J2b-M205>A11525>Y22059

[Муњени Ћелић]

Ово сам нашао на интернету давних дана:

U Zahumićima su gotovo sve kuće činili Jakovčići i Zrčići, a u Pothumu bilo je desetak kuća i u svima su živjeli potomci Jurinića.
Za Zrčiće se zna da su potjecali od roda Stupica, a Vukšići od Kršelaca.

Под условом да презиме Умић има везе са топонимима Захумићи и Потхум.

[Муњени Ћелић]

Пошто нисам наишао на презиме (Х)умић међу Личанима у раном средњем веку, могуће је да су га добили након што су избегли у кајкавски крај, и то по селу из којег су побегли. Када су враћени у стари крај, надимак (Х)умићи постаје презиме, али су сада већ кајкавци (''Крањци'').
С обзиром да не верујем да су могли бити од Белих Хрвата, па ни од Авара, они ће бити представници похрваћених Влаха староседелаца.
Иначе, тај део Лике је био прилично насељен још у античко доба: Монециј, Овендон  (Аблендоне), Арупиј, Епидоциј, Ардоциј...Крај су насељавала јаподска племена Ортоплина и Парентина.

[Окир СРБ]

Што се тиче Госпићана који су J2b1 M205, ипак се ради о Драгосавцима, а не о Драгошима / Драгашима.

[Окир СРБ]

Помињао сам ту могућност и раније, с обзиром да у породичном стаблу тестираног имамо презимена Мандарић и Граовац (карактеристична за Вребац), а и увјерио сам се да су у бродским манифестима поједини Драгосавци уписивани као "Dragos".

[Синиша Јерковић]

Још један Годијељ, овога пута са српско-бугарске границе. Ево шта је сам написао о свом поријеклу:

"Očeva familija je poreklom po ocu iz Gornje Pčinje (selo Novi Glog u okolini Trgovišta). Dedino ime je Miloš, njegovog oca Stoša, dede Stajko (po kome je trebalo da se prezivamo Stajković, ali je kasnije promenjeno u Stojković). Stajkov otac je bio Jovan, a deda Bojko. Na prostor pomenutog sela Bojko je došao prema mojim saznanjima iz Gornje Ljubate (sela u okolini Bosilegrada). Dalje poreklo ne znam, pa me zanima da li mi možete pomoći. Postoje neke priče da su dalji preci došli iz Bugarske i da je porodica imala dva nadimka: Čerkezi i Latini."

Податке о овим Стојковићима налазимо у раду Горња Пчиња. Готово да нема сумње да су бугарског поријекла јер су славу св. Петку примили тек доласком у Нови Глог, одакле су доселили из чисто бугарског села Дуката.
"Мирџинци (7к), пореклом из села Дуката (у сливу Пчиње или у сливу Струме?). Оснивач рода звао се Мирџо. Дошли су одмах после првог рода ,,на спајиску земљу". Раније славу нису имали; одскора славе Петковдан. — Баба-Илинчики (7 к), имају исто порекло као и Мирџинци. Оснивач рода био је Бојко, који се населио пре око 120 година: Стојко, жив 90 година-Јован-Бојко. Родовско име добили по баба-Илинки. жени Бојковој. "..."Родови Мирџинци и баба-Илинчики славе Петковдан"

Значи, Стојковићи, тачније њихов предак Бојко,  су почетком 19.вијека доселили из Босилеградског села Дуката на подручје сусједног Новог Глога у општини Трговиште.

Иначе, хаплотип Стојковића се на свих 17 маркера поклапа са хаплотипом Мрђеновића са Баније.

Хаплотип Стојковића је веома значајан, ако имамо у виду три бугарска хаплотипа блиска Годијељима. Такође, интересантни су и ови надимци Черкези и Латини.

[Синиша Јерковић]

У селу постоје и Стојковци (надимак Албанци), 10 кућа.

