Да, само у то време је "бити Србин" било јасно одређено православном вером и језиком. А веруј да су Срби, па тако и они у Црној Гори и Брдима, имали и јасно утврђену националну свест. Прочитај почетне странице на теми "О Србству Црногораца" где сам изнео историјске наводе о томе како су се казивали православни у Црној Гори и много пре Карађорђевих предака који су из Зете предигли за Србију.
Небо, ако је игдје било Срба онда их је било у Будимљи, а ја сам рођен, и најмање осам генерација мојих предака, поред те Будиље. Ја, одлично знам када је Савиндан, Петровдан, Митровдан, Илиндан (Алиђун)..., све сам то научио од својих предака али не очевих него мајчиних. Ни једне секунде ја не негирам постојање српског идентитета на том простору, нити га релативизирам, напротив. Мој дајиджа (ујак) каже овако: "сине, до дванаесте смо ми скупљали восак за цркву у Пећи", и треба ли више ишта рећи. До скоро, ако сте хтјели да чујете како се говорило у средњовјековној Србији требали сте само доћи у те крајеве гдје су апсолутна већина муслимани. Занимљиво, када погледате хаплогрупе тих муслимана, који су сачували тај средњовјековни нагласак сви они, или скоро сви, имају хаплогрупе које ви данас везујете за старобалканце, а најчешће Арбанасе. Још занимљивије је то што када одете на Пештер и сусретнете се са тим исламизираним Климентима сви они имају плаве очи, обрати пажњу на то. Ја ово нисам негдје прочитао или чуо, ја сам то видио и то можете и дан данас видјет! Дакле, моји ставови на овом форуму немају никакве везе са некаквим мојим политичким, нациналним , религијским или незнам те каквим ставовима, једноставно свједочим нечему што је мени очигледно. Знам да су Карађорђевићи битна ставка у српском идентитету и ја у то не улазим, ја вас само упућујем на чињенице да је то био вакат у којем осјећање припадности није подразумијевало и генетско сродство него су се политички ставови и интереси изражавали преко припадности религији и да је тај Карађорђе могао бити син или унук било кога са тог простора, што не умањује његову припадност Србима. Ништа се неби страшно десило ако бисмо примијетили да је на том простору битисала једна етничка група, сродна Србима, које више нема, и да је можда Карађорђе припадао њој. Што се мене тиче, најбитнија чињеница у вези Карађорђа је да је он мртав, све што хоћу рећи јесте да је тај простор, у којем су рођени његови преци, био у изузетно тешким условима и да је борба за преживљавањем била изнад неких социолошких одредби за које се нама данас чини да су битне. Поздрав !