Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1185377 пута)

Ван мреже ser.hill

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6400 послато: јануар 04, 2019, 05:04:44 поподне »
Поздрав свима на форуму,

Ово је мој први пост, везан за генетски тест који сам урадио. Колико видим, прилично занимљив и неуобичајен резултат, уколико неко може да ми помогне да га мало боље схватим, бићу захвалан. Имам породично стабло које сеже у 19 век, па тако и знам конкретно да је мој прапотомак, Кота (Коста), био сироче које је усвојио извесни Лазар Петровић, и из захвалности према њему је узео презиме Лазаревић. По причи постоји негде и документ о усвајању до кога бих волео да дођем једног дана.

Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Велики Поздрав и Срећна Нова Година!
Милан Лазаревић


Лазаревић, Алимпијевдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-PF3359, могуће подграни PF3378, мада би за то требала снп потврда. Овај снп није у понуди код Yseq-а, али га је могуће тестирати након захтева да га уврсте у понуду.

Лазаревић нема ближих поклапања на Српском ДНК пројекту, а у иностраним базама му је најближи извесни Сарменто пореклом са југа Португала, мада са њим има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (на DYS570 разлика је трострука), па је упитно да ли уопште припадају истој низводној грани. Са Думановим из Копривиштице са Бугарског ДНК пројекта има 1 разлику на свега 12 упоредивих маркера (DYS439), с' тим што Думанов врло могуће није PF3359+, већ P303>L497+. Грана PF3359 је са сестринском граном P303 (и њеним огранцима CTS342 и L497) и L91 представљала главне гране G хаплогрупе присутне код неолитских земљорадника Европе, што доказује неколицина археогенетских налаза који се налазе у табели (G-PF3359 ancient samples).

У литератури је доста слабо обрађен пиротски крај па самим тим и Рагодеш одакле су Лазаревићи. Уколико неко има више података о овој породици добродошао је да их изнесе.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6401 послато: јануар 04, 2019, 05:09:17 поподне »
Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Јесте, али Ви не припадате тој грани G хаплогрупе. Филогенетски низ Ваше гране иде овако:  P287>P15>L1259>L30>CTS574>CTS2488>PF3359, као што је написано у поруци о Вашем резултату.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 556
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6402 послато: јануар 04, 2019, 05:36:34 поподне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?
« Последња измена: јануар 04, 2019, 05:38:08 поподне radon »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6403 послато: јануар 04, 2019, 05:58:08 поподне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?
Нема блиских хаплотипова на њиховом FTDNA пројекту нити међу њиховим PF3359 хаплотиповима у пројектима хаплогрупа.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1052
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6404 послато: јануар 04, 2019, 10:20:15 поподне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2246
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6405 послато: јануар 04, 2019, 10:52:12 поподне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.
У нашој претраживој дигиталној библиотеци имамо следеће наслове:
Драгомир М. Кићовић, Радомир П.Губеринић: Пуниша Рачић - живот за једну идеју (Библиотека "Хронике села", посебна издања, књига 16)
Радош Јелић и Милун Јелић: Слатина и Слатињани (Библиотека "Хроника села" 15)

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 642
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6406 послато: јануар 05, 2019, 01:17:13 пре подне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?

 Они свакако морају бити у вези са јављањем јерменског имена Дониг у селима Нишевац, Будримо и Гулијан око 1480. г.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6407 послато: јануар 05, 2019, 05:08:19 поподне »
Убачени са 23andMe:


Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250

Имамо већ Брујиће из Вргинмоста I2-PH908, али славе Ђурђевдан, па треба проверити шта је овде у питању.


Перишић, Јовањдан, Добро Поље, Калиновик, N-P189.2

Перишићима су сродни и Мишури из тог краја. И Перишићи из Попова (Требиње) славе Јовањдан, па можда постоји веза.


Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).


Бујишић, Ђурђевдан, Сивац, раније Пљевља, J2b-M205




Кнежевић, Ђурђевдан, Личка Јасеница, G2a-L42

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6408 послато: јануар 05, 2019, 06:13:13 поподне »
Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).

Јовановићи су уз Татинца (Ужице) и славе Никољдан. Овде нисам нашао Јовановиће https://www.poreklo.rs/2014/02/21/poreklo-prezimena-selo-tatinac-uzice/, али се они ипак помињу у Татинцу. Браћа Ђорђе и Трипко Јовановић досељени су 1864. године "са турске стране" на Татинац код Ужица (Перо Пећинар).

