића, I2-Y3120. Ово је онај "Чолаковић" са 23andMe.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6488 послато: јануар 16, 2019, 09:24:45 пре подне »
Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:
Цитат
У Подосоје су се преци доселили 8 колена претходно. Поседујем родослов 8 колена уназад. По предању, преци су се доселили из околине Никшића, нако што су побили Турке. По предању, два брата су се одселила у село Врлика код Книна, где постоје трагови презимена Миличић. Два брата су се одселила у Подосоје код Шипова, а један брат у околину Добоја, где је основао село Миличиће, које постоји до данашњих дана. Преци су пре бега од Турака славили Светог Луку, којег Миличићи из села Дучице код Никшића и данас славе, а нако бега Ђурђевдан. На породичној лози је и бивши кошаркаш и репрезентативац Србије и Црне Горе Дарко Миличић.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 529
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6489 послато: јануар 16, 2019, 09:28:05 пре подне »
Ови су из Нехорића, Пале.
Sve uredu , ali to je podnožje Jahorine  :) :) :)

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 357
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6490 послато: јануар 16, 2019, 10:51:55 пре подне »
Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.
« Последња измена: јануар 16, 2019, 11:28:32 пре подне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6491 послато: јануар 16, 2019, 11:03:51 пре подне »
Пајић, Никољдан, Широка Ријека, Војнић, Кордун, R1a-Z280>CTS3402


извор: 23andMe

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1503
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6492 послато: јануар 16, 2019, 11:40:34 пре подне »
Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.


Заиста је невероватно да се за скоро сва презимена из околине Гламоча и Шипова, према разним ауторима, тврди да су дошла из Далмације, а управо је обрнуто. Више документованих извора потврђује сеобе из тог краја према Врлици, Книну и Дрнишу 1689-1692. У питању су хиљаде људи, под вођством својих харамбаша. И притом знамо да је околина Гламоча још раније била извориште сеоба на запад. Мислим да је све то "пребацивање лоптице на другу страну" тј. "види, има презиме и у Далмацији, значи дошли смо одатле".

Ван мреже zoranns

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
  • I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6493 послато: јануар 16, 2019, 11:41:20 пре подне »
Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.
И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

Ван мреже zoranns

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 39
  • I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6494 послато: јануар 16, 2019, 11:45:26 пре подне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1503
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6495 послато: јануар 16, 2019, 11:50:35 пре подне »
И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

Бежање од Турака и три брата, која су отишла на разне стране. Мислим да то предање има 90% Срба. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6496 послато: јануар 16, 2019, 12:25:35 поподне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

Миличићи из Дучица су од ровачких Гојаковића, Никшићи. И славе Светог Луку.
« Последња измена: јануар 16, 2019, 12:27:08 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5424
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6497 послато: јануар 16, 2019, 01:46:54 поподне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

Ранију матицу би најпре требало да тражите у Поповом пољу у источној Херцеговини јер је тамо тестирано, у оквиру Херцеговачког подухвата чији резултати нису још увек јавни, више родова који припадају I1-Z63>Y13946 хаплогрупи; они додуше славе другу славу у односу на вас (није у питању Лучиндан). Можда је предање о Никшићу преузето од неког рода који је учествовао у заједничким миграцијама ка западу са вашим родом а у сваком случају Никшић и Требиње нису превише далеко.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1728
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6498 послато: јануар 16, 2019, 04:11:58 поподне »
Ристовски, Ђурђиц, Капиново, Чашка (Македонија)

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Ристовски је први припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у нашој бази. Грана L1307 је јако стара (време до најстаријег заједничког претка свих припадника ове гране је око 7800 година), и једна је од највећих и најраширенијих грана хаплогрупе L, распрострањена од Европе до Индије. Ристовском су најближи један Италијан са Сицилије (3 разлике на 19 маркера) и Немац (5 разлика на 18 маркера), мада се ни ту по свему судећи не ради о претерано блиској вези, тј. на основу овог броја маркера лако би се могло радити и о вези старој преко 1000 година.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5424
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6499 послато: јануар 16, 2019, 05:28:00 поподне »
Ристовски, Ђурђиц, Капиново, Чашка (Македонија)

