Оно што знамо о нашим прецима је да су свакако источњачког порекла и да, на основну досадашњих резултата, отпада нека озбиљнија старост и повезаност са старобалканским племенима. Самим тим, период касног Рима или ране Византије делује најреалније у смислу времена доласка на Балкан. У обзир долази долазак у својству легионара, трговаца, занатлија, робова...
Историјски гледано, Municipium S би могао објаснити присуство различитих етничких или језичких групација из удаљених крајева Римске империје, док на ширем подручју око њега (или око Таре) имамо потврђено присуство све три наше подгране (J-Y155375, J-Y22059*, J-Y22063).
Посматрајући присуство једне од наших подграна (J-Y22063) широм бугарског и српског етничког простора, затим на ширем подручју Македоније, као и међу Грцима и Турцима, морају се узети у обзир и друге опције. Теоријски гледано, нарочито узимајући у обзир да је њено становништво добрано учествовало у етногенези Бугара и Срба, Македонија (у ширем смислу) делује као логично исходиште.
Теорија која би можда могла имати основа је долазак огранизоване групе легионара са Истока на мезијски део римског лимеса (данашње гранично подручје између Бугарске и Србије), одакле би се њени потомци, пред продорима варвара, повлачили ка планинским крајевима Балкана. На тај начин је једна група могла завршити у динарским крајевима (на ширем подручју око Таре), утопити се временом у српски етнос, разгранати се и ширењем српске, а потом и турске државе доживети експанзију.
Наравно, све ово су само гласна размишљања. Остаје нада да ће нам будућа археогенетска истраживања помоћи у склапању мозаика о нашим прецима.