Потичу од неког Пеше који је дошао из околине Сурдулице. Постоји прича да је тај Пеша као младић убио три Арбанаса и побегао са браћом у Љубату код Босилеграда. Тамо су остали мало јер их је Турчин спахија позвао да се населе у Нови Глог где им је дао земљу. Славе Св. Саву.

У том крају "Стојковци" значи "Стојковићи". Зна ли се шта славе Стојковићи J2b M205 из Новог Глога? Колико видим, у породичном предању Стојковића се такође помиње Горња Љубата...

Небојша, претпоставио сам да ће те повући на те друге Стојковиће у Новом Глогу, али ако си пажљиво читао мој пост видио би да су преци тестираног Стојковића добили презиме по Стојку, који је живио пре 100-ак година из рода Баба-Илинчика и да се и остали у генаологији Бојко и Јован поклапају са причом тестираног Стојковића- Сем тога тестирани Стојковић слави св. Петку, тако да нема сумње да је из рода Баба-Илинчика.

[sirius]

Stojkovićev rezultat možda upućuje na to da je ova grana j2b1 došla među Srbe i Bugare preko srednjovjekovnih rudarskih i trgovačkih naseobina. Ovdje mislim u prvom redu na Čiprovce u sjeverozapadnoj Bugarskoj, gdje je bilo dosta saskih rudara iz Transilvanije, dubrovačkih trgovaca, bosansko-hrvatskih avanturista/plemića, bosanskih franjevaca, ali i pavlićana koje su ovi pokušali preobratiti.

http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

Ovdje prvo treba obratiti pažnju na zanimljiv rod Parčevića, koji su došli u Čiprovce vjerovatno u drugoj polovini 14. vijeka, zajedno sa dubrovačkim trgovcima. Parčevići su se razrodili i osnovali neke nove naseobine, kao što su Kneže, Pejakovo i Čerka. Po tim naseljima pojedini ogranci dobili su imena Kneževići, Pejačevići, Čerkići. Savremeno mjesto Čerkaski ne treba miješati sa srednjovjekovnim naseljem Čerka. Čerkaski je dobio ime po ruskom grofu Čerkaskom iz 19. vijeka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Peja%C4%8Devi%C4%87i

Poslije njih dolaze bosanski franjevci i pokrštavaju pavlićane. Zatim se vraćaju u Bosnu.

Transilvanijske Sase poslije dolaska Turaka, krajem 14. vijeka, izvori ne spominju. Računa se da su asimilirani.
Sasi rudari po opštoj ocjeni došli su u Transilvaniju sa zapada Njemačke, ne iz Saksonije. Međutim, neznanjem, greškom ili novim saznanjem, na jednoj strani Wikipedije piše da su Sasi u Čiprovce stigli iz područja planine Herz i Vestfalije. Herz je u blizini Einbecka, odakle je Oppermann, j2b1. Bili oni ili ne sa Herza, ovim rudarima se mogu objasniti i rumunski j2b1. Osim toga, na Dienekisovom blogu je prezentovano jedno istraživanje o haplogrupama transilvanijskih Sasa/rudara, gdje je na malom broju uzoraka pronađen jedan j2b.

Realno ovo je pravi bućkuriš. Jedan Godijelj je mogao u pratnji dubrovačkih trgovaca da ode u Čiprovce i da tamo ostane. U drugom pravcu se možda mogao sa franjevcima vratiti jedan Čerkić i postati Čirko i povrh toga da bude bivši pavlićanin. Sasi su mogli da odu u Brskovo i da tamo nastanu Godijelji.   

