Нову годину започињемо резултатом на који смо заиста дуго чекали:
Мартиновић, Јовањдан, Бајице, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851
Припада роду Катуњана и Риђана који чине следећа братства у Црној Гори:
- Милићи и Предишани из Бјелица (Јовањдан)
- Ђуричковићи из Загарача (Јовањдан)
- Ђуричићи из Малих Цуца (Никољдан)
- Шпадијери из Доњег Краја (Ђурђевдан)
- Роћени из Шаранаца који потичу са Чева (Аранђеловдан)
- Лушчани из Васојевића који потичу из Цеклина (Ђурђиц)
- "Кучи" из Риђана и Грахова (Никољдан)
- Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца који потичу из Риђана (Никољдан)
- Томовићи из Шекулара (вероватно само један прибраћени део тог братства)
Сада овим братствима прибрајамо и Ненојевиће из Бајица који се деле на Мартиновиће и Вуксановиће.
Овом роду припадају и многа братства из Херцеговине и Источне Босне која потучу од горе наведених братстава из Црне Горе.
Мартиновићи су највеће и након династије Петровић-Његош најутицајније братство у Старој Црној Гори које традиционално предводи паљење бадњака на Цетињу. Према предању потичу од Орловића, а у оквиру рода Катуњана и Риђана исто предање имају још и Милићи и Предишани из Бјелица и Ђуричковићи из Загарача. Јован Ердељановић је прикупио неколико верзија о пореклу тих братстава, а овде ћу навести верзију коју је забележио у Бајицама:
Из Чарађа, које је код Гацка у Херцеговини, били су дошли четири брата у Цуце, у село Ржани До, на место Граб, где и сад има њихова црквица и код ње до, који, веле, и данас није дељен. Та су се четири брата звала: Бајко, Бјелан, Неноје и Чејо. Из Ржаног Дола они су се морали разићи. Бајко отиде даље у Цуце, и од њега су цуцки Бајковићи. Бјелан се преселио на "Решњу "у садашње Бјелице, и од њега су бјеличка браства Милићи, Абрамовићи и др. Неноје дође у Бајице, које су се од старине већ тако звале, и од њега су Мартиновићи и Вуксановићи. Сви потомци ова три брата славе и сад Јовањ-дан зимњи. А четврти брат, Чејо, врати се у Гацко и прими ислам, и од њега су тамошњи Ченгићи.
У Чарађу је било остало још три брата оне четворице, и од њих воде порекло друга три браства: од једнога Самарџићи у Кривошијама, од другога Бандићи у Команима и Ђуричковићи у Загарчу, а од трећега Османагићи у Подгорици. Сва именована браства знају и до данас, да су међу собом род.
Као што је познато, за Бајковиће и њима сродна братства из Вељих Цуца је утврђено да припадају грани J2a-Z38463, а исто важи и за Бандиће из Комана и Самарџиће из Кривошија. На основу тога што и Бандићи и Самарџићи имају предање да су се у своје племенске области доселили из Цуца преко Бајица, очекивао сам да ће и Мартиновићи такође припадати грани J2a-Z38463 о чему сам у пар наврата писао на форуму. Међутим, испоставило се да су и досељеници у Бајице били разнородни што потврђује да су J2a-Z38463 и E-Z19851 братства заиста чинила чврсту родовску заједницу на подручју Вељих Цуца, као и да су заједнички учествовала у миграцијама из тог племена, а да ли су тамо заједно досељена тек остаје да се утврди. E-Z19851 братства су у Веље Цуце (а касније и у Мале Цуце) сасвим извесно досељена из Риђана, док још увек није утврђено где је тачно матица рода Цуца и Пјешиваца који припада грани J2a-Z38463.