 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6409 послато: јануар 05, 2019, 09:56:08 поподне »
Роквић, Стевањдан, Дрвар, R1b-U152


Свештеник Обрад Бањац, пренео је 1888. предање о пореклу рода коме припадају и крајишки Роквићи. Према том предању, Трњинићи и Роквићи су пореклом од неког племена Озгорастовића, које је доселило из Херцеговине. Најстарији познати предак овог рода звао са Радан, који је имао две, или три жене, од којих касније насташе потомци Трнинића, Роквића и Миљевића (Трњина, Роква, Миља).

Постоји и друго предање, које каже да су Трњина, Роква и Миља биле три сестре, које су приликом удаје задржале и крсну славу (то је био услов за зетове). Ово је мало вероватно, с обзиром да су сви "зетови" испали R1b-U152. :)

Конкретно Роквићи из Дрвара имају предање о пореклу из Далмације (Полача).


Дакле овим резултатом је комплетирана прича око овог крајишког рода. Миљевићи, Добријевићи, Трнинићи и Роквићи славе Стевањдан, имају предање о заједничком пореклу и сви припадају хаплогрупи R1b-U152.

од крајишких Роквића је певач Маринко

Једна нумера за успешно решавање ове слагалице око Озгорастовића

<a href="https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y</a>





симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6410 послато: јануар 05, 2019, 10:08:18 поподне »
Дакле овим резултатом је комплетирана прича око овог крајишког рода. Миљевићи, Добријевићи, Трнинићи и Роквићи славе Стевањдан, имају предање о заједничком пореклу и сви припадају хаплогрупи R1b-U152.

Значајан крајишки род.

Још један представник овог рода- Марко Добројевић, српски народни добротвор из 19. вијека, трговац из Босанске Крупе



https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1896/12.pdf

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6411 послато: јануар 06, 2019, 10:16:28 пре подне »
Стојановић, Ђурђевдан, Љевоша, Пећ, I2-S17250


Према речима тестираног, пореклом су од Ђурашковића из Цеклина. Проблем је што Ђурашковићи из Цеклина славе Никољдан и припадају I2-Z17855
https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6412 послато: јануар 06, 2019, 10:44:52 пре подне »
Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250

Имамо већ Брујиће из Вргинмоста I2-PH908, али славе Ђурђевдан, па треба проверити шта је овде у питању.

Ови Брујићи су из Бовића крај Вргинмоста. Славе Никољдан, за разлику од Брујића из Голиње.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6413 послато: јануар 06, 2019, 11:03:22 пре подне »
Комазец, Лазаревдан, Комазеци, Обровац, I2-S17250


Комазеци су крајем 20. века били веома бројни у Комазецима (91) и Комазецима Доњим (213). Комазеци су генерално најбројнија породица у том крају. Уз то су и веома стари на том подручју. Исељавали су се у околину Вргинмоста (Чремушница, Бовић). Од раније у пројекту имамо Комазеце из Каштела Жегарског, тако да је ово потврда.

Више о I2-PH908 породицама које славе Лазаревдан:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2687.0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6414 послато: јануар 06, 2019, 01:27:45 поподне »
Ивановић, Петковдан, Лалевићи, Даниловград, E-V13

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6415 послато: јануар 06, 2019, 03:18:18 поподне »
Јанковић, Ђурђевдан, Јагњило, Младеновац, E-V13


Боривоје М. Дробњаковић за Јанковиће каже следеће:

Јанковићи (Игњатовићи 8, Јанковићи 3, Радовановићи 8, Глишићи 6, Обрадовићи 3, Филиповићи 6). 34 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед Јанко „од Подгорице“. Старо им презиме Делибоковићи. Прво се задржали око Тополе, али им се ту не допадне, него крену даље и дођу овде у „ову питомину“. Од старине им кумови Ровићи у Буковику.
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jagnjilo-mladenovac/

Први пут чујем за презиме Делибоковић, звучи интересантно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6416 послато: јануар 06, 2019, 07:57:00 поподне »
Марковић, Јовањдан, Прибеља, Гламоч, I2-Z17855


Марковића је у Прибељи било 11 чланова на попису БиХ из 1991. године. Исти су род са Станивуцима из околине Гламоча:

"Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе Св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега и војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке, имали своју земљу и за турског времена."
https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-prijani-glamoc/

Из тог краја имамо тестиране Чвокиће I2-Z17855, који такође славе Јовањдан и огранак су Станивука. Можемо рећи да је овим резултатом потврђено да су Станивуци (и њихови огранци) I2-Z17855 (кластер Мириловића).

"Чвокићи су Станивуци, дакле пореклом из Херцеговине, као и они у Пријанима. Овде су одавна"
https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-krasinac-glamoc/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6417 послато: јануар 07, 2019, 09:49:26 пре подне »
Торлаковић, Никољдан, Крагујевац, N-P189.2


Један резултат који смо коментарисали и раније и који је занимљив због самог корена презимена.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg66498#msg66498
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Може бити да упућује на порекло из југоисточних крајева Србије, али исто тако може бити по топониму који помиње Clavdivs. Углавном презиме постоји и у динарским крајевима.