[Небојша]

Stojkovićev rezultat možda upućuje na to da je ova grana j2b1 došla među Srbe i Bugare preko srednjovjekovnih rudarskih i trgovačkih naseobina. Ovdje mislim u prvom redu na Čiprovce u sjeverozapadnoj Bugarskoj, gdje je bilo dosta saskih rudara iz Transilvanije, dubrovačkih trgovaca, bosansko-hrvatskih avanturista/plemića, bosanskih franjevaca, ali i pavlićana koje su ovi pokušali preobratiti.

http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

Ovdje prvo treba obratiti pažnju na zanimljiv rod Parčevića, koji su došli u Čiprovce vjerovatno u drugoj polovini 14. vijeka, zajedno sa dubrovačkim trgovcima. Parčevići su se razrodili i osnovali neke nove naseobine, kao što su Kneže, Pejakovo i Čerka. Po tim naseljima pojedini ogranci dobili su imena Kneževići, Pejačevići, Čerkići. Savremeno mjesto Čerkaski ne treba miješati sa srednjovjekovnim naseljem Čerka. Čerkaski je dobio ime po ruskom grofu Čerkaskom iz 19. vijeka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Peja%C4%8Devi%C4%87i

Poslije njih dolaze bosanski franjevci i pokrštavaju pavlićane. Zatim se vraćaju u Bosnu.

Transilvanijske Sase poslije dolaska Turaka, krajem 14. vijeka, izvori ne spominju. Računa se da su asimilirani.
Sasi rudari po opštoj ocjeni došli su u Transilvaniju sa zapada Njemačke, ne iz Saksonije. Međutim, neznanjem, greškom ili novim saznanjem, na jednoj strani Wikipedije piše da su Sasi u Čiprovce stigli iz područja planine Herz i Vestfalije. Herz je u blizini Einbecka, odakle je Oppermann, j2b1. Bili oni ili ne sa Herza, ovim rudarima se mogu objasniti i rumunski j2b1. Osim toga, na Dienekisovom blogu je prezentovano jedno istraživanje o haplogrupama transilvanijskih Sasa/rudara, gdje je na malom broju uzoraka pronađen jedan j2b.

Realno ovo je pravi bućkuriš. Jedan Godijelj je mogao u pratnji dubrovačkih trgovaca da ode u Čiprovce i da tamo ostane. U drugom pravcu se možda mogao sa franjevcima vratiti jedan Čerkić i postati Čirko i povrh toga da bude bivši pavlićanin. Sasi su mogli da odu u Brskovo i da tamo nastanu Godijelji.   

Становништво Горње Пчиње чине углавном досељеници из околних области, Криве Паланке, околине Босилеграда, затим Врања, Ћустендила, итд. Постоји у Горњој Пчињи и неколико родова (43 р., 181 к.) староседелачког порекла, који су преживели аустријско-турске ратове у 17. и 18. веку и чије порекло у овим крајевима можда сеже и до средњег века.

Мислим да нам тај Немац није од помоћи, ипак је 4000 година пуно.

Такође, Годијељи су у Дробњаке стигли из Црмнице преко Катунске Нахије, или обрнуто и то тек крајем 17. века. Саси су у Брсково досељени негде у 13. веку.

[Синиша Јерковић]

Мислим да нам тај Немац није од помоћи, ипак је 4000 година пуно.

Небојша, Њемац Оперман има стандардни годијељски хаплотип, дакле није вам далеко 4000 година, већ упада у ону категорију од 600 година. У том и јесте питање, какве он везе може имати са свима вама?

Годијељима у овом тренутку једноставно недостаје више хаплотипова са 67 маркера. Вјерујем да би се тиме ствари доста разбистриле, тј. да би се стекао у увид у унутрашње грањање ове групације, а можда и тачније прорачунала старост.

[Окир СРБ]

Замолио бих администраторе Српског ДНК пројекта да промијене презиме Драгош у Драгосавац, пошто смо утврдили да се ради о породици Драгосавац из Врепца.

Имамо још једног тестираног као Ј2b1 M205.
У питању је Дејановић, који има 100% поклапање на 12 маркера са Јелачом. По свој прилици, Дејановић је из Крајине.

Дејановић
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28

[Синиша Јерковић]

На основу података о Родићима I2a DN и Новаковићима J2b M205 можда се може закључити да су ове породице заједно из Херцеговине мигрирале ка Крајини.

