Занимљиво, да место Косача и дан данас у Бугарској постоји на пола пута од Софија до Босилевграда. Исто тако је очигледно да су ХСС Косаче (по Проф. Есаду Куртовићу) већ око 1405г. били толико бројни да су их називали племеном. У приложеном линку обратите пажљу на стр.67-76.
https://de.scribd.com/doc/145044816/9/“Četiri-kuće-plemena-Kosača”
Нисам до сада чуо за везу Косаче - Бугарска.
Косаче су из Босне/Захумља.
Писах о њима у теми о Сијерчићима:
"Према неким подацима,
предак Сијерчића који је сахрањен у цркви Светог Ђорђа у Доњој Сопотници (Горажде)
звао се Радослав Ширинић.
Три километра од Горажда низводно, на левој обали Дрине, у врло лепом пределу, у засеоку Доњој Сопотници код ушћа истоимене речице, стоји крај друма стара знаменита црквица Св. Ђорђа на Дрини. Ту је цркву саградио Херцег Стјепан 1446. године. На њој је споља над вратима, на каменој плочи (величине 130 х 30 цм), натпис: „у љето 6954 (1446) аз раб Христу Богу господин херцег Стефан воздвигох храм светаго великомученика Георгија, моле (се) јему да помолит се о мње грешном владице моему Христу“. Као задужбина тада моћнога Херцега Стјепана ова је црква постала и верски и културни центар целог тога краја, те је у њој од 1529. до 1531. г. била српска штампарија црквених књига, штампаних ћирилицом. Штета је што од књига из те штампарије ниједна није сачувана; помиње се само да су на њима радили јеромонах Теодор и ђакон Радоје.
Црква је више пута обнављана и мењана и по облику и у величини. На њеном је звонику и данас још камени крст из старог доба. Око ње су били конаци, калуђерске ћелије и зграда у којој је била штампарија. У 17. веку президана јој је препрата. Овако преправљена необична је за ове наше крајеве и слична је по изгледу и величини са малом црквом у Добруну, близу Вишеграда. Уместо данашњег иконостаса, по предању био је камени, но није познато да су од њега пронађени какви остаци. Ранији иконостас имао је само двоје двери и поред њих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав. Кад је црква 1969. године била преправљена, та је гробница била празна, а плоча, која је тада била на њој, без натписа.
Једна плоча пак с натписом „В име бога се лежи раб Божји кнез Радослав Ширинић“ нађена је недалеко од цркве. по величини њеној може се закључити да је она била на тој гробници у цркви. За кнеза Радослава мисли се да је био у сротству са Херцегом Стјепаном, јер га је овај једним документом огласио за наследника.
Црква Светог Ђорђа у Сопотници, задужбина Стефана Вукчић Косаче
У Горажду и његовој околини живе потомци Сијерчића, босанског „војводе, господара Кулинове Босне“. Они су данас сви муслимани, али су одлично сачували све словенске особине.
Није утврђено да ли ови Сијерчићи потичу од кнеза Ширинића сахрањеног у цркви, како би с могло веровати по сличности имена и по томе што је сва земља око цркве, па и преко Дрине с десне њене стране, припадала делом цркви, а делом породици Ширинића (па се и читав један крај зове „Ширинићима“). Та су имања доцније припадала муслиманима Сијерчићима, па би се моглио закључити да су Сијерчићи помухамедањени наследници кнеза Радослава Ширинића. Они и данас причају да је у цркви Херцег Стјепана гроб њиховог претка, који је био хришћанин и поносе се да су његови потомци.
Храм Светог Георгија подигнут је под утврђеним градом на брду Градини недалеко од Горажда у којем је Херцег често лети боравио.
Још 1379. године помиње се управо у Горажду први историји познати члан породице Косача.
Град се налазио у пограничном крају важном за односе Косача и Павловића, а након њиховог измирења срединoм 1439. године припао је војводи Стјепану Вукчићу. Нешто више од десет година пре изградње цркве Светог Ђорђа у Горажду се помиње Гојсав гост (1440-1441). Тај достојанственик цркве босанске вршио је, у извесном смислу, и неке функције локалне власти. Уз војводиног службеника (valiosus), он је, као писмен човек одобравао и надзирао кретање трговачких каравана у области у којој се налазила његова “хижа”. Дубровчани су се у више наврата почетком четрдесетих година XV века жалили на штете које имају од горажданских “патарена”.
Да је након подизања херцегове цркве у горажданском крају добијала на снази православна властела сведочило би то што је пред херцеговом црквом сахрањен кнез Радослав Ширинић. Чланови његовог рода помињу се у околини Горажда у другој половини XV века.
На надгробном камену кнеза Ширинића уклесан је натпис који гласи: "В име Б(ог)а се лежи раб божи кнез Радослав Ширинич". Овај надгробник је временом доста уништен, али је ипак остао сачуван натпис, иако у лошем стању. "
Извор:
1. О надгробној плочи кнеза Радослава и о роду Ширинића, С. Косановић, Српске старине у Босни 2. Неколике белешке, Гласник СУД 12 (1871), 162; 3. Ђ, Мазалић, Херцегова црква код Горажда и околне старине, ГЗМ 52 (1940), 29, 35; 4. Марко Вего, Из хисторије средњовјековне Босне и Херцеговине, 270-271 5. Руварац, О натпису на цркви Херцега Стефана, 21 6. Др Драган Војводић, Ктиторска делатност Стјепана Вукчића Косаче 7. Хрестоматија из хисторије књижевног језика, Лејла НакашСијерчићи из источне Босне су И2а Динарик Југ и ако је судити по овој причи, Косаче припадају истој хаплогрупи.
Све су то ипак само претпоставке. Потребни су чвршћи докази.