Ко год је покушао да помоћу СТР маркера опредјели подјеле унутар Динарик групе зна колико је то тешко, а може се рећи и немогуће. Тешко је рећи шта је узрок томе, да ли нагла демографска експанзија у једном кратком временском периоду или нешто друго. У сваком случају тешко је упратити јасну линију мутација на СТР маркерима.
Досад је најстабилнија била подјела коју је дефинисао Нордтведт на Јужну и Сјеверну грану хаплогрупе. Овај назив такође треба схватити условно, јер нити је Јужна увијек јужна нити Сјеверна увијек сјеверна. Прије би се могла установити подјела Исток-Запад. Нема сумње да је називу Јужна или South допринијело и то што је Јужна варијанта поготово присутна и типична за јужнословенски, динарски појас. Главни опредејељујући маркер је био маркер 448, односно 448=19 и мање за Јужну, а 448=20 и више за Сјеверну.
Међутим ова подјела није била, да тако кажемо, овјерена СНП мутацијом. Има сигурно већ пет година како је Динарик у том слислу, једна непрепознатљива смјеса релативно блиских хаплотипова. Што је најгоре Динарик није био јасно одјељен СНП-ом ни од свог британског рођака Дислеса.
Прво се успјело доћи до СНП-а који јасно и недвосмислено дефинише Дислес и Динарик хаплогрупу, а то је СНП L621.
Након тога су нови СНП-ови CTS34002 CTS10936 CTS11768 раздијелили Дислес и Динарик. Дислес је негативан на сва три поменута СНП-а, а Динарик је позитиван на сва три СНП-а. Иначе подјела између Дислеса и Динарика била је јасно уочљива и помоћу СТР хаплотипова. Тако да и не чуди појава чак три раздјељујућа СНП-а између ове двије групе.
Ускоро се појавио хаплотип једног Пољака који је назван Динарик Рођак, јер иако има заједничко поријекло са свим осталим Динарик, од свих осталих се прилично давно одвојио. Да је то тако, сасвим сигурно су потврдили нови СНП-ови CTS5966 и CTS10228. Наиме, Динарик Рођак је негативан на ова два СНП-а, док су сви остали Динарик позитивни на та два СНП-а. Иначе Динарик Рођак се јасно разликује од свих осталих Динарика по вриједности на маркеру 565. Док је код свих Динарика маркер 565=9, код Динарик рођака је 565=11.
Тек прије неколико дана дошло се до првих СНП-ова који цјепају преостали Динарик. Цијепање се не дешава јасно по линији старе СТР подјеле Сјеверна- Јужна, већ прије цијепа Динарик на двије варијанте: Сјеверну и Сјеверно-Јужну. Нови пронађени СНП је S12750 . Наиме, сва Dinaric South позитивна на S12750, као и дио Dinaric Northa. Међутим, постоји дио Dinaric Northa који није позитиван на S12750. Све ово нам указује да је стара Нордтведтова и Веренићева теза, која се заснивала само на СТР прорачуну, и која је говорила да je Dinaric South само млађа грана Dinaric Northa, у потпуности потврђена. Односно, јасно је да су наши Динарик хаплотипови дошли релативно скоро са сјевера.
Да се ова подјела по СНП-у S12750 десила прилично недавно (у генетском смислу то значи у историјском времену) говори и чињеница да су хаплотипови обе гране практично СТР непрепознатљиви. Односно, на основу СТР маркера, било на 67, било на 111 не могу се издвојити јасни кластери који би опредјелили да је један кластер S12750+, а други S12750-.
Једино што у овој ситуацији може да се искористи у СТР анализи Динарика је тражење међусобно изразито подударних хаплотипова. То је једина врста анализе која нам остаје по СТР-у.
Значи СНП линија за један Dinaric South хаплотип би била сљедећа: M170+, M438+, P37+, M423+, L621+, CTS34002+, CTS10936+,CTS11768+, CTS5966+, CTS10228+, S12750+
Занимљива је и географија која прати подјелу. Изгледа да се најстарије варијанте Динарика, и Динарик Рођака и Динарик S12750- могу ограничити на ареал југоисточне Пољске, практично Галиције или некадашње Црвене Русије, Червоная Русь.
Чини ми се да је управо на том подручју највећа варијабилност хаплогрупе I2a Dinaric, па лично сматрам да је то и мјесто њеног настанка.