Осврнуо бих се и на крајишке Лакиће J2b M205 који славе Св. Тому. Како смо раније рекли, врло вероватно воде порекло са Змијања, тачније из Соколова где има пуно Лакића Томинштака.

Овој групи родова са Змијања припадају и Кљајићи. Кљајићи су у днк пројекту I2a DN, а пореклом су по свему судећи из Роваца.

Према добро познатом предању, ови Томинштаци су на Змијање дошли из околине Требиња. Дошла су четири брата, Љепоја, Кондија, Рис и Штекија. Занимљиво да је Љепоја имао сина Врањеша, а једни Врашњешевићи из Босне такође припадају хаплогрупи I2a DN.

У предању ровачких Кљајића, као даљи преци такође се помињу Кондија и Штекија.

Није искључено да су неке од ових породица (J2b M205 + I2a DN) имале исти, или сличан миграциони правац. Све упућује на правац Македонија - Херцеговина/ЦГ - Крајина.

Испитаћу још мало ову опцију.

Ово је интересантно предање и нека веза вјероватно постоји. Занимљиво је да су од Кондије вјероватно настали Кондићи који су истог поријекла са крајишким Јеличићима. Славе Никољдан. По предању су поријеклом са Змијања. Љепоје у Крајини славе и сада Томиндан. Такође од Штекије су вјероватно штековићи који такође славе Никољдан.

Од ове групе родова Јеличић-Кондић немамо за сад тестираних припадника. Не би ме зачудило да буду Ј2б1 М205.

[Муњени Ћелић]

Не знам да ли је неко проверио у мат. књигама Немачке где се помињу први Опермани. На брзину сам нашао следеће:

1) 1665. Herman Christian Opperman - Rödinghausen (Kr. Herford), Westfalen, Preußen, Germany
2) 1665. Anna Margretha Opperman -    Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany
3) 1667. Johann Opperman -  Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
4) 1669. Johann Willhelm Opperman -Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (eвангелистиста)
5) 1669. A. M. Opperman - Oppenheim, Hessen, Germany
6) 1675. Johannes Opperman - Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
7) 1675. Johannes Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
8.) 1679. Steffen Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
9) 1683. Johan Andreas Joachim Opperman -  Wertheim, Baden, Germany (евангелиста)
10) 1685. Hans Basti Opperman - Sponheim, Rheinland, Preußen, Germany (евангелиста)
11) 1695. Joannes Martinus Opperman - Külsheim, Baden, Germany (место крштења, није назначено пребивалиште)
12) 1696. Anna Catharina Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
13) 1697. Anna Gertrudt Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
14) 1698. Johan Otto Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)

Дакле, то су Хесен и Вестфалија.

[Синиша Јерковић]

Не знам да ли је неко проверио у мат. књигама Немачке где се помињу први Опермани. На брзину сам нашао следеће:

1) 1665. Herman Christian Opperman - Rödinghausen (Kr. Herford), Westfalen, Preußen, Germany
2) 1665. Anna Margretha Opperman -    Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany
3) 1667. Johann Opperman -  Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
4) 1669. Johann Willhelm Opperman -Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (eвангелистиста)
5) 1675. Johannes Opperman - Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
6) 1675. Johannes Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
7) 1679. Steffen Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
8.) 1683. Johan Andreas Joachim Opperman -  Wertheim, Baden, Germany (евангелиста)
9) 1685. Hans Basti Opperman - Sponheim, Rheinland, Preußen, Germany (евангелиста)
10) 1695. Joannes Martinus Opperman - Külsheim, Baden, Germany (место крштења, није назначено пребивалиште)
11) 1696. Anna Catharina Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
12) 1697. Anna Gertrudt Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
13) 1698. Johan Otto Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)

Дакле, то су Хесен и Вестфалија.

Оперман који је близак нашим Ј2б М205 хаплотиповима је из града Einbecka у Њемачкој.

[Муњени Ћелић]

Оперман који је близак нашим Ј2б М205 хаплотиповима је из града Einbecka у Њемачкој.

