Хвала, нисам знао за ово. Хипотеза о борси/бурси (торбици) је изнета у неком од етимолошких списа које сам читао. Можда и има везе са овим именом, можда и нема, односно можда није у питању "италијанска веза", већ балканско-романска.
Bursa se ne koristi, koristi se slovenska pozajmica trašta - torba i ćešla (će š la) - torbica. Iz vulgarno latinskog je ostala u upotrebi i rec sac (saccus) - džak. Verujem da se reč bursa duže održala u primorju, odnosno na zapadu Balkana. Interesantno je da se trašta (slovenska pozajmica) i ćešla (će š la) koriste i u aromunskom iako je bursa iz grčkog. Aromuni su dosta pokupili iz Grčkog ali reč za torbu ne. Svakako Bursać može imati veze sa bursa, odakle god došlo. Albanska reč svakako nije kakav god scenario bio. Možda je u pitanju bilo zanimanje, nešto vezano za karavane ili trgovinu, prevoz novca.
У овом случају није битно шта значи
термин Бурсаћ. Шта је битно у овом случају? Битно је да се термин Бурсаћ у касном средњем веку 1468-1470 године јавља као
лично име (Бурсаћ) на подручју југозападне Србије.
Нисам имао појма до пре неких годину дана да је Бурсаћ некада било лично име. Као што рекох већ, очигледно је име Бурсаћ било изузетно ретко у 15. веку и као лично име је касније ишчезло тј. изумрло.
Зашто се баш јавља само лично име Бурсаћ на подручју југозападне Србије током 1468-1470. и касније као презиме Бурсаћ у Крајини...
01. Имамо доста генетских блиских веза Крајишника са подручјем западне Србије И суседним областима разних хаплогрупа и грана.
02. Бурсаћи из Крајине и њихови огранци су за сада само један род у Крајини, старости вероватно 500-600 година. Сви Бурсаћеви сродници хаплогрупе R-BY202471 живе источно од Дрине.
03. Бурсаћи из Крајине су очито потомци неког пописаног Бурсаћа из 1468-1470 године на подручју југозападне Србије.
04. Постоје више родова R-BY202471 који су до пре 300 година живели на подручју Рашке области, односно у Полимљу.
Дуб, Бајина Башта:
* Бурмази, Св. Алимпије, досељени су с горњег Лима однекуда од Плава.
Оглађеновац, Ваљево:
* Бражђани-Дубљани, Св. Алимпије, из Мораче, баш управо од манастира Мораче.
Пилица, Бајина Башта:
* Јојићи-Гагићи, Св. Алимпије, досељени из Мораче.
Јајчић, Љиг:
* Шевићи, (Радивојевићи, Ђурђевићи, Ивановићи и Новаковићи, Св. Арханђел): Најстарија породица у селу су Шевићи од које су настале остале поменуте, досељени су пред крај 17. века из Старе Србије, од Сјенице, покренутим општом сеобом и навалом Арнаута.
Рокци и Ботурићи, Александровац:
* Дуњићи су Богаши-Бојанићи, славе Св. Вартоломеја, из Бојанића (Краљево), односно некада је било у саставу села Биљановца (Рашка), касније се одвојило од Биљановца и постало је самостално место. Богаши-Багаши су давно досељени у Биљановац, из плавско-гусињске области.
Нејавни резултат:
* Из Колубаре (западна Србија), слави Св. Јована.
Непознато порекло. Не знају одакле су досељени.
Ту су исто и
* Живановићи из Кленовца који су извесно пореклом из Рашке области.