Тестирани каже да су бар 3-4 генерације у Крагујевцу, пре тога не знају. Видећу да ли су то ови из Мрсаћа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9024
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6418 послато: јануар 07, 2019, 07:08:53 поподне »
Торлаковић, Никољдан, Крагујевац, N-P189.2


Један резултат који смо коментарисали и раније и који је занимљив због самог корена презимена.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg66498#msg66498
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Може бити да упућује на порекло из југоисточних крајева Србије, али исто тако може бити по топониму који помиње Clavdivs. Углавном презиме постоји и у динарским крајевима.

Тестирани каже да су бар 3-4 генерације у Крагујевцу, пре тога не знају. Видећу да ли су то ови из Мрсаћа.

Ово су Торлаковићи из самог града. Предак им је био један од оснивача ватрогасног дома у Крагујевцу, па верујем да је реч о Торалковићима које помиње извесна Татјана на Порталу:

znam da prezime TORLAKOVIC potice iz Negotinske krajne gde su tri brata otisli ,, trbuhom za kruhom,, jedan je ostao na rodnoj grudi , drugi je krenuo ka Bosni a treci ka Srbiji . Krsna slava je SVETI NIKOLA a jedan od brace slavi SVETOG JOVANA . LAZAR je dosao u Srbiju 1885 god .Sva Lazareva deca su rodjena u Kragujevcu gde je Lazar jedan od osnivaca vatrogasnig doma Sinovi Mihailo , Milan i Petar.Mihailo je imao jednog sina Miroljuba.Mihailo je mlad umro (1958) i Miroljub posle vojske odlazi za Nemacku, gde do dan danas zivi. Tamo se ozenio sa Andjelkom ima sina Mihaila i cerku Klaudiju.Sto se tice Milana (1907) znam da se ozenio sa Jelenom iz sela Pusiljevo kod Svilajnca. Njihov sin, Rajko (Radoslav) ozenio Milku (koja je nazalost umrla u Maju 2007). Zajedno imaju dvoje dece: sina Sasu i cerku Tatjanu. Petar(1902) i ozenio se Desankom ima tri sina Lazara,Miroslava i Branka kao i tri cerke Danica ,Natalija(Bela )i LJubica.Ovo su Lazarevi potomci itd.
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Занимљиво је ово порекло "из Неготинске крајине", уколико је тачно предање наравно.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4705
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6419 послато: јануар 07, 2019, 08:02:26 поподне »
Ово су Торлаковићи из самог града. Предак им је био један од оснивача ватрогасног дома у Крагујевцу, па верујем да је реч о Торалковићима које помиње извесна Татјана на Порталу:

znam da prezime TORLAKOVIC potice iz Negotinske krajne gde su tri brata otisli ,, trbuhom za kruhom,, jedan je ostao na rodnoj grudi , drugi je krenuo ka Bosni a treci ka Srbiji . Krsna slava je SVETI NIKOLA a jedan od brace slavi SVETOG JOVANA . LAZAR je dosao u Srbiju 1885 god .Sva Lazareva deca su rodjena u Kragujevcu gde je Lazar jedan od osnivaca vatrogasnig doma Sinovi Mihailo , Milan i Petar.Mihailo je imao jednog sina Miroljuba.Mihailo je mlad umro (1958) i Miroljub posle vojske odlazi za Nemacku, gde do dan danas zivi. Tamo se ozenio sa Andjelkom ima sina Mihaila i cerku Klaudiju.Sto se tice Milana (1907) znam da se ozenio sa Jelenom iz sela Pusiljevo kod Svilajnca. Njihov sin, Rajko (Radoslav) ozenio Milku (koja je nazalost umrla u Maju 2007). Zajedno imaju dvoje dece: sina Sasu i cerku Tatjanu. Petar(1902) i ozenio se Desankom ima tri sina Lazara,Miroslava i Branka kao i tri cerke Danica ,Natalija(Bela )i LJubica.Ovo su Lazarevi potomci itd.
https://www.poreklo.rs/2012/03/16/torlakovi%C4%87/

Занимљиво је ово порекло "из Неготинске крајине", уколико је тачно предање наравно.

Овде представљено предање је мало конфузно, наиме пише да презиме потиче из Неготинске крајине а одмах затим да су тамо "отишли трбухом за крухом". Одакле су онда отишли у Неготинску крајину, која им је била првобитна матица? Такође не знам зашто се Неготинска крајина у том цитату подваја у односу на Србију.
Чињеницама против самоувереног незнања.