Ајнбек је градић у Доњој Саксонији. Нисам нашао податке за Опермане у Ајнбеку, али се 1723., 1731., 1734. и 1735. године јаваљају Опермани у граду Брауншвајгу који је удаљен од Ајнбека неких 60-70 километара. Такође, градић је удаљен тек нешто више од 100 km од области Вестфалије и Хесена.
Ако неко влада немачким језиком...opper би требало имати исто значење као и енглеско upper, у значењу ''горњи''. То би значило да је Оперман ''човек одозго'' или ''човек од горњих крајева''. Не знам да ли нешто значи што се један Оперман 1669. године родио у Oppenheim, Hessen. Једини Опенхајм који сам нашао је на Рајни, нешто јужније од Мајнца, али свега 20-так километара западније од Дармштата где се 1711. и 1729. помињу Опермани. Близу тог Опенхајма и Шпонхајм, такође поменут као место рођења Опермана још 1685. године. Колико уопште може бити у вези презиме Оперман са називом места Опенхајм???

[Окир СРБ]

Миливојевићи J2b M205:

" ​Prezime Milivojević postoji tek od 1863. godine, kada je Milivoje Kutulić dao svojoj deci to prezime. Po legendi, Kutulići su potomci Kulte, sina jednoga hajduka koji je pre 1500. godine pobegao iz turskog roblja u okolini Morave. Zvali ga hajdukom "malecko" pošto je bio niskog rasta i borio se protiv Turaka u tom kraju. On se pridruzi hajducima koji su u tom kraju izgradili selo Krivi Vir, koje se spominje oko 1500. godine.  Te podatke sam pronašao u hronici sela "Krivi Vir u legendi i stvarnosti". Pored Kutulića postoje još Burgići, Murgići i Kurtići, svi sinovi malecka, i svi Krivovirčani.
Po ocu slavimo Mitrovdan (dan kada su se hajduci vraćali iz šume). "

У књизи "Бања", аутора Петра Јовановића, помињу се Кутулићи у Јошаници.

"Кутулићи, 10 кућа, славе св. Јована, досељени од Сјенице ("Арнаутско")."

Иначе, Јошаница је село јужно од Кривог Вира (дијели их неколико брда, село до села). Тешко да тестирани нема никакве везе са јошаничким Кутулићима...

[argo]

Još jedno poznato ličko-dalmatinsko prezime MANDIĆ s 12 markera jednakih modalnim M205 (Čirkovim). Mjesto porijekla nepoznato (za sada).

[Небојша]

Ово је важан податак. Зна ли се још нешто о овим Мандићима J2b M205?

[argo]

Ne znam ništa više Nebojša; samo obavijest s FTDNA o poklapanju na 12 markera.

[Синиша Јерковић]

Još jedno poznato ličko-dalmatinsko prezime MANDIĆ s 12 markera jednakih modalnim M205 (Čirkovim). Mjesto porijekla nepoznato (za sada).

Тачно, било би добро знати одакле су ови Мандићи. У Крајини Мандића има више са различитим славама. Једни су заиста били вође Усораца и ако би се показало да су то ти који су тестирани, могли бисмо са доста великом сигурношћу рећи Усорци=Ј2бМ205.

Не спорим да је Усорцима могло бити придружено и неких других родова, али чини ми се да им је коријен Ј2б М205.

Иначе за Мандиће сам и лично заинтересован, са обзиром да су ми обе бабе, и са очеве и са мајчине стране, биле из породице Мандић, што значи да сам укупно 1/2 Мандић.

[argo]

Stvarno veoma dobra i detaljna analiza! Ja ne bih odbacio mogućnost da je i 1712. bilo Mandića u Gračacu. U popisu se spominje prilično velika porodica Vujasina Manchicha, a Mančići se kasnije ne spominju u Gračacu. Mislim da je ovdje u pitanju krivo čitanje Mandich—Manchich koje se gotovo isto pišu.