Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово
Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).
Тестирани је о свом пореклу написао следеће:
Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.
С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.