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Ристовски је први припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у нашој бази. Грана L1307 је јако стара (време до најстаријег заједничког претка свих припадника ове гране је око 7800 година), и једна је од највећих и најраширенијих грана хаплогрупе L, распрострањена од Европе до Индије. Ристовском су најближи један Италијан са Сицилије (3 разлике на 19 маркера) и Немац (5 разлика на 18 маркера), мада се ни ту по свему судећи не ради о претерано блиској вези, тј. на основу овог броја маркера лако би се могло радити и о вези старој преко 1000 година.

Ово је шести тестирани Брсјак у оквиру акције тестирања брсјачких и мијачких родова. Пренећу овде шта сам о пореклу Ристовских из Капинова написао на затвореном делу форума:

"Ристовски пореклом из села Капиново (општина Чашка, област Азот, близу Богомиле и Велеса) са славом Ђурђиц. Према књизи Јована Трифуноског "Област Бабуне и Тополке", село је обновљено око 1850. године од стране досељеника из поречке области; Пореч се рачуна као брсјачки крај а и кандидат има предање да су његови Брсјаци, тј. да потичу од њих. У горепоменутој књизи је овај род забележен под надимком "Станковци или Ристевци" са четири куће, према предању су пореклом из поречког села Црешнево. Кандидат зна да уназад наброји претке до родоначелника Ристе - отац Игњат (рођен 1928, са породицом се преселио у Србију 1946. године), деда Димитрије, прадеда Петко, чукундеда Риста."

Погледао сам у књизи "Порече" Петра С. Јовановића (на основу истраживања вршених 1926. године) шта пише о родовима из села Црешњево (Црешнево), међутим тамо ниједан род не слави Ђурђиц или Ђурђевдан али била су четири рода са славом "Св. Ђорђе Алимпије" (Алимпијевдан), три староседелачка и један досељен из кичевског краја. Колико сам схватио, у црквеном календару се на исти дан када се обележава Св. Алимпије Столпник (26.11. по јулијанском, 9.12. по грегоријанском календару) у Руској и Грчкој цркви слави и освећење моштију и/или храмова Св. Великомученика Георгија; још један назив који се у Македонији користи за овај дан је "Св. Ђорђе посен" (посни Св. Ђорђе). На порталу "Порекла" је коментарисана ова ситуација:

"Miroslav B Mladenovic Mirac
21. новембра 2017. у 16:48
Крсна слава:-СВЕТИ ЂОРЂЕ(посна слава“ 9 децембар) – св. АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК(9 децембар се пада у исти дан али није наша крсна слава, истог дана у месецу (9 децембра) су у Грчкој и Руској православној цркви освећене мошти два свеца Св. Ђорђе и Св- Алимпије Столпника)."

"Махом је овај СВЕТАЦ(„посна“ Св. Ђорђе-кога нема у црквеном календару, него тог дана пише Св. Алимпије Столпник) у Призрену била слава занаталија мутавџија, а код сточара: за ситну и крупну стоку."

"Срамота да у родном крају ни СВЕШТЕНА лица не знају да се слави „Св. Ђорђе“(„Посна слава“ на дан Светог Алимипије Столпника-него се само помиње „св.Алимпије Столпник“."

"То је стога, што се тога дана слави спомен освећења два храма св. Велико Мученика Георгија (Ђорђа) у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у једном."

https://www.poreklo.rs/2012/03/04/veli%C4%8Dkovi%C4%87/

Ако је код наведених родова из Црешњева ипак у питању прослављање Св. Ђорђа а не Св. Алимпија, онда би неки од њих могли да буду повезани са тестираним Ристевцима из Капинова (у питању су стариначки родови Милошоваца, Сокреваца и Џароваца и род Поповаца досељен из кичевског краја).
Чињеницама против самоувереног незнања.